JOVO NANOVO
Slicno stanje imali smo i na izborima pre tri meseca, kad na izbore nije izaslo dovoljno biraca i kad su i Lilic i Seselj ostali kratkih rukava. Radikali ce, s obzirom na to da je Seselj za dlaku nadvisio Lilica, svog lidera proglasiti pobednikom septembarskih izbora, ali mi znamo da je to vise propagandni potez nego cista zbilja, ili neka vrsta utehe, jer kakva je razlika, ako se hvata plavi voz, da li je jedan kandidat na stanicu stigao minut kasnije, drugi dva, treci pet minuta. Svoj trojici voz je umakao, a po prirodi stvari, uvek se vise nervira covek kome voz pobegne ispred nosa, nego onaj koji na voz zakasni pola sata.
Ovoga puta, na plavi voz najvise je zakasnio Vuk Draskovic. Mozda i ceo sat. Ako nista drugo, imace manje razloga za nerviranje, nego proslog puta. Ovih dana rekao je kako veruje da predsednik Srbije opet nece biti izabran i dodao - to ne znaci da ce se on ponovo kandidovati. Pokusao je tri puta a Srbi ne kazu, uzalud, triput Bog pomaze. Imace i on i oni u Srpskom pokretu obnove o cemu da razmisljaju u danima koji dolaze. I ne samo oni iz Srpskog pokreta obnove, nego i svi drugi u svim demokratskim i gradjanskim strankama Srbije, jer bas od njih demokratska javnost ocekuje odgovor na pitanje: sta se to nama u Srbiji desilo? I sta se to s njima dogadja?
U Srpskom pokretu obnove ima ovih dana i trvenja i previranja. Sve te njihove unutrasnje svadje, pored nemilosrdnog i nerazumnog antagonizma njihovih dojucerasnjih politickih saveznika, doprinele su izbornom porazu Vuka Draskovica, ali sad je vazno da stranka pocne stranacki da se ponasa i podje od onoga sto na politickoj sceni ima. A ima cetrdeset i pet poslanika u Skupstini Srbije i dosta vlasti u mnogim gradovima zemlje. Predsednicki izbori, koji (verovatno) slede na prolece, velika su sansa da se u Srbiji napravi veliko demokratsko pomirenje, nadje jedan zajednicki kandidat iza koga bi stali svi i koji bi stao iznad svih (stranackih petparackih) interesa. Taj covek nikako ne bi smeo da bude stariji od deda Avrama, niti mladji od Vuka Draskovica i nikako ne bi smeo da bude maliciozan pa da pamti sta je o njemu rekao tada taj i taj.
Potreban je covek vesele naravi, kome veselost ne stize posle rujnog vina, nego, onako, od rodjenja i od gaziranog pica. I morao bi taj covek da ima para, da sam podnese lavovski deo svoje lavovske kampanje, jer okreni-prevrni, nase su umerene stranke, bez obzira sta se o njihovom bogatstvu pricalo, ipak mali siroti crkveni misevi. Morao bi taj covek da ima dobre veze kod Amerikanaca, Rusa, Engleza, Francuza i Nemaca... Ne bi morao odmah da zna i kineski, ali ako bi imao volje i talenta da i kineski jezik nauci, ne bi bilo naodmet.
Konacno, sta reci o trkacima koji ce za dve nedelje trcati pocasni izborni krug? To sto je Milan Milutinovic napravio osetniju razliku u odnosu na Seselja (nego Lilic), moglo je da iznenadi samo neupucene i tvrdoglave ljude, koji su bez ijednog valjanog razloga ponavljali da je Lilic bio jaci kandidat. Nije bio jaci kandidat. Za razliku od Milutinovica, koji ume da govori i kome birokratsko fraziranje nije dicna osobina, Lilic je bio suvise krut i izvestacen u predizbornoj kampanji. Onda, ma koliko delovalo smesno, namece se jedno poredjenje koje ne ide u prilog Lilicu: brkovi! Samo su u staroj Jugoslaviji i Srbiji na izborima pobedjivali kandidati sa brkovima i bradama (Pasic, Stojadinovic, Cvetkovic-Macek...), posle rata, od Broza, preko Milosevica i umalo Seselja, svi su glatko izbrijani. Zna mudri srpski narod sta je dobro.
