KOSOVO I SVET

GORKA SARGAREPA

Beograd nestrpljivo prizeljkuje nastavak pregovora sa kosovskim Albancima, nadajuci se skidanju i preostalih sankcija, dok Albanci zatezu i ucenjuju, u zelji da unapred iskamce sto vise.

Nestrpljivi Ricard Holbruk, gladan diplomatskog i licnog uspeha po svaku cenu, nacinio je nesto sto bi moglo da lici na pocetnicki gaf, ukoliko i to nije samo deo brizljivo rezirane predstave: brzo je otkrio sve svoje karte u kosovskoj partiji pokera.

Najpre je cinicno obznanio kako je na Kosovo dosao tek da tu "slusa i uci". A odmah potom je jednim jedinim potezom sustinski izmenio karakter citave igre, iznoseci na videlo celu istinu o novoj velikoj diplomatsko-trgovackoj transakciji zamisljenoj u Vasingtonu. Ponudio je velikodusno, u svom vec poznatom stilu, sansu Beogradu da izbegne dodatne neugodne sankcije i time pokazao jasno da jasnije ne moze biti da Rugova mora da prihvati sve sto mu se kaze (i obratno!), te da Vasington, kada su Srbija i Kosovo u pitanju, do misljenja svojih evropskih i drugih saveznika u Kontakt-grupi drzi koliko i do lanjskog snega...

Uostalom, dovoljno je prisetiti se ko je od evropskih i ostalih diplomata, izvan Amerike, aktivno ucestvovao u sklapanju Dejtonskog sporazuma sa balkanskim vodjama: niko! Medjutim, razlika izmedju ondasnje i danasnje situacije je u tome sto su Amerikanci, svojevremeno, dugo oklevali da se neposrednije umesaju u jugoslovensku krizu i cekali da evropske zemlje i njihovi diplomati, kao i predstavnici UN (u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini) najpre realizuju sve svoje ambicije i posrednicko umece. A sada je, izgleda, Vasington odlucio da sve konce u sprecavanju novog masovnog krvoprolica na Balkanu blagovremeno uzme u svoje ruke!

Iako su sa Kosova i proteklih dana stizale vesti o zestokim okrsajima i ljudskim zrtvama, o policajcima koje tamosnji Albanci nemilice ustreljuju kao glinene golubove i ubijenim pripadnicima "Oslobodilacke vojske Kosova" ("teroristima" za jedne ili "borcima za slobodu" za one druge), koji se sada pominju samo brojem, kao odstreljeni zecevi, svetu je pruzeno bar malo utehe u formi ranije nezamislive slike na televiziji: Ibrahim Rugova, na kanabetu kod Slobodana Milosevica u Belom dvoru, razvalio usta u osmeh od uva do uva, kao Pinki kada je ugledao Tita...

Sve je ubrzo nakon susreta Milosevic-Rugova u americkoj reziji krenulo prema zamisli glavnih autora velike predstave: lideri vodecih zemalja razvijenog sveta okupljeni na sastanku G-8 u Birmingemu su pozdravili ovaj dogadjaj "kao pocetni korak u dobrom pravcu", ministri Evropske unije u Briselu su zbog toga "odlozili do daljnjeg" prethodnu odluku Kontakt-grupe o zabrani investicija u SR Jugoslaviju (rekavsi, istina, da ce jos "sacekati i videti" kako ce se stvari dalje odvijati), a visoki predstavnici zemalja clanica Kontakt-grupe su potvrdili da su svoju odluku o sankcijama "suspendovali"... Narednih dana trebalo bi, kazu, jos da razmotre da li ce nastaviti da "drze na ledu" jugoslovenska sredstva u inostranstvu i "ublaziti" jos neke kaznene mere protiv Beograda...

Suspenzija i odlaganje najavljenih sankcija trebalo bi, cini se, da se odvija sukcesivno, onako kako budu tekli srpsko-albanski pregovori. Sto bi moglo da znaci da je "kljuc" za ukidanje sankcija protiv Beograda fakticki, makar samo privremeno, predat u ruke politickim vodjama kosovskih Albanaca.

OPSIRNIJE U NIN-U!

DR ZORAN DJINDJIC

CRNO NA CRNOM

Zoran Djindjic, predsednik Demokratske stranke, bio je prosle nedelje gost Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije. Tokom cetvorodnevne posete Londonu razgovarao je sa predstavnicima Laburisticke i Konzervativne partije. Posetio je i i Institut Adam Smit koji je specijalizovan za zemlje u tranziciji, razgovarao je i sa engleskim predstavnikom u Medjunarodnom monetarnom fondu. Najzad, susreo se i sa princom Aleksandrom Karadjordjevicem.

Razgovor i zapocinjemo londonskim utiscima o trenutnoj situaciji u Jugoslaviji.

Zoran Djindjic odgovara ovako: Opsta je zabrinutost zbog politike koja se vodi u Srbiji. Jednostavno, u Londonu ne mogu da razumeju politicku logiku srpskog rezima. Ne mogu da razumeju kako neko, na kraju 20. veka, pokusava da sacuva ideoloski, politicki i ekonomski sistem sredine ovog veka, i kako se to vlast u Srbiji tako kocka sa buducnoscu zemlje i drzi je izolovanu od medjunarodnih tokova.

A ovo su poslednje godine kada se utvrdjuju neke startne pozicije za 21. vek, kada se vrsi raspodela dobara i podela sansi na globalnom planu za narednih pedeset godina.

Ispada da imamo najgoru vladu u Evropi?

