NEZADRZIVO SIRENjE SUKOBA
Na Kosovu i Metohiji se nezadrzivo sire sukobi. U minuloj sedmici nije bilo dana bez mrtvih i ranjenih. Samo od petog do 11. maja, ranjeno je ili ubijeno vise od 30 osoba. Podaci su, u nedostatku relevantnih zvanicnih izvestaja, iz novinarske dokumentacije i iz srpskih i izvora kosovskih Albanaca. Ima osnova za pretpostavku da je broj ubijenih i veci.
Sukobi policije i ilegalne Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) priblizavaju se vecim urbanim sredinama. Strah od takvog razvoja dogadjaja dodatno unosi napetost. Nervoza se oseca i u Pristini, jer je prvog dana ove nedelje, na samo nekoliko kilometara od pristinskog civilnog i vojnog aerodroma Slatina, otvorena vatra na policiju.
Danima, od proslog petka, obustavljen je saobracaj na putu Pristina-Pec. Policija tvrdi da "siptarski teroristi povremeno otvaraju vatru na vozila" i da je iz bezbednosnih razloga saobracaj obustavljen. U petak je kod sela Lapusnik, nesto vise od 20 kilometara zapadno od Pristine, na putu ka Peci, napadnuta policijska patrola. Od tada je saobracaj obustavljen.
U Komoranu, na 20. kilometru od Pristine ka Peci, nema vise stalnog policijskog kontrolnog punkta. Samo nekoliko kilometara dalje je selo Lapusnik. Malo je onih koji su u minulih sest dana uspeli da vide sta se tamo desava i ko kontrolise deo druma od Komorana pa narednih 15 kilometara puta ka Peci.
Ilegalna OVK, tvrde dobro obavesteni izvori u Pristini, nalazi se s obe strane tog dela puta i kontrolise ga i danju i nocu. Ti izvori, koji su bliski lokalnoj policiji, ukazuju da su pripadnici OVK minulih dana jasno promenili taktiku. Njihove akcije vise nisu po sistemu napadni po mraku i pobegni. Sada nastoje da zauzetu poziciju sacuvaju, a ne libe se ni od napada po danu.
Sa promenom taktike OVK je ponovo uspostavila delove teritorije nad kojima ima gotovo punu kontrolu. Ta teritorija nije prostrana. Trougao cini prostor izmedju Djakovice i Decana, a "vrh klina" je na 20 do 25 kilometara zapadno od Pristine, na delu puta za Pec. Jos nisu potvrdjene glasine da su pripadnici OVK, samo na dva kilometra od nekadasnjeg policijskog kontrolnog punkta u Komoranu, postavili svoju kontrolu. Ispostavi li se da su one tacne, kosovski Albanci kojima se ne svidja politika mirnog otpora Ibrahima Rugove i koji traze radikalniji pristup, nastavice da dokazuju kako je snazan otpor ne samo moguca, nego i realna opcija.
Dovoljno pouzdane procene o broju naoruzanih ljudi sa kojima raspolaze OVK ne postoje, ali je, s obzirom na sve rasirenije sukobe, jasno da je vec uveliko rec o hiljadama, a ne o stotinama ljudi. Londonski "Gardijan" je pocetkom ove nedelje izvestio da na Kosovu ima oko 12 000 "naoruzanih albanskih gerilaca", i da uglavnom deluju u manjim grupama od po tri do pet ljudi. Za kosovske Albance vlast u Beogradu je jedini krivac za sirenje sukoba. Lideri cetiri stranke zastupljene u paralelnom parlamentu kosovskih Albanaca javno su odbacili postojanje albanskog terorizma na Kosovu. Negiraju, takodje, postojanje ilegalne Oslobodilacke vojske Kosova, a Rugovin savetnik Fehmi Agani je, posle susreta sa sefom svedske diplomatije Lenom Hjelm Valen prosle nedelje u Beogradu, novinarima kazao da su se "grupe oruzanog otpora" pojavile posle dogadjaja u Drenici, s pocetka marta, kada je ubijeno, prema zvanicnim podacima, 67, a prema izvorima kosovskih Albanaca vise od 80 osoba. Ti dogadjaji se mogu posmatrati i kao pocetak sadasnjeg sukoba niskog intenziteta.
