SRBIJA MORA BITI DRUKCIJA
Najpre, komentar politickog trenutka u Srbiji...
- Demokratska stranka Srbije predvidjala je ovakav ishod izbora. Bez predvidjanja nema valjane politike. Hteo bih da podsetim na cinjenicu da se Demokratska stranka Srbije odavno zalaze za ravnopravne izborne uslove i da se prva odlucila za bojkot, kao sredstvo da se dodje do slobodnih i postenih izbora. Stavovi nekih drugih stranaka, koje su se zalagale za bojkot, bili su nesto neodredjeniji, narocito kada je rec o strankama koje su ocekivale da bi bojkot mogao uroditi plodom pre izbora, da bi mogao dovesti do odlaganja izbora, a zatim odrzavanja, u razmaku od nekoliko nedelja, novih izbora pod ravnopravnim uslovima. To je, recimo, zamisao o kojoj se moglo cuti u Demokratskoj stranci - izbori u oktobru pod popravljenim uslovima.
Ukazali smo da su preko potrebni demokratski izbori bez kojih nije mogucna demokratska rekonstrukcija Srbije, da su za takve izbore pod drugacijim uslovima potrebne ozbiljne promene u zakonodavstvu i dosta vremena.
Jedino sto se nije moglo predvideti ili gde nismo imali neka optimistickija ocekivanja, bilo je vezano za prvi izborni krug. Nismo ocekivali da ce stvari biti resene vec u prvom, ocekivali smo da ce biti potreban i drugi krug.
Druga faza nase borbe okoncana je tako sto u drugom izbornom krugu vise od 50 odsto biraca nije izaslo na biralista. Trecu fazu bi zapravo cinilo zalaganje za izbore pod ravnopravnim uslovima, pre svega parlamentarne, kao i predsednicke.
Kazete da je smisao bojkota bio da se dodje do propozicija za postene izbore. U kojoj meri su ovi izbori bili neposteni, kako se to ispoljilo?
- Izbori su neposteni visestruko. Neposteni su medijski, utoliko sto medij koji je najvazniji za kampanju ne prikazuje na valjan nacin sve politicke opcije, sve struje, misljenja. Rec je, naravno, o drzavnom radiju i televiziji. Tu se sustinski nista nije promenilo. Da ne govorim o nekim drugim stvarima koje su ostale nepromenjene - zloupotreba informativnih emisija RTS na takav nacin da su u njima aktivnosti drzavnih organa koriscene za partijsku propagandu leve koalicije, ili, zapravo, da je veliki deo informativnih emisija bio u vremenu daleke buducnosti, bavio se olako datim obecanjima, a ne onim sto se desava. Izostalo je i nesto sto je preko p otrebno i na parlamentarnim i na predsednickim izborima u demokratskoj zemlji, i po uzusima koji vaze u elektronskim medijima, a to je suceljavanje politickih rivala. Toga nije bilo. Bio je jedan surogat suceljavanja. Imali smo priliku da uoci drugog kruga izbora vidimo jedan paralelni snishodljiv intervju na RTS-u istovremeno sa oba predsednicka kandidata.
Rec je i o necemu cemu Demokratska stranka Srbije takodje pridaje posebnu vaznost, a to je pitanje finansiranja kampanje. Videlo se kako se novac nemilice trosi, a ne znaju se njegovi izvori i stranke se na taj nacin stavljaju u neravnopravne uslove. Dva osnovna pravila koja vaze u demokratskom svetu, u izbornoj kampanji, jesu da upotreba novca mora biti kontrolisana po poreklu i limitirana po svrsi i visini utroska.
Slutite li odakle toliki novac?
- Tesko je dokazati otkud. Pozicija koju Demokratska stranka Srbije ima medju svim drugim relevantnim strankama ne omogucuje joj da raspolaze tom vrtom poverljivih informacija, ali sve upucuje na to da mnogo toga nije bilo u redu, da su spotovi ucesnika enormno kostali, da je veliki deo kampanje bio veoma skup i da su to politicke stranke u privilegovanom polozaju. Hocu, prosto, da istaknem da se u demokratskom svetu o tome mnogo vodi racuna, cak ima zemalja, kao sto je to, recimo, Belgija, u kojima se propisuju standardi u pogledu velicine izbornih plakata. Kod nas su ocigledno velike svote novca u igri. Po principu spojenih sudova, kao da se taj novac prelivao iz jednih kasa u druge i kao da je, na kraju krajeva, sav taj novac imao zajednicku centralnu kasu.
