JA SAM OPASAN COVEK
Predsednik Srpske radikalne stranke i kandidat za predsednika Srbije dr Vojislav Seselj jos jednom nasao se na udaru vlasti i drzavnih medija. Reklo bi se, zesce nego ikad ranije. O tim optuzbama Seselj govori za NIN.
Gospodine Seselju, jeste li vi toliko opasan covek, kad vas toliko napadaju?
- Za socijalisticki levicarski rezim u Srbiji ja sam najopasniji covek. Srpski radikali su na proslim predsednickim izborima ubedljivo pobedili kandidata SPS-a Zorana Lilica i za dlaku nam je izmakao izbor za predsednika Republike, zbog anomalije u nasem zakonu. Iskljucivo zbog te anomalije. Socijalisti se sada sluze najprljavijim sredstvima da bi omeli nasu pobedu u drugom izbornom krugu. Oni su svesni da je vec izvrsena koncentracija glasova levice u prvom izbornom krugu, a koncentracija opozicionih glasova se ocekuje tek u drugom izbornom krugu, pa i prosta matematika svedoci da levicarski kandidat u drugom krugu nema nikakvih sansi. Drugo, na Kosovu i Metohiji ovoga puta su mnogo vise glasova falsifikovali nego prosli put. Cak stotinu hiljada. Za sedamdeset hiljada imamo konkretne dokaze. Nasa kontrola na Kosovu i Metohiji ovoga puta bila je prilicno solidna, tako da cemo objaviti specijalno izdanje "Velike Srbije" u kome cemo dokumentovati sve sta se tamo zbivalo.
Ocigledno je da socijalisti imaju neki mig sa Zapada, da im je ovoga puta svako sredstvo dozvoljeno, i oni su krenuli brutalno. Cak OEBS, u koji mi nemamo nikakvo poverenje, dao je izvestaj da je kandidat Srpske radikalne stranke bio potpuno zanemarivan u drzavnim medijima, a mi smo sracunali da je Milan Milutinovic 150 puta bio zastupljeniji nego ja u informativnim emisijama. Ja sam imao ukupno vremena koliko je Milan Milutinovic imao samo za jedan aplauz, koji su prikazali u Dnevniku, sa nekog tamo skupa grupice socijalistickih i julovskih aktivista.
Znaci, reseni su da vas po svaku cenu sprece da pobedite?
- U ovom slucaju, rezim opet pravi jednu stravicnu gresku. Rezim potcenjuje srpski narod. Rezim potcenjuje gradjane Srbije. Rezim je sada pun sebe, zbog pucanja koalicije "Zajedno". Rezim pogresno procenjuje da su nemiri prosle zime bili nemiri koalicije "Zajedno". To su bili nemiri narodnog nezadovoljstva, koje je ugusila koalicija "Zajedno" svojim nesmotrenim, glupim, nepromisljenim potezima, kao sto je nosenje americkih, nemackih zastava, izazivanje nasilja i tako dalje. To sto je koalicija "Zajedno" propala ne znaci da je nestalo narodno nezadovoljstvo. I ako rezim misli da ce povratkom na stare metode politickog delovanja ucvrstiti svoju vlast, grdno se vara. Treba da ima u vidu da ce sledeca bujica narodnog nezadovoljstva koja izbije spontano, biti jos zesca od prethodne. Devetog marta 1991. bilo je takodje rec o narodnom nezadovoljstvu. Na celu se nasao Srpski pokret obnove. To nije bitno. Masa nezadovoljnih gradjana je bila na ulicama. Srpski pokret obnove je opet losim potezima potrosio tu energiju uludo. Na Vidovdanskom saborovanju 1992. godine takodje je mnogo energije protesta uludo potroseno. Ali, ta energija nezadovoljstva se brzo obnavlja, a situacija u drustvu se pogorsava. Socijalna beda je jos veca, ekonomska kriza je jos dublja.
Ocekujete li nove izlive nezadovoljstva?
- Da. Pogotovu ako socijalisti sami upale neku inicijalnu kapislu, nekim svojim besmislenim, nezakonitim i protivustavnim ponasanjem. Oni sada prosto provociraju narod. Radikali nisu stranka nasilja. Mi necemo ulicne nerede, mi necemo krvoprolice. Ako se rezim opet bude ovako ponasao, onda ce opet doci do spontanog bunta masa koje niko ziv nece moci da kontrolise. Umesto da ide u pravcu laganog prenosa vlasti, sirenja parlamentarne osnove vlasti, sirenja uporista vlasti u narodu - u tom pravcu je bila i nasa inicijativa o formiranju koncentracione vlade nacionalnog jedinstva - rezim misli da mu je puno bolja varijanta da trguje sa Draskovicem. Draskovicu je cena sad opala. Vise nikome u vrhu rezima, tako smo culi, ne pada na pamet da Draskovicu daje Ministarstvo inostranih poslova, mada je to bio kljucni povod da se upravo Milan Milutinovic kandiduje za predsednika Republike, da bi se Draskovicu upraznilo to mesto. SPO ce dobiti nekoliko ministarstava, dobice materijalne privilegije, finansijske nagrade. I to je sve. I bice privesak koalicione vlade, kao sto je Nova demokratija. Nista drugo nece dobiti.