"Na Kosovu je vec pocela neka vrsta rata", rekao je Agani grupi novinara ubrzo po zavrsetku beogradskog susreta sa sefom svedske diplomatije.
OPSIRNIJE U NIN-U!
NISAM NAVIJAO!
Drzati nekome stranu, prakticno je znacilo otezavati realizaciju postavljenog cilja, buduceg pomirenja tri zaracene strane
Francuski general Filip Morijon, zamenik glavnog komandanta snaga Unprofor-a stacioniranih u Bosni, u periodu od marta 92. do jula 93. godine. Prvi do "prvog", sesnaest meseci u zizi zbivanja, predstavnik "volje medjunarodne zajednice", akter i svedok jugoslovenske drame. O tome svedoci u svojim knjigama "Verovati i smeti" i "Vojnicka rec", objavljenim u Francuskoj 93. i 96. godine. Kako se danas cine minula dogadjanja, sta misli o svom sesnaestomesecnom angazmanu na jugoslovenskom prostoru?
- Tesko mi je da odgovorim na to pitanje. Na vama je a i medjunarodnoj zajednici koja je pratila moj rad na terenu da o tome sudi. Dosao sam u periodu kad nije bilo nade. Nasilje, strah, tri zaracene strane koje odbijaju da razgovaraju, osim preko oruzja. Moja uloga bila je uloga posrednika, nekog ko je trebalo da pomogne u sporazumevanju. Tamo nisam bio Filip Morijon, bio sam predstavnik UN sa ciljem da cujem, razumem i to prenesem protivniku kako bi se vremenom stekli uslovi direktnog komuniciranja i sporazumevanja sve tri zajednice. Tako sam razumeo moju ulogu. Zadatak nase misije bio je i ne zauzimati niciju stranu, sto naravno nije bilo ni lako ni jednostavno.
U tome ste uspeli?
- Moja nastojanja isla su u tom pravcu. Drzati nekom stranu, prakticno je znacilo otezavati realizaciju postavljenog cilja, buduceg pomirenja tri zaracene strane. Jugoslavija je zemlja koja je tokom svoje istorije prolazila mnoge krize, ali je iz njih uvek znala da izadje. Prikloniti se necijoj strani, znacilo je pogorsavanje situacije i sve vecu udaljenost od ciljeva nase misije. Upravo zbog toga, smatrao sam da nemam nikakvo pravo da budem lican. Nastojao sam da budem, sto je moguce vise, nepristrasan. Da li su takve moje akcije bile uspesne, na drugima je da sude.
Za vas se ne moze reci da ste bili prosrpski general?
- Nisam imao prava na to. Volim vasu zemlju. U Srbiji sam stekao puno prijatelja. Spomenik Francuskoj u Beogradu je nesto sto me duboko dira. Treba razumeti da je cilj nase misije bio - iz sasvim neutralne pozicije pomoci uspostavljanje dijaloga sve tri zajednice i stvoriti uslove za njihovo pomirenje kako bi se vremenom omogucio novi zajednicki zivot. Ne verujem da mozete ziveti nezavisno jedni od drugih. Vezani ste medjusobno, ne samo istorijski nego prevashodno u ekonomskom smislu, distribucijom energetskih resursa, struje, vode. Taj region je cvrst mozaik u kome je tesko ziveti nezavisno. Bogatstvo Slovenije je stvoreno na prolazu od Srbije ka Zapadu. Zatvaranjem tog prolaza male su sanse za njen dalji napredak. Narodi tog regiona potrebni su jedan drugom. Boraveci u tom regionu, shvatio sam koliko su ljudi i zemlja bolesni od istorijski prisutnog straha od permanentnog genocida. Na Zapadu je receno da je raspad bivse Jugoslavije posledica srpske sile i volje. To nije tacno. To je pogresno, sto sam ovde stalno govorio i o tome puno pisao. Srpski strah od Muslimana i Hrvata vekovni je i istorijski dokazan. Danas ipak postoje druge mogucnosti zastite od takvih pretnji. Ljudi poput mene, spolja dosli, morali su u uslovima elementarnog poznavanja vase istorije i kulture delovati bez predrasuda, presudjivanja i partizanskog ocenjivanja.
U svojoj knjizi "Odiseja Balkana" lord Oven iznosi neke, u toku rata plasirane dezinformacije, uz pomoc kojih se, na stetu srpske strane, manipulisalo javnim mnjenjem. Primer: zlocin na Markalama pocinili su Muslimani a ne Srbi kako se tada tvrdilo. To je i vase misljenje?