Dosta novca je potroseno i na antikampanju, na bojkot?
- Ne bih pravio nikakve razlike. Bas zato se Demokratska stranka Srbije zalaze za regulisanje ovog pitanja na nacin na koji je to ucinjeno u demokratskom svetu. Odmah sam rekao da se radi o strankama leve koalicije i o opozicionim strankama koje su izasle na izbore, i, potpuno otvoreno cu dodati, i o stranaka koje nisu izasle. Smatramo da se izvori novca moraju znati, da svota kojom se raspolaze u kampanji mora biti ogranicena. Ako toga nema, onda novac prakticno ima odlucujucu rec u politici. Novac igra veoma vaznu ulogu u politici, ali mora biti ogranicen; prednost nad novcem moraju imati programi politickih stranaka.
Kako tumacite nesumnjiv uspon Seseljevih radikala - da li je to stanje duha, odnos snaga ili nesto trece?
- Mislim da se objasnjenje koje cu dati razlikuje od mnogih objasnjenja koja se svode na to da je uspeh Srpske radikalne stranke na izborima nesto sto je od juce, ili neku godinu unazad. Dublji su razlozi kojima se taj uspeh moze objasniti. Posao bih od cinjenice da su radikali, u prilikama u kojima se odvija politicki zivot, i u nacionalnim prilikama, ili neprilikama, na prostoru bivse Jugoslavije, uspeli sto svojim stavovima, sto predrasudama biraca o njihovim stavovima, sto obecanjima koja za jedan deo birackog tela mogu biti potpuno prazna, a za drugi deo birackog tela su prijemciva; uspeli su, dakle, da formiraju broj glasova koji predstavlja - u datim okolnostima, dok se te okolnosti ne promene, a nece se tako brzo promeniti - konstantu.
Sve ono sto se desavalo u poslednjih nekoliko godina, raspad Jugoslavije, rat, nacionalne frustracije, nezadovoljstvo nacionalnom politikom rezima, izneverena obecanja, razlicite vrste ekstremnih izjava, dovelo je do toga da radikali imaju postojan broj glasova. Tome bih dodao, pored ovih nacionalnih glasova, glasove koji su izazvani ne samo jednom vrstom nacionalnog osujecenja, vec i socijalne frustracije u drustvu. Ovi glasovi su najvecim delom dobijeni i jednom vrstom socijalne demagogije i socijalnih obecanja bez pokrica; oni su, prosto, refleks raspolozenja, stanja beznadja u drustvu.
Tu su, najzad, i glasovi onih biraca koji politiku dozivljavaju vasarski, koje privlaci jaka, neodmerena, ne retko prosta, primitivna i uvredljiva rec. To je, dakle, rezultat nedostatka politicke kulture, gradjanske kulture, osiromasene politicke svesti u drustvu koje je iz poluvekovnog komunistickog rezima krenulo u nesto sto je trebalo da se od njega razlikuje, ali se sustinski ne razlikuje.
Svi ti faktori - i nacionalni, i socijalni, i nesto sto u velikoj meri ima taj povrsan, vasarski karakter, uticali su na broj glasova koje su radikali osvajali i na ovim i na prethodnim izborima. Ne bih, znaci, isao na onu vrstu pojednostavljenih objasnjenja da su glasovi koje radikali osvajaju balon koji socijalisti naduvaju kod svakih izbora, pa ga zatim po potrebi izduvaju.
Radi se o jednom skoro gvozdenom zakonu: svako priblizavanje radikala socijalistima ili socijalistickim glasacima donosi im znacajno uvecanje broja glasova. Kad god su bili najblizi birackom telu SPS-a, kada su se ocesali o to telo, kada su zagrabili iz tog birackog tela, radikali su dobijali najvise.
Najzad, svaka politicka stranka, a radikali to koriste nesumnjivo, dobija politikom koju vodi, ali i greskama svojih protivnika. Radikali su mnogo dobijali na greskama protivnika. Pojedine neodmerene izjave i preuvelicavanje nekih slucajeva koje su otvarali radikali, davalo im je dodatne glasove.
