Jesu li politicari normalni

NASI SPASIOCI

Kakve osobine mogu da se prepoznaju iz javnih nastupa i friziranih biografija srpskih lidera, i gde je u svemu tome nada

Mnoge price nastaju iz neznanja. Tako su, jos u starom veku, izmisljane brojne avanture bogova i heroja koje sada opcinjavaju moderan svet; nesto slicno dogadja se i danas, u Srbiji. Zahvaljujuci potpunom nedostatku uvida u zdravstveno stanje vodecih srpskih politicara, cuju se razna nagadjanja, od kojih su mnoga gotovo neverovatna (mada se granice neverovatnog u poslednje vreme sve vise pomeraju). Izmedju ostalog, u carsiji se mogla cuti i vest da se nekoliko vodecih licnosti ovdasnje politicke scene leci na psihijatrijskom odeljenju Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Odavno je poznata i prica, nikad potvrdjena ili demantovana, da je jedna uticajna supruga u invalidskoj penziji upravo zbog bolesljive duse.

Sta je od svega tacno, jednog dana ce se mozda i saznati, a vernim glasacima za sada ostaje samo da, na osnovu javnih nastupa svojih vodja slicnih onom Domanovicevom, pokusaju da izgrade sliku o onome ko pretenduje da upravlja ovom drzavom.

U Srbiji predsednik moze da bude svako, samo ako ovde zivi i ima srpsko drzavljanstvo i ako je napunio osamnaest godina. I, naravno, ako osvoji dovoljno glasova, ali to vec spada u neku drugu pricu. "Ako je psiholoska stabilnost uslov da bi se dobila dozvola za upravljanje automobilom, sasvim je logicno da se tako nesto zahteva i od onih koji zele da upravljaju drzavom", kaze advokat Slobodan Soskic. "Nasim zakonom, medjutim, tako nesto nije predvidjeno, iako bi bilo neophodno. U javnosti je ranije bilo zahteva da se takav clan ugradi u zakon o izboru predsednika, ali od ovih inicijativa nije bilo nista. Verovatno zato sto su oni koji vladaju smatrali da bi tako nesto za njih bilo uvredljivo."

Za razliku od zemalja Zapadne Evrope, u kojima postoji makar delimican uvid u zdravstveno stanje (prvenstveno fizicko) visokih drzavnih funkcionera, kod nas to nije slucaj. "Medjutim, u zemljama u kojima postoji mogucnost da se takav uvid stekne, zdravstveno stanje lidera i nije toliko bitno", kaze za NIN dr Vuk Stambolovic. "Jednostavno, tamo postoje legalni nacini da se ti ljudi smene ukoliko pocnu da prave mnogo gresaka. Ovde, nazalost, nemamo nacina da ih se otarasimo."

Vec vekovima, jos od Makijavelija, malo je ljudi koji plemenitost i zelju za sluzenjem narodu smatraju za silu koja pokrece politicare. Nagonska potreba za vlascu i dominacijom, utvrdila je psihologija, jeste ono sto politiku cini onim sto jeste. Teznja za dominiranjem i agresivnost, koja je sa njom u tesnoj vezi, u odredjenoj meri svojstvene su svim ljudima. Nasi politicari, pre svih predsednik SRJ Slobodan Milosevic, smatraju neki strucnjaci, ekstremni su primeri velike zelje za moci.

"To je ocigledno covek koji ima ogromne politicke ambicije, koji svoje samopotvrdjivanje do kraja pronalazi u politici", kaze za NIN prof. dr Bora Kuzmanovic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. "Tako, on nikada nije nasao za shodno da odustane od politike, iako je i sam vise puta izjavljivao da bi i njemu i njegovoj porodici bilo lakse bez politike. Moguce je da on ima osecanje inferiornosti u nekim drugim oblastima a potpunu kompenzaciju pronalazi u politici."

Ima, medjutim, i drugacijih misljenja prema kojima Milosevic nikada ne bi bio to sto jeste da nije njegove supruge, jer je upravo ona, kao dominantan clan njihove bracne zajednice, ta koja ga gura u politiku, zadovoljavajuci pri tom sopstvene ambicije koje sama, u Srbiji, ne bi mogla da ostvari. Kao dokaz za ovu tvrdnju cesto se navodi anegdota kada je u Zadru, gde je Slobodan Milosevic sluzio vojsku, Mira Markovic u nekom izlogu videla Titovu sliku i rekla da ce se na takvom mestu jednog dana naci i njen Sloba.