Jedan od glavnih aduta protiv Milutinovica i njegove partije trebalo je da bude ovaj: ni on ni socijalisti nece doneti nikakve promene. Pa sta? Ko kaze da vecina biraca uopste hoce promene i sta ako vecina biraca veruje da nas je ova ekonomska muka i ova zivotna beda zadesila bas zato sto su se u Srbiji pojavile razne stranke? Ako danas malo oslusne glas ulice, jeftine kafane i prenapregnutog gradskog saobracaja, covek moze da cuje sve popularniju pesmu kako je nama bilo dobro dok je Broz bio ziv. Cini se da je sve vise onih koji, u beznadju koje ih je snaslo, ozivljavaju Brozovo vreme i ceznu za onakvom vladavinom. Njima objasnjavati kako tada nije bilo politickih sloboda, nezavisnih novina, kritike vlasti, isto je sto i u Banatu saditi pirinac. Sizifov posao. Posleratni Brozovi agronomi pokusali su to s pirincem, na obroncima Deliblatske pescare, ali tih se gluposti Lale vise ne secaju. Naravno, nikome ne pada na um da se upita - kako bi nama bilo da nikada Broza i komunizma nije bilo.
Sto se Seselja tice, njegov izborni uspeh nije samo posledica nekakvog njegovog politickog fenomena; pre ce to biti zasluga dobrog dela srpskih biraca, koji su sami po sebi fenomen. Kaze, njima, tako, Seselj kako ce on prodati prazne placeve na Dedinju i vratiti svima staru deviznu stednju. Sedam milijardi maraka! Biracima na um ne pada da posumnjaju u njegove reci. Kazu naucnici da srpski biraci vole da im se govori ne ono sto jeste nego ono sto bi oni voleli da cuju. Vole Srbi iluzije. Da, ali umeli su da izmisle izreku, davno, kad neko trabunja nesto sto ne moze biti, umeli su da se rugaju - rodila baba dete. I ako biracima Seselj isprica da je jedna cistokrvna srpska baba u njegovom selu, u Hercegovini, rodila petorke, hoce li njegovi biraci u to poverovati? Verovatno.
Ovde se vec moze govoriti o identifikaciji Seseljevih biraca sa njim samim. On je grub, ne vole ni oni svilene. On je arogantan, ne izvinjavaju se ni oni kad nekoga nagaze u autobusu. On je protiv Klintona, a i njima su Amerikanci, kao i stranci uopste, sumnjivi. Taj strah od tudjina moze se kod dela srpskih biraca razumeti. Sta bi drugo stranac mogao da radi blizu plemena jednog srpskog biraca, osim da mu ukrade ovcu ili otruje psa cuvara?
Kazati biracima da se u civilizovanom svetu odavno vise ne kradu ovce i da su tamo plemena odavno postala narod i da se narod vec razvio u naciju (ima, tako, Amerikanaca bele, crne, zute i crvene boje), sledi kazna na izborima. Vecina Srba nece da glasa za domaceg izdajnika, koji je setao travnjakom neke strane ambasade.
Moze se Srbin druziti i ljubiti sa Zirinovskim, jer je i on veliki protivnik Amerike. Seselj i Zirinovski jedan su antiamerikanski organizam. To samo crna zemlja moze da razdvoji (ako moze i ona). Reci ovih dana biracima da se Zirinovski seta travnjakom Sadama Huseina, da sa njim pije serbet i celiva u bijelo lice i da sa Sadamovog kanabeta, prekrstenih nogu, urla u kamere da je Klinton lud i da, iz Bagdada, salje cestitku svom prijatelju Seselju zbog uspeha na izborima, verovatno bi Seselju mnogo pomoglo. Zato bolje da cutimo.