Svemu tome mozemo jos dodati i jedan broj spoljnopolitickih ocena i izjava. Radikalima ne donosi toliko glasova Gelbardova izjava da je Seselj fasista, koliko ona druga Gelbardova izjava data krajem avgusta na konferenciji u Beogradu posle boravka na Palama, da svet vise nece tolerisati fasiste sa Pala. To je nesto mnogo vise od izjave koja se odnosi na jednu stranku, ili tacnije, na jednu licnost. To je izjava koja, u prilikama u kojima se srpski narod nalazi, samo pothranjuje politicki ekstremizam. Utuk na utuk.
Kakva je pozicija DSS u ovom casu i kakve su vase ideje u pragmaticnom smislu?
- U pragmaticnom smislu te ideje su vezane za uspeh bojkota; do novih izbora pod ravnorpavnim uslovima. Nesto tako ce stvoriti drugaciju sitaciju u Srbiji i omogucice da se razmislja i o samostalnim istupima stranaka i o koalicijama na izborima, ali pod drugacijim uslovima. Sada smo blize nego ikad saznanju da su razmere krize zaista ozbiljne i da o ozbiljnosti politicke krize najvise svedoci cinjenica da se o izborima vise zapravo i ne govori. To je prava mora za vecinu stranaka koje su na izborima ucestvovale, posebno za socijaliste. Sada je problem da se iz toga izadje sa jednom vrstom dogovora vlasti i opozicije o drugacijim, ravnopravnim izbornim uslovima, sto bi smanjilo i tenziju u drustvu, sto bi omogucilo normalnu komunikaciju vlasti i opozicije. Ono sto odlikuje svaki demokratski poredak jesu normalni odnosi izmedju vlasti i opozicije, a toga kod nas nema. To je nesto sto ovu zemlju opterecuje, sto rasipa nacionalnu energiju. Nase dalje delovanje bice usmereno na to da se Srbija najzad pridruzi klubu normalnih demokratskih drzava.
Moj utisak posle ovih izbora je da su i socijalisti postali svesni - ili bar razlozniji deo socijalista - da je bolje imati parlament koji je sareniji, nego parlament koji ce moci da opstane jedino direktnom ili indirektnom podrskom radikala ili Srpskog pokreta obnove; parlament u kome imamo ne dva, nego tri aligatora u istom rukavcu, koji tesko mogu zajedno da opstanu.
To im oduzima vecinu?
- To im oduzima vecinu pod uslovom da su dva aligatora zaista to, ali izgleda da je jedan od ta dva aligatora guster.
Pomenuti ste i vi kao moguci predsednicki kandidat dela opozicije na sledecim predsednickim izborima. Da li biste tu kandidaturu prihvatili i pod kojim uslovima?
- Nista se u tom pogledu nije promenilo. Mislim da su principijelna pitanja vaznija od personalnih, da je pitanje izbornih uslova vaznije od necega sto bi komunisti nazvali kadrovskim pitanjem, da se to personalno pitanje moze resavati dogovorom stranaka demokratske opozicije onog trenutka kada stvar sa izbornim uslovima postane potpuno jasna. Sigurno je da onda ima puno razloga da se traze licnosti koje bi bile prihvatljive za sto veci broj stranaka i koje biracko telo ne bi delile nego spajale, koje i na neistomisljenike ne bi delovale zastrasujuce. Koje se ne bi odlikovale ni revansizmom, ni iskljucivoscu.
I vama se, doduse ne tako zucno kao Seselju, pripisuje nacionalizam?
- Zaobilazenje nacionalnih pitanja u uslovima u kojima se Srbi danas nalaze politicki je krajnje neodgovorno, i to ne stranacki, nego drzavno i nacionalno neodgovorno. To pitanje se ne moze zaobici, ono ce dugo biti vazno u delovanju politickih stranaka. Demokratska stranka Srbije smatrala je da tom pitanju treba pridavati duznu paznju. Ima stranaka koje smatraju da je, na neki nacin, to pitanje skinuto sa dnevnog reda. I stanje u samom narodu i u saveznoj drzavi i u srpskoj drzavi, i u srpskoj poludrzavi preko Drine, upucuju na to. DSS pokusava da se sa tim pitanjem ponese tako sto ce respektovati dve stvari - svet kakav danas jeste, dakle odnos snaga u svetu, i, s druge strane, da se tom pitanju uvek prilazi na demokratski nacin, odnosno postujuci ona ista nacela na koja se pozivaju savremene demokrtske drzave.
