KURSUMI I DIPLOMATIJA
Dok se borbena masinerija NATO uveliko priprema za kaznjavanje Srbije, prema prosle nedelje svecano prikazanom scenariju predstave nad Albanijom i Makedonijom, Moskva pokusava da odigra posrednicku ulogu, o cemu svedoci i ponuda "kompromisne formule" koju su utanacili Boris Jeljcin i Slobodan Milosevic.
U subotu je u selu Bacevac na pitomom proplanku nadomak Podujeva sahranjen policajac Zivojin Lukic. Ubijen je tri dana ranije kod Obilica nedaleko od Pristine prilikom napada OVK na policijsko patrolno vozilo u kojem je stradao jos jedan policajac dok je njihov treci kolega tesko ranjen.
Bila je to jedna sasvim obicna kosovska smrt za ovo vreme, jer i Srbi i Albanci na Kosovu sada svakodnevno ginu od vatrenog oruzja. Prvi najcesce u policijskim uniformama, drugi po pravilu u uniformama iz zaliha nemacke armije, sa oznakama OVK na ramenu. Istina, ni civilne smrti od kursuma vise nisu retkost, buduci da se sirom Kosova vec puca na sve strane.
Porodicna kuca iz koje su ispraceni Zivojinovi posmrtni ostaci odavala je utisak uboge sirotinje; samo dve omanje prostorije i predsoblje toliko tesno da je sanduk sa telom pokojnika morao da bude iznet kroz prozor. Vecina mestana, rodjaka i prijatelja, koji su dosli da izraze saucesce clanovima porodice delovala je rezignirano, povredjeno. Policajci, clanovi posebnih jedinica MUP-a Srbije, koji su ispracali svog poginulog kolegu, bili su naoruzani i izgledali su prilicno nervozno. A, nekolicina njih je sve vreme bila rasporedjena unaokolo, s oruzjem "na gotovs", obezbedjujuci tuzan skup od eventualnih neugodnih iznenadjenja...
U nekoliko odvojenih incidenata, u subotu i nedelju, ubijena su jos cetiri policajca i ranjena dva vojnika Vojske Jugoslavije na Kosovu. U noci izmedju ponedeljka i utorka pale su i nove zrtve, na obe strane. Izmedju utorka i srede dogodio se novi napad na policijsku patrolu, jedan Srbin je kidnapovan, jednome je zapaljena kuca, vise njih je pretuceno...
Za to vreme, Pristina je delovala uobicajeno, nalik na Bejrut uoci izbijanja rata koji ce ovaj grad pretvoriti u gomilu rusevina: Albanci su se s veceri rano povlacili u svoje kuce, a retki Srbi koji su se i posle ponoci jos slobodno kretali ulicama, narocito oni mladji na povratku iz "srpskih" disko klubova, jedinih koji jos funkcionisu, bili su primetno glasni, kao da su i na taj nacin zeleli da odagnaju strah koji se oseca na svakom koraku.
A, na samo pola sata voznje od Pristine, u Malisevu, mestu pod kontrolom OVK, sasvim drugacija slika. Iako je novinaru NIN-a receno da tamo, kao Srbin, nije dobrodosao, brojne strane novinarske ekipe koje su se otuda vracale posvedocile su da na tom relativno velikom prostoru u samom sredistu Kosova funkcionise nesto nalik na posebnu albansku "drzavu". Tamo vise nema ni jednog Srbina, barem ne zivog, ako se ne racunaju onih dvadesetak ljudi koji su svojevremeno oteti i odvedeni "u nepoznatom pravcu", za ciju sudbinu kao da se vise niko i ne interesuje...
Zbog velike frekvencije stranih novinara i ostalih znatizeljnika koji sada svakodnevno posecuju to podrucje ("oslobodjenu" ili "okupiranu" teritoriju, kako ko vise voli) uspostavljen je cak i "pres centar" OVK u kojem "portparol", predstavljen kao Jakub Krasnici, svakodnevno drzi konferencije za stampu. Privilegovani izvestaci iz prijateljskih zemalja mogu da racunaju i na poseban tretman: obilazak sireg podrucja Drenice, posetu "glavnom stabu", intervju sa nekim od "komandanata"...