- Markale su bile jedna od poslednjih osuda Srba od strane medjunarodne zajednice. Kazem jedna od poslednjih jer je pre toga bio Vukovar i demonstriranje sile od strane JNA, formirane i po svom dejstvovanju sasvim u "sovjetskom" stilu cija je slepa upotreba sile lose primljena na Zapadu. Tu su poceci osude Srba od medjunarodne zajednice. Kasnije je doslo Sarajevo i opet upotreba sile. Naravno, nisu Srbi napustili Federaciju. Ja licno uvek sam odbijao tezu o srpskoj odgovornosti. Odgovornost je na svim stranama, odnosno na vodjama koji su igrali na kartu probudjenih nacionalnih emocija i stvaranja zategnutosti kako bi se dokopali vlasti.
O zlocinu na Markalama nije sprovedena istraga kako je to zahtevao predsednik Karadzic. Ipak, bio je povod medjunarodnoj zajednici za njenu intervenciju?
- U tom periodu vise nisam bio u Bosni i nisam mogao da imam bilo kakvu licnu ulogu u tom slucaju. Mislim da je sustinsku gresku nacinio general Mladic koji je, po mom misljenju, otisao suvise daleko odbijajuci mir koji su Milosevic i Karadzic prihvatili Vens-Ovenovim planom u Atini 93. godine. Mislim da je Mladic napravio veliku gresku odbijanjem plana koji je, u tadasnjim uslovima, ipak bio prihvatljiv za sve. Osudio sam Mladica, nikad Srbe. I danas to kazem i smatram ga odgovornim. Ne zato sto je putem medija na Zapadu predstavljen kao "demon", nego zbog toga sto je na sebe preuzeo odgovornost suprotstavljajuci se politickoj vlasti. Rekao sam Karadzicu, a to sam i napisao u svojoj knjizi - ako zelite mir, gospodine predsednice, stavite vase generale pod svoju komandu, ucinite da vas slusaju. Naravno, nikada jedan general nece sam ciniti nikakve ustupke pogotovo kad oni podrazumevaju izgubljene zivote sopstvenih vojnika. To sam rekao i Mladicu i insistirao u razgovoru s njim na tome da ne moze sebi dati pravo politickog odlucivanja. Smatram, sto sam rekao i u Francuskoj nakon povratka, da general Mladic snosi odgovornost i da je pred sopstvenim narodom odgovoran za nesrecu koja je usledila, jer su sanse za mir, ponudjene planom 93. godine ipak bile prihvatljive za sve. Naravno, posle je dosla Srebrenica koja je prakticno bila "klopka" u koju je Mladic upao i naravno, pogresio.
CEO INTERVJU MOZETE PROCITATI U NIN-U!
KARADZIC NIJE KRIV
Malo se zna da je dr Radovan Karadzic prakticno prvi civilni sef drzave koji je optuzen za ratne zlocine shodno nacelu objektivne odgovornosti. To se nikada do sada nije dogodilo
Slucaj Radovana Karadzica, ekspredsednika Republike Srpske, u poslednje vreme se pominje samo u vezi sa njegovim izvodjenjem pred Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju u Hagu, na kojem bi mu se sudilo za ratne zlocine. Upravo zbog toga je ovih dana aktuelizovana i knjiga prof. dr Koste Cavoskog "Hag protiv pravde", napisana prosle godine, u kojoj eminentni beogradski profesor prava i senator Republike Srpske analizira slucaj dr Karadzica i mogucnost da mu se u Hagu sudi. To je bio povod za razgovor sa profesorom Cavoskim u kome on objasnjava sam slucaj, kao i svoje neslaganje sa formiranjem Haskog tribunala. Vec na pocetku razgovora sa urednicima NIN-a, Cavoski je negirao krivicu dr Karadzica i zato ponudio objasnjenje:
- Najpre, njega okrivljuju shodno nacelu komandne odgovornosti. Po tom nacelu, za izvrsene ratne zlocine ne odgovaraju samo neposredni izvrsioci, nego i onaj visi pretpostavljeni koji je znao ili je po pravilima sluzbe morao znati da njegovi potcinjeni vrse ratne zlocine. To je jedna vrsta, kako mi pravnici kazemo, objektivne odgovornosti.
