(nastavak sa prve strane)

CRNA GORA

PRETPOSLEDNJA POBEDA

Ishod parlamentarnih izbora u Crnoj Gori posluzio je kao definitivna potvrda teze da je svaka pomoc Slobodana Milosevica radioaktivne prirode - telo vremenom slabi, a radijacija jaca. "Da Momiru svraka nije pamet popila, zamolio bi Sloba da mu ne pomaze, jer kome je on pomoga', taj se o jadu zabavio", zavrsava prodavac cigareta u glavnoj podgorickoj ulici svoju prigodnu politicku analizu o uzrocima iznenadjujuce ubedljivog Bulatovicevog i Milosevicevog poraza u Crnoj Gori. Rezultatima dugo niko nije verovao, Momirovi simpatizeri mislili su da je rec o jos jednoj lazi drzavnih medija, reformisti su govorili da je suvise lepo da bi poverovali u price o apsolutnoj vecini u parlamentu. Bili su to prvi izbori na podrucju bivse Jugoslavije, koje je pratila neizvesnost.

Iako su politicki teoreticari sa sumatovackog sveucilista u Momirovom preseljenju u Beograd videli odsjaje Miloseviceve takticke ingenioznosti, analiticari u podgorickom hotelu "Kazablanka" su u istom potezu videli osnovne razloge Bulatovicevog izbornog kolapsa. Parola "utece" i price o njihovom uhlebljenju u jugoslovenskoj prestonici, iz dana u dan je kod Momirovih nesudjenih glasaca krunila veru u cojstvo i cast narodnih socijalista, dok se kod ostalih smrtnika budila nada.

Pozicije reformske koalicije cementirane su i besprizornom kampanjom beogradskih medija, koji su u izbornoj tisini pronasli fantomsku tuzbu izvesnog Italijana protiv Djukanovica, pisali o teroru nad drugovima iz JUL-a, koji su bili "odseceni od sveta" i povezivali crnogorskog predsednika sa svim neprijateljima Jugoslavije. Niko, medjutim, nije tako plasticno izlozio razloge zbog cega niposto ne treba glasati za Bulatovica, kao sto su to cinili predstavnici srpskih socijalista i radikala i jugoslovenskih levicara. Podrzavajuci Momira, Slobu i jedinstvenu Jugoslaviju, oni su gradjane Crne Gore ubedjivali da im nisu potrebne tolike drzavne institucije i da treba izdrzati jos samo par godina dok Rusija ne postane velesila, a Ameriku stigne kazna za nedela nad srpskim narodom. "Nikada ti ja necu glasat'. Glasala sam prosli put Momira, al' se sad udruzio sa onijem nesojima. I dje cu da glasam, bolje da sjedim kuci i cuvam djecu", kaze penzionerka, Jovanka Radetic, koja dugo i slikovito prica o jednakosti, Titu i staroj Jugoslaviji, ali nema previse lepih reci o Jugoslovenskoj levici, tesko porazenoj od Partije prirodnog zakona i autenticnih, crnogorskih komunista.

Glasanje i prebrojavanje glasova u Crnoj Gori ce svakako ostati upamceni kao prvi izbori, ciji su rezultati prijatno iznenadili i najvise drzavne funkcionere - umesto sest do sedam mandata prednosti nad Bulatovicem, koalicija je osvojila apsolutnu vecinu. U kratkom nabrajanju razloga za neocekivano ubedljivu pobedu, pored Momirog preseljenja u Beograd, treba navesti pojacane socijalne aktivnosti vlade (penzije, deciji dodaci i vracanje devizne stednje), nesposobnost Milosevica da resi kosovski problem i dobre odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koji su u dobroj meri deplasirali optuzbe vladajuce porodice za antisrpstvo i antijugoslovenstvo. Bilo bi, zaista, neozbiljno ako bi se zanemarila iskonska potreba velikog broja biraca da glasaju za vlast, koju u ovom trenutku ipak personifikuje Djukanovic.

Novi raspored uloga na crnogorskoj politickoj sceni deluje obecavajuce : dosadasnju vladajucu partiju ce kontrolisati dve opozicione stranke, koje se vec zaklinju da ce potisnuti sve recidive apsolutne i neogranicene vlasti, a njih ce zajedno napadati i pritiskati Bulatovicevi i Milosevicevi socijalisti. Pripadnicima drzavnog aparata, koji se sa setom prisecaju lepih starih vremena, verovatno nece biti lako, ali ce onima koji su glasali za slogan "da zivimo bolje" mozda tako i biti. Cinjenica da je veliki broj Albanaca i Muslimana glasao za reformsku koaliciju nagovestava da bi Crna Gora mogla postati primerno i stabilno gradjansko drustvo na Balkanu, koje bi, kao takvo, steklo znacajne simpatije medjunarodne zajednice.

"Ako bi se moglo traziti idealan izborni rezultat za buducnost otvorenog i demokratskog drustva u Crnoj Gori, onda je to ovaj rezultat. Izgleda da dobro radja dobro, vec na samom pocetku. Mi smo stalno govorili, a sve to i pokazuje, da 90 odsto programa vladajuce koalicije potice iz programa Socijaldemokratske partije i vladajuce socijaldemokratije u Evropi. Svi demokratski potencijali, uz nijansiranja koje cemo ponuditi demokratskim opozicionim strankama, sada ce biti u vladi Crne Gore", kaze potpredsednik Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapic.