Inace, Krasnici je u ponedeljak posredstvom televizije u Tirani, cije programe prate i mnogi Albanci na Kosovu, porucio da je OVK spremna da, pod odredjenim uslovima, pregovara sa Beogradom, ali tek posto se sa Kosova povuku sve "srpske" oruzane formacije. Rugovu nije pominjao, mada je svima ocito zeleo da stavi do znanja ko stvarno kontrolise situaciju na terenu i ko jedini moze efektivno da govori u ime kosovskih Albanaca... Samo dan kasnije, predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci je priznao da su mnoge lokalne organizacije njegove i drugih stranaka na Kosovu vec pristupile OVK!
Kako bilo da bilo, zvanicnici drzave Srbije u Pristini, funkcioneri, policajci i ostali, o svemu tome sada nerado govore i na svako pitanje uglavnom slezu ramenima. U razgovoru sa tim ljudima, zaokupljenim velikim brigama, moguce je steci utisak da niko od njih, zapravo, tacno i ne zna sta se sve trenutno dogadja sirom Kosova i da komunikacije izmedju pojedinih drzavnih resora, civilnih vlasti, policije, vojske i funkcionera vladajuce koalicije (SPS, JUL, SRS) na terenu ne funkcionisu bas najbolje...
OPSIRNIJE U NIN-U!
NISMO PROTIV SRBA
Sa gospodinom Stojanovim, predsednikom Bugarske razgovarali smo o polozaju Bugarske u regionu, ulasku Bugarske u NATO i odnosima sa SR Jugosavijom
Kakvo je vase vidjenje problema na Kosovu i Metohiji?
- Mi smo izuzetno zabrinuti i sa velikom paznjom pratimo dogadjaje na Kosovu, zato sto nikako ne zelimo da postanemo taoci i to politicki taoci onoga sto se desava u Jugoslaviji. Vreme ce pokazati kako ce se najbolje razresiti problemi. Ali uvek sam smatrao da kada se radi o problemima jedne balkanske drzave, oni tesko mogu da budu oznaceni kao samo njeni nacionalni problemi. Ovde ne govorim sa drzavno-pravnog stanovista, ovde govorim o odnosu, znacaju, o tome kako se oni odrazavaju na celo Balkansko poluostrvo, cak ako hocete, i o tome da nas region jos bije los glas, zato sto se smatra za rejon u kome su politicke strasti vece nego sto treba da budu, u kojem politicki razum ne dolazi uvek na vreme, u kome su, izgleda, konflikti cesci nego u regionima sa normalnim, kulturnim, regularnim dijalogom. Eto zasto bismo mi, sve balkanske drzave, trebalo da budemo zainteresovani za najbolje resenje konflikta na Kosovu i Metohiji. Bugarska je deo tog balkanskog pojasa sigurnosti koji hoce da da svoj prilog za resavanje kosovske krize. Prvo, zato sto smo susedi i drugo, zato sto zaista mislimo da je to vazno za ceo region. Zelim vam uspeh.
Govorite o dobrosusedskim odnosima. Izjave vasih politickih zvanicnika ne idu u prilog tome. U poslednje vreme kad god su uvodjene sankcije Jugoslaviji podrska takvoj odluci velikih sila uvek je prvo dolazila sa bugarske strane. Zasto?
- Naprotiv, mislim da to uopste nije tacno. Najmanje Bugarska daje ton takvim odlukama.
Da vas podsetim: nedavno je ministar trgovine zvanicno izjavio posle uvodjenja sankcija Saveta bezbednosti UN Jugoslaviji na uvoz oruzja da se Bugarska pridruzuje toj odluci i da vise nece da izvozi oruzje u Jugoslaviju. Naravno, to je izazvalo podsmeh i bilo je lose za imidz Bugarske, jer svi znaju da Jugoslavija ne uvozi oruzje iz Bugarske. Istog dana kada je uvedena zabrana investicija u SRJ, ministarka spoljnih poslova Bugarske je izjavila da se Bugarska pridruzuje toj odluci i da ce, ako treba, izaci u susret zahtevima NATO-a. Nedavno je u listu "Sega" izasao clanak jednog bugarskog sociologa u kome se pita "Zasto Bugari mrze Srbe".