U medjunarodnom krivicnom pravu postavlja se ozbiljno pitanje do koje se vrhovne instance moze ici u primeni ovog nacela komandne tj. objektivne odgovornosti.
Malo se zna da je dr Radovan Karadzic prakticno prvi civilni sef drzave koji je optuzen shodno nacelu objektivne odgovornosti. To se nikada do sada nije radilo. I cak je ostalo sporno prilikom pravljenja Statuta Stalnog medjunarodnog krivicnog suda, koji jos nije ustrojen, da li nacelo komandne odgovornosti treba protegnuti i na civilne zvanicnike ili ne treba.
Drugi razlog zbog koga mislim da doktor Radovan Karadzic ne moze biti kriv, jeste cinjenica...
Nije kriv ili ne moze biti pozvan na odgovornost? -
- Da uopste ne moze biti pozvan na odgovornost, govori cinjenica da je on, najpre u svojstvu predsednika Predsednistva, dakle jednog od nekoliko clanova kolektivnog Predsednistva, a zatim u svojstvu inokosnog sefa drzave, pocev od 13. maja 1992. godine, dana kada je stupio na polozaj predsednika Predsednistva pa nadalje, izdavao citav niz naredbi, odluka, uputstava i drugih akata kojima je upozoravao sve pripadnike vojnih i policijskih snaga Republike Srpske da se strogo pridrzavaju zenevskih konvencija i drugih medjunarodnih akata, koji zabranjuju vrsenje bilo kakvih ratnih zlocina i drugih zlocina protiv covecnosti i medjunarodnog prava. Cak je u svojstvu inokosnog sefa drzave, iako za to po Ustavu nije bio ovlascen, naredjivao sprovodjenje istrage u pojedinim slucajevima ili je zahtevao preduzimanje mera predohrane i pojacanog obezbedjenja da do ratnih zlocina i drugih nedela ne bi doslo.
Gospodin Karadzic nije bio samo civilni predsednik Republike nego je bio i vrhovni komandant oruzanih snaga i u tom smislu moze biti dokaz i to sto je vidjen vise puta na slikama u uniformi. Dakle, on nije striktno civilna licnost.
- Po ustavima svih zemalja nominalni vrhovni komandant vojske, narocito u vreme rata, jeste civilni sef drzave. Zato se i skoro svi kraljevi pojavljuju u uniformi, od Huana Karlosa do britanskog kralja odnosno kraljice. Dakle, kao sto vidimo, to nije nista neuobicajeno. Jedino se postavlja pitanje kakva su njegova ovlascenja. Za vreme rata je Vinston Cercil, iako nikada nije bio visi oficir, nosio vojnu uniformu kad obilazi svoje trupe. Postoje njegovi snimci u Egiptu u vojnoj uniformi. To je zbog podizanja morala vojske i zbog nastojanja da se pokaze da deli istu sudbinu, dakle kao i obicni vojnici u rovu.
Inace, civilni sef drzave nikada ne vrsi neposredno komandovanje u smislu da komanduje jedinicama na terenu. On daje samo opste naloge koji se ticu sirih vojnih operacija, a samo izvodjenje ratnih dejstava zavisi od podrucnih komandanata. I samo vojnici na terenu vrse ratne zlocine.
Druga je stvar bila u nacistickoj Nemackoj kada je postojao generalni plan za takozvano konacno resenje jevrejskog pitanja, koji je Hitler formulisao, pa potom davao i odgovarajuca uputstva. Takvih slucajeva nije bilo ni u Japanu ni bilo gde posle Drugog svetskog rata.
Da li mislite da bi nacionalni sud, koji bi formirala vlada Alije Izetbegovica, bio pravedniji od Haskog suda?
- Valjana forma je ono sto otklanja protivpravnost. Dakle, ako je forma zadovoljena, onda je to egzekucija, ruka pravde. Ako nema valjane forme, a forma je poslednja odbrana prava, onda je to obican zlocin.
Zato nije svejedno kakav sud sudi?! A ovaj sud u Hagu je nelegitiman, nezavisno od toga sto bi sud Alije Izetbegovica bio jos gori.