Uverio je Seselj birace Srbije, deleci besplatno svoje novine u milionskom tirazu, kako je u Zemunu napravio cudo. Tamo cvetaju stotine cvetova. Verovatno cemo uoci drugoga kruga na drzavnoj televiziji to cudo zemunsko videti izbliza. Umeju oni to. Jedno od cuda o kome radikali pricaju jeste i prodaja placeva izbeglicama, za bagatelu (petnaest dinara za metar kvadratni). Ali, djavo uvek dodje po svoje. Ispada da zemunska opstina nije vlasnik zemljista, nego drzava, i da je prema planu to zemljiste odredjeno za izgradnju deponije. Zemlja je podvodna i na njoj se nista pouzdano ne moze zidati, niti praviti kanalizacija i septicke jame. Vreba opasnost (kazu eksperti) da u vreme velikih voda fekalije krenu na Beograd, podzemno.
PETAR IGNjA
BEZNADEZAN SLUCAJ
"Fenomen Seselj", apatija biraca i medjunarodna izolacija Srbije bile su preovladjujuce teme u izvestajima i komentarima svetskih medija o proslonedeljnim izborima
"Vec uveliko osiromasena i depresivna, Srbija bi se mogla naci u jos dubljoj medjunarodnoj izolaciji nakon predsednickih izbora", konstatovao je Alison Smal, komentator americke agencije Asosijeted pres, u clanku koji je samo dan uoci izbora preneo "Vasington post", a citiralo vise americkih TV mreza.
Poenta upozorenja o "jos dubljoj medjunarodnoj izolaciji" ticala se, bar naizgled, vrlo verovatnog ishoda ponovljenih predsednickih izbora u Srbiji. Jer, pobeda bilo kojeg od dva favorita, Milutinovica ili Seselja, po svemu sudeci, ne bi uverila svet da je Srbija resila da okrene list.
Dan-dva kasnije ispostavice se da je prognoza pomenute agencije bila visestruko ispravna. Narocito u pogledu cinjenice o kojoj nisu odlucivali ovdasnji biraci, vec predsednik SAD Bil Klinton u Vasingtonu, koji je potpisao ukaz o produzetku sankcija protiv SR Jugoslaviji za jos godinu dana i o tome obavestio Predstavnicki dom i Senat americkog Kongresa. Klinton je zakljucio da politika i ponasanje Vlade SR Jugoslavije, koju cine Srbija i Crna Gora, predstavljaju "pretnju nacionalnoj bezbednosti, spoljnoj politici i privredi SAD" i objavio da ce nastaviti da "ispunjava ovlascenja koja su mu data" u pogledu mera protiv Vlade u Beogradu, kao i protiv - snaga bosanskih Srba, njihovih civilnih vlasti i tela, sve dok te mere odgovaraju svojoj svrsi". Sledi, naravno, i nova, prosirena lista uslova za eventualno uklanjanje sankcija...
Simptomaticno je, medjutim, da je Klintonov ukaz o sankcijama potpisan pre odrzavanja izbora (4. decembra), ali da je informacija o tome diskretno pustena u javnost tek kada je izborni rezultat (prvog kruga) bio poznat!
Cini se, dakle, kao da je neko u Vasingtonu imao u vidu da bi vest o sankcijama mogla (nepovoljno!?) uticati na opredeljivanje biraca, te da je odlucio da saceka da izbori budu obavljeni pre nego sto se Srbima uruci "bozicni poklon" iz Amerike. Ali, da je - odlucujuci se za produzetak sankcia prema Srbima - svakako vec imao u vidu najverovatniji ishod tih izbora.
