(nastavak sa prve strane)

Samit na Kritu

BALKANCI NA RASKRSCU

Istina, nakon sto su predsednici Jugoslavije i Makedonije, Slobodan Milosevic i Kiro Gligorov, premijeri Albanije Fatos Nano, Bugarske Ivan Kostov, Grcke Kostas Simitis, Turske Mensur Jilmaz, Rumunije Viktor Corbea i pomocnik ministra inostranih poslova BiH Mihovil Malbasic u utorak uvece napustili Krit, Balkan je ostao kakav je i bio, opterecen opasnim politickim sukobima i napetostima. Nista od onoga sto na jugoistoku Evrope danas zadaje glavobolje njegovim stanovnicima, kojih ima gotovo 120 miliona, ili sto brine i plasi ostali svet, sit vec tradicionalnih balkanskih svadja i ratova, nije ovom prilikom reseno.

Nijedan spor, poput onih izmecu Grcke i Turske povodom Kipra ili nekoliko ostrva u istocnom Mediteranu, ili izmedju Beograda i Tirane, zbog aspiracija Albanaca na Kosovu da formiraju sopstvenu "republiku", ili izmecu Atine i Skoplja zbog imena "Makedonija", ili izmedju Sofije i Skoplja zbog makedonskog jezika, ili izmecu Sofije i Ankare zbog polozaja turske nacionalne manjine u Bugarskoj, ili izmedju Bukuresta i Sofije zbog nekih navodno i dalje nerasciscenih teritorijalnih racuna iz proslosti i jos kojecega, nije okoncan. Ali je, barem, ucinjen neophodan prvi diplomatski korak koji bi sve balkanske lidere, mozda, mogao kolektivno da izvede na put "evropeizacije". I, da im pomogne da sve svoje medjusobne sporove, kao i sporove sa ostalim svetom, kojih takoce nije malo, pocnu da resavaju drugacije nego sto su to cinili u proslosti.

Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic ima dobre razloge da bude zadovoljan onim sto je protekle sedmice doziveo na Kritu: prvi put od izbijanja jugoslovenske krize dobio je priliku da ucestvuje na jednom vaznom medjunarodnom skupu koji nije bio neposredno posvecen Jugoslaviji i da - bez prisustva Ricarda Holbruka i ostalih americkih supervizora u blizini - ravnopravno razgovara sa liderima drugih drzava. Uostalom, kao sto je primetio komentator britanskog "Gardijana", "mocni pokrovitelji Balkana, pre svega SAD, bili su ovoga puta upadljivo odsutni".

Tokom priprema samita na Kritu bilo je mnogo nedoumica u pogledu susreta Slobodana Milosevica i albanskog premijera Fatosa Nanoa. "Sumnjam da ce Nano to uspeti da izbegne", rekao mi je samo nekoliko dana ranije jedan zapadnoevropski diplomata u Beogradu, inace cest posetilac Kosova i sagovornik tamosnjih albanskih prvaka. Naime, albanski lideri na Kosovu bili su veoma podozrivi prema ovom balkanskom samitu i svim silama su nastojali da izvrse pritisak na premijera vlade u Tirani Fatosa Nanoa da odbije da se sretne s predsednikom SR Jugoslavije.

U deklaraciji "vlade kosovskih Albanaca u egzilu", koja je u nedelju procitana i na albanskoj drzavnoj televiziji, otvoreno je izrazena sumnja da ce sastanak na Kritu "biti u interesu Albanaca na Kosovu" i protest sto Grcka nije pozvala "legitimne predstavnike Kosova, vec kriminalni rezim u Beogradu". Clan predsednistva Rugovinog Demokratskog saveza Kosova Redzep Djerci izjavio je, takodje, da "mandat za donosenje odluka o Kosovu ima iskljucivo kosovsko rukovodstvo" i dodao da bi bila "velika greska ukoliko bi Tirana sklopila neki sporazum s Beogradom".

