(nastavak sa prve strane)

Kosovo

PRESECANJE DRENICKOG CVORA

One koji iz Pristine nemaju kuda, obuzimaju najcrnje slutnje i strah. Sve oci uprte su u drenicki kraj gde jos traje obracun policije sa teroristima koji su se, nakon policijske akcije u selu Donji Prekaz, povukli u okolne sume, ili se sa svojim mnogobrojnim porodicama zabarikadirali po kucama.

Sve ono sto se desava u Drenici ostavlja pecat na zivot u glavnom gradu Kosova i Metohije. Ovih dana Pristinu potresaju ucestale demonstracije Albanaca koji podrzavaju otpor svojih sunarodnika u drenickom kraju. Masovni protesti traju uglavnom oko pola sata, nakon cega pristinske ulice opuste.

Vec posle prvog mraka, dok jata vrana zlosutno kruze oko minareta i svojim krikovima prekidaju jezivu tisinu, u Pristini pocinje precutni policijski cas, a ovaj grad postaje grad sablasti. Psi lutalice, pokoja macka i grupice policajaca, uglavnom u civilu, jedini su setaci u gluvim pristinskim nocima.

Preko dana na ulicama se retko moze sresti koji Albanac. Oni se u znak protesta, kako kazu "protiv srpskog terora", povlace u svoje kuce i kod svojih prijatelja, gde slusaju albanski radio i "razmatraju situaciju". Veliki broj satelitskih antena na krovovima albanskih kuca, sve uniformno usmerene prema Prokletijama, tj. Albaniji, svedoce o tome da kosovski Albanci iskljucivo preko televizije u svojoj postojbini prate dogadjaje na Kosovu. Ima, medjutim i drugih nacina da se u Pristini saznaju novosti. Prica se po gradu da se sveze i poverljive informacije mogu dobiti na kvantaskoj pijaci. Tamo se na veliko prodaje sve, od toalet papira do raznih obavestenja. Tu funkcionise uglavnom "albanski lobi", koji Pristincima doprema novosti o dogadjajima u Drenici, ali i "abrove s Istoka". Medjutim, ne moze svako da dobije informaciju. Ovde se pretezno saradjuje sa "starim musterijama".

Ovih dana kvantaska pijaca je jedno od "zivljih" mesta u Pristini, s obzirom na to da su Albanci u znak protesta zatvorili svoje pekare, poslasticarnice, prodavnice, kafice, i da preko dana u Pristini rade samo srpske, tj. drzavne radnje. U njima je, pak, nemoguce pronaci najosnovnije zivotne namirnice, brasno, ulje, secer. Uprkos apelima medija da nema potrebe za skladistenjem namirnica, Pristinci kao u doba inflacije na razne nacine dovijaju se ne bi li dosli do deficitarne robe. Naravno, mnogi sada na veliko zaradjuju, posebno Albanci, koji su se odavno spremali za "ne daj boze"i od kojih njihove komsije Srbi kupuju deficitarne namirnice. Niko se u Pristini ne cudi ovoj "medjunacionalnoj trgovini". Nije sve u nacionalnim interesima, smeska se jedan mladji albanski taksista, dodajuci da mora i neka para da se zaradi.

Sve se u Pristini dogadja pod budnim okom policije koja u ovom gradu za sada drzi konce u rukama. Policajci ono sto se desava oko njih komentarisu prilicno lezerno, najcesce recima da sve drze pod kontrolom. Vecina njih jedva ceka slobodne dane, da kako jedan mladji policajac rece, izuju cizme i odspavaju ko ljudi.

A o tome kako se odvija sukob policije i terorista u Drenici, tesko je saznati. Na podrucju Srbice jos traju okrsaji. Sa tih podrucja albanski mediji dramaticno i panicno izvestavaju o velikom broju mrtvih, neduznih civila, cak i zena i dece, koji su stradali od ruku "srpskog okupatora". Albanci veruju svojim medijima, uostalom, i da im televizija i radio nista ne jave, oni ce znati koliko ima zrtava: "Ako policija kaze da ima jedan mrtav, zna se da ima dva, a ako kaze da ima dvadeset mrtvih, tek onda se zna koliko ih zaista ima", kaze jedan pristinski taksista, Albanac, dok osluskuje najnovije vesti sa radija.

