KOSOVO

NASILJE ODUVALO DIJALOG

Pravi rat se ozbiljno priblizio Kosovu i Metohiji. Talas nasilja zahvatio je vise od trecine teritorije juzne pokrajine Srbije. Iz dana u dan se otvaraju nova zarista sukoba policije i ilegalne Oslobodilacke vojske Kosova (OVK). Broj zrtava u neobjavljenom ratu niko sa sigurnoscu ne moze da kaze.

Borbe oko regionalnog puta Pec - Decani - Djakovica, vodjene gotovo sedam dana, imale su obelezje ratne operacije. Predstavnici kosovskih Albanaca tvrdili su da je u tim borbama nastradalo na desetine njihovih sunarodnika, dok je policija objavila da nije bilo civilnih zrtava i da su stradali teroristi. Poginula su dva policajca, a petorica su ranjena.

Policija je u tim borbama, u regionu nadomak pogranicnog pojasa, za protivnika imala cvrsto jezgro ilegalne OVK. Ta organizacija, koja iz dana u dan dobija sve vise pristalica, ima desetine hiljada ljudi pod oruzjem. Procene broja kosovskih Albanaca u formacijama ilegalne OVK krecu se od deset do 30 000 pripadnika. Prema nekim podacima samo u Glodjanu, selu izmedju Decana i Djakovice, ima izmedju dve i tri hiljade naoruzanih kosovskih Albanaca pod komandom ilegalne OVK.

"Ta formacija nije za potcenjivanje. Njeni pripadnici nisu ljudi bez iskustva i vestine ratovanja. Nacin na koji izvode akcije, kako pripremaju teren za napad i nacin na koji grade utvrdjenja, potvrda je da su organizovani i da imaju dobre instruktore", kaze jedan policajac, koji je ucestvovao u borbama protiv pripadnika ilegalne OVK.

OVK se uprkos blokadi granice prema Albaniji, i dalje naoruzava. Granicari Vojske Jugoslavije zaplenili su, pocetkom nedelje, i prva dva nemacka raketna lansera "ambrust". Pripadnici OVK medjusobno komuniciraju radio vezom, a koriste i mobilne telefone. Imaju, tvrde policijski i vojni izvori, instruktore iz inostranstva. U njihovim redovima su i strani placenici, ciji broj niko pouzdano ne moze da kaze.

Diplomate koje su i prosle nedelje, u organizaciji jugoslovenskog Ministarstva unutrasnjih poslova, posetile Decane rekle su da je tu bilo "bojno polje", a neki od njih su pricali da u tom gradicu postoje dokazi o "okrutnoj pesadijskoj borbi". Jedan od njih je rekao da je "oko 60 odsto kuca koje je video unisteno", vecinom pesadijskom vatrom. "Kuce su unistene minobacackom vatrom i izresetane mecima, ali nismo videli nijedan dokaz koriscenja teske artiljerije." On je dodao da "OVK ima pomoc iz inostranstva, ukljucujuci i strane placenike".

"Nije tako lose kako se moglo ocekivati. Nije tako unisteno kao sto se navodi u ranijim izvestajima", ocena je jednog iz grupe od 60 diplomata. Jedan od njegovih kolega je rekao da je "juzni deo naselja Decani znatno ostecen", ali da je to "daleko od Vukovara, s kojim je deo stampe poredio Decane".

Predstavnici kosovskih Albanaca su jos dramaticnije pricali o posledicama sukoba. Portparol i clan Rugovinog tima Blerim Salja Decane je poredio sa Bosnom, posto je u pratnji americkog ambasadora u Makedoniji Kristofera Hila posetio to podrucje. On je tada rekao da je to "prva faza rata".

