Junaci naseg doba

FOLIRANTI

Dok Mira Markovic na poziv Moskve boravi u Rusiji, Rade Serbedzija ponovo vrslja po Beogradu

Legenda prethodne Jugoslavije, najveci pirotehnicar svih nasih naroda i narodnosti, hrvatski Crnogorac (i obrnuto), narodni heroj Veljko Bulajic, davno je primetio da glumac Rade Serbedzija nije za film: oci su mu sitne, razmak izmedju zenica mali.

Rade se uvredio i otisao, eno ga u Holivudu. Snima. Bulajic se ponudio Tudjmanu, Tudjman ga, medjutim, nece. Tudjman od Tita uzima samo uniformu, ordenje i manire, ne i ljude. Sam je, uostalom, bio Titov covjek, i dosta mu je...

Na gornju Bulajicevu misao ovih dana se nadovezala dr Mira Markovic, istaknuti pocasni profesor Gosudarstvenog univerziteta Lomonosov u Moskvi i pocasni ruski akademik, i to sa moralno-naucnog aspekta. Njeno pitanje glasi: zasto taj smutljivi emigrant iz Zagreba (Rade - primedba moja) svoju folirantsku rolu ne igra na nekom drugom mestu na Balkanu ili u Evropi, nego bas mora da je igra u Beogradu. Nema smisla, zaista, da Beograd sam od sebe pravi smetliste za sav intelektualni i moralni otpad iz bivsih jugoslovenskih republika!

To su njene reci, po obicaju nabijene znacenjem.

Dr Mira Markovic ovih dana boravi u svojoj Moskvi, promovise delo "Izmedju istoka i juga"; Serbedzija koristi tu okolnost i ponovo vrslja po Beogradu. Vratio se, do povratka Mire Markovic...

(Digresija. Samit duha u Moskvi poceo je tako sto je rektor Lomonosova licno predstavio pocasnu goscu. Rektor je rekao: Njena dela izostravaju misao intelektualca i predstavljaju lekciju profesionalne etike u pristupu mnostvu najrazlicitijih tema, a pogotovo u polemici. Kao da je i rektor naslutio njen beskompromisno eticki stav prema Serbedziji!

Produbljeno izlaganje o delu dr Mire Markovic, ocenjuje Tanjug, imao je i profesor Beogradskog univerziteta Vladimir Stambuk. U produbljenom izlaganju Stambuk je primetio da se Volter odlikovao cinizmom, americki autori populizmom, dok se Mira Markovic istice humanizmom.

Sama dr Mira Markovic skromno je naglasila da je o medjusobnim uticajima politike i nauke pisao jos Aristotel, ali se oni nisu uzajamno menjali. Izrazila je uverenje da je covecanstvo konacno zasluzilo da se politikom bave samo moralni ljudi. Zato se i latila pera. Tako da se slobodno moze reci da je dr Mira Markovic pisac sa planetarnom mislju.

Potom je dr Mira Markovic sa odobravanjem govorila o ruskoj klimi. Izlozila je, javlja Tanjug, zanimljivo vidjenje ruske zime kao eticke pojave koja je kroz svu istoriju davala snagu velikom narodu. Ta snaga ce, kad se probudi, izmeniti svet.

Pa kako da je ne cenis! Klima menja svet! - otkrice kad mu se najmanje nadas!

U Moskvi je te noci bilo minus 31 i devetoro smrznutih.

Sve je na kraju platio moj prijatelj Bogoljub Karic, takodje akademik. Ukrajinski.)

Bez lazne skromnosti, sto bi rekao Brana Petrovic, nisam sociolog, ni parnjak Aristotelu, nisam ni akademik, ali i ja imam misljenje o Radetu Serbedziji. Znam, na primer, da je sa svojim levim (JUL) drugom Ljubisom Risticem pedantno praznio kase sizova kulture diljem prethodne lijepe nase, od Triglava do Gevgelije. Dosetili su se da osnuju KPGT (kazaliste - pozoriste - gledalisce - teatar) i razvili su posao. Kuda oni prodju, tu ni prebijena para ne ostane. Posle Risticeve "Toske" u Celju, slovenacki glumci tri meseca nisu primali platu. Iscrpeo se SIZ!

Zahvaljujuci Risticu i KPGT-u, Serbedzija je stanovao u vili usred subotickog parka! Kasnije je postao gradjanin sveta.

Ristic ga je vodio u Australiju i na Stenovite planine u Sjedinjenim Americkim Drzavama.

U Hrvatskoj je optirao za stranku Ivice Racana kloniranog u kabinetima Saveza komunista.

Posle devetomartovskih nemira devedeset prve dosao je u Beograd da podrzi kolegu Branislava Lecica na Terazijskoj cesmi. Ne smijes odustati - govorio je iz duse, pod punim gasom. I sam je kliktao studentima: Ne daj se, Ines!

Ali zasto da se Inese ne da ako voli?

Serbedzija je pisao i pjesme, i pokusavao da misli krlezijanski. Pateticno, kakav je i u svom glumackom sablonu.

Progonjen, iz Beograda je otisao u Ljubljanu, iz Ljubljane u London. Voleo bih da mu vidim modrice. Dobro, i modrice koje niko nije video mogu da posluze svrsi. Stekao je imidz progonjenog kome se na slobodnom Zapadu mora dati sansa. Sansu je iskoristio.

Tako je u ovom sebicnom svetu - dok je para, ima i ljubavi. Danas Serbedzija prica o nekad omiljenom Ljusi Risticu: stvorio je pakt s ljudima prljavih ruku. Serbedzija vise nece s takvima.

Jednom davno, Serbedzija je rekao da je Gradski komitet u pravu sto je zabranio predstavu "Karamazovi" (Dusan Jovanovic) koju je pripremalo Narodno pozoriste u Beogradu. Serbedzija misli da je Komitet tako postupio zato sto je predstava bila losa.

Pitam se, pak, postoji li igde na svetu Gradski komitet koji se bavi pozorisnom estetikom i o tome donosi zakljucke.

Onda je Risticev i Serbedzijin KPGT igrao te iste "Karamazove". Predstava nije zabranjena. Estetski je uspela, jer je izmenjen nepodoban kraj.

Serbedzija je nas veliki umetnik, nema sumnje, mada ne zavisi od nas, jer se materijalno obezbedio napolju. Iako ga, veli, nesto vuce ovde, bar jednom godisnje.

Ne daj se, Ines!

A da li je folirant? Kad se uspe, to nema znacaja.

Nije li ceo Holivud veliki, planetarni folirant?