OD KOSOVA DO KOSOVA
Svojevremeno je Crkva izvucena iz "ilegale" upravo zbog kosovskog problema koji je tada posluzio za stvaranje novog "oca nacije". Milosevic poslovicno nije imao samilosti prema onima koji su ga stvarali tako da je u novom naletu kosovskog problema, bez pardona i ignorantski, odbio usluge nase najstarije institucije
Pre deset i vise godina, covek koji je govorio pred americkim kongresom o Kosovu i stradanju Srba, bio je patrijarh Pavle, tada episkop rasko-prizrenski. U periodu od 1987. do 1990. godine Srpska pravoslavna crkva Sveti arhijerejski sabor odrzala je na teritoriji Kosova cak tri puta, sa zeljom da svojim prisustvom da podrsku srpskom zivlju i stvori osecaj da je Crkva uz njih. Od tada, ni jedan Sabor nije odrzan u Peckoj patrijarsiji, niti je kosovsko pitanje postavljeno ozbiljnije, vec samo uzgred, u globalnim saopstenjima. Do danas.
Nedavno zavrseni Sabor Srpske pravoslavne crkve ponovo je u prvi plan stavio Kosovo, mada na nesto drugaciji nacin nego ranije. Umesto da se sve obavi u tisini i iza zatvorenih vrata, a da se tek na kraju izda saopstenje, poslovicni muk prekinut je ranije. Uz blagoslov patrijarha prekinuo ga je episkop rasko-prizrenski Artemije koji je, po cetvrti put, uputio pismo predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu sa molbom da ga primi na razgovor u kome ne bi bilo ni reci o "stranackim i ideoloskim opredeljenjima, vec o golom zivotu". Odgovor je bio negativan. Nekoliko dana kasnije ponudjen je "popravni" iza koga je stao citav Sveti arhijerejski sabor sa pozivom da organizuje susret izmedju celnika obe clanice federacije. Zavrsen je razgovorom sa crnogorskim rukovodstvom, dok predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic nije cak ni svojim omiljenim - "putem telegrama" odbio ponudjeno gostoprimstvo.
Nista neocekivano kada se zna da je Kosovo karta na koju je Milosevic odlucio da zaigra sam i da, bez obzira na ishod, samo svoju glavu okiti lovorovim vencem. Srpska pravoslavna crkva, sa druge strane, nije mogla da se pomiri s cinjenicom da je odbacena upravo u onom delu koji ju je, posle 45 godina razdvojenosti od drzave, 1990. godine ponovo ujedinio.
Usledile su teske reci. Sabor je neodazivanje predsednika Jugoslavije ocenio kao "nekorektan stav koji ne doprinosi stvaranju klime za resavanje sudbinskih problema", dok je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije bio daleko direktniji: "Nismo ocekivali da se jedan odgovoran covek, sa najviseg mesta, tako ponizavajuce ponese prema najstarijoj ustanovi ovoga naroda i njenoj zelji da ulozi svoj moralni, istorijski i duhovni autoritet kako bi pomogla uspostavljanju mostova unutar same drzave."
Opsirnije u NIN-u!
CEKAJUCI LEGALITET
"Bulatovic za Crnu Goru i nije premijer savezne vlade i njega ne treba smjenjivati jer on nije legalno ni postavljen. On je covjek koju je tu funkciju uzurpirao zloupotrebom saveznog parlamenta i to savezni parlament mora da rijesi"
Pet dana uoci parlamentarnih izbora koji ce prelomiti sudbinu manje jugoslovenske republike, premijer Crne Gore je jedan od retkih jugoslovenskih i crnogorskih funkcionera koji je obavljao svoj posao. Ekspresno izabrani savezni premijer Momir Bulatovic i njegovi ministri odlozili su za nekoliko nedelja rad na jacanju savezne drzave ne bi li obisli i najmanja naselja u Crnoj Gori i gradjanima objasnili da im je neophodna efikasnija savezna vlada. Radikalski ministri iz Srbije zaboravili su na potrebu da se "hitno rese narasli problemi" i ukljucili su se u izbornu kampanju. Na terenu se, naravno, danima nalaze i mnogi crnogorski drzavni funkcioneri. U razgovoru za NIN gospodin Vujanovic nije delovao kao politicar koji ce pristati da vodi vladu sa ingerencijama sibirske gubernije ili nekog od tradicionalno neuspesnih jugoslovenskih preduzeca. Jos manje je delovao kao covek koji razmislja o porazu i odlasku sa politicke scene. Predsednik crnogorske vlade je, dakle, optimista s drzavotvornim razlogom.
