PRVOAPRILSKA MARKA
Nije prvoaprilska sala - od sada ce gradjani umesto po 5,2 dinara kod dilera, moci da kupe 500 maraka u bankama po 6 dinara. Za vise nece imati novca, pa su dileri nepotrebni
Gradjanima je vec od prvog aprila omoguceno, a nije sala, da u bankama kupuju devize po novom zvanicnom kursu od sest dinara za nemacku marku, umesto za 5,2 dinara, koliko su do juce trazili ulicni dileri. Oni koji, nekim slucajem, nakupe toliko dinara i postanu platezno sposobni za kupovinu vise od propisanih 500 maraka (uz pasos) morace opet da se obrate omrazenim dilerima. A tamo ih, bar prema stanju u sredu, ceka sok - ovi za marku traze cak i po sedam dinara, mada su i sami prilicno sludjeni. Zato ce drugi gradjani, koje nuzda natera da prodaju preostale kucne devizne rezerve, profitirati - za svaku marku dobice bar dinar vise nego do sada.
Ovo bi, sa stanovista takozvanih obicnih gradjana, bili prvi rezultati prvoaprilske devalvacije. Kasnijih rezultata, odnosno uobicajenih nuspojava ovoga puta - nece biti, tvrde dva prva coveka zaduzena za ekonomsku i monetarnu politiku zemlje. Na konferenciji za novinare u Saveznoj vladi posvecenoj novom paketu ekonomskih mera Dusan Vlatkovic, guverner Narodne banke Jugoslavije izneo je vrlo smelu prognozu da ce se vec od ponedeljka trgovina devizama vratiti u banke, a da ce takozvana siva zona i sa njom dileri, nestati. Ostaje nam, dakle, jos koji dan da sacekamo ovaj, za nase uslove spektakularan dogadjaj. Guverner je jos tvrdio da je celokupna novcana masa pokrivena deviznim rezervma, a na pitanje koliko one iznose, odgovorio je kako "nema razloga da to kaze ovom skupu". Zato je premijer Kontic bio govorljiviji - devizne rezerve iznose, na kraju je priznao, 820 miliona dolara, poklapaju se sa ukupnom novcanom masom u opticaju od 9,2 milijarde dinara i dovoljne su za odbranu novog kursa.
Tako je, dakle, Robert Gelbard, specijalni izaslanik Bila Klintona pokazao sokantnu neobavestenost kad je tvrdio da su jugoslovenske devizne rezerve "smesno male" i da iznose svega 200 miliona dolara i da ce se, logicno, brzo potrositi. Sto je jednako cudno, ispala je neobavestena cak i Borka Vucic, bankarka koja bi poslednja mogla doci pod takvu sumnju, imajuci u vidu njen direktan prolaz do vrha vlasti. Ona je nedavno izjavila da devizne rezerve iznose oko 600 miliona maraka. Iz kojih izvora su one naprasno povecane na oko milijardu i po maraka, ni Kontic ni Vlatkovic nisu objasnjavali. Poredjenja radi, od prodaje Telekoma Srbije dobijeno je (i potroseno) ukupno oko 1,7 milijardi maraka, a sada, bar koliko se zna, nista novo nije prodato.
POBUNA CRVENOG REKTORA
Mnogi su poverovali vladi da sporazum "tri plus tri" vraca "sirocice" u skole i predstavlja korak ka normalizaciji odnosa. Medju onima koji im nisu poverovali nalazi se 12 dekana i pristinski rektor Papovic, koji uporno ponavlja da je to izdaja i uvod u "veliku Albaniju"
"Amerika, Amerika", skandiralo je nekoliko stotina Albanaca u trenutku kada im je urucen kljuc Albanoloskog instituta. Pokazalo se da Amerikanci prave raznovrsne scenarije (ako je verovati braci Siptarima da su oni zasluzni za promenu imena i namenu Bioloskog fakulteta u Pristini), ali da su im oni namenjeni domadjem trzistu i dalje najnemastovitiji. U njihovom filmu koji se bavi ulaskom prvog crnog studenta na americki univerzitet, kljucna scena je vrlo dirljiva - mlada Afroamerikanka prolazi uz pomoc policije kroz kordon poludivljih belih studenata koji svojim telima pokusavaju da je zaustave. Ona cuti i nijednoga trenutka ne dize glavu, a ponajmanje izgovara: "Da, studiracu sa vama ali iskljucivo na jeziku mog plemena, necu izucavati americku vec africku istoriju i drzava ce me finansirati da se ne bih osetila kao ugrozena manjina." Njihov rektor Papovic bi na to upitao: "Zelite li jos nesto?" U protivnom, americka javnost bi mu uzviknula: "Nacionalisto!", pardon, "rasisto"!