Ali, Milosevic i Nano su se, ipak, sreli. "Posle 50 godina zamrznutih odnosa, dobili smo priliku da razgovaramo. Razgovor je, nadam se, bio obostrano koristan", rekao je Milosevic posle susreta sa albanskim premijerom. Potvrdio je da je tom prilikom bilo reci o "postovanju prava nacionalnih manjina" i ponovio poznatu formulu o Kosovu kao "unutrasnjoj stvari Srbije i Jugoslavije". "To je dovoljno za pocetak, nadam se da cemo iduci put imati nesto vise da kazemo", dodao je Milosevic.

Fatos Nano je posle susreta s Milosevicem, takodje, krajnje oprezno i uzdrzano govorio o "prvom, veoma vaznom koraku u iniciranju dijaloga" i pozvao na prosirenje bilateralne saradnje dve zemlje i saradnje u okviru razlicitih regionalnih diplomatskih aranzmana i programa. "Mecuetnicki odnosi u svakoj od balkanskih zemalja trebalo bi da prate logiku mira i saradnje", rekao je Nano i dodao da ne treba vise razmisljati o "granicama kao bunkerima iz kojih se na ljude puca bez upozorenja; sve balkanske zemlje treba da otvore svoje granice jedna prema drugoj, kao i prema Evropi", ocenio je albanski premijer, najavljujuci, ujedno, nove albansko-jugoslovenske kontakte i "nove rezultate".

Medjutim, lideri kosovskih Albanaca i njihovi politicki "advokati" bili su ogorceni. Predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci optuzio je albanskog premijera Nanoa da je kosovske Albance prepustio na "milost i nemilost Milosevicu". U emisiji "Glasa Amerike" na albanskom jeziku, Demaci je susret albanskog premijera i jugoslovenskog predsednika ocenio kao "pravi cinizam i tezak udarac kosovskim Albancima". A bivsi albanski predsednik Sali Berisa je na jednoj konferenciji za stampu u Tirani primetio da je samit na Kritu bio "neuspeh i sramota, koji je samo posluzio za promociju Slobodana Milosevica".

I ostali susreti jugoslovenskog predsednika na Kritu protekli su u slicnoj atmosferi, uz naglaseno ponavljanje lepih zelja i dobro poznatih diplomatskih fraza. Tokom susreta sa turskim premijerom Mesutom Jilmazom izrazena je - kaze se u zvanicnim izjavama - obostrana spremnost da se odnosi "normalizuju i unaprede". Sa makedonskim predsednikom Kirom Gligorovim bilo je govora o "obostranoj spremnosti da se sva sporna pitanja, ako ih ima, resavaju dogovorom". Sa bugarskim premijerom Ivanom Kostovom bilo je najvise reci o "dobrim perspektivama obostrano korisne privredne saradnje". Ipak, nije bas sve proticalo tako glatko, barem kada je rec o jugoslovenskoj ekspediciji na Kritu. Recimo, rumunski premijer Viktor Corbea je u razgovoru sa Slobodanom Milosevicem potegao i pitanje polozaja Vlaha u Timockoj krajini, sto je tema kojoj ce mediji u Rumuniji odmah dati veliki publicitet. U izjavi rumunskom radiju Corbea je rekao da je od predsednika SR Jugoslavije zatrazio da Srbija "svojim gradjanima rumunskog porekla u Timockoj krajini prizna sva manjinska prava, a posebno prava na skolovanje na maternjem jeziku". On je najavio i formiranje specijalne ekspertske grupe na nivou ministarstava inostranih poslova dve zemlje koja ce se baviti problemom polozaja Vlaha u Srbiji.

Balkanske zemlje, ucesnice samita na Kritu, imale su - po svemu sudeci - razlicit odnos prema ovoj grckoj diplomatskoj inicijativi. I, naravno, razlicita ocekivanja od svega toga. Recimo, Rumunija je svojevremeno bila medju najaktivnijim pobornicima balkanske saradnje, valjda zato sto je verovala da jedini put do Evrope za nju vodi preko Balkana. A sada, kada svim silama nastoji da se domogne clanstva u NATO-u ili u Evropskoj uniji i kada vise ne mora to da cini na zaobilazni nacin, ova zemlja ne krije da za nju Balkan vise nije od prioritetnog znacaja. Tako je za vecinu rumunskih medija odlazak premijera Viktora Corbee na balkanski samit bio neuporedivo manje vazan i zanimljiv dogadjaj od njegove posete americkoj Sestoj floti u istocnom Mediteranu i boravka na nosacu aviona "Dzordz Vasington", a susret sa Slobodanom Milosevicem i ostalim balkanskim liderima manje atraktivan od susreta sa izraelskim premijerom Bibijem Netanjahuom...

