(nastavak sa prve strane)

Srbi na Kosovu

ODLAGANJE NARODA

Na konvencionalna pitanja o atmosferi na Kosovu, Kosmetu ili Staroj Srbiji, ljudi uglavnom ne pokazuju veliki entuzijazam, ostavljajuci da sve odgovore daju "oni gore" od kojih im je, inace, muka. U poslednjih nekoliko meseci, iz tog istorijskog mesta niko se nije iselio. Vecina Srba razmislja o odlasku, ali u tim razmisljanjima ne idu predaleko jer se brzo suocavaju sa nestasicom "obecanih zemalja" ili sa sudbinama desetak hiljada izbeglica iz Krajine, koje ih neugodno podsecaju na vreme nacionalne usplahirenosti i izbeglickih traktora.

Kafane u retkim kosovskim mestima sa vecinskim srpskim stanovnistvom nose jaka, istorijska imena, a vlasnici se ponasaju kao da ce im debela slova na vratima kojima su nespretno ispisani nazivi "Sveti Nikola", "Vidovdan", "1389", "Simonida", "Car Lazar", predstavljati najvecu zastitu. Nakon sto je organizacija nazvana "Oslobodilacka vojskam Kosova" izvrsila seriju teroristickih akcija, kafane su postale zlokobno prazne. Najverniji rezidenti u tisini piju kosovsku lozu i razmene poneku rec o najnovijim akcijama terorista, nemoci drzave Srbije i sopstvenoj neveseloj poziciji. Na zidu potamnelom od dima i odbojnosti vlasnika ka krecenju, putnik zlonamernik uocava beli kvadrat na kome je nekada mozda stajala slika nekog srpskog sveca.

Pored beline na zidu, smesten je radio sa koga se svakih petnaestak minuta cuje najnoviji hit Mileta Kitica u cijem se refrenu nervozno ponavlja "Ostaj ovde". Uz potpuno orijentalnu pesmu upucuju se zelje povodom svadbe, slave, odlaska u vojsku, kupovine automobila, polozenog vozackog ispita, srecnog razvoda. Trazi se razlog vise za veselje.

Srbe u Kosovu Polju vise niko ne bije, ali ipak ne izgledaju preterano srecno. "Uglavnom se bijemo medju sobom, delimo se i ne verujemo nikome", kaze razocarano nosilac spomenice u dogadjanju naroda, koji gotovo posle svake recenice ponavlja da "to ne ide na dobro". "Svi smo bili odusevljeni pre deset godina i gledali u Milosevica kao u svetog Savu, jer nam je obecao mnogo toga, rekao da ce se sve srediti. To je za ovo vreme otislo u losem pravcu, sada samo cekamo da neko zapuca, pa da nastane izgibelj", prica delegat prilikom ustolicenja srpskog vozda i pazljivo osmatra da li neki organi prate njegovo caskanje sa nepoznatim osobama. Na glavnim vratima jednog od najlepsih srpskih manastira nalepljeni su plakati vladajuce partije sa poeticnim porukama "Za Srbiju" i "I Srbija i svet". Preko izbornih plakata zakacene su umrlice nedavno upokojenih.

U manastiru Gracanica nema vernika, niti zapaljenih sveca. Sredovecna zena u crnini, koja ceka autobus za Pristinu, ljutito odgovora da joj je muka od "onih gore", jer se "igraju sa nasom sudbinom". Dok iznosi uopstene kritike, zena se trudi da ne navede nijedno ime, ali pazljivo gleda u radosna, obecavajuca lica sa plakata.