Podele koje potresaju i Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju i Republiku Srpsku u velikoj meri izazvane su nedemokratskom, autoritarnom politikom kakva je do sada vodjena. Mislimo, jednostavno, da postoji veliki broj biraca koji nacionalnu i demokratsku poruku DSS mogu da razumeju. Kada bi se prilike promenile, ovakva politika ov stranke, i u savezu sa nekim drugim strankama slicnih politickih orijentacija, sigurno bi okupila znacajan broj biraca.
Vi ste i pravnik; kako vidite trenutne akcije Haskog tribunala i, uopste, njegovu filozofiju?
- Radi se o instituciji koja je vise politicko, nego pravno sredstvo. Tu se stvari ne mogu promeniti. Kad bih se vratio na pocetak price, bavio bih se nebrojenim pitanjima koja se pretvaraju u pravnicko cepidlacenje oko nacina na koji je nastao Haski tribunal, ovlascenja Saveta bezbednosti da ga osniva, personalnog sastava tog suda, materijalnih sredstava kojima je narocito u pocetku sud finansiran, na kraju krajeva, ukljucujuci tu i dobro poznatu cinjenicu da iz naseg, da tako kazem, pravoslavnog civilizacijskog kruga medju sudijama nije bilo nijednog. Taj sud postoji kao sredstvo za ostvarenje ili primenu Dejtonskog sporazuma, sluzi da pokrije razlicite revizije ili preinacenja Dejtonskog sporazuma kakvih je bilo mnogo, narocito u poslednjoj godini. Tvorcima tog suda vise je cilj da se dodje do primene Dejtonskog sporazuma, nego do pravde. Dakle, taj sud nije nesto sto je oko pravde medjunarodne zajednice kakva je ona danas, nego je instrument, orudje u primeni Dejtonskog mirovnog sporazuma. Bivsi tuzilac Haskog tribunala Ricard Goldston, nekoliko dana uoci potpisivanja Dejtonskog sporazuma, direktno je rekao da je Haski sud zapravo kamen temeljac Dejtonskog mirovnog sporazuma. A Dejtonski mirovni sporazum nema mnogo veze sa pravom i pravdom; on ima veze iskljucivo sa politikom.
O dogadjajima u Beogradu, o smeni Djindjica i kompletne ekipe Studija B...?
- I jedna i druga smena dosle su na nacin koji nije regularan. Utoliko ne mogu biti ni odobrene, ni opravdane. Ali politicki nisu neocekivane. Radi se, prosto, o krizi u koaliciji "Zajedno" koja je dovela do prvog potresa i do smene u Skupstini grada, na nacin koji, rekoh, nije u svemu regularan, i, naravno, do smene u Studiju B, koja, takodje, nije regularna. Ali ako za trenutak zaboravimo - ne smemo potpuno zaboraviti, ali samo za trenutak - te pravne neregularnosti, na terenu ciste politike to je bilo sasvim ocekivano. Radi se o sukobima koji su odavno potresali koaliciju "Zajedno" i bilo je pitanje kada ce doci do raspleta. Kada je u jednom trenutku doslo do smene Zorana Djindjica, trebalo je ocekivati i promene u Studiju B. To se na neki nacin podrazumevalo. Obe stranke, SPO i Demokratska stranka, su imale jednu vrstu svojinskog odnosa prema medijima, sto nije dobro, ali su se tako odnosile. Stvorena je nova koalicija - precutno ili ne - u Gradskoj skupstini i stvaranje te koalicije dovelo je i do personalnih promena u Studiju B.