Istoga dana kada su diplomate posetile podrucje, oglasila se ilegalna OVK, pozivajuci sve kosovske Albance, muskarce od 18 do 55 godina, da se prikljuce "borbi za oslobodjenje zemlje". Stab OVK je trazio da kosovski Albanci "uzmu oruzje, zauzmu strateske tacke i bore se protiv srpske pesadije, artiljerije i oklopnih jedinica". Vrh te organizacije je, kako je saopsteno, "poslednji put pozvao albanske politicke subjekte da bezrezervno podrze OVK, prikljuce se i zajednicki pruze otpor".

OVK se prvi put oglasila pre dve godine s klasicnim teroristickim akcijama; jedna od prvih je pokusaj atentata na rektora Univerziteta u Pristini Radivoja Papovica. Krajem ove zime, krecu u prve vojne akcije. Predsednik Parlamentarne partije Kosova (PPK) Adem Demaci, jedan od najostrijih kriticara Rugovine politike, ocenjuje da OVK kontrolise vise od tri hiljade kvadratnih kilometara Kosova (ukupna povrsina te pokrajine je 10 887 kvadratnih kilometara) i oko 200 sela.

U albanskim politickim krugovima na Kosovu razlicito se gleda na postojanje OVK. Lider samoproklamovane "Republike Kosovo" Ibrahim Rugova ne zeli da komentarise postojanje OVK, tvrdeci da "nema dovoljno informacija", a njegov glavni politicki oponent Demaci OVK prihvata kao realnost i istice da je "njegova stranka prva odbila da OVK oznaci teroristickom organizacijom, sto su trazili ambasadori iz Beograda". Premijer "kosovske vlade" u egzilu Bujar Bukosi izjavio je albanskoj televiziji da njegova vlada nije osnovala OVK ali da je ta organizacija sada "realnost s kojom se treba suociti".

Uporedo sa borbama pocelo je iseljavanje ljudi. Predstavnici kosovskih Albanaca tvrde da je na desetine hiljada njihovih sunarodnika izbeglo, mnogi u Albaniju. Vlasti u Tirani pominju da je 20 000 kosovskih Albanaca prebeglo u Albaniju. Albanski izvori u Pristini govore o desetinama hiljada izbeglih, sto u Albaniju, sto u druge delove Kosova i u Crnu Goru, u koju je otislo oko 8 500 ljudi.

Policija tvrdi, medjutim, da su albanske civile iz sela duz druma Pec - Decani - Djakovica isterivali pripadnici OVK, a od njihovih kuca pravili utvrdjenja za napade na policiju. Vojne vlasti su, takodje, odbacile navode o desetinama hiljada izbeglih u Albaniju, jer, kazu, jugoslovenski granicari vec vise od dva meseca pojacano kontrolisu granicu sa Albanijom.

U najnovijem talasu nasilja, najvecem i najobimnijem od pocetka godine, jedva od zrtava je i, mukom ugovoreni i zapoceti, dijalog sestoclanih timova koje su odredili predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic i lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova. Od 22. maja ta dva tima nisu se sastala, a male su sanse da se to dogodi u ovoj nedelji. Milosevic i Rugova su, dogovarajuci se o pocetku dijaloga, ugovorili da se dva tima sastaju jednom nedeljno.

"U ovoj situaciji, kada traje nerazumno nasilje srpske strane, nema sastanaka i dijaloga. Nastavi li se ovako, sve su vece sanse da ce doci do strane vojne intervencije na Kosovu", uveren je jedan od clanova Rugovinog tima.

Vlasti u Beogradu ne pominju, kao ni predstavnici kosovskih Albanaca, prekid dijaloga, ali ne saopstavaju ni kada ce se odrzati nova runda. Glavni posao ugovaranja druge runde pasce opet na americkog ambasadora u Makedoniji Kristofera Hila. Njega predstavnici kosovskih Albanaca predstavljaju kao "posrednika", a predstavnici Beograda, mada se sastaju sa Hilom, javno ne govore o tim susretima. Hil je, po obilasku zone sukoba u podrucju Decana i Djakovice, kazao da ima "veoma mucan" utisak i da je "neophodno zapoceti pregovaracki proces i to ubrzanim tempom".

MILOS JEVTOVIC (Beta)