SKINUTA VOJNA TAJNA
Americko ratno vazduhoplovstvo zazire od pet jugoslovenskih samohodnih raketnih pukova; to je postalo vidljivo kad su nasi RV i PVO, prvi put posle 1945, objavili formaciju
Otkako je proslog meseca, prvi put posle Drugog svetskog rata, Vojska Jugoslavije objavila detaljnu formaciju Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdusne odbrane, postalo je jasno sta u Jugoslaviji izaziva najvece postovanje NATO avijacije i predstavlja pristojno sredstvo odvracanja. Formacija je objavljena povodom odrzavanja ovogodisnjeg aeromitinga na batajnickom aerodromu, a sadrzi popis svih korpusa, brigada, pukova, avijacijskih i helikopterskih eskadrila u sastavu RV i PVO, sa opisom naoruzanja koje poseduju.
Ukupan broj borbenih aviona razlicitih tipova u RV i PVO iznosi 155, a jurisnih helikoptera ima 53. Ovakvo brojno stanje borbenih letelica je rezultat primene Sporazuma o podregionalnoj kontroli naoruzanja koji je, pod pokroviteljstvom OEBS-a, potpisan 14. juna 1996. godine u Firenci. Sporazum su potpisale SRJ, Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Federacija BiH i Republika Srpska, kao jednu od obaveza za uspostavljanje mera stabilizacije u regionu proisteklu iz Dejtonskog sporazuma. Vazno je naglasiti da je konacan broj borbenih aviona i jurisnih helikoptera, prihvacen sporazumom, predlozila jugoslovenska strana prema sopstvenoj proceni potreba odbrane, opsteg stanja u regionu i mogucnosti obnavljanja naoruzanja u narednom periodu. Poredjenja radi, Hrvatska je po Sporazumu dobila pravo na 62 borbena aviona i 21 jurisni helikopter, Federacija BiH 41 i 14, a Republika Srpska 21 i 7.
Snage RV i PVO, vidimo u formaciji, dejstvuju u okviru dva korpusa: PVO i vazduhoplovnog i dve nezavisne eskadrile - 677. transportne i 353. izvidjacke. Lovacka avijacija je rasporedjena u cetiri eskadrile, od kojih po dve cine jedan lovacki avijacijski puk - 204. baziran na aerodromu Batajnica kod Beograda i 83. baziran na aerodromu Pristina. Eskadrile pored formacijskih oznaka imaju i imena, po ugledu na druga ratna vazduhoplovstva u svetu. U Batajnici se nalaze 126. eskadrila "Delta" naoruzana avionima MiG-21bis i 127. eskadrila "Vitezovi" naoruzana avionima MiG-29. U Pristini lete pripadnici 123. eskadrile "Lavovi" i 124. eskadrile "Gromovi" na avionima MiG-21bis.
Avijacija namenjena za podrsku jedinicama kopnene vojske i ratne mornarice, takozvana jurisna i lovacko-bombarderska avijacija, naoruzana avionima "orao" i G-4 "supergaleb" okupljena je u 172. avijacijskoj brigadi baziranoj na aerodromu Golubovci kod Podgorice i 98. lovacko-bombarderskom avijacijskom puku baziranom na aerodromu Ladjevci kod Kraljeva, dok je jedna eskadrila iz tog puka, poznati "Kurjaci sa Usca", locirana na batajnickom aerodromu. Svi vazduhoplovci u sastavu RV i PVO, borbeni i neborbeni, rasporedjeni su u ukupno osamnaest eskadrila.
U sastavu korpusa PVO, pored pomenutih lovackih aviona, nalaze se i raketne jedinice, kao i 126. brigada vazdusnog osmatranja, javljanja i navodjenja, zaduzena za prikupljanje i obradu podataka o situaciji u vazdusnom prostoru i automatizovano upravljanje raketnim sistemima. Postoje dve vrste raketnih jedinica; 250. raketna brigada i 450. raketni puk naoruzani su stacionarnim raketnim sistemima "neva". Prva jedinica je namenjena za odbranu Beograda, a druga za odbranu sireg podrucja Kraljeva. Druga vrsta raketnih jedinica su samohodni raketni pukovi, naoruzani mobilnim raketnim sistemima "kub-M". Pet ovakvih pukova - 60, 230, 240, 310. i 311 - brani teritoriju SRJ.
Od sve navedene tehnike poslednjih pet pukova izaziva najvecu paznju zapadnih vojnih analiticara. Razlozi za to leze pre svega u nameri NATO-a da razvije model intervencije u kriznim podrucjima po kome glavni udar na neprijatelja, brzo i efikasno, treba da obavi vazduhoplovstvo, bez velikih gubitaka i u najkracem mogucem roku, sa dobitnim ishodom. Takav scenario je primenjen u Zalivskom ratu protiv Iraka 1991, a i u NATO intervencijama 1994. u Republici Srpskoj Krajini i 1995. u Republici Srpskoj.