Novi jugoslovenski premijer Momir Bulatovic najavljuje ovih dana stvaranje jedinstvene policije, Sluzbe bezbednosti i Jugoslovenske televizije, sto je vladajuca partija Crne Gore ocenila kao pokusaj unitarizacije Jugoslavije. Da li strahujete da ce vasa vlada ostati bez svojih ovlascenja?
- Kao sto ste i sami rekli, to je zestoka tendencija unitarizacije i to je sigurno bila i projekcija odlaska gospodina Bulatovica na saveznu funkciju na kojoj se sad sasvim nelegalno nalazi. On je na samom pocetku rekao da ima ambiciju da da mogucnost da se televizija JUL-a projektuje u programu u Crnoj Gori i u Srbiji, sto je ocigledno njegova namjera da tom vrstom informacija indoktrinira gradjane Crne Gore i da ukine republicke sluzbe Drzavne bezbjednosti i centralizuje sluzbu Drzavne bezbjednosti na saveznom nivou. To je posljedica njegovog zestokog sukoba sa Ministarstvom unutrasnjih poslova i posebno sa sluzbom Drzavne bezbjednosti, koji postoji od naseg unutarpartijskog sukoba kao posljedica njegove licne animoznosti prema toj sluzbi i rukovodiocima. Sada zeli zbog jednog licnog negativnog odnosa da ukine jednu sluzbu, sto pokazuje do koje mjere on zloupotrebljava svoju navodnu funkciju predsjednika savezne vlade. On hoce da ukidanjem sluzbe Drzavne bezbjednosti ukine samu drzavnu bezbjednost koja je atribut svake drzavnosti i koja obezbjedjuje sigurnost svake drzave i unutar nje i od uticaja spoljnih faktora, koji mogu da tu drzavnu bezbjednost ugroze. Izvjesno je, za to nema nikakvih faktickih i normativnih potreba i Crna Gora ce sve uciniti da se to ne desi.
Koje mehanizme Crna Gora moze da upotrebi u zastiti tih institucija, odnosno prava da ima sopstvenu policiju, drzavnu bezbednost?
- Nasa skupstina je vec saopstila da nece priznati nelegitimne odluke Savezne skupstine, u kojoj ucestvuju poslanici kojima je Skupstina opozvala mandat. Prema tome, sve te odluke, kao sto je odluka o smjeni prethodne vlade, odnosno o izboru aktuelne vlade, i svaka buduca odluka u sastavu Vijeca republika u kojoj ucestvuje sest poslanika iz Crne Gore kojima je oduzet mandat, nema svoju legitimnost za Crnu Goru, pa i svaka zakonska projekcija koja bi se od strane te skupstine usvojila, za Crnu Goru ce biti neprihvatljiva. Prema tome, ne postoji mehanizam da se donese zakon, ukoliko u njemu ucestvuje ovih sest poslanika i apsolutno vjerujem da nema mogucnosti legaliteta bilo kakva zakonska projekcija centralizacije Sluzbe drzavne bezbjednosti ili u bilo kojoj drugoj projekciji koja bi se donijela od strane Vijeca republika koje je nelegitimno.
Kako biste protumacili tu ogromnu zelju nove savezne vlade i premijera da kontrolisu ovu sluzbu? Vi, kao bivsi ministar unutrasnjih poslova, mozete o tome vise da kazete.
- Mislim da su u sustini dva razloga opredijelila Momira Bulatovica da to ucini. Prvi razlog je potreba da unitarizuje Jugoslaviju u jednom znacajnom segmentu u kome drzavama pripada nadleznost, a to je segment drzavne bezbjednosti. Nema drzave bez drzavne bezbjednosti. Funkcija drzavne bezbjednosti je jedan od atributa svake drzave. Ukoliko tu funkciju redukujete, onda ste u tom dijelu napravili unitarizaciju kojoj se Crna Gora veoma protivi. Gospodin Bulatovic ima i sasvim licni razlog koji sam vam saopstio. To je covjek koji ima krajnju animoznost prema Sluzbi drzavne bezbjednosti, koji je vrlo personalno negativno nastrojen prema ljudima koji obavljaju taj odgovoran posao, koji im se i zbog toga sveti sa namerom da im oduzme sluzbu. Sada se nalazimo u jednoj situaciji koja je krajnje paradoksalna, da zbog jednog sefa drzavne bezbjednosti sa kojim je on u sukobu, hoce da ukida Sluzbu drzavne bezbjednosti. To, naravno, nijedan ozbiljan i odgovoran drzavnik ne bi sebi dozvolio. On bi se izdigao iznad svoje licne emocije i usao u sferu drzavnog interesa. Medjutim, ocigledno je da gospodin Bulatovic to ne moze.
