ZORAN DjINDjIC, PREDSEDNIK DS

PROMENICEMO VLASTODRSCE

U opsirnom intervjuu za NIN, djindjic, izmedju ostalog, na pitanja da li je Demokratska stranka kao vanparlamentarna stranka jaca ili slabija nego pre sest meseci, kaze:

- Jaca je, ali nevezano za parlament. Jer, parlamentarne stranke su parlament videle dva dana. I mi iz Demokratske stranke mogli smo da ga vidimo dva dana, da odemo u skupstinski restoran i pozdravimo se sa administracijom. Znaci, nismo u nekom losijem polozaju nego parlamentarne stranke jer i one gledaju parlament spolja.

Mi smo jaci zbog toga sto smo uspeli da se uspostavimo kao nastavljac sirokog gradjanskog protesta koji nije imao svoju jasnu politicku reprezentaciju u nekoj stranci. On se smatrao kao protest u okviru politicke koalicije "Zajedno", ali je to vise bila jedna metafora. Veci broj tih ljudi nije pripadao strankama.

Mi smo zadrzali vezu sa gradjanskim protestom.

Ostajuci izvan parlamenta, ostasmo na ulici kao i taj narod. Sada se to pojavljuje kao velika prednost, jer mi smo jedina stranka u koju se ljudi sada uclanjuju. Ni u jednu drugu stranku u poslednjih mesec dana ljudi se ne uclanjuju.

Intervju: Ljupco Georgijevski

SA SRBIMA BEZ PROBLEMA

Aktuelnoj vlasti u Makedoniji odgovarala bi, pred nove izbore, destabilizacija Kosova

Na konstataciju novinara NIN-a da se cini da predsednik Gligorov vise nije neprikosnoveni vodja i da njegovi potezi i izjave sve cesce nailaze na javnu kritiku, kao sto je poslednja izjava o "koridoru za izbeglice sa Kosova", Georgijevski kaze:

- Ako ste primetili, prakticno sam prvi prokomentarisao tu njegovu izjavu. Najpre, to je direktno mesanje u unutrasnje stvari susedne Jugoslavije, konkretnije Srbije, sto Makedonija ne sme sebi dozvoliti, ako ni zbog cega drugog ono zbog blizine Kosova i realne opasnosti po nas. Drugo, smatram da se takvom izjavom priziva rat i radikalizacija tamosnje situacije. Dalje, ta izjava prejudicira, to sam vec napisao u ovdasnjoj stampi, stav kako srpska politika nije za mirno resenje objektivne krize na Kosovu, vec za genocid. Zasto bi inace 400 hiljada ljudi bezalo sa Kosova?

Smatram da je to potpaljivanje vatre i treba se zamisliti nad mogucnoscu da nam sutra severni sused vrati istom merom. Ovakva izjava iritira sve zainteresovane strane, ona je u najmanju ruku neumesna i u funkciji je stvaranja vojne psihoze unutar Makedonije. Morate imati u vidu jos nesto: g. Gligorov je imidz mirotvorca gradio preko ratnih strahota, u Bosni na primer, i tako je odrzavao svoju vlast. E, sad, najverovatnije nesto mu podsvesno govori da je potrebno neko novo vojno zariste koje bi, sada pred izbore, podiglo njegovu ulogu mirotvorca.

O svom vidjenju odnosa izmedju Jugoslavije i Makedonije Georgijevski kaze:

- Gledano globalno, ti odnosi su relativno dobri, sto je s nase strane i javno pozdravljeno. Moram vas podsetiti da je VMRO-DPMNE, bez obzira na drukciju propagandu, na SR Jugoslaviju i na Srbiju gledala kao na realnog i vaznog suseda. Uostalom, mi smo od pocetka svesni obostrane upucenosti jednih prema drugima; geografski, ekonomski, pa i politicki. Ako smo nekada i ostrije reagovali, to je bilo zbog agresivnosti koja je dolazila od nekih faktora iz SR Jugoslavije.

Sada, kada su potpisani tako vazni medjudrzavni dogovori, na SR Jugoslaviju gledamo kao na vaznog suseda, s kojim mozemo i moramo da uspostavimo principe politicke i posebno ekonomske komunikacije, bez zadnjih namera s bilo koje strane. Moram reci da je aktuelna makedonska vlast, dakle ova ista, u pocetku, posle osamostaljenja, bila uzdrzana u odnosu na SR Jugoslaviju, ali danas je zloupotrebljava. Videlo se to i na lokalnim izborima kad su oni neke partije proglasavali prosrpskim.

