VELIKO PROCERDAVANJE
Ko je, braco moja, procerdao tu veliku sansu za povratak u normalan zivot, koja je bila sasvim izvesna? Nas Barbarogenije i njegovi barbarogenijalni saradnici i savetnici, koji barbarogenijalno vladaju ovom zemljom punih deset godina.
Nema smisla ponavljati sve gluposti i politicki diletantizam ove vlasti za poslednjih deset godina. Ukratko, pomenimo raspad Jugoslavije, uzasne ratove, stotine hiljada mrtvih, bedu, glad, hiljade prognanika i beskucnika, etiketu svetskog parije za narod koga se civilizovan svet "ima kloniti".
Onda je dosao Dejtonski sporazum, i svaka bi se normalna vlast okrenula zivotu koji dolazi, jer je taj sporazum mogao da bude velika prekretnica za nas, samo da su ljudi na vlasti umeli da tu sansu iskoriste. Ali, trebalo je sav taj barbarogenijalni organizam da promeni nesto u svom nacinu vladanja i odnosa prema svetu. Oni to nisu uradili iz najmanje dva razloga: jer su barbarogenijalni i jer su naslednici jedne totalitarne i nedemokratske svesti i stila vladanja koji nas je unistavao, sistematski, gotovo pola veka.
Prvo je americki predsednik Klinton odbio da srusi "unutrasnji zid sankcija" prema nasoj zemlji, a onda je, uoci same Nove godine, i Evropska unija odlucila da Jugoslaviji ukine sve trgovinske povlastice, koje je ova evropska zajednica nasoj zemlji samo pre osam meseci odobrila! Opet na um dolazi A. Kami i mi se prisecamo mita o Sizifu: dve godine gurali smo veliki i teski kamen uzbrdo i kad je trebalo, pri vrhu, da se ispod kamena stavi cigla ili noga (zasto ne i noga?), nas je Barbarogenije sklonio i ciglu i nogu i veliki se kamen, kao metafora svih nasih nevolja i muka, survao unazad, gazeci sve pred sobom, sve do Prokletija (u Crnu Goru, izgleda, nece proci).
Evo kako o tome izvestavaju nase i strane novine. Kazu da je izostalo iznenadjenje da i Jugoslaviji ostanu te trgovinske olaksice. Vec u samoj reci iznenadjenje, za nesto sto bi bilo normalno (da se nerazvijenim zemljama, kakva je nasa, pomogne kako bi stala na noge), vec sama upotreba te reci koju cine novinari sa lica mesta, krije u sebi nemali cinizam prema nasoj zemlji i njenoj politici. Valjda je to i zasluzeno. Jer, izjasnjavajuci se pismeno o predlogu Evropske komisije, petnaest vlada clanica Evropske unije odlucilo je da se Saveznoj Republici Jugoslaviji - zbog nepostovanja politickih uslova - ukinu izvozne povlastice. Ova je odluka doneta vecinom glasova vlada clanica, samo je jedna zemlja glasala protiv predloga Evropske komisije, a dve zemlje bile su uzdrzane, javljaju, nezvanicno, novine.
Iz iskustva znamo kad dopisnici sa lica mesta javljaju nesto nezvanicno, i to dopisnici sa jakim vezama u evropskim centrima, onda je to gotovo i zvanicna informacija. Dve su zemlje bile uzdrzane, saznali su dobro obavesteni dopisnici "kako se njihov glas za Beograd ne bi shvatio kao glas protiv Sarajeva i Zagreba". Dakle, obicna diplomatska ekvilibristika. Samo je jedna zemlja bila za Beograd, za Beograd... I sad ce se nasi rezimski komentatori i ostala natpatriotska bica razviti u strelce i potruditi se da nam otkriju ime te zemlje koja je uz nas stala bez ostatka, ne shvatajuci da je i to trebalo da bude samo deo jedne diplomatske igre i ocuvanje jedne kopce koja bi, kasnije, posluzila da se Jugoslavija prikopca Evropi, kad ispuni postavljene politicke uslove. Naravno da ce ta zemlja imati zadatak da, kao nas osvedoceni prijatelj, pozove i pritisne Jugoslaviju da se vrati k poznaniju prava i ne treba sumnjati, nasi ce osvedoceni prijatelji taj zadatak odigrati uz muziku koju im budu pustila evropska petnaestorica. Bice tu i sirtakija.
