KO JE JOS NA TAJNOM SPISKU
Po jednostavnosti i preciznosti izvrsenja ovog zlocina, u Beogradu vec od pre oznacenom kao "palermo stil", upuceni krugovi izvlace zakljucak da se radi o dobro organizovanom cinu i da ubica verovatno nikada nece biti pronadjen. U slicnim okolnostima i na gotovo istovetan nacin u Beogradu je ubijeno nekoliko osoba, a pocinioci su i dalje nepoznati.
Lanac smrti poceo je sa sitnim kriminalcima, preko uglednih "biznismena", da bi za veoma kratko vreme stigao do zamenika ministra policije. U poslednja tri ubistva uocava se jos jedna cudna podudarnost - radi se o ljudima iz najblizeg okruzenja predsednika Slobodana Milosevica. Vlada Kovacevic Tref bio je najblizi prijatelj njegovog sina Marka, general Stojicic covek od predsednikovog velikog poverenja, a Zoran Todorovic dugogodisnji drug njegove supruge Mire Markovic i pripadnik vladajuceg vrha establismenta.
U Beogradu vec postoji navika da se znacaj i ugled nasilno prekinutog zivota meri i po cituljama u dnevnim novinama. Ovaj vid paznje i pijeteta i sada su mnogi izkazali, od porodice Milosevic, preko stranackih drugova i politickih saboraca sa Osme sednice, do mnogih direktora i biznismena, poznatih i nepoznatih ljudi. Na brzoj i dosta skromnoj Todorovicevoj sahrani (u odnosu na onu generala Stojicica, koji je sahranjen u Aleji zasluznih gradjana Beogradu) bio je prisutan gotovo ceo drzavni i partijski vrh, sa predsednikom Milosevicem na celu.
Zamisljena i zabrinuta, uz predsednika Milosevica je koracala srpska drzavna elita (Zoran Lilic, Milan Milutinovic, Mirko Marjanovic, Nikola Sainovic, Gorica Gajevic, Dragan Tomic, Milorad Vucelic...), tik uz njih i folk pevacica Zorica Brunclik, direktor RTS-a Dragoljub Milanovic, prvi covek kompanije "Politika" Hadzi Dragan Antic, vojvoda i lider tzv. pasicevaca Sinisa Vucinic... Nekoliko kratkih govora (Ljubisa Ristic, Snezana Aleksic...), pismo Mire Markovic iz Indije (kada je suzu pustio i predsednik Milosevic) i - gotovo.
U ponedeljak (sahrana je bila u subotu), drzavna stampa se ovim slucajem vise nije bavila. Dosta neobicno u odnosu na dva dana ranije data zvanicna saopstenja JUL-a i SPS-a da se radi o "politickom atentatu". "Pucanj u naseg druga je pucanj u nasu zemlju, u Republiku Srbiju, u Saveznu Republiku Jugoslaviju, u mir, slobodu, dostojanstvo, u sve ono za sta se zalaze Jugoslovenska levica. Ovo sramno, gnusno, podlo, kukavicko politicko ubistvo, pokusaj je da se destabilizuje nasa domovina, narusi njena celovitost i oslabe snage koje se za nju zauzimaju. Zoran Todorovic, sekretar Jugoslovenske levice verovao je u ideje ravnopravnosti, humanosti i pravicnosti, borio se za njih i ubijen je zbog svojih uverenja", stoji u saopstenju JUL-a.
Zlocin su osudile i druge politicke stranke ali nisu isle tako daleko u njegovoj kvalifikaciju. Znaci li to da JUL zna nesto vise i od policije koja je tek pocela istragu, odnosno da li je takav akt smisljen u inostranstvu, u Bosni, Crnoj Gori ili u domacoj opoziciji. Sta god da su mislili, nisu imali u vidu koliko takvim izjavama mogu izazvati odijum u svetu i Srbiju predstaviti kao nesigurnu zemlju u kojoj caruje politicki teror. Iskusni policajci i analiticari teziste, pak stavljaju na obracun u nepolitickim krugovima u kojima se Todorovic kretao, a to su krugovi novog velikog biznisa. Nesumnjivo da je Todorovic imao i veliku politicku moc koja mu je samo olaksavala bavljenje velikim poslovima.
