Lecenje Srbije (2)

GORKI LEKOVI

Da li se zaista uvoze lekovi iz Azije, i kakav je njihov uticaj na ozdravljenje srpske farmaceutske industrije

Potvrdjena je vest da je u Indiji sa Mirom Markovic bila i republicka ministarka zdravlja Leposava Milicevic, cime se prica o indijskim lekovima u Srbiji nastavlja. "Ovo je moj treci put u Indiju", izjavila je za NIN dr Milicevic. Priznanje, mozda zakasnelo, kojim se ne objasnjava zbog cega je ministarkina poseta Indiji do prosle nedelje drzana u tajnosti. "I meni je to cudno", rekla je. A kada je nesto cudno, kaze ministarka, ne moze da ne poprimi i negativnu konotaciju. Narocito ako se uzme u obzir s kolikom je paznjom drzavna televizija propratila svaki uspeh "vlade narodnog jedinstva", ne izuzimajuci pri tom ni otvaranje onog puta duzine dva kilometra u Padinskoj Skeli. A ova poseta bila je, po ministarkinim recima, veoma uspesna, jer se ocekuje zarada od najmanje sest miliona dolara.

U proslom broju NIN-a objavljena je prica o tome kako su se na jugoslovenskom trzistu pojavili indijski lekovi sumnjivog dejstva. Spomenuta je i mogucnost uvoza iz nekih drugih, takodje azijskih drzava. "Meni licno poznata je cinjenica da vise indijskih proizvodjaca lekova svoje proizvode plasiraju preko nekih zapadnoevropskih firmi, sa njihovim etiketama", kaze, u razgovoru za NIN, dr Leposava Milicevic. "Jedino na taj nacin oni mogu da dodju na nase trziste, neki drugi ja ne vidim. Ukoliko su ti lekovi uopste prisutni. Tvrdim da nijedan lek, koji nije prosao zakonom utvrdjenu proceduru, nije dosao na nase trziste. Svaki lek koji pretenduje da se pojavi kod nas mora da zadovolji tacno odredjene kriterijume."

Oglasio se, medjutim, i odbor Samostalnog sindikata radnika farmaceutske industrije Jugoslavije. U javnost su izneli tvrdnje da su u Jugoslaviju ipak uvezeni lekovi loseg kvaliteta, i to iz Turske, Pakistana, i jos nekih azijskih drzava. "Pojavila se poplava uvoznih lekova, sumnjivog kvaliteta", kaze za NIN Jovo Raseta, sekretar sindikata farmaceuta. "Zasto sumnjivog? Standardi za registraciju lekova kod nas, u Nemackoj, ili Svajcarskoj, nisu isti kao u zemljama (Turska, Pakistan...) iz kojih su ovi lekovi uvezeni. Sada se desilo da su lekovi iz tih zemalja, u kojima su propisi liberalniji i slobodniji, uvezeni ovde, i konkurisu nasim lekovima. A kako su uspeli da udju ovde, to neka ovom narodu kazu oni koji su ih uvezli."

Ministarka zdravlja Leposava Milicevic porice svaku mogucnost da se kod nas koriste lekovi koji ne zadovoljavaju stroge zakonske kriterijume. "Citavu pricu oko lekova ja dozivljavam kao jednu od formi specijalnog rata koji se vodi protiv ove vlasti. Znaci, toliko smo korumpirani i pokvareni da cemo pobiti sopstveni narod losim lekovima. Ja sam lekar dvadeset godina, i nijednim svojim cinjenjem ili necinjenjem ne bih mogla to da ucinim. Bolje da nema nicega, nego da je to u funkciji trovanja naroda."

Necega, izgleda, ipak ima, a sto se tice kvaliteta lekova koji stizu iz inostranstva, postoje i drugacija misljenja. "Ja tvrdim da onaj ko uvozi, taj lek svom detetu nece dati", kaze Jovo Raseta.

Ko uvozi lekove? To, za sada, nije sasvim sigurno, ali se i ministarka i farmaceuti slazu da je drzava ta koja odobrava uvoz lekova. Prema recima celnika farmaceutskog sindikata, posao je vrlo jednostavan. Ministarske firme, po odobrenju vlade, dobijaju devize kojima se kupuju jeftini azijski lekovi loseg kvaliteta. "Ti ljudi, koji uvoze, na jeftinu uvoznicku cenu nadogradjuju se svojim marzama i provizijama, pa kad taj lek stigne u apoteku, njegova cena ista je kao i naseg leka", za NIN kaze Lazar Tadin, predsednik sindikata farmaceuta. "A lekove uvozi uza grupa ljudi koja je u poziciji da to cini. Zna se, otprilike, ko su oni." Spomenuti su "SARTID", "Bambi" i "Simpo", ali, prema recima Lazara Tadina, postoji mogucnost i da su i neke druge firme u igri.