"Nakon deset godina u kanxama Slobodana Milosevica Srbija je ostala odsecena od sveta, ekonomski unistena i sirom sveta omrazena zbog svoje uloge u podsticanju ratova u Hrvatskoj i Bosni u kojima su stotine hiljada ljudi izgubile zivote, a milioni ljudi raseljeni. A sada bi jedan jos tvrdokorniji nacionalista od onog koji je predvodio Srbe tokom svih ratnih godina mogao postati predsednik. Njegova pobeda bi verovatno dodatno utvrdila status Srbije kao medjunarodnog parije... Zato sada mnogi upozoravaju da bi Srbi mogli poceti da svoj bes iskaljuju jedni na druge, ili na svojim susedima, sto bi dovelo do jos veceg krvoprolica na Balkanu", primecuje komentator agencije Asosijeted pres.
Gotovo da nema sumnje da se ovaj tekst mogao citati i kao neka vrsta neoficijelnog obrazlozenja odluke o produzetku sankcija koju je potpisao americki predsednik Klinton.
"Njujork tajms" o predsednickim izborima u Srbiji pise slicno. Primecujuci da Vojislav Seselj "ima velike sanse da pobedi", ovaj list - bas kao i vecina drugih americkih medija - podseca da lidera Srpske radikalne stranke "vecina zapadnih funkcionera osudjuje kao fasistu". Za njegovu retoriku se jos kaze da je "puna nacionalizma" i da "svojim ocitim prezirom prema civilnom drustvu predstavlja direktno krsenje Dejtonskog sporazuma". Dopisnik "Njujork tajmsa" iz Beograda smatra da je Seselj vesto popunio politicku prazninu koja je ostala u Srbiji iza Slobodana Milosevica i da mu "slabi protivkandidati kao sto su Milan Milutinovic i Vuk Draskovic" idu na ruku. "Seseljeva pobeda vodila bi Srbiju u jos dublju izolaciju", zakljucuje ovaj njujorski dnevnik. Mada, pri tome, ne kaze nista o eventualnom uticaju drugacijeg ishoda predsednickih izbora na izolaciju Srbije u svetu. I ne upusta se u bilo kakve prognoze o mogucem politickom zaokretu u Beogradu, ili o zaokretu u politici Vasingtona prema Beogradu, koji bi doveo do ukidanja americkih sankcija.
Televizija CNN izvestavala je o "apatiji biraca u Srbiji" kao o faktoru od presudnog znacaja za konacni izborni rezultat. "Jedina nepoznanica jeste da li ce danas na biralista izaci dovoljan broj glasaca da bi izbori mogli da budu validni", javljali su u nedelju reporteri ove mreze iz Beograda. "Za Seselja ce glasati oni razocarani zato sto je Milosevic napustio svoju nekadasnju nacionalisticku politiku i oni drugi, ogorceni sto je u poslednjih deset godina, koliko je bio na vlasti, dosadasnji predsednik omogucio svojim prijateljima da se silno obogate dok je citava Srbija osiromasila", ocenjuje CNN. Izvestac, ujedno, primecuje: "Gradski autobusi u Beogradu, koji se bukvalno raspadaju, toliko su prenatrpani da se sada govori kako ce svi oni koji su nekada sledili Milosevicevu parolu 'Svi Srbi u istoj drzavi' uskoro moci da kazu kako su 'svi Srbi u istom autobusu'!"
Zanimljive su i analize ruskih medija. Eventualni neuspeh predsednickih izbora u Srbiji samo ce potvrditi zakljucak iz oktobra da Srbiji nije potreban predsednik, pise moskovski nedeljnik "Itogi".
Posle prelaska Milosevica na funkciju predsednika SRJ, funkcija predsednika Srbije naglo je "devalvirala" i postalo je jasno da svu svoju moc Milosevic nosi sa sobom, bez obzira na Ustav, ocenjuje ovaj list. "Cak i oni koji glasaju za Miloseviceve protivnike racunaju da ceti protivnici uskoro preci na stranu vlasti. U toj situaciji izbori za predsednika Srbije postali su besmisleni i beskrajni", kaze "Itogi". I, dodaje: lider radikala Vojislav Seselj ima najvise izgleda na predsednickim izborima, ali to ne znaci da ce on pobediti. Milosevic ce svakako biti na dobitku, bez obzira na to da li ce izbori biti nevazeci, ili ce na njima pobediti Seselj.
