DAN REPUBLIKE

PRAZNIK CORAVE KUTIJE

Jugoslovensko ministarstvo za praznike saopstilo je da se vise ne slavi Titovo avnojsko Jajce, nego ono drugo, beogradsko, kao persiflaza prvoga

Nema vise Avnoja, nema Titovog Jajca... Nema vise ni njegove Jugoslavije. Ostao nam je samo kontinuitet. Kako da slavimo samo kontinuitet? I ko je lud da zbog proslave kontinuiteta kolje prase? Zato je savezna vlast ovih dana smislila izlaz (posto se prasci moraju klati) i rekla: od danas ce se dvadeset i deveti novembar slaviti kao Dan Republike, ali ne one koja nikad nije proglasena u Jajcu, nego one koja je dve godine posle Jajca proglasena u Beogradu.

Ovako je bilo: "Demokratska Federativna proglasuje se narodnom republikom pod imenom Federativna Narodna Republika Jugoslavija!". Ove reci izgovorio je, svecanim i drhtavim glasom, Sinisa Stankovic, poznati nas biolog (dela: Ohridsko jezero i njegov zivi svet, Uporedna anatomija kicmenjaka, Ekologija...). Bilo je to 29. novembra 1945. godine u Beogradu, u velikoj skupstinskoj sali. Veliki je aplauz usledio posle toga. Prvi je sa svog mesta ustao drug Marsal, u novoj i besprekorno ispeglanoj uniformi i odlucno, kako je samo on to umeo, najpre cestitao Kardelju.

U Deklaraciji o proglasenju jugoslovenske republike (ili o ukidanju monarhije Karadjordjevica, ako to vernije zvuci), osim poznatih komunistickih uopstavanja i fraziranja koja se ticu teskog zivota i neravnopravnosti nasih naroda u staroj Jugoslaviji i njihovih vekovnih teznji da se ujedine, pise i sledece: "Takva politika ugnjetavanja pojedinih naroda i njihovog razjedinjavanja, kao i brutalna politicka i socijalna reakcija koju su sprovodile reakcionarne klike sa monarhijom na celu, oslabila je drzavu iznutra kao i prema spoljnem svetu, sto je dovelo do katastrofalnih posledica u vreme najzde fasistickih sila u Jugoslaviji aprila 1941. godine."

Obicno se za ovakve tekstove kaze da ih treba citati izmedju redova. Ovde izmedju redova pise, dakle, da su u staroj Jugoslaviji ugnjetavani samo pojedini narodi. Ko je ugnjetavao pojedine nase narode? Reakcionarna klika sa monarhom na celu. Jugoslovenski kralj bio je Srbin i blizu je pameti da je kao takav ugnjetavao pojedine narode koji nisu Srbi. I to je jako oslabilo drzavu iznutra kao i prema spoljnem svetu i zato je Jugoslavija pala pred fasistickom najezdom. Inace, da nije bilo klike i kralja i ugnjetavanja pojedinih naroda, Hrvati bi se veoma suprotstavili fasistickoj najezdi i Jugoslavija ne bi pala. Ne-bi-pa-la!

Kaze se jos u Deklaraciji kako u vreme fasisticke najezde Nemacke i drugih fasistickih sila (da li su nasi kompartijci sa Marsalom na celu pomislili, mozda, i na Pavelicevu ustasku tvorevinu poznatu pod imenom Nezavisna Drzava Hrvatska?) Petar Drugi Karadjordjevic "nije imao ni sposobnosti ni volje da organizuje otpor naroda protiv okupatora, vec je pobegao u inostranstvo a narode Jugoslavije prepustio njihovoj sudbini". Jeste kralj napustio zemlju i jeste imao sedamnaest i nesto godina i jeste stara Jugoslavija bila metiljava, ali je istina da je za njenu propast najmanje kriv decak Petar Karadjordjevic i postavlja se pitanje zasto su se komunisti toliko obrusili bas na njega? Zato sto je za njih samo mrtav kralj dobar kralj.