Izmedju dve ture pice i zdravljenja sa prijateljima i ostalim strancima u noci, simpatizeri boljeg zivota raspitivali su se o reakcijama "porazenih snaga", strahujuci da ce Crna Gora uci u novi krug postiizbornog kosmara. Funkcioneri vladajuce partije kategoricno su tvrdili da se nece tolerisati protesti na kojima "Crnogorci nece nositi nekakve serpe i lonce vec postovati herojsku tradiciju". Kreatori velike pobede Milana Milutinovica, koji je na predsednickim izborima prosto briljirao u kosovskim mestima pored kojih srpska policija ne sme ni da prodje, najavljivali su veliku izbornu kradju u Crnoj Gori. Uporiste su nasli u velikom broju posmatraca, centralnom birackom birackom spisku na Internetu i spreju, koji ogranicava pravo svakog patriote da ispunjava svoju gradjansku duznost koliko mu dusa iste. U Crnoj Gori se glasalo samo jednom.

Cinjenica da se par sati nakon zatvaranja birackih mesta, na drzavnoj televiziji mogao videti kompjuterski obradjen odnos snaga u Savniku, Pluzinama ili Andrijevici, predstavlja jos jedan samar Milosevicevoj nomenklaturi koja broji glasove dok opozicija ne iznemogne. Savetnik beogradskog Instituta drustvenih nauka, Vladimir Goati, koji je crnogorske izbore pratio u svojstvu posmatraca, ocenjuje da je Crna Gora sa ovim izborima dostigla nivo naprednijih istocnoevropskih zemalja. "Izbori su karakteristicni jer su se odrzali u zemlji od maksimalnog nepoverenja, pa su ugradjeni brojni mehanizmi za sprecavanje izborne kradje. Sama cinjenica da je zabelezeno oko 600.000 intervencija na birackim spiskovima, na kojima ima svega 450.000 glasaca, govori u kojoj meri su proveravani i pretresani ti spiskovi. Ne kazem da na ovim izborima nisu bile moguce mahinacije, ali je za njihovu realizaciju trebalo uloziti toliko napora, da im je bilo mnogo bolje da taj napor uloze u izbornu kampanju", ocenjuje Goati. Izbore u Crnoj Gori je, na kraju, priznala i Socijalisticka narodna partija, sto je propraceno sa velikim olaksanjem.

U sedistu partije je, medjutim, bilo nemoguce pronaci relevantnog sagovornika o razlozima poraza, a svi savezni funkcioneri otputovali su u ponedeljak ujutru u Beograd ne bi li nastavili misiju jacanja savezne drzave. Duhoviti simpatizeri pobednicke koalicije uporno podsecaju na obecanja Momira Bulatovica da ce podneti ostavku na mesto saveznog premijera, ukoliko SNP dozivi izborni poraz, jer je on govori uvek istinu. U razmatranju buducih prilika u Crnoj Gori ne bi valjalo iskljuciti mogucnost rascepa i u samoj Bulatovicevoj partiji, na one koje svoju buducnost vide u Crnoj Gori i one koji bi da deluju sa Dedinja. Najjaca opoziciona stranka mogla bi da dozivi deobu prilikom prvog radikalnog poteza Milosevica prema Crnoj Gori, ocenjuju istinoljubivi poznavaoci prilika. Prema izvorima NIN-a iz vrha vladajuce partije, u vreme donosenja saveznog Ustava desetorica funkcionera DPS napisalo je pismo u kome se ostro kritikuje najvisi pravni akt federacije jer su njime zapostavljeni interesi Crne Gore. Zanimljivo je da se od deset funkcionera DPS sedmorice opredelilo za Bulatovicevu partiju, dok je prvo potpis na protestno pismo stavio sadasnji savezni ministar pravde Zoran Knezevic.

Na dugom putovanju u Jevropu, sledeca stanica ce biti Beograd. Obecanje crnogorskog lidera da je pobeda na parlamentarnim izborima samo pretposlednja pobeda moglo bi da predstavlja jedno od najozbiljnih iskusenja za vladajucu porodicu. Sva je prilika da ce Milosevic nastaviti rat nerava sae zvanicnom Podgoricom, dajuci im i dalje pocasno mesto u bespreglednom nizu spoljnih i inih neprijatelja Jugoslavije, ali je sve ociglednije da takva taktika slabi njegove pulene u samoj Crnoj Gori. Mogucnost da vlasti u Beogradu i Podgorici postignu dzentlmenski sporazum o nenapadanju pri kome bi se Srbija i Crna Gora ponasale kao Kina i Hong Kong, deluju prilicno nerealno.

"Ne moze opstati jedna zemlja sa dva sistema, sem privremeno, jer takva podeljenost postepeno ali neumitno razara drzavno tkivo. Pobeda reformske koalicije zato predstavlja inocijalnu kapislu da cela zemlja pricvati koncept, koji je dominantan u svim razvijenim drustvima. Sada ustvari pocinje borba dva sistema -jedan bi da prosiri svoje vrednosti, dok bi drugi, konzervativni i julovski, zeleo da ga ugusi. Problem predstavnika ovog drugog sistema je sto ne shvataju da je taj proces nezaustavljiv", kaze potpredsednik Narodne stranke Dragan Soc.

U neformalnim razgovorima sa crnogorskim zvanicnicima se na stotinu nacina elaborira stav o Crnoj Gori u Jugoslaviji, a Jugoslaviji u Evropi i tvrdnja da ce Milosevic, posle ovog poraza, morati da napravi tegoban izbor izmedju smanjivanja vlastodrzackih aspiracija i novih poraza. Na jesen se ocekuju izbori u Republici Srpskoj, gde bi i Biljana Plavsic mogla da zabelezi neku svoju pretposlednju pobedu, dok bi se ujedinjeni levicari ponovo takmicili sa jogi-letacima. Teren na kome ovdasnji gospodar rata i mira dribla naciju postaje sve manji. A Dejo i Pedja ga nisu podrzali.

BATIC BACEVIC