"U Milosevicevom stabu sigurno racunaju na varijantu da Seselj preuzme fotelju predsednika Srbije, a u tom slucaju Milosevic bi dobio protivtezu reformatorskom lideru Crne Gore Milu Djukanovicu, jer Milosevica vise brine Djukanovicev izbor za predsednika Crne Gore nego demonstracije opozicije u Srbiji. Pre ili kasnije, on ce morati da potrazi nacin da kontrolise Crnogorce, tako da Seselj moze dobro da odigra ulogu strasila", zakljucuje ovaj moskovski nedeljnik.
Fenomen Seselj, povodom predsednickih izbora u Srbiji, zaokuplja zaista najvecu paznju medija. I najvecu mogucu zabrinutost. Tako atinski dnevnik "Elefterotipija" u nedelju upozorava: "Ako na danasnjim izborima povede ekstremni desnicar Seselj, gradjanski rat ce se ponovo razbuktati u Bosni, uvlaceci i Kosovo." Ovaj list ocenjuje da je "ugled predsednika Milosevica odavno na iskusenju", da Crna Gora "naginje da postane novo Kosovo", da u Republici Srpskoj "pravila igre diktiraju fasisti -nacionalisti, sledbenici Seselja i Karaxica", a da je Kosovo "kazan koji vri", i gde su "planine u vlasti gerilaca"...
Ipak, ovaj grcki list primecuje i tracak nade: "ako nova skupstina, u savezu sa Draskovicevom strankom, sastavi vladu koja ce iskljuciti Seseljeve neofasiste, Srbija ce umiriti Zapad i postici uklanjanje izolacije u medjunarodnim organizacijama". U suprotnom, "ako na danasnjem glasanju prednost stekne ostri borac protiv Dejtonskih sporazuma Seselj, perspektiva je nocna mora: gradjanski rat u Bosni ce se ponovo razgoreti, dok se ustanak na Kosovu moze smatrati sigurnim", pise "Elefterotipija".
A kad je o Draskovicu rec, vredna je pomena i opaska poljskog lista "Gazeta viborca". "Izbore je u stvari izgubio samo jedan kandidat - predsednik opozicionog Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic", konstatuje "Gazeta" i dodaje da je to "kazna za odbacivanje principa u ime kojih su prosle godine u toku 88 dana ulicama Beograda marsirale pristalice ujedinjene demokratske opozicije, ali i za unutrasnje svadje u partiji".
I po objavljivanju izbornih rezultata atinska "Elefterotipija" nastavlja da se bavi Srbijom. "Predsednik Srbije nece biti izabran ni u drugom krugu, jer ce pobednik u ogledanju izmedju Milutinovica i Seseljabiti neodazivanje biraca", ocenjuje ovaj grcki visokotirazni dnevnik. U slicnom tonu nastavljaju i ruski listovi: "Rasijski telegraf" pise da mala razlika u glasovima izmedju Milutinovica i Seselja "jos predstavlja opasnost da srpski predsednik postane Seselj - covek ciji bi izbor prakticno znacio obnovu rata na Balkanu". List "Sevodnja", koji Milana Milutinovica ocenjuje kao "coveka mira", "uracunljivog politicara" i "jednog od arhitekata Dejtonskog sporazuma", ipak, opaza da srpski socijalisti imaju velikih teskoca sa kadrovima. "Menjajuci se jedan za drugim, Milosevicevi favoriti su samo bleda senka svog patrona", dodaje "Sevodnja".
List komunisticke opozicije u Rusiji "Sovjetska Rusija" pise da su predsednicki izbori u Srbiji, nakon sto je u julu Milosevic napustio polozaj predsednika Srbije, poceli da podsecaju na "televizijsku sapunskuoperu"...
Stevan Niksic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.