KOSOVSKA DRAMA

UVOZNI TEROR

Teroristicka grupa od oko hiljadu ljudi organizovano stigla u Albaniju i u mestima Tropoja i Bajram Curi pripremljena za ubacivanje na Kosmet

Ekstremno krilo albanskog separatizma rezolutno istice da ce posle ratnog finala u Pokrajini Albanci imati nezavisnu drzavu. Time se u albanskoj javnosti na Kosovu i Metohiji podgreva nada da tzv. Oslobodilacka vojska Kosova (Ushtria Clirimtare e Kosoves) - podrzana od stranih politickih krugova i Republike Albanije - u oruzanom sukobu sa Vojskom Jugoslavije i policijom moze biti pobednik. Takva ratnohuskacka i neprijateljska propaganda njenim tvorcima moze da donese i "bumerang-efekat"! O cemu je rec?

Da bi Albanci sa prostora Kosova i Metohije dobili nezavisnu drzavu, trebalo bi da imaju svoje institucije vlasti, kontrolu nad celokupnom teritorijom Pokrajine i legitimitet medju stanovnistvom. Prilikom puta po kosovskim "kriznim podrucjima", moze se steci utisak da navedene drzavne atribute albanski separatizam sada nema. Zato se uporno pokusava stvaranje albanskih "drzavnih institucija", u kojima bi onda i Srbi bili predstavljeni - naravno kao manjina - i uspostavljanje albanske vlasti na sto vecem prostoru Kosova.

U tom kontekstu moze se tumaciti i nastojanje da se teroristicka grupacija, tzv OVK, legalizuje kao "Vojska Kosova". Ka tome su usmereni i pokusaji da se tzv. OVK uvede u pregovore sa Republikom Srbijom, kao i albanskih politickih grupa da se ona potcini "novoformiranoj" albanskoj vlasti. Otuda su ceste poruke u albanskim medijima da ona svakodnevno jaca, prerasta u pravu armiju i oslobadja veliki deo teritorije u Pokrajini. Dodeljuje joj se publicitet kao oslobodilackoj vojsci. To cine i pojedini uticajni mediji i politicari Zapada. Prema kosovskim medijima na albanskom jeziku, tzv. OVK cine tri grupacije: drenicka, deo pod vodjstvom Bujara Bukosija - rukovode bivsi oficiri JNA - i grupa ciji je mentor Fatos Nano - jezgro od bivsih politickih zatvorenika. Kako se istice u albanskim medijima, ove formacije su, za sada, povezane horizontalno - ne postoji stroga vojna subordinacija u smislu organizovane armije.

Glavni kanali za naoruzavanje i obuku teroristickih grupa vode preko teritorije Republike Albanije. Odatle se, organizovano, preko granicnih planinskih vrleti prebacuju strani placenici. Kako se moze cuti u Djakovici, na nasoj strani drzavne granice najjaci albanski "vojnopoliticki centar" je Junik (oko 1500 ljudi "pod oruzjem"), mesto koje su, ne slucajno, posecivali uticajni strani politicari. Na prostoru karaula "Djeravica" i "Kosare", Vojska Jugoslavije je, nedavno, razbila do sada najvecu teroristicku formaciju - sastava oko hiljadu ljudi. Prema izvorima iz Tirane bilo je oko 90 ubijenih. Posle razbijanja, menjajuci pravce ubacivanja, manje grupe su tokom noci 19. jula pokusale da predju drzavnu granicu na prostoru "Pastrika" i "Koritnika", kod karaula "Gorozup" i "Vrbnica". Granicni organi Vojske Jugoslavije su ih pravovremeno otkrili i sprecili da udju na Kosmet. Prema nekim procenama, ova naoruzana grupacija trebalo je da se poveze sa "bazom" u Juniku.

Deo navedene teroristicke grupe krenuo je iz Minhena u Nemackoj, 3. jula, preko Italije (Barija) za luku Drac. Iz dnevnika njenog vodje Alije Rabita, rodjenog 21. 2. 1955. godine u selu Crnolice opstina Presevo, vidi se da je grupa sastavljena od "mudzahedina". Veza u Minhenu bio je izvesni Hadz Baba. Za prelazak pomorske granice izmedju Italije i Albanije vodji grupe bila je dovoljna samo vozacka dozvola. U Dracu, grupu je preuzela "veza" tzv. OVK (pseudonim Hax Baba). On ih je odveo do sela Golem kraj Draca gde im se pridruzio jos jedan broj terorista. Na pripremama u Tirani zadrzali su se do 7. jula, odakle su prebaceni do mesta Tropoja i Bajram Curi. Tu su pristigli i "oslobodioci" iz drugih zemalja.

U tim mestima, inace, postoje stabovi tzv. OVK koji organizuju prebacivanje naoruzanih grupa preko granice na prostor Kosova i Metohije. U grupi Alije Rabita bili su, na primer, placenici iz Saudijske Arabije (Alad Ebu, Mubarek Ibu, Salah Ebu, Garib Ebu, Halah Ebu), iz Jemena Hamza Abu itd. Prema dosadasnjim saznanjima, strani placenici ubacuju se na prostor Kosova i Metohije od sredine 1997. godine. Ocigledno je da teroristicke grupe uzivaju u Albaniji podrsku gradjana, oruzanih snaga i drzavnih organa. U obuku i rukovodjenje teroristickim grupama ukljuceni su i pojedini oficiri albanske armije.

