(nastavak sa prve strane)

Kriminal

KO SU PLACENE UBICE

Uhapseni su: Dejan Zivotic (30), Novi Beograd, Dr Ivana Ribara 169, Jeremija Pajovic (31), Beograd, Bulevar revolucije 272, Slava Markovic (21), Cacak, Bulevar Vuka Karayica 3, Ivica Ninic (30), Novi Beograd, Bulevar Arsenija Carnojevica 196, dok se za Goranom Bojovicem, zvanim Goks (30), Mikom Velimirovicem (39) iz Cacka, Darkom Nikolicem (30) iz Beograda i Vojom Ivanovicem (28) iz Cacka, intenzivno traga.

Policija za sve njih sumnja da su izvrsili ili ucestvovali u izvrsenju vise teskih krivicnih dela ubistva, ubistva u pokusaju i izazivanja opste opasnosti, podstrekivanja na izvrsenje krivicnih dela i krivicnog dela pomaganja. U pet slucajeva narucilac ubistva bio je Goran Bojovic, dok je u cetiri slucaja to bio Mika Velimirovic.

Dalje slede detaljni opisi kriminalnih dela ove grupe, pocinjenih u nekoliko poslednjih godina u Cacaku. Ko i kako je narucivao ubistva, kako su pripremana i izvrsena, sve do cene koja se kretala od 10 000 do 30 000 nemackih maraka. Da ubice nisu bas bile vrhunski profesionalci, vidi se i po predocenom podatku da su neki ubijeni tek iz vise pokusaja, poput Tomislava Mihailovica, cacanskog kriminalca poznatog po nadimku "Gibanica", dok su neki stradali greskom. Iako kriminalci, zrtve greske su bili Milivoje Vujovic i Milijan Andjelic, ali i nevini cuvar parkinga Jovan Aleksic.

Javnim iznosenjem detalja ovog slucaja policija je, ocigledno, htela da odagna sumnju u svoje sposobnosti i pokaze spremnost da se uhvati u kostac sa organizovanim kriminalom. Za razliku od Beograda, gde je niz ubistava, daleko veceg "kalibra", i dalje neresen, bar se nagovestava okoncanje "cikaske ere" u Cacku. Dobro upuceni poznavaoci kriminalnih prilika u nasoj zemlji tvrde da ni to nije sigurno.

"Interesantno je da od 300 ubistava u Beogradu, policija odabere tri ubistva u Cacku, sto navodi na sumnju da se radi o fingiranom slucaju", misljenje je Bozidara Spasica, nekadasnjeg visokog operativca Drzavne bezbednosti. "Notorna je cinjenica da to nema veze sa otkrivanjem pravih ubica, jer nikada, nijedna prava policija, nece otkriti ovo sto je otkrila prava policija dok ne otkrije i same narucioce ubistva. Ovako je sve jos uvek 'zivo' i nedokazivo. Hvatanje izvrsilaca, kao i njihovo priznanje ne znace nista, jer kao narucioca mogu da odrede bilo koga."

Kao primer, Spasic pominje slucaj ubistva kik boksera na "Zvezdinom" stadionu i hapsenje navodnog ubice poznatog po nadimku "Golubar", za koga tvrdi da sada slobodno seta jer mu ubistvo nije dokazano. "Ovo lici na bacanje prasine u oci javnosti, kako bi policija pokazala da nesto radi. Neverovatno je da se angazuje republicki MUP da sredi cacansko podzemlje koje se svodi na cetiri kafica."

I drugi strucnjaci, koji se bave ovom problematikom smatraju da je policija dosta nemocna jer u podzemlju nema dobru obavestajnu bazu. Zbog toga mnoga ubistva nisu resena jer nema dotoka pravih obavestajnih podataka, koji su policiji neophodni da bi se doslo do narucioca i izvrsioca jednog ubistva. Takva ubistva se pripremaju detaljno, prucavaju se kretanja zrtve, odlucuje se kojim sredstvom se izvodi akcija, ko ce biti u ekipi, a posebno, koja ce ga ekipa pokriti posle izvrsenog dela.

To recito pokazuje zaprepascenost policije da jedan iz cacanske grupe za koga se sumnja da je placeni ubica, Dejan Zivotic iz Beograda, bar do sada, nije imao bilo kakav sukob sa policijom. "Nikad nije ni krivicno ni prekrsajno gonjen i donedavno je bio potpuno nepoznat policiji i istraznim organima", kaze potpukovnik policije Milan Bukarac, nacelnik SUP-a u Cacku.