- Nikome u Bugarskoj ne pada na pamet da definise nase odnose sa Srbijom kao mrznju. Ne daj boze. Naprotiv. Bugari i Srbi, govorim o obicnim ljudima, imali su uvek druzeljubiv odnos jedni prema drugima. To se vidi u bliskosti jezika, u nekim zajednickim istorijskim korenima koje imamo. Govoriti o bugarskoj mrznji prema Srbiji je ne samo apsolutno pogresno, vec i neumesno i po mom misljenju predstavlja dolivanje ulja na vatru i trazenje problema tamo gde on zaista ne postoji.
To se odnosilo pre svega na politicke izjave. Da li je to zvanican politicki stav Bugarske ili su to samo izleti pojedinaca?
- Bugarska je apsolutno lojalan clan Medjunarodne zajednice, u to nema nikakve sumnje, ali Bugarska nikada nije davala ton u negativnom pravcu. To nije nasa stvar.
Kako biste ocenili bilateralne odnose Bugarske i Jugoslavije?
- Nema sumnje da u odnosu Bugarske i Jugoslavije ima mnogo svetlih tacaka. I mi smo, naravno, otvoreni za sve vrste dijaloga, ali ne mozemo da sakrijemo da unutrasnji problemi koje Jugoslavija trenutno ima i koncentracija svetske paznje usmerena na te probleme u velikom stepenu smetaju u razvijanju nasih odnosa onako kako bismo zeleli. Bugarska vlada je izrazila krajnje jasnu poziciju. Ta pozicija je bila diktirana, bicu iskren, ne toliko zastitom srpskih interesa, vec zastitom bugarskih nacionalnih interesa. Ekonomske sankcije protiv Srbije nanele su veliki udarac bugarskoj ekonomskoj reformi. Uz to bih dodao da ce one biti odlicna osnova za sve negativne pojave o kojima smo pricali, za krijumcarenje oruzja, za crnu berzu, itd. Ubedjenje da je Bugarska zemlja koja zeli sankcije ili tome diktira ton potpuno je pogresno. Ali, postoji problem koji zanima bugarsku javnost - nema razloga da se lazemo: takvim sankcijama i dramatizovanjem situacije u Srbiji Bugarska ce izgubiti vrlo mnogo. Bugarska javnost se stalno pita zasto Srbi ne urade nesto kako se vise ne bi postavljalo pitanje sankcija. Zasto srpsko drzavno rukovodstvo ne preduzme nesto kako bismo mogli slobodno da prolazimo najkracim putem ka Zapadnoj Evropi, da nemamo ove dramaticne politicke, a ponekada i vojne probleme? Eto, to je nesto sto vrlo mnogo zanima Bugarsku. Zato sto, stiteci svoje nacionalne interese, Bugarska hoce da sa Jugoslavijom ima odnos zasnovan na jasnoj pravnoj osnovi, na sporazumevanju, na jasnim ekonomskim trgovinskim odnosima, i, sto je za nas vrlo vazno, sto nikada ne treba stavljati pod sumnju - da ne bude odsecen najkraci put Bugarske ka Zapadnoj Evropi.
Gospodine Stojanov, zasto onda niste pokrenuli inicijativu o donosenju deklaracije kojom biste zahtevali da se zastite nacije od terora nacionalnih manjina, koje po necijim instrukcijama zloupotrebljavaju sopstvena prava? Problem koji mi danas imamo u Jugoslaviji na Kosovu i Metohiji je problem koji moze vec sutra da ima svaka druga drzava na Balkanu?
