INTERVJU NIN-a

BIRACI PORAZ NE PRASTAJU

Da li su izborni rezultati iznenadjenje? Samo za neupucene. Sve sto se sedmog decembra desilo - Milutinovic prvi, Seselj drugi, Draskovic treci, realan je odnos politickih snaga u Srbiji

Posle kraha koalicije Zajedno i velikih svadja bivsih politickih saveznika, Srpski pokret obnove nije mogao sam protiv svih i djavo je dosao po svoje.

Sad imamo to sto imamo: ekstremnu levicu i jos ekstremniju desnicu. I ucvrsceni spoljni zid sankcija, kao Klintonov bozicni poklon.

O izborima i o tome sta posle izbora, za NIN govori dr Vladimir Goati, ugledni nas sociolog.

Bili su izbori. Znamo rezultate. Dakle, jedna vasa ocena svega sto se desilo i sta mozemo ocekivati od sledeceg drugog kruga?

- Ovi su izbori otkrili sliku politickog raspolozenja Sbije i po mom osecanju, dali su sasvim predvidljiv rezultat. Vec ranije sam imao prilike da naglasim da kada se ponavljaju izbori, moze se ocekivati koncentracija glasova biraca na kandidate prve dve partije, i to se obistinilo, pri cemu su ostali kandidati marginalizovani. Naime, tu se birac racionalno ponasao i to je nesto sto je rezultat vec dobro poznatih iskustava u demokratskim zemljama. Biraci ne vole takozvani baceni ili izgubljeni glas i za kandidate koji nemaju sanse u izbornoj trci oni se po pravilu ne opredeljuju. U takvoj situaciji birac reaguje na dva nacina - ili izlazi na izbore i daje glas najblizem kandidatu ili ostaje kod kuce i uziva u prednostima kucnog zivota. I to se sada kod nas obistinilo. Ali kazem, pravo je pitanje na koje nemam odgovor - kako se u stvari moglo da dogodi da se isti kandidati ponovo pojavljuju na izborima na kojima ce izvesno biti gubitnici? To je pitanje koje zahteva verovatno jednu temeljitu analizu.

Govorimo, pre svega, o Vuku Draskovicu koji je prosao slabije nego sto se moglo ocekivati. Postavlja se pitanje da li je Srpski pokret obnove trebalo sada da se pojavljuje na izborima?

- To je zaista tesko reci. Ja jedino mogu da kazem da mislim da kandidat SPO-a nije prosao gore nego sto se ocekivalo, a do takvog saznanja mogao je i morao doci i osrednji izborni stab. Kandidat-gubitnik koji se pojavi na novim izborima, ostaje neizbezno bez podrske jednog dela svojih ranijih biraca. Posle odrzanih izbora svaki kandidat nosi na svojim ledjima svoj redni broj jedan, dva, tri, cetiri, pet; pomenuti "racionalan birac" ne glasa za kandidata broj tri. Ovde, medjutim, vise nije rec samo o ljudski razumljivom pokusaju kandidata da sebe zadrzi na vrhu, da dokaze nesto sto u proslim izborima nije uspeo, nego je pitanje odsustva odbrambene reakcije unutrasnjeg "liderskog kruga", "liderskog prstena" u SPO, koji - taj unutrasnji krug - u partijama na Zapadu neumoljivo stiti interese partije (i svoje licno). Govorim sada o parlamentarnoj praksi Francuske pre Prvog svetskog rata, mozda je Engleska jos bolji primer za to. Lider koji izgubi jedne izbore je bivsi lider. To je uvek bilo tako uobicajeno. Da se vratimo recimo u situaciju sedamdesetak godina ranije: u Engleskoj, Gubitnik je uvek tezio da "jos jednom pokusa" ali onda se shvatilo, ta borba je vremenom iskristalisala obrazac koji kaze: steta po partiju je ostanak porazenog lidera, korisno ga je smeniti i dati sansu nekom drugom.

To znaci da je, mozda, potvrdjena i jedna prosta cinjenica, koja glasi: mi danas imamo u Srbiji jednu veliku grupaciju biraca ekstremne levice, imamo ekstremnu desnicu i imamo snage koje su u centru. (Srpski pokret obnove svakako je zasluzio da pre bude u tom centru nego u desnici). Da li u Srbiji taj demokratski centar ima neku snagu?

