2462, 05 MAR 1998

(nastavak sa prve strane)

Srbi i geopolitika

VEC VIDJENI SCENARIO

S obzirom na to sta se sve desavalo Srbima u proslosti, ni buducnost im nije ruzicasta, narocito kada je u pitanju geopoliticka slika. S obzirom na neprijateljsko okruzenje (Hrvatska, BiH, Albanija) i delovanje SAD na ovim prostorima, nije tesko naslutiti da srpskom narodu ne dolaze bolji dani, kaze general Radovan Radinovic i naglasava da je Savezna Republika Jugoslavija smanjena za cak 25 000 kvadratnih metara, gubitkom Krajine i Republike Srpske, a posle rata u bivsoj drzavi, pitanje autonomije Kosova i specijalnog statusa Raske oblasti je samo nastavak politike velikih sila koje zele da dezintegrisu SRj i to pod okriljem demokratije i zastite prava manjina. Ekonomske sankcije i medijska satanizacija Srba se nastavljaju.

"Medijski stereotipi iz 1991. kada je poceo rat u bivsoj drzavi sada se primenjuju na kosovsko pitanje, dok veliki centri moci precutno podrzavaju terorizam u okrilju kosovskog separatizma, kaze Radinovic i istice da je otezavajuca okolnost za Srbiju demografska eksplozija muslimanskog zivlja na Kosovu, u Raskoj oblasti i u juznom Pomoravlju:

"Siptari asimiluju Srbe, inace maticni narod na Kosovu. Oni su stvorili demografske tvrdjave u Srbiji i Makedoniji, sto se uklapa u cilj njihove agresivne geopoliticke doktrine, a to je Velika Albanija." Po Radinovicu, SRJ mora pre svega da utvrdi nacionalnu strategiju, da se uspostavi nacionalni konsenzus, da se izvrsi celovita reforma drzave i drustva i da se napravi celovit program Kosova i Metohije.

Razoblicavanje Hrvata

U okviru geopoliticke stvarnosti Srba, svakako jedno od najbitnijih mesta zauzima Hrvatska, na koju Srbi danas gledaju kao na svoju najvecu zabludu i gresku. Nasa politika je bila slepa i sputavala je nauku koja, nazalost, tek sada "otvara oci", smatra akademik Vasilije Krestic, On kaze da je Srbe najvise kostalo to sto nisu upoznali partnera sa kojim su gradili drzavu. Sada je doslo vreme da se popune praznine u saznavanju prave proslosti i zajednistva sa Hrvatskom. Ne uzalud.

"Ciljevi Hrvatske su dalekosezni i Hrvatska nece odustati od njih. Poceli su jos 1948. i ne idu samo do Drine, vec i preko", kaze Krestic. Hrvatske namere su razoblicene kroz njene geostrateske ciljeve na nasim prostorima, a o njima govore podaci o istorijskim pripremama za osvajanje ovih prostora, kroz pretenzije putem drzavno-istorijskog i virtuelnog prava do realnog posedovanja teritorija.

Akademik Krestic je kao jos jednu od bitnih tema iz oblasti geopolitike, a o kojoj se govori i u knjizi "Geopoliticka stvarnost Srba", istakao i zahteve za autonomijom Vojvodine. On smatra da se ta autonomija pre moze nazvati separatizmom i pokusajem etatizacije Vojvodine. Po misljenju Krestica tekstovi o geopolitickoj stvarnosti Srba nisu "nauka radi nauke", vec mogu posluziti i operativnoj politici, ali i sirenju zdrave nacionalne svesti.

A o tome koliko je nasa nacionalna svest zdrava govori cinjenica da smo, kao narod, barem postali svesni svojih zabluda. "Nista ne moze kostati jednog coveka, ali i celi narod, kao sto moze iluzija, iluzija da se sa "bratskim narodom" moze graditi srecna drzava", kaze prof. Mirko Zurovac.

Za njega ideja jugoslovenske drzave, u vreme kada je bila prihvacena od svih naroda koji su u nju usli, nije bila bez istorijskog razloga. Medjutim, ima dobrih ideja koje stvarnost nece da prihvati, i to ne zato sto su ideje rdjave, vec zbog defekata same stvarnosti. A srpska stvarnost, kao ni istorija nisu bile blage prema ovom narodu.

"Srpski narod je imao dugu i tesku istoriju mozda zato sto je na vetrometini. Nikada u istoriji nije vodio agresivne ratove, bar ne posle poraza na Kosovu. Nazalost, bio je stalna meta mnogih agresija", smatra prof. Zurovac. Zato i danas na ovim prostorima nista nije za svagda izboreno i osigurano.