Kad je vec o trgovinskim povlasticama rec, kojih, eto, vise, nema, moglo bi se reci da su te povlastice najnizi nivo odnosa neke zemlje sa Evropskom unijom i da se za njihovo odobravanje postavlja najnizi prag politickih uslova. Izgleda da prema ocenama ovih evropskih vlada, clanica ove zajednice, nasa zemlja nije uspela da preskoci ni taj najnizi prag politickih uslova, a tice se ignorisanja Gonzalesovih preporuka i nespremnosti da se o Kosovu krene u pregovore. Mogu i mladi i stari socijalisti uporno da ponavljaju kako je Kosovo unutrasnje pitanje Srbije i Jugoslavije, Evropa to postuje, ali misli da je to samo izgovor da se na Kosovu nista ne resava, a sef americke misije u Beogradu mister Majls porucuje da Kosovo jeste unutrasnja stvar Srbije i Jugoslavije, ali i da je svetu dosta kriznih podrucja i ratova i da svet vise nece cutati i mirno gledati kako se Srbi i Siptari ceraju, igrajuci se vatrom usred Evrope.
Za razliku od euforicnosti, kojom su nasi politicari i vladini privrednici docekali ekonomske sankcije sveta, pre nekoliko godina, i mirno i blazeno porucivali naciji da to nije nista i da nam to nista ne moze (sa ovakvima kakvi ste, narode moj, mozemo mi i hiljadu godina pod sankcijama! - prkosio je svetu nas Barbarogenije), ovih dana nema euforije ni blazenstva. Iz privrednih komora zvanicnici upozoravaju da ce nasa nekurentna roba zbog visih carina u Evropi biti jos nekurentnija. A kad znamo kakav je njen kvalitet i koliko nasa proizvodnja nas kosta, onda je vise nego izvesno da se Nemci nece otimati o nase automobile, Francuzi za nasa vina, Italijani za spagete, Holandjani za televizore (nece ni Japanci), a ni sljive nisu prosle godine najbolje ponele, pa ce Evropa, tako, ostati i bez njih.
Jednom reci, snasla nas je velika nesreca.
Bas ovih dana, kad se nacija treznila od paganskog pira i pijancenja, polako dolazeci k sebi i shvatajuci da ce sledeca plata-crkavica stici tek za tri i vise meseci, nasao se vojvoda Seselj da nam jos vise staje na ovu nasu muku. Govoreci o ukidanju trgovinskih povlastica, optuzio je Milana Milutinovica za sve, pa i za ovo novo zlo koje nas je snaslo. Naravno da je i Milutinovic tome kumovao. Sta je poenta Seseljeve poruke? Da su pobedili srpski radikali - kaze Seselj - ne samo da trgovinske povlastice ne bi bile ukinute, nego bi Srbija dobila jos mnoge olaksice!
Tu je kraj price. Sto puta ponovljena neistina moze da postane istina, ali kad se cifra pretera, udvostruci ili utrostruci, izgovorene se reci izlizu, ogole i postaju ono sto jesu - laz. Malo je u Srbiji ljudi, ili, tacnije, sve je manje u Srbiji onih koji nasedaju demagogiji i sto puta ponovljenoj neistini.
Ko jos normalan moze da poveruje kako bi Srbija od sveta i Evrope dobila ekonomske olaksice i drugu pomoc, sa Seseljem na njenom celu? Upravo je obrnuto. Srpski radikali i njihov lider sluzili su Milosevicu bas zato da svetu kaze: ako necete mene, dobicete ove, ovakve kakvi su. Zato je svetu do Seseljevog leleka da je na poslednjim izborima grdno pokraden stalo kao do lanjskog snega. Nece Evropa prstom da mrdne za coveka koji joj sest godina pljuje u lice i koji je, verovatno, za nju opasan. Nedavno je francuski sud odrapio nacionalistu Lepena, vojvodinog saveznika i istomisljenika, sa pedeset hiljada dolara po dzepu, jer je trabunjao da su nacisticki koncentracioni logori tek detalj Drugog svetskog rata. Dosta lupetanja, rekao je sud.
