Na licu mesta: Pristina

KOSOVSKI CVOR

Stice se utisak da vlast u Beogradu ne zna sta da radi sa kosovskim Srbima, koji su iz godine u godinu sve siromasniji i malobrojniji. Gotovo je sigurno da ista vlast jos manje zna sta da radi sa kosovskim Albancima

Dani republike proslavljeni su na svetoj srpskoj zemlji svecano i progresivno. Na svim banderama u glavnim pristinskim ulicama leprsale su zastave SR Jugoslavije, otkriveno je nekoliko spomenika, a lokalne radio stanice emitovale su vanredne, prosirene emisije zelja i pozdrava u kojima su lokalni Srbi zeleli da ostave utisak kako je sve u redu i kako imaju i dalje mnogo razloga za veselje. U pozdravima povodom zenidbe, ispracaja u vojsku, rodjendana, otvaranja lokala, glavni hit je bila pesma doajena narodne umetnosti Mileta Kitica, ispevana po uzoru na pesmu velikog srpskog pesnika - "Ostaj ovde". U drugoj glavnoj ulici, koju su gradjani u znak paznje prema institucijama sistema (policijska stanica, zatvor...) odmila nazvali Zatvorskom, tih dana su iz sedista Srpske radikalne pustali prigodne patriotske pesme upucene sestri koja mora da ostane verna svojoj veri i da izabere coveka po meri. Setaci nisu obracali previse paznje na poruke sa razglasa: Srbi nisu bili previse fascinirani, a Albanci su se ponasali kao da ne cuju dobro. Ta neocekivana uzdrzanost je, mozda, jedini racionalan odgovor predstavnika obe kosovske strane na nekoliko oruzanih obracuna koji su to podrucje ponovo doveli do jos jedne ivice gradjanskog rata.

Na sahrani Halita Gecija, kojoj je prisustvovalo oko 20 000 kosovskih Albanaca, prvi put su se pojavili pripadnici "Oslobolilacke armije Kosova" i najavili da ce se oni "suprotstaviti srpskom nasilju i boriti za oslobodjenje Kosova i nacionalno ujedinjenje". Najava je dosla posle serije obracuna policije sa naoruzanim teroristima u drenickom kraju, u kojima je, prema zvanicnim saopstenju MUP Srbije, poginuo jedan policajac, trojica terorista, a ranjen nepoznat broj ucesnika okrsaja u selima Vojnik i Rznic. Smatrajuci da se mirno resavanje kosovskog problema ne moze ocekivati od ljudi koji do sada nisu uspeli da pokazu pacifisticke sklonosti u resavanju bilo kog problema, medjunarodna zajednica, predvodjena sefovima francuske i nemacke diplomatije Klausom Kinkelom i Iberom Vedrinom, inicirala je resenje kosovskog problema, zasnovano na spremnosti Beograda da Kosovu garantuje specijalni status i obavezi rukovodstva kosovskih Albanaca da svoj problem resavaju u okviru medjunarodno priznatih granica. Inicijativa je dosla u zavrsnici predizborne kampanje za predsednika Srbije i neposredno posle stvaranja Demokratskog foruma Kosova, ciji je osnovni cilj da kontrolise napore vodeceg Demokratskog saveza za resavanje kosovskog pitanja, sto znaci da ce Kinkelov i Vedrinov predlog naici na prilicno neugodan teren za Kinkelov i Vedrinov predlog.

Medjunarodne inicijative ostavile su i zvanican Beograd i nezvanicnu Pristinu na brisanom prostoru - prvi se ne usudjuju na bilo kakav ozbiljniji kompromis pre predsednickih izbora i konstituisanja vlade, a drugi se opasno priblizavaju dijalogu ciji ishod sigurno nece biti nezavisno Kosovo. U medjuprostoru ne postoji nijedna relevantna politicka snaga. Iz razgovora sa istaknutijim predstavnicima albanskih partija ostaje utisak da im inicijativa o specijalnom statusu nije preterano draga, ali se i ne usudjuju da takve predloge i direktno odbiju. "Mi podrzavamo sve inicijative medjunarodne zajednice, pa i francusko-nemacku inicijativu za resenje kosovskog problema jer smo mi sve vreme za dijalog, i to za dijalog bez ikakvih preduslovljavanja. Ne bih mogao detaljnije da govorim o toj inicijativi jer nisam u potpunosti upoznat sa njenim sadrzajem, ali znam da medjunarodna zajednica ne insistira na autonomiji jer zna da za kosovske Albance ona nije prihvatljiva. Koliko mi je poznato, u inicijativi se govori o specijalnom statusu u okviru Jugoslavije, a ne Srbije", kaze za NIN potpredsednik DSK Fehmi Agani koji se vratio iz posete Albaniji.