- Tacno. Na to bi trebalo da se obrati paznja, ali pre svega sa srpske strane. Medjutim, sve balkanske drzave vec su se odredile u pitanju Kosova i Metohije. Cudno je da razlicito stanoviste ponekad ima samo Srbija. Ponavljam, stanje na Kosovu je izuzetno napeto. Mi vrlo dobro razumemo svoju odgovornost i kao neposredni sused Srbije, a, s druge strane, opet ponavljam, mi smo i lojalan clan Medjunarodne zajednice. Ali, po mom misljenju, sve balkanske drzave ne samo da su aktivne pri resavanju kosovskog problema kao nikad do sada, sto se pokazalo na susretu u Istanbulu, vec je vise nego ocigledno da sve balkanske drzave pronalaze zajednicki jezik, mozda ne jos resenje, ali zajednicki jezik da. Imamo opsti pristup za resavanje ovog problema. I u tom smislu Bugarska nije izuzetak od ostalih balkanskih drzava.
Holbruk je nedavno izjavio da ukoliko dodje do rata na teritoriji Jugoslavije, Bugarska ce odmah da "scepa" Makedoniju. Pretpostavljam da je aludirao na nedavno objavljenu knjigu "Bugarska deklaracija, Bugarska za 21. vek" u kojoj su navedene kao bugarske oblasti: Vardarska Makedonija, Timok, Pomoravlje, turska jedrenska oblast, grcka Egejska oblast...
- Govoreci o jednom tako apokalipticnom balkanskom scenariju, Holbruk ne citira samo Bugarsku, vec citira i Albaniju i Grcku i to tacno u smislu da bi svaka od ovih drzava mogla eventualno da reaguje na neki nepovoljan nacin za druge nacije. Apsolutno sigurno je jedno: Bugarska ne samo da je prva priznala Makedoniju, vec je Bugarska Makedoniju priznala pod imenom koje je ona sama objavila i njime identifikovala Republiku Makedoniju. Nema nikakvih teritorijalnih pretenzija ka Makedoniji i nikada bugarska vojska nece pretiti teritorijalnoj sigurnosti Makedonije. To bi svima trebalo da bude jasno.
Na ciju inicijativu ste dali zeleno svetlo za formiranje balkanskih multinacionalnih snaga? Kada ce i gde one delovati?
- To je inicijativa svih balkanskih drzava. To je inicijativa koja je u skladu s inicijativom NATO-a "Partnerstvo za mir". Cilj je da se upoznamo i da odrzavamo zajednicke susrete. Bugarska ucestvuje u nemalom broju aktivnosti "Partnerstva za mir", zajedno sa ostalim balkanskim drzavama, od kojih su neke clanice NATO-a, kao sto su Grcka i Turska. U formiranju multinacionalnih snaga ucestvuju Italija i SAD. Sasvim je sigurno da ta inicijativa nije usmerena protiv nekoga, ta inicijativa je u sklopu nase zelje za clanstvom u NATO-u.
Predlozili ste da sediste multinacionalnih snaga bude u Plovdivu?
- Plovdiv je geografski centar ovih balkanskih zemalja. Plovdiv je i jedan od najstarijih i najlepsih bugarskih gradova. Multinacionalne snage ce se tamo osecati izuzetno komforno, to vam garantujem jer sam i ja licno iz Plovdiva.
Dok lideri albanske manjine na Kosmetu prizivaju NATO, Kinkel izjavljuje da ukoliko potraju nemiri na Kosovu i Metohiji snage NATO-a uci ce u SRJ. Americki vojni brod je u Dracu, a nedavno je otvoren biro NATO-a u Tirani. Nije tesko zakljuciti da je rec o vrlo sinhronizovanom delovanju albanskih terorista i ponasanja Zapada. Gospodine Stojanov, koliko su pretnje NATO-a realne?
- Sve ovo sto sam do sada rekao je vise nego dovoljno kao odgovor na vase pitanje.
CEO INTERVJU MOZETE PROCITATI U NIN-U!
JUGOSLAVIJU TREBA RASTURITI
Jugoslovenska federacija dozivljava kulminaciju svoje krize. Odnosi na relaciji Podgorica-Beograd su na vrlo niskoj tacki, pogotovu posle parlamentarnih izbora u Crnoj Gori.
O politickoj, ovoj i ovakvoj, situaciji u Crnoj Gori i Jugoslaviji razgovarali smo sa bivsim politickim liderom Liberalnog saveza Crne Gore, gospodinom Slavkom Perovicem.