Sledi novo drvlje i kamenje na Petra Drugog: "Svojim postupcima za vreme narodno-oslobodilacke borbe Petar Drugi Karadjordjevic oslabio je otpor naroda prema okupatoru. On je svim sredstvima pomagao narodne izdajnike koji su od 1941. godine neprekidno vodili borbu protiv Narodno-oslobodilacke vojske, odnosno protiv oslobodilackog pokreta naroda, a saradjivali sa okupatorom." Citamo ponovo izmedju redova da je kralj Petar svim sredstvima pomagao narodne izdajnike. Koga je to svim sredstvima pomagao kralj Petar? Pre svega svoga ministra vojnog svoje jugoslovenske vojske u otadzbini (poznate u narodu i kao cetnici). Ministar vojni bio je, naravno, djeneral Draza Mihailovic (inace jedan vrlo skolovan djeneralstabni oficir i evropski obrazovan covek). Nije bio clan Komunisticke partije a dao je zakletvu kralju i otadzbini da ce...

Pazljivi citalac primecuje da se sintagma narodni izdajnici odnosi samo na one koje je svim sredstvima pomagao kralj Petar, dakle na pripadnike regularne jugoslovenske kraljevske vojske u otadzbini, to jest cetnike. Ne pominju se kao narodni izdajnici oni koje kralj Petar nije nikakvim sredstvima pomagao i sa kojima su se cetnici tukli: ustase, baliste... Kakvi pisci, takva Deklaracija o...

Drobi se u njoj i kako su narodi Jugoslavije vec ostvarili cvrsto jedinstvo i bratstvo (kovano krvlju i zivotima svojih najboljih sinova) i da su se nasi narodi konacno uverili da su za sve krivi monarhija i domaci izdajnici koje je ona pomagala (svim sredstvima) i da je stoga na osnovu slobodne volje narod odlucio da bude republika. "Sa ovom odlukom konacno se u ime ovih naroda Jugoslavije ukida monarhija u Jugoslaviji, a Petar Drugi Karadjordjevic, sa celom dinastijom Karadjordjevica, lisava se svih prava koja su njemu i dinastiji Karadjordjevica pripadala."

Godinu dana kasnije napisan je Ustav nove drzave u kome je vise puta naglaseno da su nasi narodi imali visoko uzdignutu svest za zajednicku drzavu i da nasi narodi (zagrljeni, zagrljeniii...) nikada nisu bili separatisticki nastrojeni.

Dolazimo i do osnovnog pitanja - ko je to proglasio republiku i ukinuo monarhiju? Mnogi ce reci - Josip Broz. Ma ne to, nego zvanicno! E, zvanicno je to ucinila Ustavotvorna skupstina ili Konstituanta, kako se tada govorilo. Ko je cinio Ustavotvornu skupstinu? Narodni poslanici. Kako su izabrani? Lepo, na izborima. Ko je sve isao na izbore? Pa, hteli su mnogi, ali je jos pre izbora narodni sud pozabranjivao sve moguce i nemoguce stranke i organizacije, zbog reakcionarnog delovanja.

I tako je Savezna izborna komisija utvrdila da je bila potvrdjena svega jedna savezna kandidatska lista i to: savezna kandidatska lista Narodnog fronta Jugoslavije sa nosiocem liste marsalom Jugoslavije Josipom Brozom Titom, predsednikom vlade i ministrom narodne odbrane Demokratske Federativne Jugoslavije iz Beograda.

Utvrdila je Savezna izborna komisija da je za izbore bila prijavljena jos jedna savezna kandidatska lista, i to lista Radnog fronta sa nosiocem Hadzi-Todorom Dimitrijevicem, knjizevnikom i bivsim narodnim poslanikom iz Beograda. Ovu prijavu Komisija je odbila svojim Resenjem br. 118/45 od 24. septembra (rujna) 1945. godine, jer nije ispunjavala uslove cl. 20 Zakona o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu skupstinu. Protiv pomenutog resenja Komisije podnosioci prijave podneli su blagovremenu zalbu Vrhovnom sudu Demokratske Federativne Jugoslavije u Beogradu, koji je svojim Resenjem br. 412/45 od 28. septembra (rujna) zalbu odbacio kao neosnovanu.