Zasto mislite da ne moze? Da li mislite da je razlog u njegovim saveznicima ili pokroviteljima u Beogradu, koji insistiraju na takvoj jednoj tendenciji ili je to autohton zahtev gospodina Bulatovica?
- U ovom dijelu mislim da je to autohton zahtjev gospodina Bulatovica. Nije gospodin Milosevic nikada iskazivao potrebu centralizacije te sluzbe. To je projekcija koju mu je sugerisao gospodin Bulatovic upravo iz svog negativnog odnosa prema Sluzbi drzavne bezbjednosti Crne Gore. Izvjesno je da on hoce sada tu projekciju da ostvari na saveznom nivou, ali je isto tako nesumnjivo da on to nece moci, jer Savezna skupstina nema legitimnost za donosenje zakona, buduci da u njenom radu ucestvuju poslanici kojima je oduzet mandat.
Gradjani Crne Gore ocekuju izbore za novi parlament Crne Gore u grcu i strahu od novih sukoba. U kojoj meri su realne price o novim protestima, sukobima sa policijom, ponistavanja izbora i, na kraju, uvodjenju vanrednog stanja?
- Izbori u Crnoj Gori vode Crnu Goru ka jednoj buducnosti koja je, izvjesno, buducnost u okviru Jugoslavije, u okviru dvije ravnopravne republike - Srbije i Crne Gore, i jednakih gradjana na prostoru Jugoslavije. Dakle, Jugoslavija je nas strateski interes. Nakon izbora bice jasno da cemo moci da je sacuvamo u onom obliku kakva je ustavno koncipirana i bice jasno da cemo moci da sacuvamo i drzavnost Crne Gore i njenu ravnopravnost u okviru Jugoslavije. Sigurno je da gospodin Bulatovic ima projekciju koja je sasvim drugacija, o kojoj smo prethodno razgovarali - unitarizaciju Jugoslavije radi ocuvanja svoje vlasti koju sada ima i hoce da ima na saveznom nivou. Naravno da ocekujemo da ce nakon poraza, koji je izvjestan na majskim izborima, da ucini niz postupaka zloupotrebljavajuci svoju nelegitimnu funkciju, ali mislim da postoje sasvim jasni mehanizmi da se Crna Gora zastiti. Mehanizam koji su saopstile Skupstina i vlada Crne Gore mislim da ima punu svoju pravnu, politicku i fakticku prohodnost i mislim da te iluzije gospodina Bulatovica nece imati nikakve sanse da se ostvare.
Citav intervju mozete procitati u NIN-u.
SA RADIKALIMA NIKUDA I NIKADA
Razgovarati o bilo kakvoj novoj saveznoj vladi, u kojoj bi i radikali Vojislava Seselja nasli mesta, uzaludan je posao. Ne ta vlada, ne samo ta, nego nijedna vlada, bilo gde i bilo kad, nikada nista korisno ni za Srbiju ni za Jugoslaviju ne moze uciniti, sa radikalima u njoj - kaze Draskovic
Gde je danas Srpski pokret obnove, a gde Vuk Draskovic? Mogli smo da vidimo, ovih dana, kako njegovi poslanici u Skupstini Srbije, beskompromisno napadaju "crveno-crnu koaliciju", cija je vlada, ne pitajuci ama bas nikoga sa univerziteta, skrojila novi zakon o visokom skolstvu, zakon koji upravo govori gotovo sve o pomenutoj koaliciji. Oni, udruzeni, ne rade nista drugo nego ostvaruju plan totalitarni: sve sto je u Srbiji slobodno, zauzdati, a nasi studenti nisu tu nimalo "nevini".
Dakle, od republicke vlade - nista novo. Moze li se bar nesto bolje ocekivati od savezne? Da li Srpski pokret obnove hoce u vladu, da li ga je iko zvao, i sta Vuk Draskovic ocekuje? Govorilo se i govori da bi mogao da bude ministar spoljnih poslova. Bar zna engleski, za razliku od Zivadina... Sam Vuk Draskovic na ovu primedbu nije reagovao veselo. Vrlo je ozbiljno rekao da to ne bi bilo samo zbog engleskog... I tako dalje.
Nije proslo sto dana nove republicke vlade, ali nismo ni daleko od tog "jubileja". Ako podjemo od toga da se dan po jutru poznaje, kako biste, gospodine Draskovicu, ocenili ovu, kako su je mnogi vec nazvali CCK vladu, odnosno crveno-crnu koaliciju na vlasti?