Rumunija i Bugarska su se na Kritu najvise protivile nastojanjima Atine i Beograda da se balkanska saradnja institucionalizuje i da se formiraju stalna tela i regionalni organi, po ugledu na Evropsku uniju. Prema prvobitnom grckom predlogu (koji nije prihvacen), u prvoj fazi bio bi stvoren stalni balkanski "sekretarijat", sa sedistem u Atini, a kasnije i druga balkanska regionalna tela, smestena u ostalim prestonicama. Makedonski predsednik Gligorov, kao najstariji u ovom drustvu, trudio se da deluje pomirljivo, mudro i odmereno. Bugarski premijer Kostov nastojao je da bude praktican i poslovan. Albanski premijer Nano ostavljao je utisak civilizovanog Evropejca...

Za sav ostali svet glavni dogadjaj na balkanskom samitu na Kritu bio je, naravno, susret turskog i grckog premijera Mensuta Jilmaza i Kostasa Simitisa. A za Grke i Turke ovo je bilo samo jos jedno popriste njihovog vec tradicionalnog diplomatskog i politickog nadmetanja. Prema oceni atinske "Elefterotipije", grcka vlada je kao inicijator skupa na Kritu nastojala da istakne ulogu svoje zemlje kao "garanta stabilnosti i privrednog razvoja u regionu". "Ukoliko bi na samitu bila prihvacena deklaracija koju su pripremili domacini, Grcka bi mogla ostvariti veliku stratesku prednost nad Turskom", zakljucuje "Elefterotipija", primecujuci da nacrt tog dokumenta odise duhom "politicke hegemonije Grcke na Balkanu".

Sta je o svemu tome mislila Turska moglo se razaznati vec iz cinjenice da su u isto vreme kada je na Kritu pocinjao Balkanski samit, u Egejskom moru nastavljeni veliki turski vojni manevri. U tim manevrima (zapocetim 1. novembra) ucestvovala je turska ratna mornarica, ratno vazduhoplovstvo, kao i desantne jedinice, koje su - u sadejstvu sa oruzanim snagama "Turske republike" na severu Kipra - uvezbavale desant na teritoriju Kipra i borbu protiv ruskih raketa S-300, koje bi trebalo da budu isporucene kiparskim Grcima.

Opasno zaostravanje izmecu Grcke i Turske sada zadaje i nove brige zemljama clanicama EU i NATO-a, jer su Ankara i Atina odnedavno pocele da koriste i svoje pravo veta u ovim organizacijama kako bi jedna drugoj sto vise naudile: Grcka, koja se oduvek protivila prijemu Turske u EU, sada kaze da nece dati (neophodnu) saglasnost za prijem bilo koje nove drzave u uniju ako odmah ne bude primljen i Kipar. Pri tom Atina jos trazi da se Kipar primi u EU bez onog dela ostrva na kojem su Turci proglasili svoju republiku. A Ankara uzvraca da ce, ako EU ne primi Tursku u svoje clanstvo ili ako Grcka blokira prijem kiparskih Turaka, odgovoriti slicnim merama u okviru NATO-a i da ce staviti veto i osujetiti najavljeno sirenje ove vojne alijanse na istok Evrope...

Amerikanci su zbog toga, izgleda, posebno zabrinuti, o cemu svedoci i odluka Bele kuce da vec oprobanog diplomatu "teske kategorije" Ricarda Holbruka naimenuje za svog specijalnog izaslanika za Kipar, u nastojanju da se kiparski problem, koji sada mnoge podseca na opasnog "trojanskog konja" u Mediteranu, sto pre demontira. Pri tome Grke, cini se, posebno plasi da bi Amerikanci - zbog svojih strateskih interesa na Bliskom istoku i ponovnog zaostravanja odnosa sa Sadamom Huseinom u Iraku - mogli izracunati da im je Turska neuporedivo vazniji partner od Grcke. I, zato su, valjda, pozurili da i organizacijom ovog samita pokazu kako je Grcka veoma vazan cinilac mira na Balkanu...

