NEZAVISNI MEDIJI OBICNA FLOSKULA!
Uvek ste zavisni, u najboljem slucaju od trzista; ako godisnja pomoc iznosi stotinak hiljada dolara, nema nista od nezavisnosti
Savezni ministar za informisanje Goran Matic uveo je novinu u radu ovog ministarstva: nema privilegovanih novinara, niti privilegovanih redakcija, bar kada je u pitanju izvestavanje sa sednica Savezne vlade. Ali je ministar Matic odrzao i staru praksu funkcionera iz partija na vlasti - u crvenoj Borbi nazvao je slobodne medije "takozvanim nezavisnim medijima".
Bio je to povod za razgovor, a i prvo pitanje u intervjuu za NIN u kojem su iz NIN-a ucestvovali glavni i odgovorni urednik Milivoje Glisic, zamenik glavnog urednika Dragan Jovanovic i direktor NIN-a d.o.o. Tomislav Dzadzic.
Koji su vasi argumenti za tezu da ne postoje nezavisni mediji, koje vi nazivate "takozvanim nezavisnim medijima"?
- Evo mojih argumenata za to: u novembru 1997. bila je Uneskova manifestacija - konferencija o nezavisnosti medija na kojoj su ucestvovali i predstavnici iz Jugoslavije. Na toj konferenciji su razmatrani neki od osnovnih zahteva, u prvom redu javno objavljivanje pomoci koju mediji dobijaju. Insistiralo se na tome da se zna ko finansira koji medij i ko stoji iza toga.
Ali, ako godisnja pomoc iznosi stotinak hiljada dolara, onda zaista smatram da je izraz "nezavisni mediji" samo obicna floskula. Uostalom, i bez te pomoci mediji zavise od mnogih uslova.
Vasa argumentacija se oslanja iskljucivo na to ko je koliku pomoc dobio. To ne mora automatski da znaci da se taj, koji je primio pomoc, obavezao na neke ustupke i na kompromise. NIN, recimo, prihvata svaku pomoc koja nicim nije uslovljena. Kad bi bila necim uslovljena, bila bi odbijena.
- Mislim da je cela ta rasprava o zavisnosti i nezavisnosti medija prenesena iz sveta politike u informisanje i da informisanje ne treba da operise tim i takvim kategorijama. Kod nas je problem u sledecem: za tri-cetiri poslednje godine, broj dnevnih informativnih listova se povecao sa nekih sest ili sedam, na 24.
ZIVOT BEZ ZAVICAJA
Ako neko bude hteo da izucava jezik i obicaje Krajisnika nece dolaziti ovde i traziti te ljude po Banatu i po Sumadiji, nego ce ici u Kanadu, smatra Radulovic
U intervjuu za NIN Radulovic, izmedju ostalog, kaze:
- Vi ne mozete izabrati narod u kome cete se roditi, ne mozete izabrati oca i majku. To nam je odredjeno. Onoliko koliko postujete oca i majku, toliko treba da postujete i svoj narod. Narod moze cak i da gresi, ali vi kao pojedinac ne smete da gresite. To ne znaci da svaku glupost koju predstavnik vaseg naroda uradi treba da aminujete i da branite, ali postoje neki moralni postulati, usadjeni, cini mi se, u svakog pojedinca, ne samo u srpskom, nego u svakom drugom narodu: kad dodje onaj poslednji cas, sto kazu stani ili pani, morate se odrediti onako kako se odredjuje citav vas narod i biti uz njega. Izbora nema. I nema razloga da se vi ponasate drugacije nego sto se ponasa bilo koji prosecan predstavnik nekog takozvanog velikog naroda, kad je njegov narod u pitanju. To znaci da ne treba biti ksenofobican, ne treba biti ni sovinista, ali treba imati osecanje pripadnosti narodu, njegovoj kulturi, njegovoj istoriji, njegovoj tradiciji u onoj meri u kojoj to ima svaki prosecan Francuz, Englez, Italijan, kada postuje svoju zastavu, svoju reprezentaciju, sve ono sto cini osnovne temelje na kojima se razvijala njegova nacija i njegov narod.
BAS ME BRIGA STO JE KIC
Volim da nisam "kultura" i mislim da postoje milioni poput mene, koji stvaraju izvan te konvencije. Kraj 20. stoljeca pripada supkulturi. Ono sto ce zabastiniti kultura ovog vijeka doslo je iz supkulture
U nizu starih porodicnih zgrada slikovitog beogradskog predgradja Vozdovca, nalazi se kuca Gorana Bregovica. Velika svetla radna soba u kojoj gotovo asketski dominira uglancan parket; maestra zaticemo sa sakom u zavoju. Objasnjava jednostavnost procesa operacije, kojoj je bio podvrgnut u Parizu. Miran glas i artikulisani pokreti. Ostavlja utisak coveka koji vlada svojom sudbinom.
Neminovno, razgovor zapocinje "Bijelim dugmetom".
- Danas mi to izgleda daleko i egzoticno, kao da nije dio mene. Moguce je da ne bih imao takav osjecaj distance da nije bilo rata. Ovako, kao da sam imao dva zivota. Moj urednik iz Francuske nedavno mi je javio da je nabavio sve moje ploce. Kazem: "Nemoj da ih slusas, molim te!" I vratio ih je. Ne bih zelio da niko slusa moje stare ploce.
Znaci li to da se odrices svoje rokerske karijere?!
- Ne, nisam to mislio. Bavio sam se necim sto se zove rokenrol muzika u Jugoslaviji. Necim sto vec u imenu sadrzi contradiktio in adjekto. Ne stima u startu. Koliko god dobro da je napravis, upakovana je u provincijsku formu i ima stalni problem da je provincijalna.
Ipak, ta vrsta muzike je neko nase malo lokalno bogatstvo?
- Cijela zemaljska kugla ima svoje specificnosti. Recimo, tajlandski dzez ili poljski diksilend. Ali to su samo mali odsjaji nekih velikih svjetiljki u daljini. Malo je rokenrola sa ovih prostora zaista bilo vrijedno. I to sto je imalo neki kvalitet, vjerovatno je imalo vezu s tradicijom. Samo ono sto je zagrebalo po necem autenticnom. Ono sto sam ja radio objektivno nije za pokazivanje. Kad danas recikliram neke svoje stare stvari, to su uglavnom one koje imaju neku inicijalnu kapislu, u kojoj se primjecuje nesto autenticno. Ali, dok je bila nalijepljena tom etiketom jugoslavenskog rokenrola - imam jak otpor kad je danas slusam.
NIN JE VASA TRADICIJA!
ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!
GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO
dostava obicnom postom 270,00 DEM
dostava avionskom postom 420,00 DEM
ili protivvrednost ostalih valuta
Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)
na racun EKSIM BANKE,
Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,
11000 Beograd, Jugoslavija
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.