Analogije, nazalost, nema. Postoji samo jedan i jedinstven sporazum "tri plus tri" koji ce se opitno primeniti na nama i koji ce nam kroz izvestan broj godina dati odgovor na pitanje kako je prosao taj prvi korak "integracije i normalizacije". Tada cemo, ako ne pre, saznati sta se desava sa strucnim albanskim kadrom koji ne zna rec srpskog, kako se njihov lekar "integrise" u bolnice u Srbiji, na kom nam jeziku daje dijagnoze i da li cemo morati s njim da komuniciramo na engleskom (albanski studenti opste iskljucivo na tom jeziku sa srpskim studentima i novinarima) ili cemo im, o trosku drzave, dizati bolnice u kojima se lece samo oni koji govore albanski.
SESELJIZACIJA MARJANOVICA
Nece biti cudo ako radikali naprasno promene plocu spram svetskih dusmana i "pojedu" socijaliste, a Seselj "ubije" svog politickog oca
To sto premijer Mirko Marjanovic u svom skupstinskom ekspozeu nije imao nista novo da ponudi, sasvim je razumljivo i u skladu s njegovim potencijalima. Ali bi za promenu neko mogao da mu vec jednom napise novi govor, da ne cita stalno one stare. Verovatno je i njemu samom postalo odurno da ponavlja floskule o cenovnoj i valutnoj stabilnosti, sanaciji banaka, razvoju sela i bogatom seljaku i plodnoj saradnji sa Savezom sindikata i Savezom penzionera.
Bice zanimljivo posmatrati kako ce se pragmaticni radikali uklopiti u ova opsta mesta; ekonomisti o buducem razvoju dogadjaja i koalicionoj saradnji vec imaju svoje teorije, ali o tome nesto kasnije. Prvo da vidimo sta nam to premijer Marjanovic opet obecava. A sta se stvarno desava. Pre svega, konstatovao je u pomenutom ekspozeu kako smo mi, je li, "neosporno sastavni deo Evrope". U praksi, tu se nalazimo samo geografski buduci da smo iskljuceni iz svih medjunarodnih ekonomskih institucija, odnosno, kako se u jednom od svojih intervjua izrazio Robert Gelbard, "vlada nema pristup onim ekonomskim institucijama koji normalne zemlje imaju" i predvideo pogorsanje ekonomske situacije i bez sankcija. Kao da nam vec za koju nedelju ne prete nove sankcije i kao da njega neko pita, nas premijer zustro trazi da nam ukinute autonomne trgovinske mere "budu hitno vracene i da se otklone neosnovana politicka uslovljavanja".
Priznajuci da su vladini ciljevi drustvenog i privrednog razvoja ambiciozni, premijer nije odoleo da se ne pohvali kako su "negativni proizvodni trendovi preokrenuti u pozitivne", standard je porastao, a drustveni proizvod ce rasti po stopi od "natprosecnih" sedam procenata. Globalno, cilj je da u "narednoj deceniji uhvatimo korak sa srednje razvijenim zemljama". Sad realnost: kad je rec o standardu, prema podacima najnovijeg Konjunkturnog barometra Ekonomskog instituta u Beogradu, plate su u februaru pale za vise od 9 odsto, odnosno za 12 procenata realno, pa umesto 940 dinara, prosecna plata iznosi 853 dinara. Strucnjaci konstatuju da sa tim platama, od oko 165 maraka, nema razvoja. Sto se tice "natprosecnog" rasta drustvenog proizvoda, prof. dr Jurij Bajec ocenjuje da je on, prvo, tesko ostvarljiv, drugo, to i nije pravi rast u smislu povecanja zaposljavanja i investicija, nego cisto obnavljanje proizvodnje i povratak na pozicije od pre nekoliko godina.