U ilegalnim prelascima drzavne granice ucestvuju i pojedine privatne humanitarne organizacije iz inostranstva. Tako je postupila i nedavno uhvacena Sali Beker iz Velike Britanije, koja je ilegalno dosla iz mesta Bajram Curi do Junika radi organizovanja grupe za ilegalno prebacivanje preko granice. Prilikom razgovora sa novinarima u Djakovici, Sali Beker se branila tvrdnjom da su joj snimljeni foto i video materijali podmetnuti.

U zaplenjenom naoruzanju i vojnoj opremi koji su prezentirani javnosti u Djakovici i Pristini, posle razbijanja teroristicke grupe na Djeravici 18. jula, bilo je i sredstava koja poticu iz oruzanih snaga Albanije. Mozda se u vezu s tom cinjenicom moze dovesti opsta pobuna, pocetkom 1997. godine, kada je deo oruzja i vojne opreme albanske vojske zavrsio u gradovima i selima kraj granice sa SRJ. Radi podsecanja, tom prilikom su se granicni organi Republike Albanije brzo povukli, stvorivsi uslove za prebacivanje naoruzanja preko granice, razume se za potrebe tzv. OVK. Prebacuju se sve vrste lakog naoruzanja koje se moze transportovati konjima.

Prilikom akcije na Djeravici, teroristicka grupa je sa oko sto natovarenih konja pokusala da unese na teritoriju SRJ: 127 450 komada razne vrste municije, 219 pusaka, 64 puskomitraljeza, dva bestrzajna topa, osam minobacaca, 62 mine za rucni bacac, cetiri rucna bacaca, 594 bombe, 20 protivtenkovskih mina, itd. Jasno je da minobacaci, bestrzajni topovi, protivtenkovska sredstva ne sluze za teroristicke akcije protiv policije, ili borbu protiv "srpskog rezima". Ovde je, ocigledno, rec o formiranju oruzane formacije "Vojske Kosova" koja bi uz pomoc iz inostranstva trebalo da "oslobodi" i potpuno etnicki homogenizuje Kosovo. Uostalom, zato je oko 21 sat 19. jula nekoliko izvidjackih letelica pristiglo sa albanske strane radi "patroliranja" i osmatranja jedinica Vojske Jugoslavije na delu drzavne granice Kosare-Djeravica. Sta reci, ako tzv. OVK na Kosovo pristignu i najnovija sredstva za protivoklopnu i protivvazdusnu borbu? U tom kontekstu, zabrinjava informacija da postoje kanali kojima se oruzje preliva u nasu zemlju i iz Makedonije.

Delovanje albanskih javnih glasila na Kosovu i Metohiji zato ima sva obelezja ratnohuskacke i neprijeteljske propagande prema Republici Srbiji, vojsci i policiji. "Srpski rezim" predstavljen je ekstremno negativnim porukama. Na primer, okupatorski, agresorski. teroristicki i slicno. Za pripadnike vojske i policije upotrebljavaju se termini: neprijatelj, okupatorska vojska, sprovode drzavni teror, "etnicko ciscenje", genocid nad Albancima. Tako se homogenizuje albansko javno mnjenje protiv SRJ i Republike Srbije i podsticu generatori oruzanog konflikta. Medju kosovskim Albancima se propagira fanatizovani ratni poklic: "Sad, ili nikad!" U tom smislu mogu se tumaciti dve vrste apela kosovskih medija na albanskom jeziku: albanskim partijama da budu jedinstvene i "zbiju redove" radi ostvarenja koncepcije "nezavisnog Kosova" i Srbima u Pokrajini da ne podrzavaju vojsku i policiju. Da ostanu "po strani", da ne formiraju SOS - Srpske oslobodilacke snage...

Konacno, velicina teroristickih grupa, ucestalost nasrtaja na drzavnu granicu, vrste teskog naoruzanja i vojne opreme koji se ilegalno prebacuju, namecu ovu dilemu: da li je samo rec o terorizmu ili se moze govoriti i o izvesnim aktima agresije na SRJ potpomognutim sa Zapada, iz susedne Albanije i pojedinih zemalja islamskog sveta?

Prilikom boravka kod granicnih organa i jedinica Vojske Jugoslavije, ukljucenih u obezbedjenje drzavne granice na prostoru Djakovice i Prizrena, stice se utisak da su ti momci dobro borbeno osposobljeni i spremni da se na drzavnoj granici uhvate u kostac sa albanskim terorizmom. Posebno u situaciji kada su sve komunikacije koje sa tog prostora vode Pristini pod kontrolom tzv. OVK, osim pravca preko Brezovice. Uprkos tome, efikasnost jedinica prilikom razbijanja velike teroristicke grupe na Djeravici, bez gubitaka u sopstvenim redovima, postovanje rezima na drzavnoj granici i vojnickog kodeksa, namerniku ulivaju poverenje i uticu na delimicno popravljanje imidza armije.

Miso Bojovic