Neki taj Haski sud pravdaju nacelom koje otprilike glasi da nema mira bez pravde, da se ne moze dozvoliti nekaznjivost pocinilaca velikih zlocina. Na tome insistiraju stranci. Oni kazu: kad Haski tribunal ne bi sudio, a ko bi uopste tim ljudima sudio? Ako se podje tim putem, ima mnogo zlocina, mnogo vecih koji su se dogodili, a da krivci jos ne odgovaraju.
U kakvoj je to vezi sa nepozivanjem ljudi koji su krivi za ugrozavanje mira u odnosu na ljude koji su pozvani kao krivci za ratne zlocine?
- Medju velikim silama je sporno da li uopste agresija treba da bude medjunarodni zlocin. Agresija je bio prvi zlocin zbog kog su obrazovani medjunarodni krivicni sud u Nirnbergu i kasnije u Tokiju i pred kojima su odgovarali i nacisticki i japanski zvanicnici. Smatralo se da je ta definicija agresije manje-vise nesporna. Danas je to postalo sporno ne zbog toga sto mi ne znamo sta je agresija, nego zbog toga sto kada Irak napadne Kuvajt, onda je to agresija, a kada Turska napadne Irak da bi ubijala Kurde, onda je to dopustena vojna intervencija. Amerikanci zele da imaju potpuno slobodne ruke, tako sto ce oni, kad to njima odgovara, nesto kvalifikovati kao agresiju pa primeniti sankcije, a onda svoje angazovanje poput bombardovanja juznog dela Iraka, predstaviti kao vojnu intervenciju.
Dakle, kao sto vidite, za agresiju se uopste ne odgovara. Amerika je svojevremeno izvrsila agresiju na Kambodzu. Ona je nekoliko godina (od 1975. do 1979) tajno bombardovala Kambodzu. To je bila agresija bez presedana. Za to su bili odgovorni Ricard Nikson i Henri Kisindzer, koji je Niksonu to savetovao. Ricard Nikson je van domasaja pravde, jer nije medju zivima, ali Henri Kisindzer je jos ziv.
Bilo je mnogo spekulacija na temu ko je vukao konce u nekim spektakularnim slucajevima kao sto je, recimo, Srebrenica. Da li vi mislite da postoje razlozi za verovanje da gospodin Karadzic i civilni vojni organi Republike Srpske nisu bili ti koji su izdavali naloge u Srebrenici, nego je to mozda bio neki drugi iz neke druge drzave?
- Nesporna je cinjenica da je takozvano komandovanje vojskom od strane civilnog sefa drzave tokom celog rata najvise bilo nominalno i da su visoki oficiri Vojske Republike Srpske bili lojalniji svojim kolegama iz JNA nego dr Radovanu Karadzicu. To se na kraju ocitovalo u odbijanju 17 generala, dakle svih generala Vojske Republike Srpske, da prihvate inace legitiman dekret dr Radovana Karadzica o smenjivanju generala Ratka Mladica.
Meni se prigovorilo, posle objavljivanja one knjige iz 1997, da navodno pravim aluziju da su za dogadjaje oko Srebrenice odgovorni neki drugi ljudi a ne doktor Radovan Karadzic. To nije bila moja aluzija, nego samo citat misljenja sudije Fuada Rijada prilikom potvrdjivanja druge optuznice protiv doktora Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica povodom zbivanja oko Srebrenice. Tom prilikom je sudija Rijad u svojoj odluci nedvosmisleno rekao: "Vredno je pomena da, na osnovu iskaza svedoka, postaje ocito da nisu samo srpski vojnici iz Bosne nego i vojnici iz Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) bili prisutni tokom zauzimanja Srebrenice. Ovi vojnici su se lako razlikovali po svom jasno obelezenom izgledu, osobenim uniformama i koriscenju srpskih dijalekata. Delovi Jugoslovenske narodne armije - (JNA), ukljucujuci Novosadski i Uzicki korpus, kao i neregularne trupe lojalne 'Arkanu', videli su brojni svedoci u samoj Srebrenici i u njenoj okolini! Ove dodatne trupe bile su ili pod komandom osumnjicenih (Ratka Mladica i Radovana Karadzica - to je moja napomena) ili pod kontrolom nekog drugog komandanta." Ovo je citat, znaci, na drugoj strani.
Ovo sam ja dodao; sudija Rijad je inace rekao sve, sem sto nije pomenuo ime tog drugog komandanta koji bi ocigledno mogao biti jedino Slobodan Milosevic. I zakljucio sam da je doktor Radovan Karadzic optuzen zato sto nije bio dovoljno kooperativan, a Slobodan Milosevic se neprestano ucenjuje da bi bio kooperativniji.
