AHIL BEZ PETE

KAKO SE RICARD HOLBRUK SLIKAO SA TERORISTIMA I KAKO SE NEOBICNO IZNENADIO

Ne daju Amerikanci pare da neko bude nevin. A posto Haski tribunal ne zivi od pravde, nego sudije primaju plate, svako ko je optuzen, mora da bude i osudjen. U tome je smisao Tribunala; pravda je stroga, ali pravicna.

Slavko Dokmanovic iz Vukovara, Srbin (otezavajuca okolnost u Hagu!), izvrsio je samoubistvo u zatvoru u Seveningenu. Labilan, kazu, i depresivan covek, nije mogao da podnese saznanje da mu se, uprkos tankim dokazima, priprema dozivotna robija. Obesio se u celiji, u prisustvu vlasti. Prethodno ga je pravda prevarila i namamila u svoju klopku. Izvrsilac je bio Amerikanac Zak Klajn.

Kad se Dokmanovic obesio, ovlasceni cinovnik Tribunala objasnio je da je to Dokmanoviceva privatna stvar, drugim recima, srpska stvar... Tribunal je nevin.

Hocu da kazem, treba zaliti za Dzefersonovom Amerikom, za Amerikom visokih principa. Nema vise prekookeanske svetlosti, nije to ta Amerika! Danas, americka politicka ideja nije samo imperijalna, nego je i totalitarna. Ideja ljudskih prava, na primer, u toj meri je totalitarizovana da su u ime tih prava izvrseni mnogi zlocini. Vodeci americki filozof Noam Comski podseca na Vijetnam, na Juznu i Srednju Ameriku, na krvave manipulacije u Africi. Americki totalitarizam je uvreda i za Evropu, samo to Evropa ne sme da kaze!

Bajke nas uce da postoje dve vrste dzinova. Jedni su dzinovi dobrostivi, meka srca, prijateljski cvrknu u prolazu, vise da se nasale, ali ne idu do kraja, ne ponizavaju. Drugi su, pak, arogantni.

Nas Srbe, pretezno nebeske, a Slobodana Milosevica posebno, zavela je biblijska prica o Davidu i Golijatu. Kao dobri hriscani, poverovali smo da je ta prica nas slucaj, da ce nasa mala pravda pobediti njihovu veliku nepravdu. Milosevicu se narocito dopao detalj s prackom!

Onda se pojavio Ahil bez pete, Ricard Holbruk, opunomoceni predstavnik savremenog Golijata u Ujedinjenim nacijama, i pracke su zanemele! Dzaba Davidu dostojanstvo i kuraz malog coveka, Golijat ima bojeve glave sa osiromasenim uranom i bazu u Avijanu (vidi stranu 14).

Domacin Dejtona, gde je pobedila mirotvorna politika predsednika Milosevica i predsednika Klintona, zatim bankar sa milion dolara godisnje zarade na Volstritu, pa ponovo politicar, Ricard Holbruk, dakle, "buldozer" koga se Klinton ne moze odreci, strateg na liniji Si-eN-eNa i "koka-kole", usao je u Ujedinjene nacije i dosao je na Kosovo. Na Kosovu se susreo sa ljubaznim albanskim domacinima. Poznavajuci balkansku tradiciju, Holbruk se izuo. Tek kad se izuo u domacinskoj kuci, shvatio je da se radi o teroristima. Iznenadio se, ali dockan. Predstavnik Sjedinjenih Drzava u Ujedinjenim nacijama vise nije imao kud, nije mogao napolje, bos!

Onda su ga slikali sa snajperistom, sto ga je neobicno iznenadilo, onda su tu fotografiju objavili u stampi, sto ga je takodje iznenadilo. Iznenadna je bila i reakcija medjunarodne zajednice: Amerikanac medju teroristima! Uopste uzev, bilo je previse iznenadjenja za diplomatu "buldozer" tipa...

Portparol administracije u Vasingtonu tim povodom je izjavio da gospodin Holbruk ne daje podrsku teroristima, jer je bio bos, a siptarski teroristi nisu na listi terorista, i shodno tome, nevini su zajedno sa Holbrukom, jer nisu proglaseni teroristima. Nece ih ni proglasiti; na sta bi licilo da se nezeljenim elementima proglase oni koje je greskom posetio americki predstavnik u svetskoj organizaciji, sta bi na to rekle Ujedinjene nacije!

Zatim je Holbruk obuo cipele.

Holbruk, kaze, poznaje balkanska posla. Sin mu je javio iz Tuzle kako stvari stoje.

Holbruk je rekao da je sa Slobodanom Milosevicem razgovarao vise od sedamdeset sati.

Holbruk ne psuje, samo je malo arogantan i nervozan, a Slobodan Milosevic, tvrdi Holbruk, psuje.

Holbruk je opisao i atmosferu na dvoru: "Bili smo s Milosevicem gotovo sedam sati. Dok su Oven i Hil cekali da ja obavim razgovor sa generalom Smitom, pokusavali su da sa Milosevicem razgovaraju o ustavnim pitanjima. No, ma koliko da je uctivi ali uporni Oven pokretao to pitanje, Milosevic je temu vesto izbegavao. Na kraju me je Milutinovic odveo u ugao dnevne sobe.

- Slusajte - rekao mi je. - Recite vasim kolegama da moj predsednik nece razgovarati o ovim pitanjima pred generalom Perisicem. Sacekajte, i on ce o tome razgovarati kasnije.

Ovako duboko nepoverenje medju bliskim saradnicima i zemljacima na Balkanu bilo je uobicajeno, koliko i sljivovica.

Kad je Milosevic te veceri prihvatio sve nase zahteve, NATO je stvarno prekinuo bombardovanje. Ali, pretnja da bi se ono moglo nastaviti, drzala je Srbe na uzdi."

Holbruk se kalio u Vijetnamu. Tamo se ucio kako da brani americke vrednosti gde god su ugrozene u Grenadi i u Somaliji.

Holbruk nije znao da je na Kosovu medju teroristima, ali je setno izjavio - uspomene naviru! - kako mu je u toj siptarskoj kuci bilo kao da se vratio na pirincana polja u delti Mekonga i gledao isti tragicni scenario!

Na Kosovu nema pirinca, Kosovom ne tece Mekong, samo se Holbruk ponavlja, kao istorija...