Zasto je uspesni pisac Vuk Draskovic ostavio pisanje i poceo da se bavi politikom? Preveliki uticaj supruga je, tvrde mnogi, evidentan a njegove uzroke treba traziti u samom izboru partnera, gde se, vec na pocetku veze, jasno pokazuje "ko je gore, a ko dole". Seselj je primer suprotnog tipa muskarca, pravog Balkanca. Kod njega se zna cija je poslednja. Na taj nacin on pokazuje i snagu svoje licnosti sto mu, prema mnogim procenama, donosi veliki broj glasova zadivljenih srbijanskih glasaca i glasacica.

U direktnoj vezi sa teznjom nasih politicara za vladanjem jeste i njihova sumnjicavost prema svemu sto moze da ugrozi njihovu moc, a tu je i oprez koji ponekad poprima razmere paranoidnosti, smatraju strucnjaci. Opet je Milosevic karakteristican primer za skup ovih osobina. "On veoma vodi racuna o svemu sto se dogadja u njegovoj okolini, i kao da ima 'avaks' iznad glave koji prikuplja informacije i sluzi njegovim nagonima za vlascu", kaze jedan ugledni psihijatar o nasem predsedniku. "Na taj nacin on obezbedjuje odlican pozicioni polozaj iz kojeg uvek moze da ide napred. Takvi su bili i Staljin, Mao Cedung, pa i Hitler, u jednom aspektu svoje licnosti."

U korenu mozda i prevelikog opreza jeste nepoverljivost prema ljudima, a "poznato je da je gospodin Milosevic vrlo nepoverljiv covek", kaze prof. Bora Kuzmanovic. "Malo je ljudi u koje on ima poverenja, i vrlo je moguce da su neki njegovi losi potezi vezani za kadrovska resenja koja su uslovljena tom nepoverljivoscu prema ljudima."

Mnogo drugacije nije ni u ostalim politickim partijama, buduci da je jedno od njihovih bitnijih obelezja i odsustvo drugog jakog coveka, pored samog predsednika. To se objasnjava propratnim dejstvom pedesetogodisnjeg totalitarnog rezima, u kojem su strucnost i sposobnost bile neuporedivo manje cenjene osobine od poslusnosti, ali i teznjom za apsolutnom i bespogovornom vlascu nasih demokratskih lidera. Uplaseni za sopstveni polozaj, oni se okruzuju "klimoglavcima", seizima cija je osnovna karakteristika neupitna poslusnost.

Karakteristicni su primeri predsednickih kandidata levice koji, kako mnogi misle, nisu sposobni za vece domete od rukovodjenja nekim preduzecem, ali i nedavni dogadjaji u Srpskom pokretu obnove, kad je iz stranke iskljucen potpredsednik Velimir Ilic, i to ubrzo posto ga je nekoliko odbora iz unutrasnjosti predlozilo za kandidata SPO-a na predsednickim izborima.

Identicna situacija je, kazu sagovornici NIN-a, i u SRS-u, bez obzira sto se Vojislav Seselj hvali da je predsednik stranke sa najvecim brojem autonomnih misljenja. Tomislav Nikolic bi, tako, mogao da se ucini kao "najjaci drugi covek", ali ni to ne bi bilo sasvim tacno posto je i on, kao i Aleksandar Vucic, Stevo Dragisic ili Maja Gojkovic, kazu nasi sagovornici, samo verna kopija predsednika stranke.

"Slobodan Milosevic je, po svom karakteru, najblizi tipu hladnog narcisa", pisao je u NIN-u pre nekoliko godina psiholog dr Zarko Trebjesanin. U osobine ovakvog coveka spadaju i bezosecajnost za druge i instrumentalizovan odnos prema drugima "koji su", pise dr Trebjesanin, "sredstvo za zadovoljenje vlastitih interesa, a najcesce su potrebni narcistickoj osobi kao idolopoklonici, da im se bezrezervno dive". Sa Trebjesaninom se slazu i drugi, a navode i primere najcuvenijih srpskih kumova devedesetih, Seselja i Draskovica, koji su, premda manji narcisi, "sustinski na istoj liniji kao i Milosevic".