Takodje, Pristinu potresaju i dramaticna javljanja albanskih medija o velikom broju pobijenih zena i dece, koje je nasa policija demantovala. To, medjutim, moze biti i tacan podatak, s obzirom na taktiku terorista da se zajedno sa svojim mnogobrojnim porodicama zabarikadiraju u kucama i odatle pruzaju otpor policiji. O ovome svedoce i poslednji dogadjaji u Donjem Prekazu, kada je tek posle visesatnog pozivanja policija uspela da iz kuce Adema Jasarija izvede cak tridesetoro ljudi, zena i dece, da bi sprecila krvoprolice. Nakon njihovog izlaska iz kuce, u njoj je ostao Jasari sa svojom bracom i rodjacima, koji su svi pobijeni.

Albanci u Pristini ne veruju policiji, a i sami Srbi sa nevericom prihvataju ono sto MUP iznosi u javnost. Govoreci o desavanjima u Donjem Prekazu, izvori u policiji naglasavaju da se nemio dogadjaj zbio prilikom rutinske kontrole ovog podrucja od strane policije. Medjutim, kako NIN nezvanicno saznaje, u mnoga sela policija nije usla jos od '91. kada je i pojacana aktivnost albanskih terorista u Drenici. To potvrdjuju i neki zvanicni podaci. Prema recima pukovnika Ljubinka Cvetica, policija u poslednjih nekoliko godina nije zalazila u "teroristicke baze", sve do dogadjaja u Drenici. Ako se uzme u obzir cinjenica da su sela u Drenici etnicki cista i da svaka kuca predstavlja svojevrsnu bazu, onda to da policija nije ulazila u teroristicke baze znaci, u stvari, da nije uopste zalazila u neka albanska sela po Drenici. O tome da su se Albanci po etnicki cistim selima u Drenici odavno spremali za oruzani obracun, govori i ono sto su strani novinari pre neki dan videli u selu Donji Prekaz, koje je policija uspela da zauzme. Kazu strane kolege da je zid kuce u kojoj je policija ubila Adema Jasarija, jednog od vodja terorista, debeo cak cetiri duzine cigle, a policija je na brdu iznad Jasarijeve kuce pronasla bunker u kome je Jasari, zajedno sa svojom bracom, sakrivao oruzje.

Iako se u Donjem Prekazu nalaze jake policijske snage, neizvesno je da li ce moci da se probiju dalje, prema ostalim selima, jer iz okolnih suma vrebaju do zuba naoruzani Albanci. Iako su pripadnici specijalnih jedinica MUP-a ubistvom Jasarija i dvadeset njegovih saboraca uspeli da zauzmu polozaje u selu Donji Prekaz, i posle petodnevne blokade raskrce put Kosovska Mitrovica -Srbica-Pec, dalji proboj ka srcu Drenice je za sada neizvestan. Veliki broj lokalnih puteva, precica po drenickim zabitima, na koje policijska cizma nije krocila godinama, "drze" Albanci. Prica se da im u pomoc pristizu i teroristi obucavani iz Albanije i da po drenickim zabitima postoji veliki broj bunkera i utvrdjenja koje su Albanci vec posle Drugog svetskog rata poceli da grade daleko od ociju srpskih vlasti i milicije.

U prilog tome da nece odustati od svojih namera ide i proglas albanskih terorista "svom narodu", u kome se kaze da heroji iz Drenice nisu umrli, da su zivi i pozivaju sve Albance, majke, bracu, sestre da ustanu u borbu protiv neprijatelja, jer on ne zna za dogovor. "Nista njih ne moze zaustaviti osim borbe albanskog naroda. Drenica trazi za one koji su napravili tragediju da se plase od samog pomena albanskog imena", porucuju teroristi u proglasu.

Dok Albance ovakva odlucnost "drenickih heroja" okurazuje, Srbi strahuju od moguce osvete. Po noci ne putuju bez preke potrebe, a najvise strahuju oni po zabacenim selima, gde je i najverovatnije da ce albanski teroristi udariti. Srbe plasi i nedavno objavljeni konkurs za Specijalne jedinice MUP-a, u kome se navodi da mogu da se prijave muskarci koji nisu stariji od 25 godina, koji imaju najmanje treci stepen strucne spreme i odsluzen vojni rok. Pitaju se po Pristini ko to zeli da srpsku mladost regrutuje za smrt, i cemu se nadati kada ni jedna ni druga strana nema namere da popusti.