Koliko je uopste moguca saradnja izmedju vas i levog bloka, posle ove silne kampanje?
- Moguca je saradnja, na principijelnim osnovama, Srpske radikalne stranke sa levim blokom i sa Srpskim pokretom obnove. Mi nismo sujetni politicari. Mi se u politici ne rukovodimo onim sta je neko za nas rekao ili sta nam je uradio, kako nas je progonio, maltretirao... Mi smo realisti u politici. Mi i dalje insistiramo na cetvornoj koaliciji. I dalje je to nasa programska platforma. A sta je Draskovic radio, nije nas briga. Sta socijalisti danas govore, nije nas briga. Uostalom, vrlo malo ljudi u Srbiji ce poverovati tim klevetama, izmisljotinama, lazima koje se u bujicama slivaju protiv srpskih radikala. Mi smo pristalice te opcije, ali zelimo iskljucivo javne pregovore. Odbijamo bilo kakve zakulisne politicke trgovine.
Ima li vec sada nagovestaja neke tajne trgovine?
- Izmedju nas i drugih stranaka nema. Sigurno.
A izmedju drugih?
- Vec sam vam govorio da se tajna trgovina obavlja na relaciji socijalisti - Srpski pokret obnove. I sto se tice vlasti u Beogradu, ponasanje socijalista stoji kao Damoklov mac nad Srpskim pokretom obnove, na nivou grada Beograda, jer je rasturena koalicija sa Demokratskom strankom i sad sve zavisi od volje socijalista. Ako demokrate pokrenu inicijativu za smenu gradske vlasti, socijalisticki glasovi su dovoljni da dodje do te smene. Tu je, dakle, neka vezana trgovina na delu. A u toj trgovini rapidno pada cena Vuka Draskovica.
Kako tumacite to da je Zemun sada u centru paznje drzavnih, pa i nekih drugih medija? Otkud tolika naprasna kioskomanija?
- Ocigledno je sta stoji iza toga. Radikalska vlast u Zemunu, njeni uspesi, bili su nas veliki adut na proteklim i parlamentarnim i predsednickim izborima. Mi smo zaista postigli u Zemunu nesto sto socijalisti za trideset godina nisu. Mi smo izgradili cetrdeset kilometara primarnog vodovoda, desetine kilometara puteva smo asfaltirali, dva nova naselja, u socijalnoj sferi smo ucinili mnogo - vise od milion dinara podelili onima kojima je najpotrebnije, 350 opstinskih stanova legalizovali, omogucili ljudima da ih otkupe. To su siromasne porodice, neke su i izbacivane pod bivsom vlascu, kao sto se izbacuju jos uvek u drugim gradskim opstinama. Mi smo svima onima koji nisu imali stan u nekom drugom mestu, legalizovali opstinski stan.
Dakle, tim svojim potezima mi smo zadobili ogromno poverenje naroda. Vidite kakvi su nasi rezultati u Zemunu. Mi smo prosto pregazili svoje protivnike. U drugom izbornom krugu, od 115 birackih mesta ubedljivo sam pobedio na 98, a Lilic samo na 17. Pretpostavljam da ce isti rezultati i sada biti. U prvom krugu bilo je malo rasipanja i zbog drugih kandidata, pa nije toliko ubedljivo moje vodjstvo, ali na nekim mestima sam opet dobio 80 odsto glasova. U mojoj izbornoj jedinici u Batajnici, 80 odsto glasova sam dobio i ovoga puta i prosli put. To je nesto sto je realna cinjenica.
Sve to je trn u oku nasim politickim protivnicima i oni su krenuli najbrutalnijim sredstvima protiv srpskih radikala, raznim izmisljotinama. Ta kioskomanija je prisutna u celom Beogradu. Imate cak dve kompletne kuce izgradjene na krovu visespratnice kod Brankovog mosta. To je uradjeno pod socijalistickom vlascu. Ti kiosci se pojavljuju svuda. Zasto? Zato sto je ranija levicarska vlast imala losu politiku po tom pitanju. Nisu ljudima davali dovoljno prostora za individualnu stambenu izgradnju. Dobiti plac bila je strasna privilegija. Nisu davali lokacije za podizanje privremenih objekata.
A vi?
