NASA TEMA: KOSMET

LAZAREVA KLETVA

Policija svakodnevno granatira siptarske teroriste, a Siptari nocu Srbima pale zito

Rat na Kosovu postaje sve izvesniji.

Nasuprot hotelu "Grand" u Pristini nalazi se restoran "Kazablanka" po kojem su poceli da nazivaju i ovaj hotel, u ovo vreme, pun trgovaca, probisveta, hohstaplera, spijuna i novinara. Miris moguceg rata oseca se na svakom koraku, cak i u prepunim radnjama, prepunim u poredjenju s ostatkom Jugoslavije.

Ista situacija je i u Urosevcu, gradicu nedaleko od Pristine.

Medjutim, cak ni put od Urosevca do Pristine nije vise bezbedan, narocito nocu.

Prepun autobus koji je 25. jula krenuo iz ovog grada za Beograd napali su, iz zasede, siptarski teroristi koji sebe nazivaju Oslobodilackom vojskom Kosova.

"Iskocili su na put iz kukuruza i poceli da pucaju. Mislila sam da cemo svi izginuti", kaze Urosevljanka po nadimku Plavka koja je sedela pored coveka, po nadimku Ciga, ranjenom u tom napadu.

Svi koji su posle toga dolazili u Urosevac mogli su da vide zgrusanu krv, srcu, ostatke zadnjih prozora i devet rupa od metaka, kroz otvorena, zadnja, vrata autobusa (UR 373-36), parkiranog u dvoristu transportnog preduzeca "Polet".

Ovog novinara spasili su putnici od gnevnog vozaca koji je oteo novinarsku beleznicu i hteo da se bije, vidno iznerviran i onim sto mu se dogodilo i onim sto novine pisu ("Ne moze to tako. Pun mi je k... vas novinara i toga sto turate u novine"). On je, inace, posle napada terorista bio dovoljno pribran da s izresetanom prednjom desnom gumom vozi jos nekoliko kilometara do benzinske pumpe kod Lapljeg Sela. Putinici su prebaceni za Pristinu gde su smesteni u hotel "Bozur" da bi sutradan nastavili put za Beograd.

Niko o ovom teroristickom napadu nije javio nikome nista. Srpske vlasti su sve precutale, da ne bi narod zastrasivale i time pokrenule jos neke Srbe da napuste Kosovo, da komunikacija izmedju gradova koja je vec traljava ne bude potpuno prekinuta. Dopisnici, domaci i strani, nisu ni saznali za dogadjaj.

Putevi od Pristine ka Peci i Prizrenu vec su mesecima neprohodni. Policija je, doduse, 27. jula "razbila" teroriste i "deblokirala" put do Peci, kojim se jos niko ne usudjuje da putuje, tako da se u Pec ide preko Rozaja u Crnoj Gori. Oni koji su ipak krenuli tek oslobodjenim putem, umalo da nastradaju. Na desetak automobila sa stranim posmatracima i novinarima koji su bili u Kijevu, teroristi su pucali iz automatskog oruzja.

Drum do Prizrena nije bio prohodan 26. jula, a nije ni sada. Na Sabor Svetog arhangela Gavrila, Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle i svi ostali morali su da putuju preko Brezovice kako bi stigli u Prizren, jer su se kod sela Crnoljeva, kod Stimlja, vodile borbe izmedju policije i siptarskih terorista. Tog dana poginuli su policajci Velibor Stojanovic (1974) i Bora Stevanovic (1974), a tesko su ranjeni Dragan Scepanovic i Zoran Stojanovic koji su prebaceni u Pristinu, dok je sezdesetak policajaca nekoliko sati provelo u manastiru Gracanica.

Kako je javio Medija centar u Pristini, pozivajuci se na opstinske vlasti u Stimlju, poginulo je 11 pripadnika separatisticke OVK. Okrsaji kod Crnoljeva nastavljeni su i narednih dana, a teroristi su pritisnuti tako da su morali da se povlace.

Nista lakse nije stici ni do sela Gornje i Donje Nerodimlje koja se nalaze svega desetak kilometara jugozapadno od Urosevca - nije lako naci prevoz jer je taksiste tesko ubediti da krenu na tu stranu. Tim putem koji na Kosovu ipak vazi za bezbedan, vozice taksista kroz kukuruze - za dvadeset maraka.