S druge strane, ministarka Milicevic tvrdi da tzv. ministarskih firmi nema na spisku uvoznika lekova, prezentiranom Skupstini Srbije za 1994. i 1995. godinu. Podaci za proslu i ovu godinu jos nisu obradjeni. "Na spisku su firme koje se i inace bave prometom lekova, izmedju ostalih 'Srbolek', 'Adok', 'Vetfarm' i 'Velefarm'", kaze dr Milicevic. "Problem prometa lekova u nadleznosti je Saveznog ministarstva za rad, zdravstvo i socijalnu politiku, i u tom smislu ministarstvo na cijem sam ja celu nema nikakve ingerencije." Ipak, malcice su nejasne indijske misije ministarke zdravlja, koje su, kako sama kaze, "primarno vezane za cinjenicu da mi vec trecu godinu zaredom Indijcima prodajemo velike kolicine polio vakcina, proizvedenih u Zavodu za imunologiju i virusologiju na Torlaku". Kakve veze ima Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije sa izvozom i, uopste, trgovinom lekovima, kada je za to, po zakonu, nadlezna iskljucivo Savezna vlada, kako kaze i sama ministarka Milicevic? Neke veze ipak ima, potvrdjuje to i ministarka.

Ali, vratimo se uvozu. Na osnovno pitanje, ko to tamo zaradjuje, odgovora jos nema, ali lako moze da se utvrdi kakvi su efekti necije lake zarade. "Po zakonu, drzava je ta koja mora da odobri kvotu deviza za uvoz sirovina od kojih ce nasa farmaceutska industrija napraviti mnogo bolji i kvalitetniji lek nego sto je do sada bio", kaze Jovo Raseta. "Medjutim, radi se suprotno. Uvoze se gotovi proizvodi, koje i sami mozemo da napravimo, a pri tom niko ne vodi racuna o tome sta ce raditi 12-13 000 ljudi zaposlenih u farmaceutskoj industriji. Umesto da uvezemo sirovinu, da bismo zaposlili nase ljude, oni uvoze lek i uzimaju proviziju za sebe." "Prema tome", dodaje Lazar Tadin, "sve ovo cini uvoznicki lobi, iskljucivo radi sopstvene koristi."

Ministarka Leposava Milicevic ima drugacije misljenje o polozaju farmaceutske industrije u Srbiji: "Sve vreme, na osnovu odluke republicke vlade, vodi se protekcionisticka politika prema nasoj farmaceutskoj industriji. Ona jeste nacinila jedan ogroman napor u vreme sankcija, i osvojila proizvodnju onih lekova koji do tada nisu pravljeni u Srbiji, ali je, u isto vreme, i imala takvu poziciju, u odnosu na ostale industrijske grane, da je to mogla da ucini."

Nedavno smenjeni direktor republickog Fonda za zdravstveno osiguranje Nenad Djordjevic pre nekoliko meseci javno se hvalio da su cene domacih lekova smanjene za 15 procenata. U sindikatu farmaceuta ne misle da je to, makar iz njihove vizure, vredno ikakve hvale. "Sve ono sto utice na cenu leka poskupljuje, a cena domaceg leka smanjuje se za 15 odsto. To znaci da se zakida direktno proizvodjacima", kaze Lazar Tadin. "Potezi republicke vlade dovode, jednostavno, do toga da proizvodjaci nemaju nikakvog interesa da isporucuju lekove jer nemaju nikakvu zaradu. Time se, tako, vezuju ruke proizvodnji a, istovremeno, oni koji se bave prometom lekova zaradjuju ogromne pare. Nije Nenad Djordjevic bio dzabe tako mocan covek - on je izvrsavao ono sto mu je vlada nalagala."

Tako dolazimo i do smene Nenada Djordjevica. Postoje razlicite price, od kojih su neke fantasticne, a neke cak i prilicno verovatne. Tako je, prema jednima, Djordjevic smenjen zato sto je previse samovoljno upravljao Fondom na cijem se celu nalazio; drugi pak tvrde da je smenjen zato sto nije postojala nikakva komunikacija izmedju Fonda i nadredjenog Ministarstva za zdravlje, odnosno da, zbog licnog sukoba ministarke i Djordjevica, nije bilo moguce proveriti stanje na racunima Fonda za zdravstveno osiguranje. Treci su, opet, uvereni da je Nenad Djordjevic smenjen zato sto je, od gomile para koju je uzimao upravo zahvaljujuci svojoj poziciji, isuvise malo davao drugim zasluznim osobama.

Sta o svemu kaze ministarka Milicevic? "Ja samo mogu da kazem da se koncepcijski razlikuju moj i Djordjevicev pristup. Moj pristup je vise socijalnog karaktera, a njegov ekonomskog. To je i prirodno - ja sam lekar, a on biznismen. Njegov pristup je, na jedan kraci rok, imao veoma pozitivne efekte, ali je, po mojoj proceni, taj pristup kasnije postao kontraproduktivan. To je razlog sto sam ja zatrazila njegovu smenu. Nema nikakvih drugih razloga. S obzirom na to da je ovo vlada levih snaga, prirodno je da je taj socijalni pristup dobio prednost."

Dok se prepucavanja i postepena priznanja onoga sto je NIN objavio redjaju kao na traci za proizvodnju lekova, pitanje sadrzine onoga sto koristimo pod zajednickim nazivom "lek", ostaje otvoreno. Tu je, naravno, i nada da necemo bas svi proci kao ona zena koja je pre neki dan popila jedan "lek" i umalo nije umrla iako ga je, na isti nacin, i pod istim imenom, ali, mozda, od nekog drugog proizvodjaca konzumirala godinama unazad.

Nikola Vrzic