U beogradskim intelektualnim i opozicionim krugovima sa velikom dozom upitanosti propracen je samostalni nastup LSCG na nedavnim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Upitanost se pre svega odnosila na to sto niste bili u koaliciji sa DPS-om uz konstataciju da, cim se pojavi neka snaga koja moze u odredjenoj meri demokratizovati zemlju i limitirati postojeci rezim u Jugoslaviji, dolazi do razmimoilazenja stranaka koje bi po logici trebalo da budu na istoj strani. Koliko je partijski partikularizam ozbiljan problem nase politike koji, sto je evidentno, ide naruku samo Milosevicu?
- O beogradskim intelektualnim i opozicionim krugovima ne bih trosio puno rijeci. Znam da su bili prenosioci dezinformacije plasirane od Djukanoviceve tajne sluzbe, kako liberali nece u koaliciju. Istina je da nas Djukanovic nikada nije pozvao u koaliciju, da je, zapravo, njegov strateski cilj bio marginalizacija Liberalnog saveza ako vec nije uspio plan njegovog podvodjenja. Rekao bih - makroi nijesu odradili posao. Zasto? Liberalni savez nije interesna grupa. To je stranka crnogorskih patriota koji do Crne Gore zele doci postujuci liberalno-demokratske principe. Ako bi te principe primijenio gospodin Djukanovic, on bi ostao razvlascen, ili, u boljem slucaju, kontrolisan. Zasto beogradski krugovi vjeruju Djukanovicu, dojucerasnjem Milosevicevom cedu i saborcu, a ne nama? Pa bice da je argumentacija gospodina Djukanovica teza. Sto bi se reklo, sve je to politika, ko je kao takvu prihvati - mi necemo. S druge strane teska je zabluda da gospodin Djukanovic objektivno zeli ili moze demokratizovati Srbiju ili pomoci novo uzdizanje tamosnje opozicione energije.
Gospodin Djukanovic, evidentno je, nema ambiciju da predvodi srpsku opoziciju.
- I ja se slazem, ali cemu onda podrska? Cujte, jedno od mogucih citanja g. Djukanovica moze biti i ovo: g. Djukanovic je igrac g. Panica. Milan Panic je, kako bi se to reklo, debelo involviran u procese takozvane privatizacije u Crnoj Gori. Posredstvom g. Djukanovica on pacifikuje ionako jadne ostatke unistene srpske opozicije i njegovom energijom priprema teren za svoj povratak u Srbiju, u politickom smislu. Ja licno, simbolicki, vidio sam propast beogradskog bunta u onom trenutku kada je prihvacena Djukanoviceva podrska demonstracijama i kada sam vidio pistaljku u bradi Amfilohija Radovica. Znao sam da je gotovo. Vikalo se - Milo, Milo!, paralelno sa - Dobrice, stidi se. A oba momka radila su na istom projektu.
Rekli ste da ce se istorijska vaznost nedavno odrzanih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori meriti prema izbornom rezultatu liberala dodavsi: "Ukoliko taj rezultat bude dobar, znacemo da se narod osvijestio ili da je taj proces zapoceo." Znaci li to da se narod nije osvestio? Znaci li to da je narod opet kriv? Znaci li to da treba menjati narod?
- Ne, to znaci da su i ovi izbori pokradeni, opet u ime viseg cilja. I bice tako dozivotno, dok se ne shvati da je kradja jednostavno kradja a da je ne smije biti. Pogotovu kradja narodne volje. Na osnovu slobodnih, postenih i fer izbora vi dobijate vlast koja se moze kontrolisati. U suprotnom dobijate vlast koja vas kontrolise pa makar se borila i protivu Milosevica. Dakle, u Crnoj Gori je odigrana partija pokera sa obiljezenim kartama. Ovoga puta Djukanovica su kibicovali Kilibarda i Rakcevic, jer, alibi za ulazak u vlast takve vrste je evidentan. Oni nas i citavi svijet spasavaju od Milosevica. NATO je tu marginalac. A sto se tice naroda - on postoji. To su oni koji su glasali za liberale. Drugi jos spavaju, sanjaju, opijaju se, prodaju se. Mi kazemo - srecno. Na tom putu su svi koji ove izbore tretiraju kao slobodne, postene i fer.