Ovaj mladi levicar bio je visestruko talentovan. Kao briljantan student vinuo se u politicku orbitu gde je velikom brzinom sticao i prijatelje i neprijatelje. Sa mesta studenta prodekana ubrzo dolazi na mesto sekretara Predsednistva Univerzitetskog komiteta Saveza komunista, gde postaje miljenik Mire Markovic. "Istorijska" Oosma sednica zatice ga u Gradskom komitetu SK Beograda, kada Todorovic pokazuje svoj dobar "njuh" i postaje jedan od "prvoboraca antibirokratske revolucije". Kao nagrada za takav angazman usledilo je postavljanje na celo Socijalistickog saveza radnog naroda Beograda i postaje cuven po sloganu "pluralizam u okviru SSRN". Tada i dobija nadimak Kundak, ali ne zahvaljujuci svom cvrstorukaskom stilu, vec zbog sukoba sa tadasnjim predsednikom boracke organizacije Stankom Matijasevicem, cije je ostro izlaganje, povodom dodeljivanja Sedmojulske nagrade Matiji Beckovicu, Todorovic nazvao "kundacenje". Sticajem okolnosti nadimak, Kundak je "prikacen" njemu.
Vremenski kratko politicko iskustvo za njega je bilo dovoljno da se istakne i pokaze svoj osecaj za kombinatoriku. Zasluzan je za uklanjanje politicki nepodobnih: "odstrelio" je asistenta Pravnog fakulteta Konstantina Petrovica s obrazlozenjem da je bio "agent Crvenih brigada", osudio tadasnji "Student" i medju prvima se bacio na Dragisu Pavlovica, predsednika SK Beograda, ali se kao njegov najveci doprinos Osmoj sednici navodi pisanje telegrama podrske Slobodanu Milosevicu, citanim tokom sednice.
Njegovom pomoci i grupa "mladih lavova", koje je upoznao na Univerzitetu, zaposeda znacajna mesta u politici i privredi, polako preuzimajuci kontrolu nad kompletnom privredno-finansijskom strukturom Beograda (svi ce kasnije postati clanovi JUL-a u cijem osnivanju je neposredno ucestvovao). Stoga se njegov politicki pad pocetkom 1990. godine vise tumaci formalno, narocito zbog veza koje je zadrzao sa porodicom Milosevic. Prijateljstvo sa profesorkom sociologije Mirom Markovic, smatra se, bilo je glavni temelj Todoroviceve politicke i poslovne moci koju nikada nije ni krio. Svojim drugovima iz Sapca (gde je 1959. godine rodjen) voleo je da govori o sebi kao o trecem coveku Srbije.
Poznat je i po lirskim iskazima - svoje pesme potpisivao je pseudonimom "Teodor A." - kao i po visprenim i zajedljivim opaskama na racun politickih protivnika, ali i ljudi iz svog okruzenja. S ironijom i sarkazmom odgovarao je i na pitanja o svom politickom angazmanu. "Mozda kupim neku partiju. One su sada jeftine. Ili cu moliti socijaliste da mi pozajme neku od svojih", govorio je tri godine po odlasku iz SSRN, da bi sebe demantovao vec 1995. godine ucestvujuci u formiranju Jugoslovenske levice.