- Nema nijednog plusa u dosadasnjem radu ove vlade. Umesto ocekivanog ukidanja spoljnog zida sankcija, suocili smo se sa novim sankcijama, devalvacijom. Dinar je izgubio najmanje polovinu od svoje vrednosti. U zemlji je oko 80 odsto zaposlenih, kao i penzionera, kao i onih koji su nezaposleni - gladno, ili su na ivici gladi.
Na Kosovu i Metohiji se gine svakodnevno, a pregovori sa albanskom stranom docekani su nespremno, bez usaglasene srpske platforme. Istovremeno, politicke napetosti unutar Crne Gore zategnute su do moguceg bratoubilackog obracuna, a razmirice izmedju zvanicnog Beograda i Cetinja opasno ugrozavaju jedinstvo savezne drzave.
Najposle, ova vlada je ukinula ono sto se nije usudjivala da ukine ni komunisticka diktatura posle Drugog svetskog rata. Ukinula je ne samo autonomiju univerziteta nego i slobodu nastave, slobodu svakog naucnog rada i misljenja na univerzitetu. Od juce - 26. maja - Srbija nema univerziteta. Od juce, ono sto je preostalo od univerziteta, nalazi se pod prinudnom upravom opasnog ideoloskog jednoumlja i nerazumlja, pre svega, JUL-a i Srpske radikalne stranke.
Konacno, sa ukidanjem autonomije univerziteta Seselj i JUL isukali su pendreke na studente, tako da ova vlada zemlju vodi u otvorenu nacisticko-fasisticku diktaturu.
Meni nije lako kada redjam ove cinjenice i kada ih komentarisem, jer se bar u podsvesti osecam pomalo i odgovornim za ovakvo ubrzano propadanje Srbije i za ovu sramotu. Da je Srpski pokret obnove usao u vladu, niceg od ovog ne bi bilo ili bi doslo do krize vlade, u sta sumnjam.
Svih tih meseci, dok su trajali pregovori, i ala i vrana i kuso i repato, a narocito iz nekakve samozvane demokratske opozicije i njenih medija upirali su prstom na SPO kao stranku koja ce da izda demokratsku Srbiju i nasilno od Seselja pravili nekakvu demokratsku nadu i alternativu. Naravno da nisam drzao mnogo do tih pamfleta, ali, na odredjeni nacin, oni su proizvodili odredjeni ucinak na raspolozenje u samom Srpskom pokretu obnove.
Kada smo kod tih spletki, vi znate da je jako tesko, kad krene neka prica, da covek uopste razumom, argumentom i bilo cime nesto zaustavi i da dokaze da nije tako. Danas se, recimo, prica da je Srpski pokret obnove daleko blizi rezimu nego sto je blizu opozicije, koja se zove i demokratska opozicija. Nazalost, verbalni dueli izmedju vas i Zorana Djindjica traju. Ljudi koji zele promenu i rezima i sistema prosto su ocajni i ne vide kraj svega ovoga, jer je demokratska opozicija danas u ostrom sukobu i u svadji...
- Srpski pokret obnove je opozicija ovom rezimu i jedina je opozicija rezimu. Nastojanje da se od nicega nesto stvori i proglasi snagom puklo je kao mehur od sapunice pre neko vece, kada su sve te takozvane demokratske stranke, udruzenja i ostali antiespeovski stabovi na Trgu slobode skupili hiljadu ljudi, i to skupa sa kisobranima.
Najavljivati na sva zvona miting odbrane univerziteta, nezavisnost medija i miting podrske reformskim snagama u Crnoj Gori, a skupiti hiljadu ljudi, to znaci davati odresene ruke gospodinu Seselju da isuce pendrek na studente, sto je on sutradan i uradio. Naravno, sada gospodin Seselj i njegovi nalogodavci iz JUL-a imaju pred sobom naopaku racunicu jer misle da samo hiljadu ljudi imaju protiv sebe, a zaboravljaju da je Srpski pokret obnove samo desetak dana pre toga na bespuce, na Ravnu goru, na planinu do koje se ne stize ni pristojnim putem, niti ima struje ni vode, okupio vise od stotinu hiljada ljudi.
Sa velikom zanesenoscu, gotovo bez imalo kriticnosti, srbijanska demokratska opozicija, potpuno se okrenula ka Milu Djukanovicu; vi niste. Vi ste ipak imali drukcije stavove i drukcije govore. Bilo je cak i rezerve, a i kriticnosti. Ko gresi - vi ili oni?
