IMIDz SLOBODANA MILOSEVICA

IPAK NOVI TITO

U cemu su slicnosti i razlike izmedju nekadasnjeg najdrazeg sina i danasnjeg predsednika SRJ

Tito je bio majstor pompe, i uzivao je u uniformama, smotrama, svecanim docecima, svecanim akademijama, kongresima, jubilejima, danima ustanaka, sopstvenom humoru i pudlicama... Pompijerstvo Slobodana Milosevica deluje trapavo, i on kao da ne uziva u tome. Vidi se - autista. Mozda cuveni detalj iz knjige Slavoljuba Djukica o Slobodanu Milosevicu objasnjava otkud ta ceremonijalna krutost. Kad je, davnih sezdesetih, Slobodan bio na odsluzenju vojnog roka u Zadru, dosla mu je njegova mlada supruga u posetu. I tada, ispred izloga u kome se na slici sepurio Broz u paradnoj uniformi, Mira Markovic je pred svojom rodjakom glasno mastala: "Ovako ce jednog dana (da izgleda) moj Sloba".

Receno - ostvareno. Tako danas izgleda njen Sloba.

Moze se, dakle, pretpostaviti da je protokol i pompu nametnula supruga, dr Mira Markovic, kao sto mu je nametnula pogled na svet, politicke ideje i celu jednu partiju - ultralevi JUL.

Upravo je u ulozi supruge i nova, ostrija razlika izmedju Josipa Broza i Slobodana Milosevica. Proleter i probisvet od malih nogu, docnije autokrata - mizantrop, Tito nikog nije voleo, osim sebe samoga. Cak ni porodicu. Ni suprugu, ispostavilo se na kraju. Porodica mu je sluzila kao propagandni materijal, za slikanje o Danu mladosti. Sinovi, unuci i unuke mogli su, doduse, da letuju na Brionima, ali sa ostalom svitom, nikako na Vangi. Uprkos cvrsto uvrezenom narodnom verovanju da je Broz dobro materijalno opskrbio svoje potomke - nije! Sin Zarko je dobio kucu, sin Misa i unuke stanove (od ustanova u kojima su radili), jedan unuk bio je policajac, drugi sumar!

INTERVJU: ZDRAVKO GREBO

NIKAD VISE ONAJ GRAD

"Bojim se da iza nekog cudnog i nepristojnog glamura kojeg u Sarajevu danas ima, postoji duboko razoreno socijalno tkivo, zive temeljno ranjeni ljudi..."

- Pazite, ne bih sada da pricam o istinama i lazima o ovom ratu, kako je sve pocelo, ko je tu koga, gdje je bila agresija a gdje genocid. Mada su to, naravno, bitne teme. Govorim o tome da ono u sta nismo vjerovali - mada smo svi skolovani na nekakvoj slicnoj literaturi po kojoj je rat jedno neizmjerno ponizavajuce stanje - definitivno ostavlja covjeka osakacenim. Dakle, da se vratimo prvom pitanju, plasim se da iza te skrame koja se nad Sarajevom gradi, u krajnjoj liniji cak i nekog cudnog i nepristojnog glamura kojeg u Sarajevu ima, a ovdje nikada nije bilo vise luksuznih kafana nego sto ih danas ima, pa Iv Rosara, Benetona, lijepih djevojaka, Versacea i tome slicno, da negdje duboko ispod toga postoji razoreno socijalno tkivo, temeljno ranjeni ljudi, tesko se jos oporavljamo od traume u kojoj smo toliko dugo bili. Naravno, svako od nas sada pokusava da uspostavi normalnost u svom vlastitom i kolektivnom zivotu. Medjutim, majstori rata su obavili svoj posao i ja nemam vise nikakve sumnje da Sarajevo nikada nece biti onaj isti grad.

BORIS VUKOBRAT, PREDSEDNIK FONDACIJE ZA MIR I RESAVANjE KRIZE

NIKADA TEZE I GORE

Vlada Crne Gore spremna je za reforme, ali nisam primetio da je za tako nesto spremna i Srbija, osim na recima i obecanjima. Nazalost, znamo sta je do sada od toga ostvareno - kaze Vukobrat

Vukobrat o resavenju Kosovskog problema kaze:

- Medjunarodna zajednica odavno je pokrenula svoje mehanizme povodom resavanja kosovskog problema. OEBS je i iskljucio Jugoslaviju iz clanstva zbog uskracivanja prava prisustva stalnoj misiji OEBS-a, Kosovo je u "paketu" koji treba resiti da bi se skinule sankcije. Kosovo je pomenuto i u Dejtonskom sporazumu, Kosovo je bilo tema i na Bonskoj konferenciji... Medjunarodna zajednica ce samo nastaviti da radi tim pokrenutim mehanizmom, koji vremenom postaje sve tezi za podnosenje - na Beogradu je da kaze "Dosta!" i da krene u dijalog, koji on uporno odbija pravdajuci se time da je Kosovo unutrasnje pitanje Srbije. Teritorijalni integritet Kosova jeste unutrasnje pitanje, ali on i nije sporan - medjunarodna zajednica predlaze resenja u okvirima postojece drzave. Qudska prava, medjutim, ne spadaju u unutrasnja pitanja po medjunarodnim konvencijama koje je i Beograd ratifikovao, a ljudska prava jesu tema na Kosovu. Kako ce se problem resiti - bojim se da svako odlaganje resenja vodi u katastrofu, koja je sada mozda skoro vec postala neizbezna. Svi ti scenariji koji su u opticaju podjednako su nesrecni - i samostalno, nezavisno Kosovo, i podela Kosova, i nastavak prinudne uprave koja de fakto postoji, sve to vodi u produbljivanje krize, sukobe, pojacavanje i represije i terorizma. Resenje je u demokratskom pristupu, u civilizacijskom i ekonomskom razvoju i Kosova i Srbije i celog regiona, u saradnji, u pronalazenju zajednickih interesa, kada ce pitanje granica, nacionalnosti, kada ce ta kompletna mitologija "krvi i tla" postati sporedna. To je, medjutim, resenje na dugi rok. Trenutno, da bi se sprecilo najgore, mora se otvoriti bezuslovan dijalog o svim problemima i pronaci resenje u okviru onoga sto nudi medjunarodna zajednica - u okviru siroke autonomije za Kosovo u postojecoj drzavi.