CEO INTERVJU MOZETE PROCITATI U NIN-U!
KAD ONE MARSIRAJU
Mnogi misle da je predsednik SAD Bil Klinton u senci svoje dame Hilari. Da li ce se, na kraju Klintonovog poslednjeg mandata, uloge supruznika obrnuti
Oni koji Bila Klintona posprdno nazivaju "muzicem", sve predsednikove zasluge, i grehe, pripisuju uticaju mocne supruge. A Bil je tu samo da bi statirao. I koristio svoj polozaj cineci ono na cemu bi mu mnogi muskarci pozavideli.
U toj cudnoj zemlji Americi mnogima ovakav odnos smeta. Kao, nije demokratski ako neko, koga narod nije izabrao, utice na predsednika preko bracne postelje. Kazu, takodje, da podseca na Eleonoru Ruzvelt, koja je i otvoreno pokazivala koliko suprug zavisi od nje. A nije li Hilari pomocu kristalne kugle prizivala duh Eleonore u Beloj kuci?
A podseca i na nasu demokratiju. Posto su svakakve asocijacije uvek moguce i opravdane, sledeci te (opravdane) asocijacije, dolazimo i do naseg Prvog para, koji, kao i onaj vasingtonski, zivi u jednoj velikoj, beloj kuci. A velika, bela kuca, pratimo dalje asocijaciju, u svest priziva i krevet koji se tu negde nalazi. I kanabe, i to karadjordjevicevsko, tu je, pa se setimo i opozicije. I dolazimo do nove slicnosti. I ovdasnjoj opoziciji, kao i onoj americkoj, smeta uticaj supruge i njene postelje.
Ali, ni to nije sva slicnost prve dame americke i prve drugarice jugoslovenske.
Poznato je, nasa drugarica Markovic pise. Sirom sveta poznata je po svojim knjigama, ali u nas ponajvise zbog dnevnickih zapisa, koje mnogi i procitaju. Akademik i profesor Mira Markovic pise o cvrccima, samosvesnoj vodi koja se protivi opozicionoj vlasti u Beogradu, tri elementa sto stvorise svet, mosticima na putu do prelepog Pozarevca, Marku i Mariji, Kini...
A pise i Hilari. Poput svoje jugoslovenske koleginice, vec dve godine ima redovnu nedeljnu kolumnu, u kojoj, kako kaze, pise "o svom zivotu prve dame". "Pokusavam da pisem o najvaznijim temama - smesnim, tuznim, inspirativnim i bitnim - i da ljudima pruzim priliku da vide dogadjaje koje inace mozda ne bi mogli", objasnjava Hilari. Znaci, nista od filozofije, i dva, tri ili cetiri elementa koji su stvorili svet. Hilarini spisi nalaze se na Internetu, i dostupni su svakome.
Ugledajuci se, mozda, na predsednicu Direkcije JUL-a, i Hilari pise o svojim putovanjima izmedju Istoka i Juga. Kazahstan, Uzbekistan, razne africke zemlje... Hilari opisuje svoje i Bilove dozivljaje sa ovih putovanja. Pise i o posetama Japanu i Italiji, sastancima "grupe sedam" najrazvijenijih svetskih zemalja, ali najvise paznje posvecuje domacim temama.
Hilari u svojoj kolumni ne spominje onog cvrcka iz frizidera. Ali zato pise o brizi za americku decu: "Kvalitetna briga o deci ogranicene je vrednosti ako je nedostupna vecini roditelja. Oko polovine americkih porodica sa malom decom zaradjuje manje od 35 000 dolara godisnje, i za njih je briga o deci - koja najcesce kosta izmedju 4 000 i 10 000 dolara godisnje - znacajan finansijski teret."
Posto je usput i domacica, gdja Klinton na Internetu objavljuje i svoje recepte za kolace. Hillardz Clinton's Chocolate Chip Cookies postali su hit u Americi.