Koliko su svetlosnih godina pomenute srednje razvijene zemlje udaljene od nas, vidi se iz podatka da smo od 135 zemalja, rangiranih po kreditnom rejtingu, zauzeli "visoko" 127. mesto. Sreca da sa narednom decenijom pocinje i novi milenijum, pa ima vremena da se Marjanoviceve vizije ostvare. I na kraju, kako u praksi izgleda premijerova tvrdnja da su negativni proizvodni trendovi preokrenuti u pozitivne: prema proceni Instituta za trzisna istrazivanja, do kraja godine spoljnotrgovinski deficit mogao bi dostici i svih tri milijarde dolara; cak 88 odsto anketiranih privrednika ocenjuje da planirana restriktivna monetarna politika nepovoljno utice na privredna kretanja. Javna potrosnja, prema Konjunkturnom barometru Ekonomskog instituta, u februaru ove godine u odnosu na isti mesec prosle, porasla je za 80 odsto, dok za to vreme opada i uvoz i izvoz. Saradnik Ekonomskog instituta dr Goran Pitic kaze da cak 61,7 procenata preduzeca privrednu situaciju ocenjuje kao losu, dok svega 0,2 odsto misli da je stanje dobro, a 44 odsto firmi ocekuje povecanje rizika poslovanja.
Zbog opasnosti od gusenja ovolikim teskim podacima necemo nabrajati ostale (negativne) trendove. Jedino jos valja pomenuti podatak koji je izneo Zozef Loncar, jedan od organizatora predstojeceg naucnog skupa o jugoslovenskim preduzecima na svetskom trzistu: u svetskoj spoljnotrgovinskoj razmeni SR Jugoslavija ucestvuje sa zanemarljivih 0,16 promila, dok je ucesce SFRJ bilo 0,6 procenata. Trenutak je, kaze Loncar, surov za nasu zemlju.
Kako ce se Seselj i njegovi radikali snaci u tom surovom trenutku kad im se ove (i mnoge druge nama nedostupne) cinjenice svom tezinom sruce na glavu iznutra, iz samog zarista? Seselj je odmah po imenovanju izjavio da ce ostati skroman, sto bi valjda trebalo da znaci kako mu nece odmah uci voda u usi, a pare u dzep. Ako stvarno odrzi rec, upropastice socijalistima omiljeni metod za vrbovanje pristalica i saradnika. Kakav god da je, Seselj ocigledno ne pati od glupoce - njegovu stranku najmanje su, svih ovih godina, potresale finansijske afere i skandalozne mahinacije. Vlast je preca. Koordinator Grupe 17 ekonomista mr Mladjan Dinkic (naglasava da govori u svoje ime) smatra da se u ovoj koaliciji mogu ocekivati, s ekonomskog stanovista, zanimljivi obrti. U svakom slucaju, zanimljiviji nego da je u vladu, umesto radikala, usao SPO koji je sa socijalistima, ekonomski posmatrano, priblizniji i koji bi se brzo prosto u nju utopio.
Sto se Seselja tice, on je znatno poboljsao svoju retoriku u poslednjih sest meseci, kaze Dinkic - "radikali su izrazito desnicarska partija, a njihovi novi stavovi kao da su preuzeti iz programa Grupe 17. Ako zaista sprovedu ono sto su pricali u predizbornoj kampanji, bice to pravi sok za SPS".
Sve u svemu, ili ce radikali da prihvate ekonomsku politiku socijalista i propadnu u ocima biraca, ili ce doci do sukoba u vladi. Ne bi bilo cudno da, kakvi su, naprasno promene plocu i spram svetskih dusmana. Nece biti iznenadjenje ako radikali na kraju "pojedu" socijaliste, a Seselj "ubije" svog politickog oca, predvidja Mladjan Dinkic. A to je, kao sto znamo, ovde vec postalo tradicija.