- Ja bih kazao da je rec o ekstremnim i umerenim opcijama. Ocigledno jedna ekstremna opcija je neokomunisticka koja u stvari znaci status kvo, koja znaci dalje nastavljanje jedne politike u cijim poraznim ekonomskim i socijalnim rezultatima zivimo, a sa druge strane jedna ekstremna opcija koja hoce promenu po cenu cak i novih sukoba sa svetskom zajednicom. Imajuci to u vidu SPO spada svakako u ovu umerenu i u isto vreme demokratski opredeljenu partiju. Ono sto je hipoteticko jeste pitanje da li je moguce u takvim okolnostima imati pobednickog kandidata demokratske opcije? Mislim da je odgovor na to pitanje pozitivan. Jer sve tri pomenute opcije - neokomunisticka, ekstremno-nacionalna i demokratska, imaju jezgra svojih pristalica. A pored toga postoji i jedna fluktuirajuca masa ljudi koji mogu da glasaju na jednu, drugu ili trecu stranu. Mislim da to jezgro pristalica sve tri opcije, to su oni koji su identifikovani sa partijama, ne prelazi negde cetrdesetak posto od svih koji glasaju. Znaci, tu je sezdeset odsto glasaca koje je spremno da glasa za ili protiv, za jednu od tih opcija. Dakle, tu je sansa za jednog demokratskog kandidata, koji cak ne mora da bude cvrsto vezan ni za jednu partiju. Model tog kandidata je mozda gospodin Milan Panic. On je u neuporedivo gorim uslovima uspeo da privuce jako veliki broj biraca i sasvim je sigurno da bi to bio kandidat koji bi i na ovim izborima bio neuporedivo uspesniji od postojecih kandidata. Medjutim, nuzan uslov da on pobedi jeste podrska kljucnih partija, ili bar ne njihovo otvoreno suprotstavljanje. Znaci, to je ono sto je zapravo nedostajalo i sto je, pretpostavljam, opredelilo gospodina Panica da apstinira od ovih izbora. Jer u ovom vremenu politicki zivot danas u svim zemljama je u konkurenciji izmedju partija i tu izolovani pojedinci nemaju sanse.

Dolazimo do necega o cemu smo pricali u septembru ove godine kada ste rekli, prvi, da predsednik nece biti izabran u prvom krugu i da to cak mozda odgovara socijalistima u tom trenutku. Sada imamo isto stanje.

- Jeste, bilo je tada pitanja i ocena cak i iz inostranih medija da je to samo jedna nategnuta hipoteza i da bi normalno bilo ocekivati da je cilj socijalista da se izabere njihovog predsednik. Medjutim, pokazalo se da tip i intenzitet kampanje SPS-a za gospodina Lilica zaista nije to bila svojska podrska. Da li je sada interes socijalista da niko ne bude izabran? U stvari, njihov prvi interes, prema mom osecanju jeste najpre da niko iz opozicije ne bude izabran na mesto predsednika. Drugo, jos nisam odustao od ocene da oni nemaju stvarnog interesa da bude izabran neko iz Socijalisticke partije zato sto to mesto predsednika Republike daje velika, "kraljevska ovlascenja" coveku koji se na tom mestu nadje. A to bi moglo da ugrozi uspostavljenu hijerarhiju unutar Socijalisticke partije. Tada bi socijalisti, umesto jednog jedinog predsednika, u najmanju ruku imali dva predsednika. Ocene o tome da su odnosi izmedju predsednika SPS i njihovog sadasnjeg kandidata dobri, da su oni na "istim talasnim duzinama" verovatno nisu netacne. Medjutim, iskustva u politici uopste kao i u nasem politickom zivotu neumoljivo pokazuju da u politici nema prijateljstava, da se bliski ljudi, cak i kumovi, jako brzo posvadjaju. Uzmite primer Republike Srpske gde se licnost koja je, prema prvim procenama, bila najblizi saradnik smenjenog lidera, njegova "produzena ruka", odjednom osamostalila. Dakle, u politici ne mozete racunati na vernost marioneta, lutke brzo pokazuju vlastiti ego. Mislim da socijalistima nije strana ta vrsta analize i da su drzanjem funkcije predsednika Srbije u "permanentnom v.d. stanju" i hteli da eliminisu moguce dvovlasce. Vrsilac duznosti je smenjiv i on ne bi bio u stanju da koristi - mada je na to formalno ovlascen - ona jaka ovlascenja iz Ustava, koja se ticu recimo vanrednog stanja, raspustanja parlamenta itd.