Sokratovim manirom, Bilova supruga iz pojedinacnog zakljucuje ka opstem. Pise, tako, o sesnaestom rodjendanu cerke Celzi, pa, preko price o svojim mladalackim zeljama, dolazi do ravnopravnosti zena: "Secam se kako sam bila razocarana kada sam, kao tinejdzer, pisala kompaniji NASA da se raspitam o svojoj perspektivi zene-astronauta. Primila sam kasnije od njih pismo u kome je pisalo da zenama nije dozvoljeno da na taj nacin ucestvuju u svemirskom programu... Sada devojke mogu 'realisticno' da sanjaju o letenju u svemir, pilotiranju mlaznim avionima... Mogu da budu sudije Vrhovnog suda, spikeri na televiziji i sefovi velegradske policije. Ili mogu da izaberu da budu majke i domacice. Poenta je u tome sto sada postoji izbor."
O zenama i ravnopravnosti pise i druga Prva zena, ona jugoslovenska, u "Bazaru". Ne tako optimisticno kao Hilari: "Jedino se ne zna kada ce stici taj dan u kome ce biti ukinuta podela na jaci i slabiji pol. Jer toj podeli se tesko vidi kraj. Ona je zilava, ali ne zato sto je stiti jaci pol, vec zato sto ne smeta ili dovoljno ne smeta slabijem polu. Kad slabiji pol ne bi bio pomiren sa svojom pozicijom slabijeg, ta bi pozicija pocela da se menja... Ponekad su pripadnice slabijeg pola bile sklone da veruju da muskarci pod slabijim polom podrazumevaju nezniji, lepsi, ranjiviji deo sveta. Ali, nazalost, muskarci su pod tim nazivom podrazumevali blesaviji deo sveta... Ima mnogo bioloskih i psiholoskih podataka koji dovode u pitanje poziciju zenskog pola kao slabijeg. Koji demantuju kvalifikaciju izrecenu pre dvanaest hiljada godina. Ali, pozicija zasnovana na toj kvalifikaciji odoleva svim podacima, svim argumentima. Mozda zato sto sam slabiji pol svoje bioloske i psiholoske osobine ne dozivljava kao dovoljno vredne da sebe tretira jacim nego sto misli da jeste."
OPSIRNIJE U NIN-U!
MUSTRA, MALO SRPSKA, MALO AMERICKA
Predsednicke bracne parove SRJ i SAD veze zajednicka formula; Oni su, kao, napred i kao predsednici a One dejstvuju otpozadi jer su tako mocnije od svojih muzeva. I sve zato sto su One tako htele
Za ovonedeljnu pricu sa naslovne strane NIN je angazovao krticu iz Bele kuce. Krtica je trazila apsolutnu sigurnost tako da ne objavljujemo nikakve generalije. Cak ni to kog je pola, ni na kom poslu radi. A radi, provereno i temeljno.
Na samom pocetku razgovora hteli smo da proverimo pricu po kojoj se Hilari Klinton, ovih dana, zalaze za palestinsku drzavu u Izraelu samo zato sto joj jevrejski lobi u SAD fabrikovanjem Klintonovih ljubavnih afera hteo da se osveti predsedniku Bilu zbog mekog stava prema Palestincima.
- Ne mislim da se Hilari zbog toga zalaze za palestinsku drzavu.
Zasto onda to cini?
- Prvo, Amerika je takvo drustvo gde ljudi vole da navijaju za slabije. Kada vidimo da Majk Tajson mlati nekog ko vola u kupusu mi Amerikanci navijamo za tog jadnog autsajdera iako znamo da nema nikakve sanse. Drugo, Arapi u SAD su shvatili da moraju da se organizuju kao Jevreji. I oni, Arapi, odlicno su se organizovali. Stvorili su politicku organizaciju koja vrlo efikasno lobira, pogotovo u Demokratskoj stranci, ali imaju isto veliki uticaj i u Republikanskoj stranci. U Demokratskoj stranci Arapi su prisutni na dva nacina. Prvo, sa parama. Oni su shvatili da moraju da prikupljaju novcane priloge, kao i Jevreji, i da daju za kampanju. I to su uspeli. Tako da sada u Kongresu imamo dva kongresmena i jednog senatora koji su poreklom Arapi.
S druge strane, Arapi u SAD iskoristili su grupaciju zena iz Demokratske stranke i preko njih, takodje, vrse politicki uticaj na Belu kucu. Tako su arapske zene stigle i do Hilari.
Znaci Mira Markovic nije originalan srpski izum?
