2479, JUL 2 1998

(nastavak sa prve strane)

SILA BEZ SILE

Obecali su da ce Kosovo biti u Srbiji, a ono vise nije ni srpsko

Pre deset godina Slobodan Milosevic je svoju blistavu karijeru otpoceo na Kosovu i to na Vidovdan. U ratnom okruzenju, u porti jednog od najstarijih srpskih manastira, njega, predsednika Srbije ili bilo koga drugoga iz redova vlasti, srpski narod uzaludno je cekao ovog Vidovdana. Poziv da zajedno rese nesto sto je pre mnogo godina otpocelo, uputili su vladika Artemije i Momcilo Trajkovic. Odgovor nisu dobili. A da li on postoji i kako bi do njega moglo da se dodje, povod je razgovora sa liderom Srpskog pokreta otpora Momcilom Trajkovicem

Poruka sa Vidovdanskog sabora bila je da cete cekati predsednika Srbije i njegov predlog za resenje krize na Kosovu do srede. Da li vas dolazak u Beograd znaci da ste odustali od cekanja?

- Ne, nismo odustali od cekanja, niti smo dosli da razgovaramo jer oni ignorisu i nas pokret, i naseg vladiku Artemija, i ceo nas narod. Njih ne interesuje srpski narod na Kosovu i Metohiji, on je upotrebljen, i kao limun iscedjen i odbacen. Sada pokusavaju da pobegnu od nas, da pobegnu od krvavih tragova koje su ostavili.

Dosao sam da se sretnem sa ljudima sa kojima se konsultujemo oko narednih poteza koje treba vuci oko mirnog resenja za kosovsko-metohijsku krizu, jer se iz casa u cas ocekuje jaca eskalacija albanskih terorista dok je na strani rezima opsta konfuzija u trazenju politickog resenja kao i u povlacenju poteza policije i vojske.

Rezim je razgovarao sa Muslimanima, Romima, Turcima i svima drugim narodima koji zive na Kosovu, izuzev sa predstavnicima Srba. Sta je to sto vi znate a oni ne zele da cuju?

- Oni sve znaju. Znaju da su promasili, da su upotrebili nesrecu srpskog naroda i da su preko te nesrece upropastili srpsku drzavu i srpski narod. Kao zlocinac koji pokusava da pobegne sa mesta zlocina, tako bi i oni da pobegnu. Ne mogu da zamisle da postojimo i bili bi srecni kada bi nas neko drugi unistio, tako bi sakrili svoje tragove, povukli noge u zapecak i nastavili da vladaju dok mogu. U ovakvom autoritarnom sistemu gde vladaju jedan covek i jedna zena sada ne mozete da prepoznate ljude koji su nekada znali i mogli nesto da ucine. Rezim je uspeo da umrtvi i politicke, i intelektualne, i nacionalne snage i pri tome su pokazali vrhunac beskrupuloznosti jednog sistema koji po svaku cenu zele da zadrze iako iz njega proizilaze svi problemi.

Da li iz ovoga proizilazi da je rezim vec otpisao Kosovo?

- Njima samo bog moze da pomogne, ali im ni bog nece pomoci. Oni su Kosovo otpisali mnogo ranije, a sadasnji rezim snosi odgovornost jer je prokockao poslednju sansu za mirno i politicko resenje kosovskog pitanja u korist srpskih interesa. A imao je snagu, dobio je podrsku naroda, i umesto da je upotrebi za promenu politickog sistema i demokratizaciju Srbije, on ju je iskoristio za ucvrscivanje sistema koji je sustina problema. Marginalizacija problema na Kosovu i Metohiji koja traje vec sedam-osam godina govori o tome da sustinu problema nisu ni zeleli da resavaju.

Da li to ide u prilog tezi da je sadasnja vlast na ime trista hiljada glasova koje dobija sa Kosova, svesno dovela do ove situacije?

- Naravno, njima je stalo da putem manipulacije na Kosovu ocuvaju vlast u Beogradu. Ako realno pogledamo, oni su kljucnu pobedu ostvarili upravo na tih trista hiljada glasova, mada se neopravdano podmece da su Srbi na Kosovu stvarno dali te glasove. Samo su posluzili rezimu kao neiscrpni izvor manipulisanja.

Kako mislite da bi demokratizacija Srbije doprinela resavanju kosovskog problema kada ni 1980. godine, u vreme kada su Siptari imali sva prava, nisu bili radi da zive sa Srbima?