BILjANA STEPANOVIC
STABILIZUJEMO SRBIJU!
Ova vlada - tvrdi lider radikala - ima sanse da bude vrlo, vrlo uspesna; sposobni smo za kompromise i imamo energije da se prihvatimo svih zadataka
Ocigledan je optimizam dr Vojislava Seselja (konacno je neko i optimista!) koji je u novoj vladi narodnog jedinstva Mirka Marjanovica dobio dva potpredsednicka mesta (za Tomislava Nikolica i sebe) i pregrst ministarskih; Seselj kaze da je narod lepo primio njihov ulazak u koaliciju s levicom. Evo, uostalom, sta jos kaze.
Receno je odmah: cim je Seselj usao u vladu, stizu nam nove sankcije. Jos je receno: kakva je to igra, zasto Milosevic uzima Seselja kad zna da je Seselj medjunarodno nepopularan?
- Srpsku radikalnu stranku i njene najvise funkcionere cene svi ozbiljni politicki faktori u svetu. Svi su veoma dobro informisani kakva je politicka situacija u Srbiji i kakva je priroda svih politickih cinilaca Srbije, poznaju vrlo dobro program Srpske radikalne stranke, metode delovanja, poznaju vrlo dobro i sve ljude koji su na celu Srpske radikalne stranke. Posebno politicari velikih sila, koji iz kompjuterskih programa u svakom trenutku mogu imati na raspolaganju sve podatke; oni se ozbiljno bave politikom. Oni su se pribojavali ulaska Srpske radikalne stranke u vlast, jer su znali da to iznutra bitno stabilizuje Srbiju. Prizeljkivali su da u vladu udju stranke ciji su lideri spremni da na travnjacima tudjih ambasada primaju naloge kako da deluju protiv svoje zemlje, spremni u holovima "Interkontinentala" i "Hajata" satima da cekaju da ih primi neki strani diplomata i da mu se jadaju po hotelskim sobama. Ali su veoma ozbiljno reagovali na formiranje Vlade Srbije. Shvatili su da to menja mnogo u statusu Srbije, shvatili su da je Srbija ovim mnogo stabilnija i mogli ste primetiti - nijedna strana vlada i nijedan strani zvanicnik nisu napali novu vladu Srbije i nisu izneli ni jednu jedinu primedbu na ulazak Srpske radikalne stranke u vladu. Tu je poslovican primer Forin ofisa, britanskog Ministarstva spoljnih poslova, koji je dao izuzetno korektnu informaciju i zauzeo izuzetno korektan stav.
Najvise nas cene kao ozbiljnu politicku partiju nasi politicki protivnici. Videli ste cak i iz izjava nekih vodja politickih partija albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji.
Drugo, Srpska radikalna stranka kao ozbiljna politicka partija ucinice sve sto je u njenoj moci da se stabilizuju i ekonomska i socijalna i politicka situacija u zemlji.
I trece, eventualno uvodjenje sankcija uopste nije vezano za ulazak ili neulazak Srpske radikalne stranke u vladu. Eventualno uvodjenje sankcija vezuje se iskljucivo za pokusaj stranih sila da nam otmu Kosovo i Metohiju, i one su u tome izricite.
Vuk Draskovic je rekao da sada Srbijom vlada Seselj, pridruzio mu se i Svetozar Marovic iz Crne Gore. Kako komentarisete taj kompliment?
- Vuk Draskovic je ozbiljan politicki faktor samo u vasim novinama. Nigde vise. Ni u svojoj stranci nije ozbiljan faktor. Jedino ga NIN jos tretira ozbiljno. A osetio sam pomalo i lamentiranje kod nekih novinara NIN-a povodom Vukovog politickog fijaska. Ima tamo dusebriznika i staratelja. Odavno je u politickom smislu Draskovicu potreban staratelj.