I demokratski svet ih tako tretira?
- A sto ce da radi drugo taj svijet? Hoce li taj svijet da nam obezbijedi, donese, prinese, pokloni demokratiju i slobodu? To se, jasno, ne moze uraditi. Ako jedan narod ne osjeca potrebu za tim vrijednostima, ako to nije najdublji izraz njegove duhovne potrebe onda toga nece biti. U Crnoj Gori kod znatnog dijela naroda postoji zelja za tim vrijednostima. Na osnovu te zelje postoji LSCG, inace bi bio prazna zvecka poput nekih salonskih beogradskih partijaca koji ocekuju princa na konju. Zato mi kazemo: Olbrajtovoj njeno a nama sloboda sada, odmah i ovdje. Zato kazemo g. Djukanovicu: ukini tajnu policiju, depolitizuj policiju, profesionalizuj drzavne medije, oslobodi nezavisne, prestani sa laznim parlamentarizmom, depolitizuj sudstvo, drzavnu upravu, vrati imovinu SKJ, deprivatizuj privatizaciju... Sto ima Slobo Milosevic sa ovim nasim zahtjevima? Nista. Imaju Djukanovic, Marovic i Bulatovic.
Mnogi domaci i svetski analiticari smatraju da se sa dolaskom Djukanovica situacija u Crnoj Gori bitno promenjena. Demokratski svet ga priznaje.
- Za mnoge koji se nalaze u blizini g. Djukanovica situacija je apsolutno promijenjena kao i za one koji se nalaze u blizini g. Milosevica. Sjetimo se da su braca Karic poceli kao kafanski zabavljaci. To je zaista ostvarenje americkog sna. Ali ni Crna Gora ni Srbija nijesu Amerika, njoj nazdravlje, sto bi se reklo. Zapad od Crne Gore prema Srbiji pravi jedno veliko Potemkinovo selo. Oni smatraju da to moze dati neki rezultat. Ali, neka se niko na nas ne ljuti sto mi, liberali, nudimo da se udje u prvu kucu ili palatu iz tog sela kako bi se uocilo da se radi o obicnom paravanu. Znate, kada su komunisti govorili kako cemo prestici i Ameriku i Englesku neka starica je stisla pa rekla komesaru: Bogami, sine, ako ih prestignemo vidjece nam golu zadnjicu. Njihove gole nijesu, to je sigurno. No, to Potemkinovo selo jeste jedan od elemenata cijim posredstvom se pravi SRJ sa Kosovom kao trecom republikom. Zato je svijet dozvolio g. Djukanovicu ulogu kneza Potemkina i zbog toga ovu Jugoslaviju treba rasturiti.
OPSIRNIJE U NIN-U!
NOVINARI I DALJE GINU
Vlast, legitimna ili nelegitimna, praktikuje sopstvenu represiju nad medijima koji izmicu njenoj kontroli sluzeci se najgorim oblicima nasilja. Ne racunajuci stotine slucajeva privodjenja i osudjivanja praktikovanih od strane ovih centara moci
Osnovani 1985. godine kao asocijacija od posebnog znacaja "Reporteri bez granica", organizacija za odbranu slobode stampe u svetu, konsultativni organ Saveta Evrope, Komisije za ljudska prava Ujedinjenih nacija i Uneska, imaju status posmatraca pri Africkoj komisiji za ljudska prava. Centrala Organizacije smestena je u Parizu, njene sekcije u preko dvadeset zemalja, 120 terenskih novinara na razlicitim stranama sveta. Ovogodisnje aktivnosti pokrivene su budzetom od dvanaest miliona franaka. Medjunarodni svetski dan slobode stampe (3. maj), ove godine osmi po redu, medijski snazno propracen u francuskoj sredini bio je povod i prilika za generalnog sekretara ove organizacije Roberta Menarda da podseti i upozori medjunarodnu javnost da slobodno informisanje u ovom momentu u vise od polovine zemalja sveta predstavlja "kriticnu i opasnu tacku".