- Mi smo to liberalizovali. Naravno, ima i kod nas divlje gradnje, ali mi intervenisemo svuda gde se tom divljom gradnjom ugrozavaju neki opsti interesi: ako se ugrozava preglednost po saobracajnicama, ako se nekome zatvara pristup njegovoj zgradi, prozori i tako dalje. Dakle, postoje principi gde se odmah rigorozno intervenise.
Po drzavnim medijima izgleda kao da ovde u Zemunu vlada neko veliko nezadovoljstvo. Imate li i vi takav utisak?
- Pa, kako moze vladati nezadovoljstvo u Zemunu, kad imamo ovakve rezultate na izborima? Gde je onda to nezadovoljstvo? Drzavna televizija na gebelsovski nacin lansira lazi.
Zar ne mislite da se, ipak, preteralo sa tim kioscima?
- Ima preterivanja. To je sigurno. Ali, ima li milion ljudi bez posla, ima li milion ljudi na prinudnim odmorima? I sad nam je ugrozena lepota! Pa, gde je ta lepota, ako ljudi umiru od gladi?! Kakva je to lepota?! Treba ljude prvo nahraniti, pa onda razmisljati o lepoti. Ministar Ivkovic kaze: kioske podizu ljudi koji imaju mnogo novca, i jos kaze da se zaposljavaju "na crno". Njihova inspekcija to uopste ne utvrdjuje, ko zaposljava "na crno" a ko ne zaposljava. I drugo, ne ocekujete valjda da kiosk podize onaj ko nema novca, nego bas onaj ko ima novca, ali taj ulaze novac u gradjevinski materijal, u opremu, u robu i zaposljava ljude. Valjda je cilj da ljudi koji imaju novac, taj novac ovde i investiraju.
Optuzuju vas i za rasprodaju drzavne imovine na podrucju opstine Zemun?
- I to je glupa optuzba. Jesu li sve partije u Srbiji za privatizaciju ili su, izgleda, samo deklarativno? Socijalisti su za privatizaciju putem ciste papirologije, da bi sto vise pootimali. Najcistiji oblik privatizacije, prodaja, jeste putem javne licitacije. Da sve bude javno. A mi to radimo. Sta ce opstini placevi? Sta ce opstini poljoprivredno zemljiste? To je balast za opstinu. Treba da se resavaju stambeni problemi, treba da se resavaju problemi izbeglica. Opstina taj novac koji dobije od prodaje placeva i drugog zemljista ulaze u komunalnu infrastrukturu. Sada pljuste optuzbe da smo stotine miliona dinara uzeli od te prodaje, a nekoliko desetina ulozili. Vidite kakvi su lazovi. Objavicemo specijalno izdanje "Zemunskih novina", gde cemo taksativno nabrojati poimenicno ko je kupio plac, koje povrsine i koliko je platio, i taksativno nabrojati sve u sta smo ulozili novac. Mi sve ugovore koje sklopimo, odmah objavljujemo u "Zemunskim novinama". Ko to jos radi u Srbiji? Niko.
Bune se na drzavnoj televiziji sto smo nova dva naselja formirali. Busije sa nesto oko 1.300 placeva i Krnovac sa 2.200-2.300. Najvise izbeglica je tu kupilo placeve. Evo ih, podizu kuce. Trista-cetiristo kuca je u Busijama vec podignuto, do krova dovedeno.
Ovaj rezim je zapadne Srbe podigao na ustanak. Ovaj rezim ih je naoruzavao. Ovaj rezim im je garantovao odbranu. Setite se Vensovog plana kad je rezim garantovao da ce jugoslovenska vojska braniti Knin ako ga neko napadne. Ostavili su te jadne ljude na cedilu. Oni su dosli ovde u izbeglistvo i trunu po izbeglickim kampovima. Potucaju se od nemila do nedraga. Mi smo prvi pokrenuli inicijativu da se omoguci bar onima koji imaju neki dinar i koji mogu sami da rade, da podignu neki krov nad glavom. Kazu: ugrozava se poljoprivredno zemljiste. Koje poljoprivredno zemljiste? Oni su u Busijama planirali deponiju. To jeste poljoprivredno zemljiste, veoma plodno, ali nema boljeg stepena iskoriscenosti poljoprivrednog zemljista od onoga kad covek podigne kucu i ima bastu oko kuce.
Ne mislite li da ste i vi dali povoda za ovu kampanju?
- Pa, dao sam im povoda pobedom u proslom izbornom turnusu. To je povod.
Samo to?
- Samo to. Sta drugo?
Mislite da su se uplasili vaseg izbora?
- Da. Nema drugog razloga. Nije njima u interesu politicko zaostravanje u Srbiji. Ali, oni se toliko boje radikalske pobede da su krenuli najprljavijim sredstvima.
Verujete li da cete pobediti?
- Pa, ja verujem. Kad ne bih verovao u pobedu, ne bih se kandidovao. Samo ce biti vrlo tesko. To je sigurno.