Kako bilo da bilo, premijeri Grcke i Turske su se sreli na Kritu, uctivo porazgovarali i, kao sto se moglo i ocekivati, ostali svaki na svojoj busiji...

Prica o pokusajima da se na jednom mestu okupe svi lideri balkanskih drzava, koje sebe vole da nazivaju "kolevkom evropske civilizacije", seze daleko u proslost. Medjutim, u poslednje pola veka to nije bilo moguce zbog hladnoratovskih podela koje su jedan deo Balkana svrstale u Varsavski pakt, drugi u NATO, dok se Jugoslavija nasla u krugu "nesvrstanih" zemalja, a Albanija opredelila za samoizolaciju. A kada je hladni rat okoncan i kada su se brojne stare i nove evropske zemlje zaputile u "tranziciju", nad Balkanom se nadvila senka novih ratova, svadja i podela, ovoga puta u bivsoj Jugoslaviji. Zato je Grcka, kao domacin samita na Kritu, imala pre svega delikatan zadatak da odredi dokle se, zapravo, sada prostire Balkan i koje bi sve zemlje trebalo pozvati na ovaj sastanak, a koje ne.

Usledile su zanimljive reakcije. Zamenik ministra inostranih poslova Hrvatske Ivo Sanader je izjavio da je "prirodno" sto Hrvatska nije pozvana i to ocenio kao "uspeh hrvatske diplomatije, koja svima stavlja do znanja da ne spada u balkanske zemlje". Zvanicni predstavnik Ministarstva spoljnih poslova u Ljubljani potvrdio je da Slovenija, takodje, nije pozvana "jer vise nije deo Balkana", ali je rekao da bi ona bila zainteresovana da prisustvuje skupovima balkanskih lidera "u svojstvu posmatraca", kao sto je prisustvovala na proslogodisnjoj balkanskoj ministarskoj konferenciji u Sofiji i ovoga leta na istoj takvoj konferenciji u Solunu. Dakle, Slovenci, takodje, racunaju da su otisli, ali da bi na Balkanu, ipak, mogli da zadrze neke svoje interese...

Zvanicnici Bosne i Hercegovine u Sarajevu nisu mogli da se sloze oko toga da li spadaju u ovo drustvo ili ne. Iako je poziv iz Atine bio upucen predsedavajucem Predsednistva BiH Aliji Izetbegovicu i ministru inostranih poslova Jadranku Prlicu, "nije postignut konsenzus da na samit putuje delegacija na najvisem nivou", kaze zamenik ministra inostranih poslova BiH Dragan Bozanic. Ispostavilo se, naime, da su Muslimani bili protiv, smatrajuci da "BiH nije deo Balkana", dok su Srbi u zajednickim telima smatrali da poziv treba prihvatiti, tj. da je i Bosna na Balkanu. Hrvati su bili "negde izmecu" ova dva oprecna gledista. Na kraju je na Krit, za svaki slucaj, otisao pomocnik ministra inostranih poslova (Hrvat) Mihovil Malbasic. Tek toliko da se pokaze da poziv nije odbijen, a da se istovremeno demonstrira kako je Izetbegovicu do susreta balkanskih lidera neuporedivo manje stalo nego, recimo, do skupova Organizacije islamskih zemalja na kojima je BiH redovno zastupljena na najvisem nivou...

Sledeci susret balkanskih lidera trebalo bi da se odrzi kroz godinu dana u Ankari. Koliko ce se Balkan do tada promeniti i koliko ce se promeniti predstava ostalog sveta o Balkanu i Balkancima, ostaje tek da se vidi. Pre svega zato sto su u zavrsnom dokumentu usvojenom na Kritu pomenuti svi oni plemeniti ciljevi - poput zastite ljudskih prava i prava etnickih manjina - koje su balkanske drzave i vlade do sada mnogo cesce krsile nego postovale.

Stevan Niksic