- Nije. To sto radi Mira Markovic u Srbiji, radi i Hilari u SAD. A toga su se, evo, dosetili i Arapi u Americi. Hilari je stekla prijateljstvo sa mnogim arapskim zenama i dosla je u kontakt sa njima preko raznih organizacija, tako da je njeno zalaganje za palestinsku drzavu rezultat lobiranja tih arapskih zena. To je vrlo efikasno izvedeno; tema o palestinskoj drzavi tako je uvedena na zadnja, mala vrata u veliku americku politiku. U stilu, nije zvanican stav Amerike, ali ima veliku tezinu. Jer, Ona je to rekla.
Kako je do toga doslo?
- Hilari je tu izjavu dala, prosle nedelje, na banketu koji priredili americki Arapi i gde je bio prisutan i Bil Klinton!? Jer, banket je i bio priredjen u njegovu cast! I prvi put se i desilo da je Klinton otisao na jedan takav skup. Eto, to je arapska organizacija demokrata. Culi smo da Hilari ima i politickih, predsednickih ambicija. Cak i Norman Majler kaze da na Hilari treba sasvim ozbiljno racunati na izborima 2004. godine?
- Ne. Hilari nema te ambicije. Imala je jednom, ali, mislim da ih sada vise nema.
Kada ih je imala?
- Pre nego sto je njen muz Bil postao predsednik SAD. Tada je imala te ambicije. Ali, kada je dosla u iz Arkanzasa u Vasington shvatila je da politika nije jednostavna. Vasington je Hilari, bukvalno, sazvakao i progutao. Nju je, ako se secate, njen muz predsednik SAD imenovao da vodi Komisiju za reformu zdravstvenog sistema. To je bilo nesto najgore za Hilari. Jer, Klintonova administracija nije mogla da radi nista drugo sem da se brani od napada na Hilari sa svih strana.
Hilari je iz toga izvukla pouke i nema vise predsednickih ambicija. Tim pre, sto je shvatila da je mnogo uticajnije biti iza predsednika nego biti predsednik.
Nema li nameru da osnuje svoju stranku kao Mira Markovic?
- Ne, nema!
Milosevic je predmet ozbiljnih analiza politickih eksperata Bele kuce. Da li oni ozbiljno uzimaju u razmatranje i gospodju Miru Markovic?
- Ne, nimalo.
Da li se ona, uopste, pominje u americkim politickim krugovima?
- Pominje se. Jedan analiticar iz Stej departmenta rekao je, nedavno, da je cela porodica Milosevic usla u fazu dekadencije i da oni misle da se blizi kraj njihovoj dominaciji u Srbiji.
Koji su znaci dekadencije porodice Milosevic?
- Pa recimo to sto se vise ne krije koliko je Marko Milosevic razgranao svoj biznis, cerka Marija, takodje. Onda cinjenica da se Milosevic uselio u Beli dvor i sve te pretenzije da se dosegne Tito. To americki analiticari prate, a u tome im zdusno pomazu bivsi jugoslovenski diplomati SFRJ koji sada rade politicke analize za Amerikance.
Nije li, po Vama, velika greska americkih analiticara to sto ne uvazavaju Miru Markovic ni kao licnost, ni kao politickog lidera jedne, za jugoslovenske prilike, sasvim dobro organizovane i mocne partije kakva je JUL?
- Recicu Vam samo jos da CIA ima odeljenje koje prati psihologiju politickih vodja u svetu i njihovih najblizih, kao i njihovo zdravstveno stanje.
Da li Ona ima uticaja na Njega?
- Na jednom nedavnom sastanku u Vasingtonu o aktuelnoj situaciji na Balkanu, jedan analiticar je izneo tezu da Milosevic pocinje da gubi pravu sliku o realnosti koja ga okruzuje i da njegova zena, naravno, ima uticaja na to kakva je ta slika koju Milosevic vidi. Pitanje je samo do koje mere ce gospodja Markovic miksirati tu sliku svom muzu.
A to i nas, u Beogradu, itekako interesuje.
D. Jovanovic
NIN JE VASA TRADICIJA!
ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!
GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO
dostava obicnom postom 270,00 DEM
dostava avionskom postom 420,00 DEM
ili protivvrednost ostalih valuta
Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)
na racun EKSIM BANKE,
Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,
11000 Beograd, Jugoslavija
NIN SE CITA I CUVA!
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.