Cinjenica da na Kosovu ima znatno vise izbornih plakata vladajucih partija nego samih Srba, na najgrublji moguci nacin ukazuje da Kosovo postaje centar Srbije samo na dan izbora i nekoliko sledecih dana, da bi zatim utonulo u duboku samoizolaciju. "Sve cesce se u Beogradu cuje teza da ce se kosovskim Srbima osvetiti to sto i dalje podrzavaju rezim Slobodana Milosevica. Hteo bih da podsetim siru javnost da Milosevic i njegova partija na Kosovu dobijaju oko 90 000 glasova i da pitam autore te teze sta je sa ostalih dva miliona glasova. Kosovski Srbi ne mogu niti da odrze nekog na vlasti niti da ga sruse. Oni su pupcanom vrpcom vezani za Beograd i svesni su da je, ako se ta vrpca presece, sve gotovo", kaze profesor Ekonomskog fakulteta Dragisa Velickovic.

Vest da predsednik Srbije Milan Milutinovic nije imao vremena da razgovara o Kosovu sa predsednikom Srpskog pokreta otpora Momcilom Trajkovicem i episkopom rasko-prizrenskim vladikom Artemijem izazvala je kod mislecih kosovskih Srba neocekivano ostre reakcije i naterala ih da ponovo razmisle o beogradskim iluzionistima, ciji se program za Kosovo poistovecuje sa programom RTS-a. "Imam osecaj da smo postali veliki teret Srbiji i funkcionerima u Beogradu, koji dobro znaju da su pomocu Kosova dosli na vlast i da tu mogu i da okoncaju karijeru", kaze nekadasnji pokrajinski funkcioner, koji je zamolio da mu ne navodimo ime jer ne veruje u toleranciju partijskih kolega. "Ne slazem se u mnogim stvarima sa Trajkovicem i vladikom, ali je sramota sto ih nije primio. Pa, nisu hteli da pricaju o fudbalu, vec o najtezem srpskom problemu", kaze Stanko Mirilovic, lekar iz Pristine.

Vecina sagovornika svesna je da vreme radi za kosovske Albance i hvali njihovu solidarnost, poslovnost i strpljivost. Na osnovu povrsnih, usputnih razgovora sa ljudima, koji u odnosu na partijske funkcionere deluju kao intelektualni kolosi, da se zakljuciti da su kosovski Srbi zapali u zacarani krug iz kojeg je svakim danom sve teze iskociti. Srbi su se grcevito vezali za drzavu, jer su bili neuporedivo malobrojniji i siromasniji, a drzava je takve prirode da ce na Kosovu biti sve manje i sve siromasnijih Srba.

Na drugoj strani kosovske ili kosmetske provalije zapaza se veliko disciplinovanje umerenih politicara i intelektualaca, koji su izrazavali blagi skepticizam prema vladajucem Demokratskom savezu Kosova. Kao i u Srbiji, i kod kosovskih Albanaca glavna opoziciona snaga pojavljuje se na desnoj strani inace desnicarskih pokreta. "Dejtonski mirovni sporazum otkrio je nesto perverzno u ljudskoj prirodi. On pokazuje da se paznja moze privuci samo nasiljem. Cim dodje do nasilja, pocnu da stizu avioni puni diplomata. Zato male nasilnicke grupe na Kosovu pokusavaju da dinamizuju situaciju i privuku medjunarodnu paznju", ocenjuje glavni urednik vodeceg lista na albanskom jeziku "Koha ditore" Veton Suroi.

Sami Albanci u izjavama izbegavaju teske reci i navode da sa Srbima komsijama i obicnim ljudima nemaju nikakvih problema. "Medju nas, obicni ljudi, nema problema. Mi Albanci bi najpre zeleli da zivimo kao sto smo nekada ziveli, kao ljudi, lepo, ali se Srbima to ne svidja", kaze vlasnik trgovacke radnje u Kosovu Polju. Za njega "nije u redu" to sto je nekoliko lokalnih huligana upalo u albansku osnovnu skolu i maltretiralo nastavnike. Iako ce vrhunski analiticari iz Beograda lagodno zakljuciti da teroristicke akcije OVK i politicki nastupi Rugovinog DSK zapravo predstavljaju amplitude dobro sinhronizovanog pokreta, na terenu se pojava maskiranih i naoruzanih boraca dozivljava nesto drugacije. Kosovski Albanci su imali prilike da prate dogadjaje u Hrvatskoj, Bosni i nisu spremni da dozive slicne kosmare, sto ne znaci da ce odustati od svojih zahteva. Mladje generacije, studenti posebno, kao i deo Albanaca ciji su ocevi bili u balistima, tesko ce prihvatiti gandijevske metode sadasnjeg lidera kosovskih Albanaca i politiku posrednih pritisaka. Oko pitanja: cekati ili boriti se - moze se stvoriti pukotina u jedinstvenom bloku kosovskih Albanaca.