- Nije rezim u Srbiji stvorio albanski separatizam, on organizovano postoji vise od sto godina i ima svoje istorijske korene. Vec smo rekli da je on koristio samo sve slabosti srpske politike da se nametne i ostvari svoje ciljeve, a da je zahvaljujuci autoritarnom rezimu u tome najvise uspeo. Zato svako ko je belog konja uzjahao na kosovskom pitanju, mora da zna da time samo doprinosi njihovim ciljevima jer sustina problema nije u atisrpskoj politici vec u antisrpstvu. Medjutim, onaj na cijoj se teritoriji to desava, mora da ima politicki odgovor i odgovor pravne drzave, sto kod nas nije slucaj. Rezim u svojoj sustini nema politiku vec gole instrumente vlasti kojima je postignuto samo to da albanski separatisticki pokret institucionalizuje. On je bio u nasim institucijama i nije ga bilo dovoljno samo izbaciti iz njih 1990, jer je njima omoguceno da organizuju paralelni sistem. Da je taj politicki prostor tada pokriven, ne bi postojala paradrzava koju mi danas nazivamo takozvanom, a ona je sve vise realnost.

Goli instrumenti vlasti, koji se uostalom primenjuju i nad srpskim a ne samo albanskim zivljem, sustinska su snaga koju je albanski separatizam crpeo za kompromitovanje srpske drzave a ne samo njenog rezima i za dobijanje politickih poena na medjunarodnom planu. To je dovelo do toga da Srbi koji su zrtve albanskog separatizma, naravno i nesposobnog rezima, izgube simpatije a da albanski separatisti postanu ljubimci medjunarodne zajednice.

Demokratizacija bi uspela da razoblici sustinu problema. A ona se ne moze razoblicavati silom vec politikom. Zbog toga politika i postoji. Problem je sto to ne shvata ni opozicija koja se na trulom mostu rve sa Milosevicem. Resenje je pustiti ga da se sam na njemu ljulja i sam od sebe urusi, a na drugoj strani napraviti mali most - alternativu kojom ce se preci na drugu stranu.

Sve cesce se cuje iz redova opozicionih stranaka da je jedino moguce resenje razdvajanje albanskog i srpskog zivlja, neka vrsta regionalizacije pa cak i podele Kosova. Imate li komentar na takav stav?

- Regionalni koncept ne podrazumeva razdvajanje Albanaca i Srba, vec stvaranje uslova za demokratizaciju Srbije. Ovakva unitarna Srbija ocigledno predstavlja proizvod autoritarne vlasti. Da bi Srbija bila demokratska, ona mora da bude decentralizovana, a da bi bila decentralizovana, ona mora da bude regionalna. Zato je nas pokret podrzao varijantu da se resenje potrazi u regionalizaciji, ali samo kao sredstvu koje bi omogucilo da se izvrsi demokratizacija. To je evropski koncept koji poznaju i druge drzave poput Spanije, Italije i Belgije, ali je ocigledno, bar po razgovorima koje smo vodili prilikom nasih kontakata sa medjunarodnom zajednicom, da je za taj koncept kasno. Tacno, separatisticki koncept je otisao toliko daleko da mnogi jedino resenje vide u tome da udovolje separatistima, cak i unutar Srbije da bismo se oslobodili tereta, ali ja ipak verujem da nije kasno.

Mora se naci resenje, ne samo zbog Kosova, da se onemoguci teznja za stvaranjem nacionalnih drzavica a da se tim ljudima ipak omoguci kontakt sa njihovim maticama. Na tom globalnom konceptu trenutno radimo i u kontaktima sa predstavnicima Grcke naisli smo na mnogo razumevanja. Taj koncept jos nije gotov, ali je on veoma bitan jer bi predstavljao resenje za citav Balkan, pa i Evropu, i o njemu smo zeleli da razmenimo misljenje i sa predsednikom Srbije i odgovornim ljudima u ovoj zemlji.

Kako povezujete taj koncept sile sa cinjenicom da je na Kosovu bez ikakvih problema stvorena paralelna drzava, organizovani izbori i institucije koje nas Ustav ne priznaje. Ne mislite li da je to neko morao da dozvoli?

- To je sila bez sile i vise demonstracija sile. Mogu da razumem da je sila bila potrebna u jednom trenutku da bi omogucila prostor za politicko delovanje, ali ne i to da je ostala jedini instrument. Albanci svi redom mogu da budu naopaki ali su oni gradjani Srbije i sa njima se ne moze razgovarati samo preko policije. Uz takve "razgovore" Albanci su stekli predsednika, skupstinu, vladu, diplomatska predstavnistva, finansijsku policiju - sve su imali sem vojske. Sa stvaranjem takozvane Oslobodilacke vojske Kosova oni su zaokruzili svoju drzavnost, a sa priznavanjem te vojske od strane medjunarodne zajednice i okupiranom teritorijom, oni ostvaruju svoj krajnji cilj. U medjuvremenu su postali mnogo bogatiji od Srba i uvezli naoruzanje kojim mogu da pobede i nasu policiju i vojsku.

Moram da vas vratim na pitanje - kako je do toga doslo uz dugogodisnje prisustvo sile na Kosovu?

- Izdaja. Sve mi se vise cini, a voleo bih da gresim i pored mog neslaganja sa Milosevicem, da se radi o izdaji. Ali ako neko tvrdoglavo odbija cak i da podeli odgovornost sa nekim drugim da bi se izaslo iz situacije, ne znam kojim drugim imenom to da nazovem.