Saznanje da je Zivotic moguci placeni ubica iznenadilo je i njegovo susedstvo u novobeogradskom Bloku 45. Pomalo podozrivo, covek od nekih tridesetak godina, koji je zeleo da ostane anoniman, kaze da je o tome saznao iz novina: "Ceo komsiluk je sokiran. Prosto ne mozemo da verujemo. Nikada nismo mogli ni da posumnjamo da bi on mogao tako nesto da uradi." Iznenadjen je i mladic iz susednog ulaza (broj 171). Na pitanje da li se Zivotic druzio sa nekim iz kraja, odgovara: "Ne. Svi smo sa njim bili na zdravo. Meni je uvek delovao nekako uspavano, valjda zato sto je radio u porodicnoj pekari u Zemunu."

Zivotic je u ruke policije pao greskom svog pomagaca. Pistolj iz kojeg je pucao na Mihailovica predao je Jeremiji Pajovicu iz Beograda da ga ovaj odnese puskaru, preuredi ili promeni cev, da ga kasnije, prilikom eventualne nove upotrebe, balisticki strucnjaci ne bi povezali sa ubistvom Tomislava Mihailovica "Gibanice". Pajovic je, medjutim, pistolj zadrzao kod sebe a da nije obavio dogovorene prepravke.

Ovaj primer i niz drugih vezanih za ubistava koja su se dogodila u poslednjih nekoliko godina pokazuju da je organizovani kriminal kod nas i finansijski ojacao. Ranije su kriminalci bili prinudjeni da sami izvrsavaju ubistva, da ucestvuju kao pomagaci, dok danas sve to mogu da plate uz apsolutni licni alibi. Sva profesionalna ubistva se, kako tvrde poznavaoci, mogu svrstati u nekoliko kategorija: ubistva koja organizuje podzemlje sa obavestajnim sluzbama, ona koje organizuje podzemlje samo, atentati iz politickih pobuda i ubistva iz cisto psihopatskih pobuda.

Profesionalnom ubistvu predstoji priprema i planiranje izvrsenja, ali i uklanjanje tragova posle izvrsenog krivicnog dela. To se obavlja kroz logisticku podrsku. Upravo je poslednja etapa i najdelikatnija. Po obavljenom ubistvu, izvrsilac se odvodi u tajni stan gde se uklanjaju tragovi. Specijalnim sapunom mu se skida "parafinska rukavica", obavlja sisanje, spaljuju odeca i obuca (najcesce patike par brojeva vece). U periodu od 48 casova ubica nema nikakvih kontakata sa spoljnim svetom. Za to vreme ne daju mu se nikakve informacije vezane za ubistvo kako ne bi dosao u stanje panike i povukao neki pogresan potez. Posle toga izlazi i vraca se svojim svakodnevnim obavezama ili se sklanja iz Beograda.

Pitanje odakle se regrutuju placene ubice stvara nedoumice samo kod neupucenih. "U Beogradu ubijaju ljudi koji su na vezi sa kriminalnim podzemljem, ali nisu u kriminalu. Zato policija i ne moze da ih otkrije", objasnjava Spasic. "Deo kriminalnog podzemlja uvek ima poznanika koji je spreman da nesto izvrsi, i nece se nikada pojaviti na mestu gde sede kriminalci. Wih najcesce povezuju odredjene sluzbene ili poslovne veze koje su van kriminala."

Spasic predocava da je milje iz kojeg se regrutuju placene ubice dosta raznolik: "To mogu biti beogradski studenti koji dodju iz unutrasnjosti, a poslednjih godina oni iz Republike Srpske i Crne Gore. Zatim, to su ljudi zaposleni u raznim biroima, arhitekti, konstruktori, jednom recju, ljudi skloni perfekciji. To su i lica iz takozvanog doktorskog miljea, odnosno neki lekari. Isto tako, sloj ljudi koji se bavi privatnim biznisom - zanatlije, pekari, 'plasticari'... Onog momenta kada ih pozivar aktivira, oni se pretvaraju u pravu zver. Koriste savrsenu opremu, a po obavljenom zadatku vracaju se svom normalnom poslu sto im daje savrsen alibi. Ja sam, recimo, bio zaprepascen kada mi je svojevremeno za neke poslove sa antijugoslovenskom emigracijom bio preporucen covek cije zanimanje nikada ne bi ukazivalo da se moze baviti i ovim poslom."