Kosovska pat-pozicija, u kojoj ce se jos neko vreme i srpska i albanska strana drzati okamenjenih stavova o unutrasnjem pitanju Republike Srbije ili unutrasnjem pitanju Republike Kosovo, moze biti pokrenuta samo pod neuporedivo jacim pritiskom medjunarodne zajednice. Usamljeni analiticari kosovskog mrtvog cvora ocenjuju da su i Milosevic i Rugova postali taoci sopstvene, olako obecane brzine, koja bi im u svakom kompromisu mogla doci glave. Jedan od najuglednijih albanskih politicara u nezvanicnom razgovoru za NIN kaze da se glavni akteri kosovske drame ponasaju kao ljudi koji sede na tempiranoj bombi i znaju da bi svaki pokret mogao da ih odnese u vazduh. Problem je u tome sto bi bomba mogla da bude kobna i za okolinu.

Iskljucivo nadlezna Srbija

DEKLARACIJA DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE O KOSOVU I METOHIJI

DSS ukazuje na to da problem Kosova i Metohije ozbilnjo ugrozava stabilnost Balkana i daje povod za razlicite oblike medjunarodne intervencije;

- veruje da je kosovski problem isuvise slozen da bi smeo da bude predmet neodgovornog nadmetanja srpskih politickih stranaka programima koji ne samo sto ne nude resenje, vec, samo zarad trenutne stranacke koristi, prete da nanesu ozbiljnu stetu srpskim nacionalnim interesima;

- podrzava, u nacelu, Predlog demokratskog resenja kosovsko-metohijskog pitanja koji je sacinila Ekspertska grupa obrazovana od politickih stranaka koje su ucestvovale u srpsko-srpskom dijalogu o Kosovu i Metohiji, zato sto taj predlog pociva na osnovnom programskom opredeljenju DSS o regionalizaciji Srbije,

- odbacuje ideju federalizacije Srbije, zato sto ona moze samo da ohrabri separatisticke teznje kosovskih Albanaca, oslabi drzavnu celinu i bude prvi korak ka dezintegraciji Srbije;

- ne prihvata ideju teritorijalne autonomije, koja bi bila uvedena samo zbog kosovskih Albanaca, zato sto je takvo resenje neprirodno i, u sustini, predstavlja getoizaciju i izolaciju samih Albanaca sto svakako nije u njihovom interesu niti je primereno medjunarodnim standardima;

- ubedjena je da unitaristicko uredjenje Srbije predstavlja ozbiljnu smetnju demokratizaciji zemlje i sustinski ugrozava pravo gradjana da, kroz razlicite vidove regionalne i lokalne samouprave, uticu na politiku drzave, kao sto otezava i ravnomeran ekonomski razvoj;

- zahteva dogovor svih relevantnih srpskih politickih faktora, uz obavezno ucesce Srba sa Kosova i Metohije, koji bi bio polazna platforma za razgovore sa predstavnicima kosovskih Albanaca;

- upozorava da je, posle srpsko-albanskih dogovora, neophodno raspisivanje parlamentarnih, regionalnih i lokalnih izbora i ustavna rekonstrukcija Srbije;

- podseca da, prema Ustavu SRJ, republika clanica svojim ustavom samostalno uredjuje organizaciju vlasti i lokalne samouprave, sto znaci da je resavanje kosovskog problema putem regionalizacuije u iskljucivoj nadleznosti Republike Srbije.

BATIC BACEVIC