Da, ali Evropa i svet rekli su, ovih dana, da nece ni Milosevica. Nikakve podrske on i njegova vlast u svetu nemaju, niti ce je uskoro imati. Eno onaj Vesterndorp, sto nosi cizme za Bosnu, kaze kako za nepostovanje Dejtonskog sporazuma onoj gospodi preko Drine sleduje protektorat. Jos dva-tri meseca, kaze, bice strpljenja, a onda - bumo videli.
Koliko ce svet imati jos strpljenja za Srbiju i njene barbarogenije? Hm, bumo videli, do sledece Nove. A onda cemo se, bez obzira na sve, nazdrati, napiti, napevati, naigrati i - zapucati.
Braco moja: mir Bozji, Hristos se rodi!
ZAOSTRAVANJE FINANSIJSKE DISCIPLINE
Odlukom NBJ nelikvidne banke ne mogu placati naloge preko 300
hiljada dinara iako deponent ima para na racunu. Profesionalno
neutemeljena monetarna politika, tvrdi dr Djordje Djukic
Za dobar deo domacih poslovnih banaka prosla godina zavrsila se prilicno neprijatno, sto i ne bi bio neki problem (naviklo se), da Narodna banka svojim merama nije najavila jos teze dane u ovoj godini. Pod uslovom, naravno, da ih sprovede. Naime, u sklopu mera monetarne politike za 1998. godinu nalazi se i odluka da nelikvidne banke, pocev od 1. januara, mogu izvrsavati samo takozvane male naloge svojih deponenata, odnosno isplacivati novac sa njihovih racuna do 300 hiljada dinara. Za isplate vece od te sume, svaka banka morace da ima pokrice - ako nema, Zavod za obracun i placanja (ZOP) nece izvrsavati naloge, bez obzira sto deponent ima sredstava na svom racunu.
"Ovo je laka prethodnica prelaska platnog prometa u banke", kaze u razgovoru za NIN dr Djordje Djukic, clan Saveta Narodne banke Jugoslavije i predsednik Odbora za kreditno-monetarni sistem Skupstine Jugoslavije. O prelasku platnog prometa u banke govorilo se, inace, intenzivno bar godinu dana, "lomila su se koplja" za i protiv, kako se to kolokvijalno kaze, izradjen je konacno Nacrt zakona, stavljen u skupstinsku proceduru, ali se odjednom nije nasao na dnevnom redu sledeceg zasedanja Skupstine Jugoslavije, mada je najavljen. Posto ga ni vlada nije povukla iz procedure, sad lebdi "negde izmedju".
Pomenuta odluka (koju donosi guverner, a ukupne mere donosi Savet) dovesce u prilicno neugodan polozaj i mnoga preduzeca, jer ce im prakticno paralisati rad ako je nihova banka nelikvidna. Sto je za njih najgore, dok ta nelikvidnost traje, ne mogu ni povlaciti svoje depozite i premestiti ih u drugu likvidnu finansijsku instituciju, pa su prakticno prinudjena, htela-ne htela, da dele sudbinu banke koju su odabrala. Posledice ce osetiti i gradjani, jer ce Zavod za obracun i placanje proveravati i pokrice za isplatu cekova gradjana. Ako banka nema pokrica, nema ni isplata.
"Namera ove odluke je upravo da svaki deponent pazljivo bira banku preko koje ce poslovati, da dobro razmisli sta od te banke moze da ocekuje. Drugo, banka i njeni deponenti moraju raditi koordinirano, tako da banka unapred ima najave za vece isplate, a ne da je deponent neocekivano odvede u minus", kaze dr Djukic. "Sto je najvaznije, ova mera treba da se shvati kao insistiranje Narodne banke na zaostravanju finansijske discipline, koje sad nema cak ni na relaciji poslovne banke - Centralna banka. Finansijska nedisciplina je toliko uzela maha da je paralisala NBJ u vodjenju monetarne politike. Pored toga, sudska vlast ne funkcionise, a duznici kalkulisu, igrajuci na kursu i inflaciji."