Porazavajuce je to sto vecina i Srba i Albanaca razmislja na isti nacin: ili oni ili mi. To je Srbima "odozgo", koji stalno govore o kompromisu, nepojmljivo, kaze penzionisani profesor Pristinskog univerziteta, Srbin. Prema njegovim recima, "beogradska salonska tumacenja" situacije na Kosovu nemaju blage veze sa stvarnim stanjem stvari. "Govore neki da je Kosovo srpski zid placa. Jevrejima je Zid placa sveto mesto, na koje oni odlaze u hodocasce, a Srbi su samo jednom isli u hodocasce na Kosovo i to '89. godine, Slobodanu Milosevicu."

Kako ce se zivot u Pristini i na Kosovu uopste odvijati, neizvesno je iz sata u sat. Dok iz Drenice pristizu vesti o novim sukobima policije i terorista, kosovski Srbi navijaju za "plave" i ne kriju svoje razocarenje zbog "malog broja ubijenih terorista". Albanci preko dobro utvrdjenih "kanala" jacaju svoje redove. Dok po Kosovu defiluju strane diplomate ne mogavsi da se nacude prgavim balkanskim plemenima, kosovske noci se oduzuju.

Iako izmedju tzv. uze Srbije i Kosova ne postoji vidljiva granica, ovih dana prvi i siguran znak da se putnik namernik nalazi na teritoriji Kosova, osim karakteristicnih albanskix kuca ogradjenih visokim zidinama, jeste prisustvo velikog broja policijskih patrola po putevima koji vode ka Pristini. Samo na delu izmedju Podujeva i Pristine stacionirano je cak pet kontrolnih punktova na kojima policajci, u pancirima i sa automatskim puskama zaustavljaju i pretresaju uglavnom vozila sa kosovskim tablicama. Autobusi srpskih prevoznika ne ulaze u podujevsku autobusku stanicu, vec putnici silaze na kontrolnom policijskom punktu, na ulazu u grad. Oni koji su navikli da za Kosovo idu vozom, morace ovih dana da promene tu naviku, jer vozovi prema Pristini ne saobracaju vec danima. Navodno, rec je o kvaru na sinama. Medjutim, prica se da je u pitanju strah od odmazde albanskih terorista, nakon krvavih dogadjaja u Drenici.

Ono sto muci vecinu novinara koji su ovih dana na Kosovu, jeste to kako da dodju do "price". Policija je blokirala sve puteve ka Drenici, pa je gotovo nemoguce saznati sta se zapravo u tom kraju desava. Ipak, novinari ne bi bili to sto jesu da im snalazljivost nije jaca strana. Nekoliko kolega iz jedne nemacke televizije uspelo je da se probije do nekih albanskih sela u Drenici. Za veliku deviznu sumu uspeli su da pronadju "turistickog vodica", kako su nazvali Albanca koji ih je sproveo do sela. Kazu pomenuti novinari da su, iduci "zemljanim" putevima, naisli na nekoliko grupa terorista, sa kojima se pomenuti "turisticki vodic" sporazumeo bez reci, podigavsi ruku i klimnuvsi glavom. To je bio znak da "vodi" proverene ljude.

Kada se uvece popale ulicna svetla po Pristini, svi se povlace u kuce i slazu utiske minulog dana. A poslednjih dana u Pristini je burno. Reke demonstranata preplavljuju pristinske ulice, ali nakratko. Protesti u znak solidarnosti i podrske "drenickim herojima", uz prepoznatljiva, uzdignuta dva prsta i albanske i americke zastave, traju oko pola sata i ovonedeljni su se zavrsavali bez vecih incidenata. Broj policajaca u uniformama na pristinskim ulicama u vreme protesta bio je neznatan. Pretpostavlja se, ipak, da ih je bilo mnogo vise u civilu. Nakon demonstracija, u Pristini zavlada mir, koji se do noci pretvara u nepodnosljivu, gluvu tisinu. Veselo je jedino u hotelu "Grand", gde novinari, najcesce za sankom, razmenjuju abrove i informacije. Za one koji dramaticnu situaciju na Kosovu shvataju krajnje profesionalno, radi i hotelska diskoteka.

DRAGANA NOVKOVIC