MILOSEVIC - RUGOVA, OCI U OCI
Rugova, takodje, vise nije imao kud. I on je morao da proguta ono cemu se do sada grcevito opirao. Shvativsi, izgleda, da vreme vise ne radi za njega i da bi uskoro mogao potpuno da izgubi kontrolu nad sunarodnicima koji se sve masovnije opredeljuju za drugacije metode borbe od onih koje on propoveda, bio je prinudjen da pristane na sve sto su Amerikanci od njega zahtevali. Morao je, na kraju, da bez okolisenja i vrdanja jednostavno prihvati da sedne za pregovaracki sto i drugoj, srpskoj strani, kao i svem ostalom svetu, pokusa jasno i glasno da kaze sta on to, zapravo, hoce. A, zatim da mirno saslusa sta svi drugi imaju da kazu o njegovim zeljama i ambicijama...
Medjutim, moze se isto tako s dobrim razlozima verovati da je i njemu nesto obecano. Sta, videcemo.
Uostalom, objava sporazuma o pocetku srpsko-albanskog dijaloga o Kosovu, bez ikakvih prethodnih uslova i bez neposrednog ucesca treceg (stranog) cinioca, koji su nakon neuspeha Kontakt grupe i neuspesnih pretnji kolektivnim sankcijama protiv Beograda, uspeli da ishoduju i ugovore americki diplomati Holbruk i Gelbard, svedoci da su i sami Amerikanci, zapravo, bili prinudjeni da ponesto progutaju. Prakticni i pragmaticni, kakvi vec jesu, oni su verovatno unapred izracunali sta bi i koliko moglo da ih kosta i sta im se sada vise isplati u ovom delu sveta. Taj diplomatski inventar svakako nije bio preterano ohrabrujuci: na Bliskom istoku Amerikanci trenutno imaju silne poteskoce da svog tradicionalnog saveznika, Izrael i vladu Benjamina Netanjahua nagovore na trazene ustupke Palestincima; na Kipru, gde je prethodnih dana takodje bio angazovan Ricard Holbruk, tvrdokorne pozicije dveju sukobljenih strana, grcke i turske, uprkos vidljivim naporima Vasingtona nisu pomerene ni za jotu; u Bosni i Hercegovini nekadasnji americki miljenici i glavni klijenti, Muslimani i Hrvati, zadaju im sve vece glavobolje, a njihovi medjusobni animoziteti i sukobi vec ozbiljno prete da pomute zadovoljstvo zbog dosadasnjih rezultata u prakticnoj primeni Dejtonskog mira; u samoj Hrvatskoj situacija se ubrzano komplikuje, a neke istine o ruznoj prirodi tamosnjeg rezima, koje su americki diplomati i zvanicnici sve do sada radije previdjali i precutkivali, nakon izlaska na povrsinu fasistickih aveti poput Sakica, Rojnice i slicnih, postaju pretezak i nepotreban balast za oficijelni Vasington; u Albaniji, koja se jos dugo nece oporaviti od haosa, Klintonovoj administraciji naklonjena vlada Fatosa Nanoa ne stoji preterano stabilno; u Makedoniji se vec siri panicni strah od mogucih posledica ozbiljnih sukoba na Kosovu....
Znaci, americka diplomatska racunica je, po svemu sudeci, morala pokazati da je povodom Kosova, ipak, neophodno prihvatiti kompromis i ponesto zrtvovati kako bi se na drugoj strani dobilo ono sto je Vasingtonu na Balkanu oduvek bilo mnogo vaznije: mir i stabilnost po svaku cenu. Tako se, verovatno, stiglo i do zamisli o jos jednom kompromisu i diplomatskom aranzmanu sa vec dobro znanom pregovarackom musterijom iz Dejtona Slobodanom Milosevicem. Zato je, valjda, ponovo morao bi pozvan u pomoc i Ricard Holbruk, Milosevicev stari znanac i partner za diplomatski poker.
Sporazumom o pocetku pregovora o Kosovu svi bi neposredni akteri sada mogli biti zadovoljni, jer svi ponesto dobijaju: Srbi i Albanci sansu za mirno resenje nesporazuma i izbegavanje najgoreg ishoda, Amerikanci znacajne diplomatske poene. Ali i svi ostali, a narocito susedi i evropske zemlje koje bi od novih sankcija i komplikacija na Balkanu i ovoga puta verovatno imale vise stete nego koristi, sada mogu da odahnu.
Naizgled, jedini gubitnik mogao bi biti nesudjeni diplomatski i pregovaracki posrednik, bivsi spanski premijer Felipe Gonzales. Nakon sto je nedavno definitivno otisao i sa funkcije prvog coveka svoje Socijalisticke partije u Spaniji, ovaj istaknuti evropski politicar i drzavnik u prilici je da sada za sebe trazi novi odgovarajuci posao. Kada mu je ponudjeno da se prihvati posredovanja na Kosovu i da, hteo ne hteo, tamo mozda postane i neka vrsta guvernera ili sefa protektorata, poput Benjamina Kalaja koji se na takvoj funkciji svojevremeno proslavio u Bosni, Gonzales izgleda nije bio preterano odusevljen. S dobrim razlozima. Stoga bi, valjda i on sada mogao da bude zadovoljan i da odahne, jer je sticajem okolnosti oslobodjen te nezahvalne duznosti. Na kraju krajeva, bilo bi mnogo prirodnije i pravednije da politicaru formata kakav je Felipe Gonzales, bude eventualno ponudjeno da postane prvi covek Evropske unije i, recimo, sedne u stolicu Zaka Santera, umesto sto mu je bilo ponudjeno da bude diplomatski posrednik i svojevrsni "guverner" Kosova...
Jer, ako cemo bas po pravdi, onda povodom Kosova prvo treba da se, oci u oci, pogledaju Slobodan Milosevic i Ibrahim Rugova.
Stevan Niksic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.