Bosna, Amerika, NATO

PODELITI ILI OSTATI?

Dok Klintonova administracija nastoji da obezbedi saglasnost Kongresa za produzetak mandata americkih trupa u Bosni, sve su glasniji zahtevi da se Bosna podeli na tri dela. Uloga dzokera u nadmudrivanju izmedju Bele kuce i Kongresa rezervisana je, izgleda, za Radovana Karadzica

Buducnost Bosne i Hercegovine postaje vruca americka unutrasnja politicka tema.

Predsednik Klinton, njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Samjuel Berger i sefica Stejt departmenta Medlin Olbrajt bore se sada svim silama za produzenje mandata americkog vojnog kontingenta u sastavu NATO-a u Bosni, za sta je potrebna i formalna saglasnost Kongresa. Dobar deo clanova Kongresa i dobar deo americke domace javnosti smatra da za to vise nema dovoljno opravdanja i trazi da se americki vojnici vrate kuci vec u junu sledece godine, kada zvanicno treba da istekne mandat njihove sadasnje misije u Bosni...

"Tvrdnje o uspesnoj primeni Dejtonskog sporazuma nisu zasnovane na cinjenicama", kazu sve brojniji kriticari zvanicne americke politike u Bosni. "Nasi ciljevi u Bosni nisu realisticni", napominje Henri Kisindzer. "Bosnu treba podeliti na tri dela", tvrde mnogi eksperti i pojedini clanovi Kongresa, kao sto je republikanska senatorka iz Teksasa Kej Bejli Hacison. I uticajni listovi, poput "Njujork tajmsa", ponovo upozoravaju da islamske zemlje, pre svega Iran, ilegalno liferuju velike kolicine oruzja bosanskim Muslimanima i ocenjuju da ce to, kao i americki program naoruzavanja Muslimana ("obuci i opremi"), sigurno dovesti do novog rata na Balkanu. "Vise uopste nije pitanje da li ce Muslimani u Bosni napasti Srbe, nego kada ce to uciniti. Mi ocekujemo da ce oni pokusati da proteraju gotovo sve Srbe iz Bosne u Srbiju, sto bi moglo da prisili Beograd da intervenise, cak i protiv svoje volje", kaze jedan visoki oficir NATO-a u Bosni, Evropljanin, u izjavi "Njujork tajmsu". I dodaje, da je jedini nacin da se spreci nova muslimanska ofanziva i novi rat - produzetak mirovne misije SFOR-a...

U tu americku domacu polemiku o Bosni ukljucili su se poslednjih dana i funkcioneri NATO-a i ministri saveznickih zemalja. "Nije vreme za povlacenje, vec za nastavak napora koje smo ulozili za realizaciju nasih ciljeva u Bosni i Hercegovini", rekao je prosle nedelje na zasedanju parlamentarne skupstine NATO-a u Bukurestu generalni sekretar ove organizacije Havijer Solana. "NATO ostaje u Bosni", porucio je pre toga i nemacki ministar odbrane Folker Rije...

Zapravo, ministri odbrane sesnaest zemalja clanica NATO-a su se nedelju dana ranije u Mastrihtu u Holandiji vec saglasili da njihovi vojnici ostanu u Bosni i nakon juna sledece godine, s tim sto bi ta misija verovatno pretrpela izvesne izmene: broj vojnika bi bio smanjen (sada ih ima 35 000, od kojih su 8 000 Amerikanci), a zadaci i ime misije drugacije formulisani. Posle sastanka u Mastrihtu, funkcioneri Klintonove administracije su "u poverenju" saopstili novinarima da ce na Kapitol hilu morati da bude prezentiran neki "uspeh" u Bosni pre nego sto se Kongres definitivno izjasni o produzetku mandata americkih trupa. Sesnaestorica ministara odbrane su se slozila da bi taj "opipljiv uspeh", neophodan da se odobrovolji Kongres, moglo biti hapsenje i odvodjenje u Hag bivseg predsednika Republike Srpske Radovana Karadzica.

"Slucaj Karadzic" je, naravno, posebna prica, koja ima svoju moralnu, svoju politicku i svoju vojnu dimenziju. Politicka komponenta je, nesumnjivo, dobila na aktuelnosti onog trenutka kada su desetorica bosanskih Hrvata "dobrovoljno" odlucila da se predaju haskim tuziocima. Sada je - kao sto zakljucuju mnogi posmatraci - umnogome izgubljena uverljivost srpskog prigovora da je Haski tribunal formiran iskljucivo s ciljem da sudi Srbima. A njen vojnicki segment je ocigledno utkan u kontekst velike rasprave o buducnosti mandata NATO-a u Bosni.

Poznato je, naime, da plan za hapsenje Karadzica odavno postoji i da su ga pripremili americki, britanski i francuski vojni eksperti. Nedavno je u javnost procurila i informacija da su pripadnici tima agenata CIA, koji se sve vreme motaju po Palama, naleteli pravo na ljude iz Karadzicevog obezbedjenja, ali se - nekim cudom - nije dogodilo nista....

Zato novinari sada najcesce traze odgovor na pitanje - u cemu je problem? Ako je hapsenje Radovana Karadzica postalo Amerikancima zaista tako vazno, kako se tvrdi, zasto oni konacno ne pokusaju da to ucine? Jedan od mogucih odgovora dao je proslonedeljni "Njusvik", pozivajuci se opet na jednog neimenovanog visokog funkcionera NATO-a. "Prilikom uvezbavanja te operacije dosli smo do zakljucka da to ne bilo moguce izvesti bez velikih zrtava. Nasi proracuni govore da bi najmanje 200 Srba bilo ubijeno u takvoj akciji. Niko nije spreman da preuzme rizik za tako nesto. Dakle, cini se da sve dok Karadzic bude sedeo na Palama on moze biti bezbedan, ukoliko mi u medjuvremenu ne budemo u stanju da nacinimo bolji plan za njegovo hapsenje."