Ukoliko bi se ova mera zaista dosledno sprovela, to bi znacilo teske dane za do sada povlascene nelikvidne banke, koje su nekaznjeno odlazile u minuse. Da Centralna banka prema poslovnim bankama ima dvostruke arsine, svima je jasno, a cak je svojevremeno to javno potvrdio i bivsi zamenik guvernera Bozidar Gazivoda. Drugo, i drzava se i te kako uplitala (odnosno, to radi i sada) u nameri da, naravno, zavrsi svoje poslove. Kad treba isplatiti penzije ili neku drugu obavezu iz budzeta, a tamo nema para, "pritegne" se rukovodstvo neke velike banke. Direktori, pri pogledu na svoje klimave fotelje, odmah popuste, pa makar banka momentalno otisla u minus. To ih nije ni zabrinjavalo narocito, jer su (s pravom) ocekivali da im Narodna banka progleda kroz prste, posto rade za drzavne potrebe i po njenom nalogu.
Dr Djordje Djukic tvrdi da Narodna banka ima ozbiljnu nameru da ovoga puta zavede finansijsku disciplinu: "Mora Centralna banka biti rigorozna, jer ima za to ovlascenja, a da li ce ih upotrebljavati, drugo je pitanje. Ne smeju se tolerisati minusna stanja na racunima banaka i siva emisija novca. Do sada su prakticno kaznjavane savesne banke, koje su se zaduzivale na Trzistu novca i placale skupe kamate da bi pokrile minuse na racunima, a neke druge koje nisu brinule o svojoj likvidnosti postedjene su posledica."
Ukoliko se ova odluka Narodne banke zaista dosledno sprovede, a ne kao do sada selektivno, mnoge povlascene poslovne banke pretrpece udar pravo iz baze - kad se deponent (bilo to preduzece ili gradjanin) jednom opece, on ce gledati prvu priliku da iz nje pobegne u drugu, likvidnu, preko koje moze normalno da radi. To bi, u krajnjem ishodu, dovelo do opsteg pregrupisavanja i zaostravanja podele na dobre i lose banke. Sta ostaje losima, kad ostanu bez para i deponenata, nego da propadnu.
Pitanje je ipak koliko je ovaj logicki scenario, bas zbog toga, kod nas realan i verovatan. Tu Narodna banka, sama, malo moze da ucini. Nerealna je, kaze dr Djukic, i sama monetarna politika koju je NBJ za narednu godinu usvojila. "Ja sam kao clan Saveta tvrdio da je pre svega profesionalno neutemeljena, jer polazi od nerealnih ciljeva da inflacija u ovoj godini bude nula, kako je Savezna vlada projektovala. Cak i 'Benk ov Ingland' i britanska vlada kalkulisu sa inflacijom od 2,5 odsto godisnje. Nijedna zemlja razvijene trzisne ekonomije nikad ne polazi od toga da ce inflacija biti nula, jer je to neizvodljivo - to cak ne radi ni nemacka 'Bundesbanka'", kaze dr Djukic.
Ako bi se Narodna banka zaista pridrzavala ove projekcije, kaze Djukic, monetarna politika morala bi biti toliko ekstremno restriktivna da bi se samo u prvom kvartalu ove godine novcana masa morala smanjiti za jednu milijardu dinara, primarni novac Narodne banke za 500 miliona dinara, njeni plasmani za 450 miliona dinara, a plasmani banaka za 620 miliona dinara. "Iako smatram da u nasim uslovima ne treba izlaziti sa programiranom inflacijom, jer se ona onda unapred ugradjuje u cene, vlada mora suzbijati fundamentalne uzrocnike inflacije koji poticu iz javne potrosnje, jer devizno trziste najbolje signalizira inflatorna ocekivanja. Uostalom, projektovani rast novcane mase od 13 odsto na pocetku 1997. nije mogao uticati na formiranje inflacije, vec njen fakticki rast od 80 procenata. Sta onda znaci projekcija na osnovu nulte inflacije?"
BILjANA STEPANOVIC
PETAR IGNjA
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.