Nastojanje SPS da mesto predsednika "odumre" neizborom, nevrsenjem, da postane manje znacajno, a da se paralelno sa tim "pojaca" mesto predsednika SRJ neposrednim izborom deo je sire strategije da se "redizajnira" citava "institucionalna zgrada" SRJ. Medjutim, ta strategija sa kojom su ocijalisti usli u septembarske parlamentarne i predsednicke izbore na nekoliko nacina je dovedena u pitanje. Pre svega, pokusaj da se brzo promeni Savezni ustav nije uspeo, a s druge strane, "politicka karta" Crne Gore uveliko je izmenjena, i najzad trece, mozda najozbiljnije, socijalisti uprkos svom verovanju nisu uspeli da dobiju vecinu u Skupstini Republike Srbije.

Posle svega manje sam siguran da su i dalje odlucno protiv toga da niko ne bude izabran. Medjutim, u politici se opet stvari "otimaju iz ruku", pobegnu i sada je tesko vratiti tocak unazad. Prakticno, sadasnja situacija je takva da je kandidat socijalista demonstrirao relativnu nadmoc. To im je dovoljno da kazu: vazno je da smo mi najbolji. U drugom krugu verovatno opet niko nece biti izabran.

Posle ovih izbora ocekujem - hajde opet da gledam u kristalnu kuglu, kao i prosli put - promenu izbornog zakona. U toj promeni izbornog zakona moguca su dva scenarija. Jedan scenario je minimalna promena, tj. redefinisanje clana 9 i brisanje zahteva da na izbore izadje 50 odsto gradjana. Onaj kandidat koji ima relativnu vecinu, bez obzira na procenat izlaska na biralista je izabran.

Makar i jedan glas vise.

- Makar i jedan glas vise. I tu bi sanse socijalista bile jako dobre, ako je rec o kandidatima koji su danas "u igri", gospodinu Milutinovicu i Seselju. Ali ovakav izborni sistem ne pruza im sigurnu borbu protiv jakog kandidata demokratske opozicije cije se pojavljivanje ne moze iskljuciti u predstojecem razdoblju. Zato bi ovaj "scenario" za socijaliste bio rizican.

To je tako bilo kada je u pitanju izbor poslanika?

- To je tako za izbor poslanika 1990. kad je bio vecinski sistem na snazi. To je nesto u sistemu vecinskih izbora u dva kruga uobicajeno, bez obzira da li je rec o izboru za parlament ili za predsednika.

Drugi scenario promene bio bi usmeren na clan 6 postojeceg zakona. Promenom bi se povecao broj kandidata (sa dva) koji idu u drugi krug ako prvi ne uspe. To je inace izborni sistem koji su socijalisti vrlo uspesno primenili u Vojvodini, u kojoj su sa 23 odsto glasova dobili vise od 60 odsto mandata u pokrajinskoj skupstini.

Nema nigde u svetu, ali uspeva u Vojvodini?

- Nesto sam slicno vec rekao. To je, medjutim, bilo u "mrtvom uglu" paznje nase javnosti. Tri kandidata znacila su skoro uvek kandidata vladajuce partije plus dva kandidata opozicije. A opozicija zbog svoje nesloge nije uspevala da ujedini glasove i glatko je gubila izbore u drugom krugu. To da li u drugi krug idu dva ili tri kandidata na prvi pogled je sitnica, detalj. Ali treba se prisetiti one engleske izreke: djavo u detaljima. Ovaj "scenario" omogucava da kandidat SPS prolazi na predsednickim izborima sve dok partija ima samo relativnu nadmoc. Bez obzira na koji se scenario odluce, socijalisti po prvi put donose ili menjaju izborni zakon kada nemaju vecinu i morace da se o tome dogovaraju sa SPO ili SRS. Pretpostavljam da ce opozicija znati sta jedna a sta druga solucija znaci.

Dobro, sad smo dosli do jedne situacije koju imamo a to je da posmatramo, recimo, rekli smo da su socijalisti ipak prosli dobro. Oni su bili vrlo veseli u izbornom stabu. Radikali deluju manje veselo nego pre tri meseca. Sta mislite, zasto?