Sto se tice Svetozara Marovica, ocigledno je da mu se nije svidelo formiranje nove vlade Srbije. Nije bio narocito ostar u svojoj izjavi, ali je izrazio zelju svoje politicke partije i sadasnjeg rezima u Podgorici, da ova vlada u Srbiji ne traje dugo. Zasto? Zato sto njegova politicka partija smatra da nije dobro da u Srbiji bude stabilna politicka situacija. Ovog puta cemo ga razocarati, jer sam ubedjen da ce ova vlada biti prilicno stabilna.
A kako cete da saradjujete s ljudima za koje ste govorili da su kriminalci?
- Vrlo normalno cu da saradjujem sa svim ljudima koji su u vladi i sa svima u vrhu nasih koalicionih partnera. To kako smo se medjusobno sukobljavali i ko je vise, ko manje bio u pravu dok nije stvorena vlada narodnog jedinstva, to je stvar koja se prepusta istoricarima. To sto smo usli u vladu narodnog jedinstva podrazumeva da je 24. mart za nas nulta tacka od koje pocinje zajednicki rad, i to podrazumeva da ne ulazimo u rasprave ko je sta ranije radio, kako se ko ranije ponasao i kakvi su nam bili medjusobni odnosi ranije.
Drugo, politicari ne smeju da budu sujetni ljudi, politicari ne smeju da budu zlopamtila, politicari ne smeju da budu ljudi isuvise uskih i emotivnih shvatanja. Politicari treba da budu sirokogrudi i teleoloski (ali insistiram da precizno to objavite, ako ovaj deo intervjua objavite, da ne bude teoloski, posto me to ne bi iznenadilo), dakle ciljno da usmeravaju svoje politicko delovanje. Delovanje nam je ispravno ako realizujemo cilj, delovanje je neispravno ako ga ne realizujemo.
Dobro, zasto vam se ne svidja kompliment da trenutno Srbijom vlada Seselj?
- Pa zato sto je cinican, maliciozan, zlonameran. I motivisan je pokusajem da se kod nekih drugih politickih faktora izazove surevnjivost, bojazan, strepnja... Srbijom ne bi vladao Seselj ni da je sama Srpska radikalna stranka dosla na vlast, jer bi Srbijom vladale drzavne institucije u kojima bi sedeli srpski radikali. Seselj nikada nije vladao ni Srpskom radikalnom strankom. Srpska radikalna stranka je nasoj politickoj javnosti odavno poznata kao stranka sa najdemokratskijim unutrasnjim nacinom donosenja odluka.
Sta znaci to: vlada Seselj? To moze da prica samo neko ko je zaslepljen svojim monarhistickim zabludama, nekim monarhistickim iluzijama i misli da u nekoj modernoj drzavi moze da vlada jedan covek. To je besmisleno.
Srpska radikalna stranka je usla u vladu narodnog jedinstva u nameri da bude korektan koalicioni partner.
POEZIJA DOKUMENTARNIH DETALJA
Jezik u pesnickom obliku dugo pamti, pamti i buducnost, i nije narocita zasluga pesnikova, vec jezika i oblika, ako neke davno napisane pesme zazvuce kao da su juce pisane
Neke vase pesme okupljene su oko Kosova kao oko naseg "duhovno najproduktivnijeg hronotopa", kako ste o Kosovu pisali u zapazenoj antologiji srpske junacke poezije "Oj davori, ti, Kosovo ravno". Od stihova nekih takvih vasih lirskih pesama Svetislav Bozic komponovao je muzicku rukovet "Vrata spasa". Kosovo je opet "ziva rana". Ima li nam spasa?
- Valja nam odvojiti mit, istoriju i poeziju od nevesele stvarnosti. Kosovski mit i ne bi bio tako dubok i duhovno zivotodajan da nije "ziva rana" koja se svagda pozledjuje. Kao i svi veliki mitovi, i ovaj nas se stalno istoricizuje. U njemu ce, siguran sam, mnogi potonji pjesnici i duhovnici - sta god se dogodilo - i dalje nalaziti neiscrpnih energija. Komadi od razlicnijeh kosovskijeh pjesama, a onda i Njegos kao tragicni junak kosovske misli - kako je Pustinjaka Cetinjskog nazvao Ivo Andric - trajno su Kosovom tetovirali nase duse. Srecom.