Zasto?
- Zato sto ce se sluziti mnogo prljavijim sredstvima nego prosli put, sto ce se mnogo vise ici na falsifikovanje.
Uzbudjujete li se zbog svih tih napada?
- Ja se uopste ne uzbudjujem. Ja sam na to navikao. Ne mogu me isprovocirati na pogresan potez, iako su rezimska glasila puna raznih nebuloza. Sad me i za neka ubistva optuzuju. Toliko daleko idu. Ludaci.
Koliko je sve to (kontra)produktivno?
- Nadam se da je kontraproduktivno. Sigurno da ce biti kontraproduktivno na neku duzu stazu. Ali, sada opet deluje kao neki sok. Ne veliki kao 1993. godine. Tada je to zaista bio veliki sok koji nam je naneo stetu na izborima. Sad je javnost vec oguglala. Mnogi shvataju o cemu se radi. Ali, za petnaest, dvadeset ili mesec dana pokazace se je to bilo kontraproduktivno za Socijalisticku partiju, za levicu u celini. Evo sta su sad uradili. Recimo, Petar Panic je sasvim regularno na konkursu dobio lokaciju za podizanje privremenog objekta u ulici gde stanuje. Konkurs je bio u novinama. Niko drugi nije bio zainteresovan za tu lokaciju. To je Silerova ulica koja nije narocito prometna. Ne spada u najprometnije ulice. A onda se pojavio poznati zemunski kabadahija, covek poznatog nasilnickog ponasanja. Nekada je bio drzavni reprezentativac u dzudou, nosilac crnog pojasa. Poceo je to da zatrpava. Provokacija je bila smisljena. Upozoravao je Panica da ne podize kiosk, a Panic mu je rekao: nemoj da se svadjamo, nema potrebe, komsije smo, hajde u opstinu, ako treba, sve da raspravimo. Dosao je u opstinu, gde su mu rekli: "Kiosk je bio na konkursu." On kaze: "Ja nisam znao." Pa, ko mu je kriv sto nije znao? Hteo je da podigne neku pomocnu prostoriju. E, sad, zakasnio si. Nije na njegovom placu, nego na javnoj povrsini. Nema veze sa njegovim placem. Udaljen je od njegove kuce, ne zaklanja mu prozor, ne zaklanja mu vrata, nicim ga ne ugrozava. Posle nekoliko dana, on se pojavio sa jos dvojicom razbojnika, poceli su lopatama to da zatrpavaju. Imali su i spremnog advokata u blizini i video-kameru. Pojavio se Panic, jer tu stanuje, izlazi iz auta. Oni su snimili njegov izlazak iz auta, to ste mogli videti na drzavnoj televiziji. Snimili su i sve ostalo, ali je za njih veoma nepovoljno, zbog toga ne prikazuju. On je poceo da ih upozorava sto to zatrpavaju a oni su krenuli lopatama na njega. I, posto su ga trojica napali lopatama, on je krenuo prema autu. On nije imao pistolj sa sobom. Pistolj mu je bio u autu. Pistolj za koji ima dozvolu. I onda je uzeo taj pistolj i udario Branka Munjizu po glavi. I sam taj Munjiza priznaje da je krenuo prema Panicu, pa se okliznuo. Mozda je bio trenutak nesmotrenosti, ali Panic je brz, sposoban, vest, mladji. I posto je potegao pistolj, ona dvojica s lopatama su pobegla a Munjiza je dobio po glavi kako je i zasluzio. Sve su to snimili, a ne prikazuju na televiziji, jer sa snimka se vidi ko je bio napadac, a ko je bio napadnut.
Hoce li biti rata ako vi pobedite, kako to najavljuju vasi politicki protivnici?
- Niko da objasni kako bi mogao izbiti taj rat ako ja postanem predsednik Republike. Kako da izbije taj rat? Imam li ja komandu nad vojskom? Nemam. Samo bih bio jedan od tri clana Vrhovnog saveta odbrane. Milosevic i Djukanovic uvek bi mogli da me nadglasaju, ako su oni miroljubivi a ja za ratnu opciju. Drugo, ja nemam nikakvih ingerencija u spoljnoj politici. Ja bih se bavio ekonomijom, socijalnom politikom, borbom protiv kriminala, zdravstvom, skolstvom, informisanjem i drzavnom upravom. Nemam cime vise da se bavim. Ja bih, u stvari imao kontrolnu funkciju u odnosu prema vladi i prema Narodnoj skupstini. Mogao bih neki zakon da vratim na ponovno glasanje, ako nije dobar i mogao bih da kritikujem vladu i da se konsultujem sa politickim partijama u vezi s formiranjem vlade. Kako je uopste moguce da s te funkcije izazovem rat? Hajde, neka to neko objasni! Sve i kad bih hteo rat.
JOVAN JANjIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.