- Ako ima greske, ima je kod mene, jer onaj koji ne postoji ne moze ni da gresi. Evo, na mom stolu su "Osnove programa za novi pocetak" gospodina Mila Djukanovica. Nema tu niceg sto ne potpisujem. Nema tu niceg sto nije u skladu sa programskim opredeljenjima Srpskog pokreta obnove. Istovremeno, prilikom konsultacija oko novog mandatara savezne vlade, gospodin Bulatovic je u jednom duzem i otvorenom razgovoru sa mnom saopstio gotovo istovetnu stvar, gotovo istovetan program.
Nasa pozicija je da programska opredeljenja koja su nam bliska podrzavamo, ali da se u crnogorsko-crnogorske politicke razmirice i kavge necemo da mesamo i da necemo da navijamo. Ko god da pobedi, a po cenu da potekne jedna kap krvi, svi cemo biti porazeni.
Kada smo podrzali izbor gospodina Bulatovica za saveznog premijera, jasno smo kazali da podrzavamo program koji je najavio da ce biti primenjen odmah posle odrzavanja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, a rekao je da ce se savezna vlada zaputiti ka evropskim tokovima, brzom i hrabrom ukljucenju nase zemlje u sve medjunarodne organizacije i forume i da ce biti stavljena tacka na glupu samoubilacku politiku proglasavanja Sjedinjenih Americkih Drzava za srpskog neprijatelja, da ce apsolutno biti postovani rezultati izbora u Crnoj Gori i da ce gospodin Bulatovic pruziti obe ruke pomirenja gospodinu Milu Djukanovicu. Ne vidim sta od ovoga nije trebalo podrzati, uz ogradu koja je usledila.
Ceo intervju mozete procitati u NIN-u.
TAMNA JE NOC
Porazavajuce je saznanje da vas je neko poslao na Kosovo da glumite glinene golubove. Skoro sve moje kolege i ja smo ucestvovali u poslednjem ratu na terenima Hrvatske i Bosne. Cini nam se da je scenario isti
Nas sagovornik insistira na anonimnosti. Pripadnik je Posebnih jedinica policije. U jednom albanskom selu nadomak granicnog prelaza Morine proveo je cetrdeset dana. Sokiran konfuzijom koja tamo vlada i losom organizacijom policijske sluzbe odlucio je da progovori za NIN.
U Beogradu na poslednjem sastanku pred put na Kosovo, nacelnik nase jedinice nam je rekao da cemo putovati u redovnim uniformama, onim koje svakodnevno nosimo u Beogradu, i da cemo u Djakovici obavljati redovne poslove i zadatke. Ipak, podrazumevalo se da spakujemo i maskirne uniforme. Nacelnik je naglasio da je na Kosovu skoro ratno stanje, te da pancire koje cemo poneti na ulasku u Kosovo stavimo kao blokadu na prozore autobusa. Tek kada smo stigli u Djakovicu primetili smo da na nasim pancirima pise da su proizvedeni 1990. i 1992. godine, a da im je rok trajanja pet godina. Dalje, na njima je pisalo da sluze kao zastita od pistolja. Vec svi znaju da se pripadnici OVK radije sluze puskama i rucnim bacacima. Malo je reci da smo bili revoltirani. Posle smo dobili raspored. Moje odeljenje je rasporedjeno u selo koje se nalazi petnaestak kilometara od Djakovice prema Decanima, nekoliko kilometara od granice. Znali smo da je u gradovima, pa i u Djakovici, situacija relativno stabilna. Najgore je po selima. Tamo se vodi pravi rat. U mestu u koje su nas poslali ne zivi ni jedan jedini Srbin. Tamo policijskog posla nema. Stanovnici su nas potpuno ignorisali. Jedino su Romi bili spremni na saradnju. Nekoliko kuca u selu je bilo njihovo. Donosili su nam dragocene informacije, pored ostalog i o broju Albanaca koji su ilegalno prelazili granicu. Oni su to znali jer su ti Albanci dolazili kod njih po konje da bi mogli da prenesu municiju. Pouzdano znamo da su iste informacije odlazile na nadlezno mesto u Djakovicu, ali da nista nije preduzeto. Svi su znali da je kompletno naoruzanje iz Albanije prelazilo preko granicnog prelaza Morine. Siptari su Romima zbog saradnje sa nama stalno pretili. Pretnje su se na kraju obistinile. Dva Roma su ubijena.
Opsirnije u NIN-u!
NIN JE VASA TRADICIJA!
ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!
GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO
dostava obicnom postom 270,00 DEM
dostava avionskom postom 420,00 DEM
ili protivvrednost ostalih valuta
Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)
na racun EKSIM BANKE,
Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,
11000 Beograd, Jugoslavija
NIN SE CITA I CUVA!
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.