Ne mogu da zaobidjem ni realne probleme izmedju dve zemlje, ali smatram da ne treba mnogo napora da se dodje do istinskih i dobrosusedskih odnosa. Tu pre svega mislim na utvrdjivanje granice i ne znam iz kojih razloga Beograd odugovlaci okoncanje toga posla. Mislim da je to razlog sto Republika Makedonija na svojoj granici drzi medjunarodne vojne snage. Onog momenta kad granica bude utvrdjena, verujem da te snage nece imati nijedan valjan razlog za dalji boravak u Makedoniji. Ovde moze da se pridoda i nepriznavanje crkve, no to je ipak problem u duhovnoj sferi, gde politicari cesto nisu mocni da problem razrese.

NIN U EVROPI

RASTEGLJIVI USLOVI

Kritike na racun demokratizacije u Srbiji pogadjaju samo proces, a ne i uslove demokratskog poretka

Evropa, i to iskljucivo EU, ima razloga da uputi kriticke ocene na racun demokratizacije u Srbiji ali one pogadjaju samo proces a ne i nuzne uslove demokratskog poretka. Republika Srbija je ispunila dva nuzna uslova demokratskih institucija koji su, u teorijskoj tradiciji misljenja demokratije od Tokvila do Sumpetera, definisani kao sloboda politickog organizovanja i sloboda javnog govora. U okviru tih institucija stvaraju se dobra i rdjava resenja, biraju se valjani i manje kompetentni predstavnici naroda, ali sve je to proces demokratizacije na koji se moze uticati. Teza da u Srbiji nema demokratije ne samo da ignorise politicke cinjenice vec izvrgava ponizavanju gradjana Srbije koji skoro svake druge godine izlaze na izbore i biraju kako biraju. Biracko telo je izdeljeno, nezadovoljstva postoje na svim politickim stranama i to je dovoljno za legitimitet politicke borbe. To da li se nekom dopadaju ishodi, ne zasluzuje ozbiljnu medjunarodnu kritiku.

PROPAST KRAGUJEVCA

BOMBA BEZ FITILJA

Vise od polovine radno sposobnog stanovnistva nema posla, radnici na prinudnim odmorima primaju po 200 dinara mesecno, a spas se ne nazire

Nijedan grad u Srbiji nije toliko temeljno postradao tokom poslednjih desetak godina raspleta, niti je platio toliku cenu nepravednih sankcija i rata u kome, je li, nismo ni ucestvovali - kao Kragujevac. "Srce Sumadije", "prva srpska prestonica", "crveni Kragujevac", postao je kolektivni socijalni slucaj. I to takav da se moze posmatrati kao paradigma nase ekonomske, socijalne i opste propasti. Pravi ucinak politike koju je ovaj rezim vodio od svog dolaska na vlast ovde se, sticajem (pokazalo se nesrecnih) okolnosti, vidi ponajbolje.

Lako je bilo srpskom rezimu da se inati sa celim svetom (pocelo se, prirodno, od komsiluka) kad ceh nije placao iz svog dzepa, nego posredstvom baze. Tako se dogodilo da je okolnost sto se Slobodan Milosevic krajem osamdesetih naljutio na Slovence, a izvesna Radmila Andjelkovic (tada popularna kao Rada lambada) po direktivi na slovenacku robu i naredila njen bojkot, najvise kostala "Zastavu", a s njom i ceo Kragujevac. Ova fabrika, nekadasnji socijalisticki gigant, imala je vise od dvesta kooperanata iz cele SFRJ, bez kojih se vozila vise nisu mogla sklopiti. A i kad se, takozvanom supstitucijom uvoza i osvajanjem proizvodnje, nekako i sklope, nisu se imala kome prodati. Najveci deo od tadasnjih 49 000 radnika fakticki je ostao bez posla. Formalno, oni su ostali na platnom spisku fabrike.

Kako je propadala "Zastava", tako je propadao i ceo Kragujevac pa se doslo do sadasnje situacije: oko 50 000 radnika u fabrikama je bez posla, na birou radna mesta ceka, bez sansi da ih doceka, vise od 20 000 mladih ljudi, jos toliko je penzionera, pristiglo je oko 5 000 izbeglica, a bar 20 000 radnika "Zastave" je na prinudnim odmorima, sa "platom" od dvesta (200) dinara mesecno.

NIN JE VASA TRADICIJA!

ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!

GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO

dostava obicnom postom 270,00 DEM

dostava avionskom postom 420,00 DEM

ili protivvrednost ostalih valuta

Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)

na racun EKSIM BANKE,

Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, CetiNjska 1,

11000 Beograd, Jugoslavija

NIN SE CITA I CUVA!