Mnogi od njih su bili na ratistima tek minulog rata i sa njih doneli i znanje i materijal. Pretpostavka je da se po kucama, sakriveno, nalazi 20 do 30 tona eksploziva, a oruzja i znatno vise. Mnogi su skepticni da ce akcija policije za prijavljivanje i prikupljanje ilegalnog oruzja uroditi plodom. Narocito zbunjuje cinjenica da koriscena oprema u poslednjih 200 ubistava nikada nije zatajila, sto navodi na sumnju da iznad svega stoji neka dobro organizovana i profesionalna militantna organizacija. "Zna se ko u zemlji ima oruzare. Samo policija i vojska", kaze Spasic. "Samo oni mogu da prirede oruzje dodavanjem prigusivaca. Nova cev se moze dobiti samo u kragujevackoj 'Crvenoj zastavi'."

Prema striktno utvrdjenim pravilima i strogoj podeli duznosti, posebnu ulogu ima takozvani rezident. To je covek koji nudi sve, bilo da se radi o domacem izvrsiocu ili licu iz inostranstva. Prakticno, niko osim dvoje ljudi ne zna nista o izvrsenju narucenog ubistva, nekad ni toliko, jer se verovatno koristi "mrtva javka" (potrebne informacije i novcana nagrada se ostavljaju na odredjeno mesto, bez licnog kontakta). "Mi smo nekada imali uspeha u otkrivanju i sprecavanju ubistava jer smo upravo znali rezidente, dok danasnja policija, bojim se, to ne zna", kaze Spasic.

Primer policijskog "lutanja" najbolje se moze uociti na primeru ubistva pomocnika ministra unutrasnjih poslova Srbije generala Radovana Stojicica Baye. Policiji je anonimno dojavljeno da se bas u Cacku krije Bayin ubica. Skoro 2 000 policajaca, sa svom mogucom tehnikom i vozilima, stustilo se u Cacak da opkoli navodnog teroristu. Za osvajanje trosne kuce cak je angazovano i vatrogasno vozilo sa merdevinama kojima se osvajaju desetospratnice. Ispostavilo se da je dostava bila lazna a od bruke niko iz policije nije smeo ni da se izvini mladicu koji je bez razloga bio isprepadan.

Poznata je cinjenica da je beogradsko podzemlje "lajavo podzemlje", da voli da prica. U eri mobilnih telefona skoro istovremeno se zna sta se desava u srpskom podzemlju u Frankfurtu, a oni, opet, sta u Beogradu. Medjutim, do sada se nigde i niko nije izlajao ni o jednom ubistvu koja su se za poslednjih osam godina dogodila u Beogradu. I ova cinjenica upucuje na krug usko povezanih ljudi koji se ne siri. Pretpostavka je da ga ne cini vise od 20 ljudi. Otuda samo nagadjanja o naruciocima ubistava i njihovim motivima.

I dok su odgovori na kljucna pitanja tajna, do javnosti dopiru podaci vezani, uglavnom, za tehnicke stvari, poput cene jednog narucenog ubistva. Tako se, po recima Spasica, za "sitno" ubistvo u Beogradu naplacuje 20 000 maraka, plus troskovi za logistiku (jos pet hiljada maraka). Kada se radi o "velikom" ubistvu, kakva su, recimo, bila ubistva inspektora Radisica i Bizica, biznismena Vlade Kovacevica Trefa, generala Stojicica i generalnog sekretara JUL-a Zorana Todorovica Kundaka, pogadjala se posebna suma jer je, verovatno, angazovan specijalan izvrsilac. Kapara za njegovo angazovanje je 10 000 maraka, a po obavljenom poslu dobijao je jos 40 000 maraka. "Po mojim procenama, i onome sto sam cuo, za ubistvo Kundaka placeno je 80 000 maraka cisto, plus troskovi. Dakle, oko 100 000 maraka. Kada se radi o Bayinom ubistvu, stvar je toliko delikatna da pretpostavljam kako je izvrsilac do sada i likvidiran", kaze Spasic.

I dok se svi bave nagadjanjima, pa i policija, za sada, organizovani kriminal ne miruje. U samom centru Beograda, u Zmaj Jovinoj ulici, ubijena su dva dilera deviza. Na Uscu, podno zgrade savezne vlade i formalnog sedista predsednika SRJ, pronadjena su dva lesa bez glave. U Crnoj Gori lete u vazduh automobili rukovodecih ljudi u tamosnjem MUP-u. Moze li, u takvoj situaciji, cacanski slucaj uliti nadu da nam je policija sposobna i efikasna?