List Demokratija pisala je tada da se vrse proizvoljne optuzbe na ulicnim sastancima, da ima anonimnih dostava, ogresenja o propise, jednom reci da je "duh i da je tendencija odnela prevagu nad mrtvim slovom zakona". Glasalo se kuglicama. Celokupnu organizaciju i politiku izbora sproveo je Narodni front uz pomoc nove vlasti (oznasa). Narodni front Josipa Broza odneo je apsolutnu pobedu. Dobro je prosao onaj knjizevnik sto se usudio da ide rame uz rame na izbore sa Marsalom. Mogao je, mucenik, na zahtev nasih naroda visoko uzdignute svesti, da zavrsi u ludnici. Ko bi se, bre, pametan usudio da se takmici sa Marsalom, glasila bi dijagnoza.

Gradjanska opozicija i njene pristalice, zajedno sa politickim protivnicima novog poretka, uglavnom su apstinirali ili glasali u Kutiju bez liste.

Tako je nama republika banula sa neba a da niko nije imao pojma o sustini republikanskog drzavnog uredjenja. Nisu komunisti (osim, mozda, Broza), citali Monteskjea. A sta kaze slavni Sarl (1689-1755)? Kaze da republika, za razliku od drugih rezima, trazi posebnu i negovanu vrlinu gradjana republike. Za razliku od drugih robusnih formi vladavine (monarhija, oligarhija, despotija...). Republika je krhka vladavina - kaze Monteskje - i njena je stabilnost moguca samo ako postoji poseban politicki sentiment - republikanska vrlina. Vrlina je unutrasnji princip republike, ona je, kako je kasnije pisao Harington, energentski princip republike. I ta je republikanska vrlina sublimirana u principima javnog duha i patriotizma, tacnije jednog zdravog nacionalizma koji se ispoljava dubokim osecanjem duznosti prema svojoj naciji i drzavi.

U kakvom su stanju javnog duha i patriotizma bili nasi narodi, onog dana kad su dobili republiku? Kakvom su republikanskom vrlinom oni raspolagali? Zato mozemo danas s pravom reci da mi nikada nismo imali pravo republikansko uredjenje, nemamo ga ni danas, jer je i danas stanje javnog duha bedno, a ostaci Brozove oligarhije i despotije mogu se uociti i golim okom.

Jos nesto o glasanju. Bile su dve kutije, drvene, na jednoj je pisalo ime Narodnog fronta i druga Marsala, a na drugoj Kutija bez liste. Smejace se neko danas, ali da ga vidimo razvucenih usta u ono vreme. Zato su pojedini nasi narodi ovu drugu kutiju prozvali - coravom. A zasto je ipak vlast dozvolila tu drugu kutiju? Zato sto je bila demokratska i shvatila da nema slobode opredeljivanja bez dve liste.

U selu Lanistu, blizu Jagodine, poznatom kao uporistu reakcije, izbori su te 1945. godine protekli ovako: dezurali su pored kutija provereni narodni frontovci i najsvesniji omladinci. Ali, pridruzili su im se i neki reakcionari, sa deda Trifunom na celu. Ona "corava kutija", bilo je jasno, punila se daleko brze od frontovske. Onda je pao dogovor - kad se, uvece, zavrsi glasanje, neko ce kao slucajno da zakaci i prevrne petrolejsku lampu i kad nastane mrak, brzo ce da zameni kutije.

Onog trenutka kad je lampa pala, deda Trifun skoci sa mesta sa kojeg se nije celog dana pomerio i rece: "Ajmo, ljudi, razlaz, izjebase nas."

PETAR IGNjA