Za predsednika SRJ vezuje se jos jedna osobina. "Milosevic je bloker straha", kaze dr Stambolovic. "To su ljudi koji ne smeju sebi da dozvole da se boje jer su, u stvari, uzasno uplaseni. Slobodan Milosevic je uzasno uplasen covek."

Cega se Milosevic plasi? Jedan od njegovih osnovnih strahova, prema recima prof. Kuzmanovica, jeste socijalni strah, odnosno nesigurnost kada je rec o pojavljivanju u sirem krugu ljudi. "Za razliku od Tita nekada, koji je bio vlastodrzac kao i Milosevic, nas predsednik nema sarm i sposobnost da pleni. Najkriticnije stvari o Milosevicu ja sam cuo od ljudi koji su bili njegovi bliski saradnici."

Sa zeljom za moci, osnovom nasih nevolja, direktno je povezana i nagonska agresivnost, odnosno snaga licnosti koja coveka tera napred i, prema tome, ne mora nuzno da bude negativna. Konstruktivna agresivnost je otuda neophodna osobina jednog lidera.

Nas problem je, primecuju psiholozi, sto se evidentna agresivnost koju poseduju nasi politicari cesto pretvara u svog zlocudnog parnjaka koji onda tera coveka da unisti i onemoguci drugoga. "Time se potpuno obespravljuju i ponizavaju potcinjeni, a cilj je da se protivnik dotuce do kraja", kaze psihijatar koji je zeleo da ostane anoniman. "Kao ono overavanje poslednjim metkom."

"Seselj je", kaze, "mozda i najagresivniji, agresivniji i od Milosevica. Vuk nije takav, on je malo mirniji i senzibilniji."

Ovakva vrsta agresivnosti cesto je pracena i odsustvom osecanja krivice, moralnih normi koje se u coveku razvijaju od rane mladosti. "Milosevic nema ni miligram osecanja krivice, on je od toga potpuno operisan", misli psihijatar. "Njemu je sasvim svejedno sto je Krajina pala. Kao da nije video onaj egzodus, a prethodno je doneo odluku da se Krajina preda."

"I Seselj ima problematican sistem moralnih vrednosti", smatra prof. Bora Kuzmanovic. "On je najostriji i najsuroviji bio prema ljudima koji su mu pomagali u zivotu. Veliki broj beogradskih intelektualaca, medju njima mozda i najvise Dobrica Cosic, pomagali su mu kada su ga hapsili. A upravo prema Cosicu on se poneo izuzetno surovo, i po optuzbama, i po nacinu na koji je izveo njegovo smenjivanje. Bilo bi logicno da ga prati neki osecaj krivice, ali ocigledno je da toga nema. Uzroke tome treba traziti u njegovoj mladosti, kada je, cesto neopravdano, bio izlagan policijskoj torturi. Tada je, verovatno, formirao stav 'ljudi su zli, pa i ja moram da budem takav'"

"Ono sto je potrebno dobrom politicaru jeste dobra vizija", smatra prof. Kuzmanovic. "Svi govore o Milosu Obrenovicu koji je bio i dobar politicki tehnicar, kao i Milosevic sada, ali je, za razliku od njega, uspeo i da uradi nesto za razvoj Srbije. Milosevic, s druge strane, nikakvu viziju ne poseduje i svi smo svedoci da on redja neuspeh za neuspehom."

Mozda savezni predsednik i nema viziju, ali je zato kandidat za njegovog republickog kolegu, Draskovica, sasvim sigurno ima; ili bar tako tvrdi. Njegove vizije su, izgleda, ponekad toliko jake, da je sklon da se nazove srpskim Jeremijom, sto je moglo da se vidi u propagandnom filmu SPO-a, prikazanom na RTS-u. A ima i drugih biblijskih inspiracija - jedna od takvih je i ono isusovsko "zaista vam kazem", upotrebljeno tokom polucasovnog filma vise puta nego u prva tri jevandjelja zajedno.

"Vuk ponekad zaista deluje kao da misli da je on pozvan da resi sve nase probleme", smatra ugledni psihijatar. "Vidite sta on kaze: 'Jedino Vuk', 'I tako ce biti', 'Ja hocu'... To je apsolutno mesijanski."

Nikola Vrzic