Kosovom ne vladaju Srbi, Kosovom ne vlada ni SPS, Kosovom vlada Milosevic preko albanskih biznismena. Ovaj rezim je stvorio nekoliko stotina albanskih biznismena i omogucio im da se obogate i da inicijalne pare koje su dobili sa strane oplode preko privrede Srbije. Ti biznismeni jednu trecinu daju aktuelnom rezimu, drugi procenat uzimaju za sebe a najvecim delom finansiraju albanski separatisticki pokret. Tako su oni lojalni Srbiji i u isto vreme odrzavaju separatisticki pokret.

Sta time hocu da kazem? Ovaj rezim i ovaj narod i ova privreda u stvari finansiraju separatizam. Svi strateski artikli na Kosovu i Metohiji su u rukama Albanaca: secer, so, brasno, nafta... sva trgovina je u rukama Albanaca. Neverovatna je ekonomska promena kod Albanaca bas u vreme srpske vlasti na Kosovu. Po mom misljenju, albanski separatisticki pokret bi morao da napravi jedan veliki spomenik Slobodanu Milosevicu u centru Pristine. Priznacete, bez takve pomoci bilo bi nemoguce da Albanci u poslednjih deset godina ostvare sve, optuze nas Srbe sa Kosova da smo krivi za nepravdu prema njima i da dobiju podrsku medjunarodne zajednice.

Zajedno sa vladikom Artemijem obilazite svet u potrazi za mirnim resenjem. Koliko je to realno u trenutku kada je rat donekle vec poceo?

- Voleo bih da SPS izace pred narod i kaze mu sta bi valjalo ciniti. Medjutim, oni predstavljaju samo dekor i to dekor koji bezi ka Beogradu uz apel da mi ostanemo na Kosovu. U predizbornoj kampanji su nam govorili da ce proterati Albance preko Prokletija i gradili su svoju pobedu na ekstremnoj radikalizaciji problema, a sada donose odluku da finansiraju popravku albanskih kuca koje su srusene u sukobima. Lilic izlazi u javnost sa stavom da cemo Kosovo braniti svim sredstvima iako nemamo sanse. U predizbornoj kampanji je govorio nesto drugacije. A ja se sada pitam ko ima sinove za rat u kome mi nemamo sanse? U vreme problema u Republici Srpskoj nonstop su govorili: "Mir po svaku cenu", a danas kada mi Srbi sa Kosova nismo za ratnu opciju jer cemo biti prve zrtve, trazimo da se vrate toj svojoj krilatici. Sta oni cine da mir po svaku cenu pobedi? To je strategija bez strategije u kojoj su krive majke koje protestuju, a ne oni.

Zato mislim da bi bilo najbolje da oni odu i nekom drugom prepuste resenje problema. Ako nece, onda bar da pod hitno sednu sa medjunarodnom zajednicom i potraze ga. Jedino resenje je u kompromisu.

Kako mislite da dodjete do kompromisa koji bi pogodovao Srbima kada su u ovom trenutku svi aduti, od, kako kazete, Milosevica, do medjunarodne zajednice, na strani Albanaca?

- Mislim da je od velike vaznosti ovo sto vladika Artemije i nas pokret radi, mi pokazujemo svetu da postoji alternativa. Albancima mozemo da pariramo samo argumentima i aternativom koja ce medjunarodnoj zajednici pokazati da problemi mogu da se rese demokratski. Otvoreni demokratski procesi nasoj drzavi omogucili bi legitimitet da se cak i silom obracuna sa teroristima. Kosovo republika je ratni cilj, on se ne moze ostvariti mirnim putem jer se ekstremni cilj ne postize mirnim resenjem. O kom dijalogu mozemo da govorimo na maksimalistickim ciljevima? Nasa jedina sansa je da razoblicimo taj cilj a to ce se dogoditi jedino kada albanskoj strani oduzmemo argumente da ona to radi zato sto je rezim nedemokratski. Da smo pre pet godina omogucili Albancima da kazu sta im je cilj i onda im saopstili da nemaju partnera za njegovo ostvarivanje, jos tada bismo ih doveli na poziciju da su oni ti koji su na ratnoj opciji. Umesto toga mi smo koristili silu i stvorili uslove da medjunarodna zajednica sada razmisljanja o tome da li je ono sto oni rade na Kosovu terorizam ili nije.

Uspeli ste da razgovarate sa gotovo svim relevantnim predstavnicima medjunarodne zajednice. U okviru Srbije da li vam je teze da sednete za pregovaracki sto sa srpskim rezimom ili albanskim separatistima?

- Mislim da se oni slicno ponasaju. Oni su jedni druge proizveli, jedni bez drugih ne mogu i zato je tesko doci i do jednih i do drugih. Mi za albanske separatiste nismo faktor, to je Milosevic, jer on jedini moze da prodaje. Siguran sam da ce dijalog zapoceti Milosevic i Rugova isto kao sto sam siguran da ga oni zavrsiti nece.

SANDRA PETRUSIC



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.