- Da, tako ispada. I u Londonu misle da se danas sa svakom vladom u Evropi moze uspostaviti kontakt, cak i sa vladom Belorusije, pa i Albanije samo ne sa vladom Srbije. Britanci s kojima sam razgovarao otvoreno su mi rekli da dok je Milosevic na vlasti, nijedna ozbiljna zemlja na svetu nije spremna ozbiljno da razgovara sa vlastima u Srbiji. To je, na neki nacin, postalo i pitanje politicke higijene.

Da li samo politicke higijene?

- Milosevicev rezim je stavljen u mentalni karantin. Niko vise ne moze i ne zeli da shvati sta Milosevic hoce.

OPSIRNIJE U NIN-U!

STRAJK ORUZARA U KRAGUJEVCU

GOLI KO PISTOLJ

"Zastava Namenski prozvodi" je fabrika koja umire. Njen grobar je Slobodan Milosevic, kategoricni su strajkaci

Ne talasa samo mutna Lepenica ovih dana u Kragujevcu. Talasa se i u "Namenskoj". Iza velike fabricke kapije prizor daleko od odnog nekadasnjeg. Onog, na koga podsecaju jos samo prasnjave plakate za davne zasluge, koje sada skupljaju prasinu po kancelarijama fabricke uprave. Izduzeni po improvizovanim krevetima, prekriveni "socijalnim" cebicima, neobrijani, iznureni, umorni, kragujevacki oruzari gladuju. Njih cetrdeset devet. Vec deveti dan. I gladovace jos, dok ne dobiju ono sto im pripada, ili dok ne umru. A traze ono najnuznije - isplate zaostalih plata, toplih obroka i regresa.

Ustvari razlozi za strajk i nisu tako jednostavni. Strajkaci su u svom zahtevu taksativno nabrojili koje zarade moraju da im budu isplacene, a naveli su i rok - do 10. aprila. Fabricke vlasti su bile spremne da ispune ove zahteve, medjutim, ne u ovom roku, vec do 29. aprila, od kada bi i pocela redovna isplata zarada i to na dve nedelje. Medjutim, dve strane se u ovoj prici nisu nasle i strajk i dalje traje.

A traje jer je ljudima preko glave doslo to da nista ne rade. Oko 40 odsto radnika "Namenske" je na prinudnom godisnjem odmoru. Fabrika im, doduse, placa 60 odsto od plate, ali to njih ne tesi. Oni hoce jednostavno da rade. Da kao nekad proizvode delove za topove, tenkove. Da zastava bude kao sto je bila.

Sve je po recima strajkaca pocelo kada su se fabricki i kragujevacki rukovodioci koji su mogli nesto da urade za ovu fabriku, dohvatili fotelja "u Beogradu", pa zaboravili na to ko su i odakle su. Zato je i Tomislav Nikolic, "popio" najvise zvizduka na protestnom mitingu oruzara u sredu. A i njegovi radikali gladuju i stide ga se. Stide se oruzari i svoje dece, kojoj nemaju ni hleb da kupe. "Sasa nece da trazi hleba. On zna sta znaci - nema" pise u svom otvorenom pismu jedna radnica, koja nije uspela da ga procita pred okupljenim kolegama na protestu ispred gradske skupstine, jer je pala u nesvest.

OPSIRNIJE U NIN-U!

NESTO TRECE

REC PISCA KNJIGE "SLAVNI GOSTI SRBIJE" RADOVANA POPOVICA

Bili smo zanimljivi za posetioce. Privlacili su ih ovi krajevi, intrigirala ih je zemlja koja se nalazila izmedju Istoka i Zapada, izmedju onog ortodoksnog socijalizma i klasicnog kapitalizma... Mi smo bili, kako se to i govorilo - nesto trece... Dakle, bilo je medju gostima Srbije i radoznalaca, i avanturista, ali i biznismena, ljudi koji su dolazili zbog svoga dela ili su, pak, prikazivali svoju umetnost, vestinu i umece... No, bilo kako bilo, narocito poslednjih pola veka, cini mi se, bili smo zaista integralni deo sveta - nema, takoreci, nijedne vidjenije licnosti iz umetnosti, bilo da je rec o knjizevnosti, pozoristu, muzici i filmu, koja nije ovde bila.

Ta kulturna saradnja sa svetom narocito je bila intenzivna uspostavljanjem medjunarodnih manifestacija prvog reda: FEST-a, BITEF-a, BEMUS-a i Oktobarskih susreta pisaca u Beogradu. Te manifestacije, zahvaljujuci entuzijastima koji su ih osnovali i godinama vodili, uspele su da u Srbiju dovedu istinske velikane svetske umetnosti.

Mislim da ce jedna ovakva hronika kulturnih dogadjanja kod nas, kada su stranci u pitanju, biti zanimljiva jednoga dana i kulturolozima, i antropolozima, i sociolozima kulture, i uopste ljudima koji budu proucavali istoriju kulturnog zivota Srbije i Beograda u ovom veku. U knjizi se vidi ili se, pak, nazire utisak velikana umetnosti o nasoj sredini, a on je, cini se, uglavnom lep i prijatan. Ti dolasci su se proredili, zbog prilika u kojima smo ziveli, ali nisu sasvim prestali. No, do kraja veka ima jos nesto vise od jedne godinice...

NIN JE VASA TRADICIJA!

ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!

GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO

dostava obicnom postom 270,00 DEM

dostava avionskom postom 420,00 DEM

ili protivvrednost ostalih valuta

Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)

na racun EKSIM BANKE,

Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,

11000 Beograd, Jugoslavija

NIN SE CITA I CUVA!