Spekulacije o riziku od velikog broja zrtava prilikom eventualnog hapsenja Karadzica, koje pominje "Njusvik", nije tesko dovesti u vezu sa jednim neobicnim pismom Amerikanca Vilijema Stubnera, upucenog nedavno Radovanu Karadzicu, koje je objavio poslednji broj londonskog casopisa "War Report".

"Dragi doktore Karadzicu... stekli su se svi moralni i razumni razlozi da se mirno i brzo predate, pre nego sto se desi nesto sto bi, kako mi izgleda, moglo da se zavrsi tragicno po bosanske Srbe", kaze ovaj nekadasnji pomocnik sefa misije OEBS-a u Bosni i nekadasnji istrazitelj Haskog tribunala, koji je i ranije diskretno pokusavao da nagovori Karadzica da se preda. Objasnjavajuci potanko sadasnje politicke prilike u svetu ("stanje na americkoj politickoj sceni najvise ce doprineti vasem hapsenju"), Stubner porucuje Karadzicu: "Iskreno verujem da vam je preostalo veoma malo vremena da se odlucite. Akcija bi mogla da se odigra sutra, iduce nedelje ili za tri meseca. U svakom slucaju siguran sam da je takva akcija neizbezna i da neposredno predstoji... Mislite na svoj narod. Ako morate da nastavite borbu, borite se u sudu, gde ce vasa inteligencija i vasa govornicka vestina ici u vasu korist. Neka vas unuk odraste znajuci da se njegov deda borio za svoja uverenja i da nije bio kukavica. Stanite pred Tribunal, na pozornicu istorije", kaze ovaj Amerikanac, koji za sebe tvrdi da vise nije u sluzbi vlade SAD, niti Haskog tribunala, vec da govori samo u svoje ime, "kao covek koji zeli da se izbegne dalje krvoprolice u Bosni".

Ovako ili onako, cini se da ta tema - opasnost od novog krvoprolica - pocinje da dominira u mnogim analizama bosanske realnosti. "Cak i ako Kongres odobri jos jedno produzenje misije, to ce sigurno biti kratak period i bice poslednji takav produzetak. Prema tome, gledano na duzi rok, americke trupe nemaju buducnost u Bosni. To vazi i za americke saveznike u NATO-u, koji su rekli da nece ostati ako Amerikanci odu...

Sadasnjoj americkoj administraciji neophodna je nova politika u Bosni pre nego sto postojeca pretrpi potpuni slom. Jos ima vremena da se realizuje najbolja alternativa - podela Bosne na tri dela. SAD treba da sacine plan podele i da pomognu i nadgledaju njegovo sprovodjenje. Treba organizovati i pomoci da se izvrsi veliki transfer populacije. Neophodno je da Amerika izvrsi pritisak na sve strane da se o tome sporazumeju, s obzirom na to da ni jedna strana ne moze da dobije sve sto zeli. Cak i Muslimani, koji su se zalagali za integraciju samo zato sto su se nadali da ce oni dominirati u jedinstvenoj Bosni, sada otvoreno govore o podeli. U krajnjoj liniji, samo takva podela bi omogucila Americi da povuce svoje vojnike iz Bosne bez opasnosti da ce nakon toga izbiti novi rat. Alternativa - priklanjanje Dejtonu sve dok se on potpuno ne urusi - mogla bi skupo kostati i Bosance i Amerikance. A novi surovi rat bi sigurno izbio neposredno po odlasku americkih trupa. Verovatno je da bi doslo do novog etnickog ciscenja.... Podela Bosne je zaista neugodno resenje bosanskog pitanja, ali svakako bolje od nasilnog sloma Dejtona", pise Dzon Mirsajmer, profesor politickih nauka na Univerzitetu Cikago, u opsirnom clanku pod naslovom "Posto je Dejton propao, krenimo sa podelom Bosne", koji je prosle nedelje objavio "Njujork tajms".

Senatorka iz Teksasa Kej Bejli Hacison zalaze se za slicno resenje, koje se svodi na formalnu i kontrolisanu podele Bosne, kakvo je nesto ranije u jednom clanku izneo i profesor antropologije prava iz Pitsburga Robert Hajden (NIN je u celini objavio Hajdenov clanak u feljtonu "Sindlerova sudbina"). Medjutim, Henri Kisindzer misli drugacije. "Medjusobna mrznja Muslimana, Hrvata i Srba u Bosni se, jednostavno, ne moze eliminisati. Kako mi ne mozemo resiti problem etnicke mrznje tri naroda koji tamo zive, mi u Bosni ne mozemo resiti nista", kaze ovaj bivsi americki drzavni sekretar i poznati zagovornik "realpolitike", koji je svojevremeno aranzirao povlacenje americkih trupa iz Vijetnama. On, zato, sada predlaze da se Amerikanci pobrinu samo da se u Bosni "u jednom razumnom periodu" ocuva primirje, a zatim da povuku sve svoje vojnike iz te zemlje. "Njima treba prepustiti da rade sta hoce", kaze Kisindzer.

Stevan Niksic