INTERVJU : GORAN PETROVIC, KNjIZEVNIK

SVE NASE OPSADE

Stvarnost postaje do te mere nemilosrdno neverovatna da mi se cini kako je neophodna sve veca kolicina maste da bi se takva stvarnost "razblazila", da bi se uspostavila kakva-takva ravnoteza - kaze autor "Opsade crkve Svetog Spasa", romana koji je bio u najuzem izboru za NIN-ovu nagradu

O svom novom romanu koji je dobio nagradu "Mesa Selimovic" Petrovic u opsirnom intervjuu za NIN kaze:

- Roman je pisan u godinama nesrece ovog naroda. Stradanja izmedju "malesne" istorije koju su nam radi svojih pragmaticnih ciljeva sirokogrudo dodelili drugi i "velicanstvene" istorije koju sami sebi priredjujemo tako zdusno i prilicno naivno svakih nekoliko decenija. Noseca metafora romana morala je, dakle, biti razapeta izmedju ove dve krajnosti, a zapravo iznad procepa u kojem se nalazimo i poslednjih godina. Procepa koji je po dubini veoma slican i prethodnim nasim stradanjima, kao da uvek, iznova i iznova, zaboravljamo koliko nas gine prilikom takvog, strmoglavog pada.

ANKETA NIN-A: KAKO BI STE REAGOVALI DA STE NA MESTU HILARI KLINTON?

Mirjana Bobic-Mojsilovic:

"Digla bih mu frku vecu od javnosti i Senata, i to bez obzira da li je predsednik drzave ili kucnog saveta. Mnogo bi trebalo da se popravi, pa da mu oprostim. Morao bi da puzi, jer nijedna predsednicka fotelja nije vaznija od mog povredjenog ponosa. Zato se ja i ne bakcem sa politicarima. Budali bi bilo vaznije da joj muz ostane predsednik, nego da ima red i mir u kuci. Uostalom, kazu da Bil ima sitan slic, no bez obzira, ja bih ovako reagovala i da se desilo nesto manje od otkopcavanja slica."

Biljana Vilimon:

"Da mi se desilo ono sto se desilo Hilari Klinton, ja bih svog muza obozavala jos vise. Muskarac koji ne treba drugim zenama na treba ni meni. Moj prvi muz je bio lep i ne mislim da mi je bio veran, ali smo se rastali iz drugih razloga. Kada bi moj muz bio sa drugim zenama, plasila bih se da ga ne izgubim. Sto su te zene kvalitetnije, ja bih imala vise poena jer sam sa muskarcem koji vredi."

Neda Todorovic:

"U zivotu prve dame Amerike nema mesta za emotivne reakcije. Timovi strucnjaka za politicki imidz i marketing odredjuju kako ce Hilari da se ponasa. Zato ja kao obican covek o toj situaciji ne mogu merodavno da sudim. Ledi Di se nije drzala pravila, zato je vise nema. U svakom slucaju da sam u fazi prve zaljubljenosti, ne bih oprostila svom muzu prevaru. Ali posle dvadeset godina braka, najverovatnije bih. Hilari je, uostalom, znala sta je njen muz i ranije radio, pa je i njeno ponasanje logicno."

Dobrivoje Budimirovic Bidza:

"Kod nas je to normalna pojava. I politicari su zivi ljudi. Svako ima pravo da zivi onako kako misli da je najbolje. Klinton je zrtva demagogije onih koji to isto rade, ili bi radili. Naravno, treba odvojiti radne obaveze od privatnog zivota. Da je Klinton silovao tu sluzbenicu, to bi bilo za osudu, ali, ako je ona 'to' dobrovoljno uradila, to je druga stvar."

Zeljko Simic:

"Mislim da je prasina podignuta povodom slucaja u Beloj kuci vezana za pseudomoral kulture koja nije u stanju da iznedri neku novu vrednost. Nasa sredina je zrelija kada je sfera privatnosti u pitanju. Iako je sklona da zigose ogresenja o moralni kodeks, postoji vece postovanje prema intimi. Uostalom, ne zna se da li su to informacije ili dezinformacije vezane za Klintonovu aferu. I mi smo prosle godine bili svedoci raznih spletki, montaza, kada su u pitanju nase javne licnosti."

General Stevan Mirkovic:

"Ne iznenadjuju me desavanja u Beloj kuci. To nije samo specificnost Amerikanaca. I pokojni Miteran je godinama krio svoju ljubavnicu. To je stvar slobode. Naravno, nije u redu ako neko koristi polozaj za zloupotrebu, a ako postoji simpatija, onda su i predsednici obicni ljudi, podlozni emotivnim reakcijama. Iako kod nas 'rekla - kazala' masina radi, mi nemamo takvu organizaciju koja bi mogla predsednika da dovede u ovako neugodnu situaciju. Nije Monika Levinski sama izasla pred javnost i izazvala skandal, vec iza nje stoji dobro organizovana grupa ljudi."