Novi reziseri zla se nisu zadovoljili dosad ucinjenim. Uporno rade na utapanju Republike Srpske u unitarnu Bosnu i Hercegovinu, cija je sudbina nepredvidiva. Mesetari pletu oko nas vrazju igru lazi i obmane, trazeci mogucnost da razbiju Srbiju i Republiku Srpsku na isti nacin kao i bivsu drzavu. Oni nacelno podrzavaju jedinstvo, ali im ne smeta da stvarno podrzavaju terorizam i separatizam, nudeci pri tom "dobre ideje"- zamke za srpske politicare.

Dok Srbima preti brisanje sa geografske karte, srpski intelektualci neguju svoj podanicki mentalitet, politicki lideri slede uske stranacke interese, nesposobni da prepoznaju interese vlastitog naroda. Srbima, po misljenju prof Zurovca, treba kolektivno i duhovno budjenje, ako zele da opstanu kao narod.

Da li ce i kako opstati Srbi na Kosovu, govorio je prof. Kosta Cavoski, naglasavajuci dramaticnost kosovske situacije:

"Govorim o Kosovu i Metohiji u casu kada su otpoceli opasni i dalekosezni napadi albanskih terorista i koji mogu biti uvod u duzu pobunu ili upad vojske Atlantskog pakta, sto bi bila vrsta okupacije pod vidom protektorata te najstarije srpske zemlje."

Bez Kosova, rodnog mesta srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta i sredista srpske drzavnosti, Srbi bi tesko opstali. Pored svetosavlja, kosovski mit je najbitnija odrednica srpskog nacionalnog identiteta. Uostalom, smatra prof.Cavoski, o tome koliko je veliki znacaj mitskog elementa u nacionalnoj samosvesti moze se pokazati na primeru Jevreja:

Vlada Velike Britanije 1917. godine, u znak zahvalnosti za novcanu podrsku u ratu, Barfurovom deklaracijom je omogucila Jevrejima da stvore domovinu u Palestini, koja je bila pod vojnom i politickom kontrolom britanske imperije. Medjutim, preracunali su se i shvatili da bi stvaranje jevrejske drzave na ovim prostorima moglo ugroziti strateske i materijalne interese Velike Britanije na Bliskom istoku. Zato su Jevrejima stavili na raspolaganje siroka prostranstva Ugande. Medjutim, Jevreji su tu ponudu odbili, jer su shvatili da svoj nacionalni identitet mogu da vaspostave i ucvrste na svom iskonskom stozeru - razvalinama jerusalimskog hrama, Zidu placa. Izmedju dva svetska rata naseljavaju svoju obecanu zemlju, iako su je vec vekovima naseljavali Arapi. Posle Drugog svetskog rata evropski Jevreji naselili su Palestinu, da bi okruzeni morem Arapa rizikovali i rat sa susedima. Nije bilo cene koju nisu bili spremni da plate da bi na zemlji svojih predaka izgradili drzavu i ucvrstili svoj identitet.

Kao sto bi Jevreji bili otudjeni od svog sopstva, bez Jerusalima i Zida placa, tako su i Srbi na neki nacin izgubljeni bez Kosova i kosovskog mita. Ako bi izgubili Kosovo, bio bi to jos jedan nacionalni poraz, posle velikog nacionalnog ponizenja zbog gubitka zapadnih srpskih zemalja, smatra Cavoski.

Kad bi Srbi mogli sami da odlucuju o Kosovu, bilo bi dobro, ovako ce po svemu sudeci morati da se povinuju zakonu jaceg, i sto je najgore, dvolicnog arbitra u svetskim zbivanjima.

Prof. Cavoski navodi primer ucesca velikih sila u resavanju pitanja Arbanasa u Makedoniji i Srbiji. Prema Makedoniji, smatra Cavoski, zapadni strucnjaci za juzni Balkan pokazuju veliku blagonaklonost. Oni u ovoj drzavi ne dopustaju nikakav binacionalizam, vec vide buducnost Arbanasa u unitarnoj Makedoniji, u kojoj ce se u okvirima "pluralistickog civilnog drustva" uvazavati sve kulturne i nacionalne posebnosti Arbanasa.

Tim istim strucnjacima, medjutim, ne pada na pamet da upozore Arbanase da resenje svojih pitanja moraju da potraze i u unitarnoj Srbiji, jer njima takva Srbija ne treba. Zapadne sile, smatra prof. Cavoski, imaju zapravo dvostruku politiku, javnu, kojom postuju integritet Jugoslavije i tajnu, kojom podsticu kosovske Arbanase da stupe u napade i pripreme se za oruzanu pobunu.

Upravo zbog ove dvolicnosti, prof.Cavoski smatra da ce se tek za trideset, cetrdeset godina videti stvarna politika velikih sila i to otvaranjem tajnih arhiva Stejt departmenta i britanskih tajnih sluzbi.

Za to vreme Srbi ce se osvescivati i razbijati sopstvene zablude. Medjutim, ono sto se ceka je resenje. A sta ako ono bude bas iz pomenutih arhiva?

Dragana Novkovic



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.