Napustanjem politickih funkcija (u SSRN), Todorovic sve svoje talente usmerava prema biznisu. Uhlebljenje je potrazio "zlopateci" se u poslovima sa naftom i drugim visokoprofitabilnim vidovima trgovine. Iako bez iskustva u naftnoj privredi, Todorovic postaje zamenik direktora celog slozenog preduzeca koje je godisnje obrtalo 5,2 milijarde dolara. Ubrzo dolazi u sukob sa tadasnjim direktorom "Jugopetrola", a danas predsednikom Narodne skupstine i v.d. predsednika Srbije Draganom Tomicem. Todorovic se zalagao za ubrzanu nacionalizaciju naftne privrede, cemu se Tomic suprotstavio.
Sa pocetkom sankcija, Todorovic razvija i privatni biznis. Prvo formira preduzece ATL, koje se bavilo naftom i devizama, a potom i preduzece TiM (Todorovic-Markicevic, kojima se prikljucio i Zoran Vujovic) koje ubrzo uzima monopol u uvozu i distribuciji secera, brasna, cementa, deterdzenata, nafte i drugih deficitarnih strategijskih proizvoda. Radjaju se i druge firme sa sirokim opsegom poslovanja. Malo je poslova u zemlji koji su se obavljali mimo Todorovicevih kompanija, od strateskih proizvoda do zemljista i placeva na Dedinju. Tako je politicki uticaj nasao spoj sa ogromnim bogatstvom.
Uz jos jedan nadimak - "poslovni buldozer", Todorovic se slobodno moze uporediti sa ruskim postkomunistickim politicarem i sadasnjim vicepremijerom Anatolijem Cubajsom, bliskim saradnikom predsednika Borisa Jeljcina. I za jednog i za drugog se vezuje slican pristup privatizaciji (kupovina firmi u stecaju budzasto), kao i politicke ambicije, s tim sto je Cubajs postao vicepremijer, a Todorovic nije. Ima jos jedna razlike: ruska obavestajna sluzba je otkrila da se na Cubajsa sprema atentat i verovatno ga sprecila, dok nasa sluzba nije dosla do podataka da se tako nesto sprema Todorovicu pa nije uspela da atentat osujeti.
Boza Spasic, vlasnik Srpske istrazne agencije i nekadasnji visoki funkcioner Drzavne bezbednosti, ima saznanja da je Todorovic odranije bio "tipovan" za atentat. "Prema izjavama pojedinih ljudi bliskih Kundakovom krugu, njemu je 15 dana pre ubistva bio gotovo potpuno odvrnut desni amortizer na 'mercedesu', uz objasnjenje automehanicara da je to mogao neko samo rukom da ucini. I pored toga, valjda racunajuci na vlast koju ima preko stranke koja je zasticena, Todorovic nije nista preduzimao, vec se ponasao komotno i lezerno."
A kako su sluzbe radile, govori i podatak iz krugova bliskih policiji da se predsednik Milosevic dobro izvikao na ministra unutrasnjih poslova Srbije Vlajka Stoiljkovica i sefa Resora drzavne bezbednosti Jovicu Stanisica uz pretnju da ce im glave pootkidati ako uskoro ne budu imali opipljive rezultate u istrazi. Kazu da se jos ostrije reakcije ocekuju od Mire Markovic, po povratku iz Indije.
Uprkos ocekivanju predsednika Milosevica i njegove supruge, strucnjaci izrazavaju skepsu u pogledu rasvetljavanja ovog slucaja. "Mi vec duze vreme imamo narastajuci organizovan kriminal, a s druge strane anemicno ponasanje drzave", kaze Marko Nicovic, bivsi sef beogradske policije. Predvidjajuci jos zesci sudar sa kriminalom, Nicovic upozorava da je nasa zemlja i dalje pod blokadom, sto ce uzrokovati jos vece siromastvo i jos zesce napade na istanjena materijalna dobra. "Sistem jedno vreme nije mogao da funkcionise normalnim putem. Placanja nisu isla preko banaka, vec su bila u efektivnom novcu, a kineska poslovica kaze 'niko ne moze da presipa med a da ne olize prste'. Upravo je i ovaj slucaj eho tih dogadjanja i posledica zalazenja ljudi iz establismenta u zone sive i crne ekonomije".