Radi se o slucaju koji se, mozda, pomalo i preuvelicava. Rec je tek o jednoj televiziji, koja je, naravno, bila drugacija od drzavne televizije, ali nikad nije mogla da predstavlja zamenu za sve ono sto je nedostajalo drzavnoj televiziji. Suvise je mali uticaj, mala gledanost te televizije. Suvise je veliki uticaj, suvise je velika gledanost Radiotelevizije Srbije, i, zapravo, pitanje medijskih sloboda ce se resiti sa promenama na drzavnoj televiziji. Ne zelim ovim da potcenim znacaj Studija B, ali kod nas se preteruje u tome, stvoren je mit o toj televiziji, koji ne odgovara njenom stvarnom medijskom i politickom znacaju. Jedna ili deset lokalnih televizija ne mogu popraviti iskrivljenu medijsku sliku drzavne televizije. To su potvrdili i minuli izbori.
Rekli ste: rizicno je praviti koaliciju sa Zoranom Djindjicem?
- Nisam sklon tome da dolivam ulje na vatru, da postojece politicke podele cinim jos vecim ili da doprinosim i dalje nekakvom usitnjavanju i cepanju opozicionog birackog korpusa. Moja izjava, jednostavno, bila je izazvana cinjenicom da je od Demokratske stranke, od Zorana Djindjica dosla ideja o formiranju jedne koalicije, da je u tu koaliciju i iz te koalicije u razlicitim interpretacijama ukljucivana i iskljucivana Demokratska stranka Srbije. Smatrao sam da opreznosti radi treba ukazati na cinjenicu da je Zoran Djindjic vise nego Demokratska stranka doprineo rasturanju dve koalicije. To su Demokratska alijansa i koalicija "Zajedno". Ne tvrdim da je za sporove u okviru koalicije "Zajedno" iskljucivo odgovoran Zoran Djindjic. U formalnom smislu, kad je rec o sporazumu koji je potpisan izmedju clanica te koalicije oko republickih izbora - parlamentarnih i predsednickih, Djindjiceva odgovornost je znacajna, zato sto on taj ugovor nije postovao. Tu stvar zaista tumacim legalisticki. Ne bih, na kraju krajeva, sve ovo ni rekao, da u jednoj stvari koja je po meni vaznija od svake koalicije, Zoran Djindjic nije poceo da se koleba. To je sporazum o minimalnim uslovima za ravnopravne izbore. Inicijativa je potekla vise od Zorana Djindjica nego od Demokratske stranke - da na predstojece predsednicke izbore treba izaci pod prividno poboljsanim uslovima i onda polako, korak po korak, kroz tu instituciju sistema, menjajuci stvari iznutra, pokusati da se nesto u Srbiji promeni. Mislim da je to krajnje povrsno gledanje i moja reakcija je vezana za to. Sam predsednik republike bez parlamentarne vecine ne moze nista da promeni.
Imamo, ipak, Skupstinu kakva jeste; ima li uopste smisla nadati se necemu od ovog parlamenta?
- Ne, mislim da nema smisla. Ovog puta od tog parlamenta mnogo cemu se ne nadaju ni socijalisti, pogotovu onaj trezveniji deo u toj stranci, i to daje sansu da dodje do razgovora o izbornim uslovima i do demokratskih izbora u Srbiji. Inace, parlament ovakav kakav jeste gotovo da je nesto o cemu uopste ne treba razmisljati i zbog njegovog sastava, u sebi krajnje protivrecnog, koji na duzi rok, pod uslovom da se i konstituise i obrazuje vlada, ne garantuje nikakvu dugotrajnost te vlasti, a ni zato sto u Parlamentu skoro polovina birackog tela Srbije nije predstavljena. Potpuno je nereprezentativan.
Ima li sanse da se opozicija, ipak, konacno udruzi u nekom interesu, a ne radi licnih sujeta?...
- Ako opozicija u Srbiji postigne dve stvari, ako insistira na izbornim uslovima i obezbedi da uslovi budu bitno drugaciji, i ako se na logican nacin ukrupni, dakle, ako se formira nekoliko opozicionih celina koje su odrzive - to bi joj onda donelo relevantan vecinski deo i glasova i mesta u parlamentu. Vrsta opozicionog okupljanja koja ce se zavrsiti na onaj nacin na koji dovrsava i svoje dane koalicija "Zajedno", to je nesto sto je bolje da nije nastalo nego sto je nastalo. Veca je steta sto je postojala, nego da uopste nije postojala.
MILIVOJE GLISIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.