Agani kaze da su kosovski Albanci bili "pomalo zbunjeni" nekim izjavama koje su se cule dana na balkanskom samitu na Kritu, kao i "evropskim, humanistickim novogovorom" premijera Fatosa Nana, koji je odudarao od situacije na Kosovu. Prema njegovim recima, vlada u Tirani je bitno revidirala stav prema kosovskom pitanju jer je shvatila da jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic nema ozbiljnije namere da resi kosovski problem. Poznavaoci kosovskih prilika navode da promena albanske vlade i infuzija koju ona prima od Evropske unije moze biti kamen o vratu kosovskom pokretu jer nova vlada u Tirani sebi ne moze dopustiti preveliku samostalnost u odnosima sa albanskom dijasporom. Kao dodatno otezavajuca okolnost po DSK, navodi se da nova vlast potice iz dela albanskog naroda koji se zovu Toske (strucnjci kazu da je rec o Albancima ispod reke Skumbe, koji su smireniji, pod vecim uticajem Grka i Italijana, naklonjeni trgovini), docim su sve prethodne vlasti u Tirani i na Kosovu bili Gege (violentniji, srcaniji Albanci).

Najznacajnija prednost kosovskih Albanaca nalazi se, medjutim, u beogradskom rezimu koji u svim kriznim trenucima po albanski pokret na Kosovu uspeva da mu da snage i volje da pojaca svoje delatnosti, a medjunarodnu zajednicu ubedi da se kosovsko pitanje mora sto pre internacionalizovati.

"A i ta francusko-nemacka inicijativa, bolje da je oni zadrze za sebe jer se ni mi ne mesamo u njihove stvari", izjavio je u utorak predsednicki kandidat levice i sef jugoslovenske diplomatije Milan Milutinovic u razgovoru sa politickim aktivom Peci. Pravo odusevljenje aktivista izazvalo je pominjanje patnji Korzikanaca u Francuskoj i pravedan jugoslovenski stav da se ne mesa u korzikansko pitanje. "Kosmet je Jerusalim za sve Srbe", rekao je nesudjeni predsednik Srbije i najavio novi talas doseljavanja Srba na Kosovu iako ista vlast ostavlja utisak da ne zna ni sta ce sa onim Srbima koji su na "svetoj srpskoj zemlji" nekoliko vekova jer se u poslednjih nekoliko godina nalaze u klincu izmedju dve paralelne vlasti, dvostrukih ekonomija, skola, bolnica, postaju sve malobrojniji i siromasniji. Vlast jos manje zna kako da postupa sa Albancima koji se promisljeno i strpljivo krecu ka ostvarivanju svojih ciljeva.

"Nema sumnje da su Albanci veliki faktor mira na Kosovu, ali je jos jasnije da smo kljucni faktor mira mi, Srbi. Jer, da nije bilo nas, ne bi ni bilo kosovskog problema. Posto je zbog nas taj problem otvoren, mi necemo dati da ga Slobodan Milosevic zatvori bez naseg znanja, kao sto necemo tolerisati da se i dalje odrzava status kvo koji radi protiv nas i neminovno vodi ka internacionalizaciji kosovskog problema", kaze za NIN predsednik Srpskog pokreta otpora Momcilo Trajkovic.

Clan Predsednistva Srpske radikalne stranke Jorgovanka Tabakovic sa zaljenjem konstatuje da "kod Albanaca moze postojati deset Rugova i 15 Demacija, dok se Srbi i dalje gloze oko minimuma nacionalnih interesa". "Radikali vide resenje u opstem podizanju materijalnog standarda, ekonomskoj obnovi koja bi ozbiljno zainteresovala Albance i ohladila ih politikantstva."

Nedavni parlamentarni i predsednicki izbori obelezeni su velikim uspehom srpskih radikala (u regularnim uslovima, verovatno bi dobili vise glasova od do sada neprikosnovenih socijalista) dok na Kosovu sve vecu popularnost dozivljavaju radikali koji kritikuju "beskrajni pacifizam Ibrahima Rugove", sto mozda ukazuje na to da Kosovo ima malo vremena za razgovor.

U oskudici vremena, gradjani Kosova pronalaze koji minut da odgledaju predizborne duele na drzavnoj televiziji."Albanci pazljivo posmatraju politicka dogadjanja u Srbiji i, posmatrajuci sve predizborne nastupe predsednickih kandidata, sa zaljenjem konstatuju da u Srbiji nije sazreo koncept za Kosovo. Seselj jeste verbalno radikalniji, ali mi ne vidimo ozbiljniju razliku izmedju njega i rezima u Beogradu. Ono sto bi on mogao da ostvari, Milosevic je vec ostvario. Nama se, jednostavno, vise nema sta oduzeti. Na drugoj strani, mi mozemo da drzimo pod kontrolom ogromnu vecinu Albanaca, ali ne mogu da tvrdim da to moze trajati neograniceno", kaze potpredsednik DSK Fehmi Agani.

U politickom cajtnotu, vlast povlaci sve visprenije poteze. Tako je, pre nekoliko nedelja, glavno pristinsko setaliste otvoreno za saobracaj. Odluka o zatvaranju korzoa, doneta tri dana posle nedavnih demonstracija albanskih studenata, imala je za cilj da domacoj i svetskoj javnosti pokaze osebujan program ovdasnje vlasti za resavanje kosovskog problema. Glavna ulica u Pristini, kao i sve glavne ulice u provincijskim gradovima, nosila je ime marsala Tita, sada ima dva imena - zvanicna vlast i kosovski Srbi zovu je Vidovdanska, a lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova je ulicu nazvao ulicom Majke Tereze.

BATIC BACEVIC