Oba NIN-ova sagovornika smatraju da je problem u funkcionisanju policije i drzavne bezbednosti, sto je posledica loseg rukovodjenja. "Krah policije poceo je 's uciteljem' na mestu ministra unutrasnjih poslova", kaze Spasic aludirajuci na Radmila Bogdanovica. "Nastavilo se s agronomom Sokolovicem i privrednikom Stoiljkovicem. Zamislite da na proslavi 13. maja aktuelni ministar policije govori kako ce vrlo brzo doci do privrednog oporavka zemlje. Nista bolji slucaj nije ni sa nizim funkcionerima. Recimo, nacelnik uprave MUP-a Srbije za kriminalistiku Petar Nisic dosao je na to mesto sa mesta referenta prodaje u 'Simpu'. Ali su zato iz policije otisli najbolji ljudi u najboljim godinama. Otuda i nemoc da se bilo sta preduzme."
Od konstatacije stanja u policiji mnogo zanimljivija je Spasiceva tvrdnja da vec duze vreme postoji tajni spisak sa 53 imena nasih politicara i poslovnih ljudi odredjenih za likvidaciju, a da su do sada upravo po ovom spisku likvidirane vec 22 osobe. Medju njima su i general Stojicic, inspektor Radisic, detektiv Bizic, Vlada Kovacevic Tref, Radojica Nikcevic i niz ljudi iz beogradskog podzemlja. "O ovom spisku mi je prvo govorio pokojni Radojica Nikcevic, a kasnije sam dobio potvrdu iz jos dva izvora - Australije, gde je spisak bio i na televiziji, i iz srpskog podzemlja u Nemackoj. Ne zelim da saopstavam imena da ne bih unosio paniku, ali, po logici stvari, spisak bi trebalo da ima i nasa sluzba. Neverovatno bi bilo da ga nema. Mogu jedino da kazem da je Zoran Todorovic Kundak 'treca liga' prema onim imenima koja su jos na spisku."
Do sada iz zvanicnih krugova nema ni potvrde ni demantija opostojanju ovakvog spiska, ako se ne racuna sumnja i neverica koje je izrazio penzioner Radmilo Bogdanovic, bivsi ministar unutrasnjih poslova Srbije. Ipak, uocljivo je da ljudi u politickim i poslovnim vrhovima nabavljaju nove telohranitelje, poput jednog visokog funkcionera koji nadgleda uvoz i izvoz, kupuju blindirane "mercedese" i poostravaju kontrole ulazaka u poslovne zgrade u kojima rade.
U strahu su velike oci, narocito za one koji imaju i razloga da se plase.
Pismo Mire Markovic
Dragi Zorane,
Nikada nisam bila dalje od tebe i nikad ti nisam bila blize.
S juga Indije, iz Madrasa, nisam u stanju da dodjem danas u Beograd i da se s tobom pozdravim poslednji put - ja, koja sam punih 15 godina tvoja najbolja drugarica.
Ali ti saljem poruke preko svih ovih planina i mora - ja se s tobom nikada necu rastati.
Moje prve misli su bile - nikad vise nasi razgovori, slaganje, briga, gnev, nada - sve u jednom satu - i tako svih ovih godina.
Nedostajaces mi dok budem ziva. Htela bih da znas, dok odlazis, da od mene ne odlazis. Molim te, brini za sve nas koje si ostavio, a ja cu brinuti za tebe. I ne ljuti se na mene sto sam ti ponekad nesto zamerala. Uvek si bio moj drug. Sada sam ti ionako sve oprostila.
Pomagao si celom svetu - i kome je trebalo i kome nije trebalo. U tome smo bili najslicniji. Bicu uz Danijelu u svemu, a tvoju decu cu voleti kao sto sam volela tebe.
Zdravo,
Mira
Slobodan Ikonic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.