Kako to izgleda konkretnije, sta danas znaci - slobodno informisati i slobodno biti informisan?
- Slobodno informisanje je poput vazduha koji udisemo. Shvatimo da je nezamenljivo onda kada nam je uskraceno. Zamislite da ne znate nista, nista od onoga sto upravlja i dotice vase zivote, nista o odlukama ili greskama onih koji vladaju, nista od onoga sto se dogadja na nasem bliskom horizontu, nista od onoga sto nam omogucava da izaberemo. Nista ili sve u samo jednoj verziji, onoj zvanicnoj koja nam diktira kako treba misliti. U takvim situacijama, netolerantnim i neprihvatljivim su stotine miliona ljudi, uskraceni u svojim elementarnim pravima, posebno u pravu na slobodno informisanje. Od 185 zemalja predstavljenih kroz Ujedinjene nacije, njih 79 vaze kao zemlje sa "korektnim" stanjem u stampi, 80 sa "teskim" i 26 zemalja sa "veoma ozbiljnim". U 140 zemalja za koje su sacinjeni godisnji izvestaji za '97. godinu, ubijeno je 29 novinara dok su obavljali svoje terenske duznosti. Broj ubijenih novinara daleko je manji nego prethodnih godina ali nikako ne znaci napredak u materiji postovanja slobode stampe u svetu. On je manji jer su neka ratna zarista u svetu okoncana, poput Cecenije ili bivse Jugoslavije gde je nastradao veliki broj novinara. Doslo je i do promene prirode alzirskog terora. Od 1992. do 1996. godine u Alziru je nastradalo 57 novinara. U '97. godini nije nastradao nijedan novinar iako su teskoce u novinarskom izvestavanju sa ovog podrucja izrazito velike. Ako broj nastradalih novinara u svetu ove godine i jeste manji, druge forme nasilja nad slobodnom stampom nisu izostale. Po podacima kojima raspolazemo do 1. aprila ove godine, 99 novinara lezi u zatvorima zbog svojih profesionalnih aktivnosti sto je cifra koja vazi za celu prethodnu, '97. godinu.
Koliko je novinara nastradalo tokom rata na prostoru bivse Jugoslavije?
- Od 1991. do jula 1996. godine ubijeno je 45 novinara (26 novinara pisane stampe i 19 audiovizuelne). Na prostoru Slovenije dvoje, 19 u Hrvatskoj, 24 u Bosni i Hercegovini. Godine '91. nastradalo je 18 novinara, '92. - 11, '93. - osam, '94. -sest i '95. dvoje. U ratu na prostoru bivse Jugoslavije prvi put se dogodilo da su novinari ubijani zato sto su novinari, sto su obavljali svoj posao. U vijetnamskom ratu nastradalo je 60 novinara, ne iz tih razloga. Novinari italijanske RAI ubijeni su u jugoslovenskom ratu zato sto su bili novinari, da bi bili spreceni da obavljaju svoj posao.
Kakva je planetarna slika slobode stampe; gde je, po vasim saznanjima, slobodno informisanje danas poseban luksuz?
- Afrika, Srednji istok, Azija vaze za zone bez prava na slobodno informisanje i slobodnu cirkulaciju informacija. U 1997. godini zabelezena su 492 sudjenja novinarima, cenzurisano je 518 medija. Svojevrstan rekord po privodjenju i zatvaranju novinara zbog slobodnog informisanja i slobodnog izrazavanja misljenja belezi se u Kini, Siriji, Belorusiji, Etiopiji, Nigeriji, Vijetnamu. Posebni oblici "zamrzavanja" slobodnog informisanja rasprostranjeni su i na tlu Latinske Amerike, jugoistocnoj Aziji, Bliskom istoku i orijentalnoj Evropi.
OPSIRNIJE U NIN-U!
NIN JE VASA TRADICIJA!
ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!
GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO
dostava obicnom postom 270,00 DEM
dostava avionskom postom 420,00 DEM
ili protivvrednost ostalih valuta
Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)
na racun EKSIM BANKE,
Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,
11000 Beograd, Jugoslavija
NIN SE CITA I CUVA!
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.