U Zalivskom ratu, bez obzira na desetine hiljada izvidjackih, obavestajnih i letova za nadziranje teritorije, saveznicke snage najcesce nisu uspevale da lociraju pokretne lansere sa kojih je Irak ispaljivao balisticke rakete zemlja-zemlja tipa "skad" na gradove u Saudijskoj Arabiji i Izraelu. Zato je, posebno u oruzanim snagama SAD, prioritetan postao razvoj tehnologije koja na regularnoj osnovi (znaci sistematicno, a ne slucajno) otkriva pokretne lansere raketa stacionirane u dubini teritorije neprijatelja.
Taj prioritet je pojacan kada je sredinom 1995. protivvazdusna odbrana Republike Srpske raketom "kub-M" sa pokretnog lansera oborila avion F-16 americkog ratnog vazduhoplovstva u patroli nad Bosnom. Dogadjaj je imao ozbiljne implikacije u americkim oruzanim snagama. Cak je i tadasnji nacelnik americkog zdruzenog generalstaba, general Dzon Salikasvili pozivan pred Kongres da svedoci o tome kako je avion oboren. Salikasvili je tom prilikom izjavio: "Nismo imali nikakvih obavestajnih podataka o postojanju aktivne pretnje... Nikada nije otkriven PVO polozaj u toj oblasti." Za razliku od njega, vrhovni komandant NATO-a za Evropu, u to vreme americki general Dzordz Dzulvan, opisao je oblast kao: "...okruzenje visoke pretnje. U regionu postoji integrisani raketni sistem zemlja-vazduh." Mobilni raketni sistem "kub-M" nacinio je pometnju medju najvisim americkim vojnim rukovodiocima.
"Kub-M", poznat i kao SA-6 u NATO-sistemu oznacavanja, uvezen je u Jugoslaviju iz Sovjetskog Saveza pre punih dvadeset godina. Na lansirnom vozilu se nalaze tri radarski vodjene rakete zemlja-vazduh koje pogadjaju do daljina od oko 25 kilometara i do otprilike 10 kilometara visine. Rusija je u protekle dve decenije razvila nove, jos savremenije sisteme, ali u analizama americkih oruzanih snaga kao velika pretnja gotovo uvek se spominje SA-6 zato sto ga koristi velik broj zemalja. Glavna osobina mobilnog "kuba-M" je da kada primi podatke o dolazecem cilju od drugih radara i sistema, ukljuci svoj radar, ispali i navede raketu do cilja i posle pet minuta je u pokretu. U toku lansiranja polozaj "kuba-M" vrlo verovatno, zbog radarske emisije, otkrivaju neprijateljski avioni za elektronsko izvidjanje, ali posle pet minuta ta informacija je vec bajata.
Americko ratno vazduhoplovstvo od Zalivskog rata intenzivno razvija leteci radarski sistem za otkrivanje pokretnih i nepokretnih ciljeva na zemlji i navodjenje jurisne avijacije na te ciljeve. Avion je nazvan E-8C J-STARS. Nastao je prepravkom putnickog "boinga" 707-320C" pod ciji trup je postavljena radarska antena vrlo visoke rezolucije i indikator pokretnih meta, a u unutrasnjost kompjuterska i elektronska oprema koju opsluzuje 17 operatera.
Nedavno je na poznatim vojnim poligonima americke drzave Nevada, severno od Las Vegasa, odrzana kompleksna serija vazduhoplovnih vezbi pod nazivom "Zelena zastava", u kojima su ucestvovale desetine aviona sa "ciljem da se suzbije protivvazdusna odbrana neprijatelja". Jedan od najvaznijih zadataka vezbi bio je povecanje procenta otkrivanja mobilnih raketa zemlja-vazduh avionom E-8C.
Istrazivaci u Americi su proteklih nekoliko godina, izmedju ostalog i zahvaljujuci rezultatima vezbi u realnim uslovima nad Bosnom, utvrdili da je problem otkrivanja pokretnih lansera manje pitanje dodatnog izvidjanja i prikupljanja obavestajnih podataka, a vise brzog prenosenja kljucnih podataka onima kojima su potrebni, tj. komandantima operacije i jurisnim avionima. Zato je E-8C izbio u prvi plan za pronalazenje lansera - ima radar velikog dometa (oko 320 km) i vrlo ekstenzivne komunikacijske linkove.
Tako se, posle sluzbe nad Irakom i Bosnom, E-8C J-STARS oprobao i kao centralni avion u najvaznijim ovogodisnjim simulacijama na domacem terenu. Americki vojni komentatori u analizama vezbi poslednjih nedelja zakljucuju: "Jos nema resenja za pronalazenje mobilnih raketa na predvidivoj osnovi", a neimenovani zvanicnik vezbe je izjavio: "Nas uspeh protiv SA-6 nije bio tako dobar kao protiv starijih sistema."
Ni najmocniji nemaju sva resenja za sve situacije, a objavljivanje formacije RV i PVO, veoma vazan dogadjaj u Vojsci Jugoslavije, ukazalo je na kompleksnost situacije. Osim toga, avijacija je pokazala da modernizacija vojske, o kojoj se dosta govori, znaci i modernizaciju pogleda na svet.
ARTUR DEMEK
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.