- Desilo se sledece - da su socijalisti napravili veliki napredak, kazem predvidiv napredak. Radikali nisu losije prosli, cak i nesto bolje, ali ne onoliko koliko su ocekivali s obzirom na rezultat drugog kruga proslih izbora.

Procentualno su prosli bolje, zato sto je manje biraca izaslo na glasanje.

- Manje je izaslo, tako da radikali mogu racunati da je to za njih uspeh. Ali, ocekivalo se da broj njihovih glasova bude i veci.

Bar milion i po.

- Jeste. Objasnjenje za to lezi pre svega u njihovom glavnom protivkandidatu. Mislim da je gospodin Milutinovic potcenjen kao predsednicki kandidat, koji je uz to imao izuzetno uspesnu izbornu kampanju. Tu je naravno rec o tom izbornom stabu koji je izuzetno dobro radio. Oni su bili agresivniji, efikasniji i intenzivnije su radili nego kad je u pitanju bio gospodin Lilic. A drugo, jedan deo glasaca su privukli sa jednom parolom koja je za mnoge zazvucala jako, jako cudno, a to je: "Srbija i Evropa". Znate, socijalisti su donedavno imali teskoce da izgovore rec Evropa. To jeste razlicito od njihove politike, ali to je jedan broj glasaca shvatio kao nagovestaj da sad socijalisti imaju nameru da nas "vrate" na kontinent sa kojeg su nas prethodno "izveli". Naravno, time SPS preuzima parole demokratske opozicije, ali u politici je to uobicajeno.

Uspeh prvoplasiranog kandidata posledica je i razornog sukoba kandidata SRS i SPO. Umesto da traze duel sa kandidatom vladajuce stranke, oni su prihvatili samodestruktivan TV duel. To su sa gledista njihove medijske promocije, propagande bili apsolutni autogolovi kandidata.

Najzad, ne zaboravimo da je na ovim predsednickim izborima medijski polozaj kandidata opozicije u odnosu na kandidata vladajuce stranke pogorsan u odnosu na septembarske izbore. Koristim podatke Evropskog instituta za medije. Tu se vidi, kao na dlanu, da je odnos izmedju gospodina Lilica i Draskovica u TV Dnevniku RTS (vremenski posmatrano) bio otprilike 3,5:1, gospodina Lilica i Seselja je bio 4:1. Govorim o predsednickim izborima u septembru. U decembarskim izborima nejednakost je povecana. Gospodin Milutinovic vodi protiv gospodina Draskovica sa 4,5:1, a protiv gospodina Seselja verovatno negde iznad 50:1! Sa medijske tacke gledista to je izgledalo kao trka zapreznih kola i formule jedan. Medjutim, moram da kazem da su kandidati opozicije toga unapred bili svesni. Mozda je njihova odluka da ipak izadju na izbore rezultat hrabrosti, vere da ce se dogoditi cudo ili nesto trece. O cetvrtom i petom motivu zaista ne mogu da govorim.

Da, ali mozemo da pomislimo da ima i nekih dogovora.

- To ne mogu da iskljucim ali nemam nikakve podatke.

A da li mislite da je ovaj duel Vuka i Seselja bio bas ovo sto kazete, razoran i za jednog i za drugog?

- Verujem da jeste.

Da su jedan drugom skinuli sto do dvesta hiljada glasova?

- Pretpostavljam da je rec o osetnom gubitku. Naravno, pitanje je koliko su ucescem u duelu kandidati sami donosili, a koliko su iza toga pogresne procene izbornih stabova.

Navuceni su.

- Kao sto kazu da je iza uspesnog coveka uvek zena, iza uspesnog kandidata je uvek stab. Jasno je bilo da ce to biti jedna surova rasprava "noktima i zubima" i ne mogu da razumem koji je bio motiv drugog i treceg kandidata da medju sobom iskrvare...

A pri tom ne pomenu ni u recenici. Milosevica...

- Jasno. Tako da je to sa politicke tacke apsolutno autogol. Naravno, vladajuca stranka je to iskoristila i tesko da joj covek na tome moze da zameri. Oni su to sve iskoristili maestralno. To se posle vrtelo kao jedan...

Do "Palme".

- Jeste. Vrtelo se, koliko znam, na tri ili cetiri kanala u raznim vremenima. Kazem, to je sigurno jedno od vise objasnjenja zasto su ovakvi izborni rezultati.

PETAR IGNjA