S druge i bolnije strane, Kosovo i Metohija su tako sistematski i temeljito, mozda i fatalno upusteni: "Da, kad glavu razdrobis tijelu, / u mucenju izdisu clenovi". Kao po nekom usudu, tamo gdje nam je korijen, iskon, cok, ugaoni kamen - sve manje se glagolja nasim jezikom. Ne bruji bekavica niz slovensko uliste. Umjesto odgovora, evo pregrst gorkih stihova iz pjesme Djordja Sladoja: "Jer, ko jos za to mari / Sto lirski kokosari / I dva-tri memljiva popa / Zapomazu i vrece: / Ne damo - ovo je nase! / Kad sve je pritislo kece / I prolomila stopa / Bivola koji se s pase, / U suton, carski vraca / Vodeci bivolice."
A sto se Svetislava Bozica tice, on je svojom liturgijskom muzikom u starostavnoj Studenici opojao moje/nase neopojane i obozio neke, sad vec zajednicke pjesme. U ovoj hilandarskoj godini Bozic ce imati jos ponesto da kaze.
Od koga spas da ocekujemo? Zar od ovih novih usrecitelja, civilizovanih varvara, novih krstasa i konkvistadora, i njihovih ovdasnjih adepta, koji nam, izgleda, nikada nece oprostiti zlocine koje su nad nama pocinili! Jos malo pa cemo svi zivjeti u zemlji Vestendorpiji, pod protektoratom. Ovo je - kocicevski receno - ukopacija.
Vas i grupu intelektualaca, poreklom iz Bosne i Hercegovine, deo javnosti najcesce optuzuje da ste nekriticki nacionalisti, da ste naivni u svojim politickim stavovima, cak da ste na izvestan nacin i ratni huskaci, i da ste time zapravo naneli stetu opstoj srpskoj stvari.
- Tom dijelu javnosti imao sam cast da uputim poslanicu 24. septembra 1994. godine u listu Politika pod naslovom Egzoticni bumbari. Na zapustenom Brozovom salasu ta su brozovska sirocad javno ispovijedala kukavicluk kao vrhunaravni pogled na svijet, programski se baskarila, i jos se baskare, u komfornoj praznini, bez smisla, bez identiteta, ali sa prilicno zivahnim primarnim nagonima. Kucnite ih po dzepu - tu im je srce!
Dobro. Priznajem da sam spram kritickih mondijalista - nekriticki nacionalista. Priznajem da sam politicki naivan i da tu svoju naivnost negujem. Priznajem da sam pred huskacima mira-blatomira - ratni huskac i da sam time nanio stetu opstoj srpskoj stvari koja je tada cvrsto stajala kao sto sad visi. Ocekujem da me kamenuju. Vec sam sebi napisao epitaf "Kraj nametne gromile". Cekam da vidim ko ce se prvi baciti kamenom. Oplakace me Zene u crnom i dva u filozofsku nulu sastavljena polumjeseca Beogradskog kruga.
Razumijem vec poodavno tu zastrasujucu moralnu inverziju: grupa intelektualaca, porijeklom iz Bosne, naoruzala je narod, podigla ustanak, pa se predomislila, udarila granicu i sankcije na Drini, ostavila na cjedilu nesrecni narod, organizovala Bljesak i Oluju, potpisala Dejton, poseljacila Beograd, osiromasila Srbiju, zaturila Kosovo, a sprema se da protrguje Raskom i Vojvodinom. A sta nam je sve to trebalo kad se u ljepljivom zagrljaju sa razbracom lijepo zivjelo...
NIN JE VASA TRADICIJA!
ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!
GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO
dostava obicnom postom 270,00 DEM
dostava avionskom postom 420,00 DEM
ili protivvrednost ostalih valuta
Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)
na racun EKSIM BANKE,
Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,
11000 Beograd, Jugoslavija
NIN SE CITA I CUVA!
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.