NALICJE PRAVDE
Izvestaj saveznog Komiteta za istrazivanje ratnih zlocina u BiH sadrzi podatke da je avijacija NATO-a koristila radioaktivne projektile prilikom bombardovanja RS i Kninske krajine, ali je taj dokument pod sifrom " strogo poverljivo" nedostupan javnosti
Dok tvorci Dejtonskog mirovnog sporazuma grcevito nastoje da ocuvaju mozaik drzave cija je buducnost jos neizvesna, medicinski strucnjaci i clanovi nekih ekoloskih pokreta i organizacija vec dve godine upozoravaju da tamosnji narodi nisu bili samo zrtve uzajamne destrukcije vec i morbidnog NATO-eksperimenta, cije ce posledice, izvesno je, biti dalekosezne.
Protiv hipokrizije zapadnog politickog i vojnog establismenta ali i ovdasnjeg politickog i drzavnog vrha koji se deklarativno zauzima za humane vrednosti i principe dok, istovremeno, precutnim odobravanjem ucestvuje u beskrupuloznom unistavanju zivota "obicnih" ljudi, cije se postojanje neretko svodi na nemo svedocanstvo o sopstvenoj nemoci - progovori tek poneki, uglavnom, usamljeni glas.
Dr Zoran Stankovic (43), patolog, nacelnik Instituta za sudsku medicinu Vojnomedicinske akademije u Beogradu, koji je u svojstvu clana jugoslovenskog Komiteta za istrazivanje ratnih zlocina bio u RS u jesen '95. neposredno nakon bombardovanja NATO snaga - i potom kontinuirano obilazio najugrozenije lokacije, kaze za NIN da je kod tamosnjeg stanovnistva evidentna pojava "zalivske bolesti". Taj sindrom, u najblazoj formi, karakterisu poremecaji CNS, psiholoske tegobe i probavne smetnje, dok se u najdrasticnijem vidu ispoljava porastom maligniteta, leukemije i broja mrtvorodjene dece.
Ucestala pojava "zalivskog sindroma" u regionu Sarajeva, Foce, Doboja i Knina, osnov je za sumnju da je avijacija NATO-a, mimo Zenevskih konvencija o zastiti zrtava rata, RS i Kninskoj krajini, bas kao i prilikom operacije "Pustinjska oluja" u juznom Iraku 91. godine, primenila radioaktivne projektile (ciji probojni oklop sadrzi osiromaseni uranijum), kaze dr Stankovic.
Prema njegovoj tvrdnji, zvanicnih, egzaktnih podataka o sprezi rapidnog porasta, pre svega, malignih oboljenja u RS i vrste naoruzanja koju je NATO koristio tokom bombardovanja, jos nema. Nezvanicno, ipak, saznajemo da izvestaj jugoslovenskog ekspertskog komiteta potvrdjuje da je avijacija alijanse koristila radioaktivne projektile, te da je, zbog strogo poverljivih informacija, taj dokument nedostupan javnosti.
Na pitanje zasto zvanicni Beograd i drzavni vrh RS o tome cute, Stankovic nemocno sleze ramenima, uz konstataciju da je nepriznavanje ili marginalizacija tog problema svojevrsna odbrana od odgovornosti.
On, medjutim, najavljuje da ce uz pomoc kolega - medicinskih strucnjaka razlicitih profila, krajem novembra otpoceti istrazivanje s ciljem da utvrdi, za sada hipoteticku vezu, razlicitih manifestacija radijacijskog sindroma i oruzja kojim su vojne snage alijanse - cije su clanice, inace, prodemokratski orijentisane i vrlo osetljive na pitanja ljudskih i manjinskih prava, eksperimentisale nad srpskim vojnicima i civilima u Bosni i Hrvatskoj. Prvi rezultati tog, kako kaze dr Stankovic mukotrpnog istrazivanja, za koje ga, prema sopstvenoj tvrdnji, motivise iskljucivo ljudska i profesionalna savest i cija je finansijska osnova jos neizvesna, bice poznati najkasnije u martu iduce godine.
On naglasava da bi egzaktni podaci, potom, omogucili vlastima RS da otvore pitanje odgovornosti NATO-a, kao i materijalne nadoknade zrtvama bombardovanja.
Predsednica Veca Nove zelene stranke Branka Jovanovic, koja je u protekle dve godine javno upozoravala na tragicne i dugorocne posledice primene radioaktivnog oruzja u Bosni, kaze za NIN da je Republika Srpska "verovatno samo jedno od eksperimentalnih podrucja na kojem su SAD primenile nuklearne projektile".
U prilog toj tezi ona navodi i nedavno javno priznanje pomocnika drzavnog sekretara za odbranu SAD Keneta Bejkona koji je japanskom listu "Mainici simbun" potvrdio da je prilikom vojne vezbe na ostrvu Torisima kod Okinave "doslo do incidenta, te je omaskom ispaljeno 1520 radioaktivnih projektila". Bejkon je objasnio da se osiromaseni uran (U-235 i U-236), uprkos potvrdjenoj radioaktivnosti, koristi zbog cvrstine legure u probojnom oklopu projektila.
Prema tvrdnji Bejkona, bombe su, nakon tog incidenta koji je ustalasao japansku javnost, premestene u Juznu Koreju, a potom u americku pomorsku bazu u Guamu. Ni jedan zvanicnik Pentagona, medjutim, nije opovrgao tvrdnju da skladiste nuklearnih projektila jos nije izmesteno iz japanske vojne baze u Ivakuni Jamagusi, iako su tamosnje vlasti to zahtevale.
Jovanovic navodi da je "Mainici simbun", juna ove godine, preneo rezultate istrazivanja americkog vojnog Instituta AFRI, prema kojem bombe sa osiromasenim uranom izazivaju karcinom. Vojni instituti GOA i AEPRL istovremeno su upozorili da primena tog oruzja neposredno ugrozava i vojnike koji njime rukuju. Bivsi vrhovni tuzilac SAD Remzi Klark potvrdio je japanskom listu da je nakon primene radioaktivnih projektila u juznom Iraku, koju je okarakterisao kao zlocin, zabelezen porast leukemije, raka i tumora kod dece.
Jovanovic jos kaze da je indikativno nedvosmisleno upozorenje pripadnicima SFOR-a u Bosni da ne piju tamosnju vodu i ne dodiruju rukama travu ili zemlju.
U svetlu navedenih podataka namece se pitanje: ko bi, zapravo, jos trebalo da stane pred lice pravde Haskog tribunala?
Tamara Stupar
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.