"Nije mene strah od vasih. Kad bi nas policija zaustavila, ja bi stao, ali ako bi iskocili nasi... e onda se ne znam sta bi bilo", kaze Idriz koji je, da ugodi novinaru, pustao srpsku novokomponovanu muziku dok je vozio u Donje Nerodimlje, selo iz koga su teroristi, pre nekoliko dana, oteli dva coveka.

Kako mestani pricaju, bila je noc i njih petorica su isla putem kada se pojavio crni dzip. Trojica su odmah utekla, a dvojca su ostala. Kad su iz dzipa izasli teroristi, jedan od njih je izvadio pistolj i pre nego sto je onako pripit uspeo da ga repetira, bio je razoruzan. Onaj drugi je shvatio da je pametnije da digne ruke u vazduh i mirno saceka da ga uhvate.

U Gornjem Nerodimlju, gde su nekada Nemanjici imali letnjikovce, pred Crkvom arhangela Mihaila, starijom od sest vekova, sede dva starca i vajkaju se kako nema ko da udje u crkvu a praznik je.

"Kao da nas je Lazar prokleo. Dva puta sam mu se poklonio, jednom 1939. i pre neku godinu kada su mu mosti bile u Gracanici, i ne vredi", kaze starac, nekadasnji vozac urosevacke uljare, trljajuci tek zalecenu, polomljenu desnu ruku.

Starci sede u hladu oraha, medju grobovima, i cekaju da se "smena" vrati sa obliznjih brda. Objasnjavaju da sva muska celjad, i staro i mlado, drzi straze po 24 casa u okolnim brdima kako Siptari "ne bi prosli do Tetova u Makedoniji". Stari koji ne mogu da se sa konjima penju oko dva kilometra u brda, "na polozaje", cuvaju selo nocu. Kazu da deca "danju motre na avliju jer se nikada ne zna kada Arnauti mogu da udare".

"S bozijom pomoci i pomoci policije i vojske, odbranicemo se", kaze drugi starac koji je tog dana prodavao svece i cuvao crkvu dok se prota ne vrati iz susednog sela, gde je morao da drzi opelo.

Na pitanje kako zivi sa Siptarima i hoce li morati da napusta svoje imanje, Bozo Parlic odgovara gotovo ljutito:

"Mi nemamo kud da bezimo", kaze dok gostu s ponosom pokazuje bastu i dodaje: "Ne bojimo se mi ovih u sumi, vec se bojimo da nas oni u Beogradu ne zaborave. Nije lako ratovati sam."

Veli, Srbi sa Siptarima nemaju sta da se dogovaraju, jer je to narod koji bi zatro sve srpsko da moze, ali tako nece moci, bar ako se Srbi sa Kosova budu pitali. Jeste da Srbi, zbog situacije, ne smeju ni u kukuruze da udju, ni pasulj, koji samo sto nije prispeo, nema ko da obere, ali nece to jos dugo potrajati. Samo da Malisevo padne i da se vidi hoce li teroristi da beze ka Tetovu preko Jezerca, Burnika i Ganovica.

Posto se borbe koje se vode tu, preko brda, zavrse, a hoce, jer je u novinama pisalo da je Gani Krasnici (jedan od komandanata OVK) pobegao u Albaniju, seljaci ce se vratiti svojim poljima, vocnjacima i bastama. Na samom pocetku Bozine baste zasadjena je jedna jabuka ispod koje je iskopao rupu, tj. rov, pokrivenu vrecama od vestackog djubriva. Priupitan sta ce mu rov u basti, domacin odgovara: "Da bas ne udju u kucu dok sam ja ziv".

Da ce OVK, narocito posle najnovije ofanzive policije i vojske i neuspesnog osvajanja Orahovca, napasti veci grad, malo je verovatno. I sasvim je sigurno da to nece biti Urosevac u cijoj se blizini nalazi kasarna, za koju vojni strucnjaci tvrde da ima najbolji strategijski polozaj na Kosovu, odnosno da je prakticno neosvojiva.

Osim toga, srpsko stanovnistvo ovog kraja aktivno ucestvuje u odbrani okolnih sela. Krajem jula islo se "na polozaj" u okolini sela Burnik po pozivu Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije koji je pecatirao i potpisao nacelnik gradskog SUP-a. U pozivu, koji nema nikakav delovodni broj, stoji da je onaj koga pozivaju duzan da se pojavi u uniformi s oruzjem u SUP Urosevac. Neodazivanje pozivu za sobom povlaci pravne sankcije. Doduse, odziv je dobar iako je poziv obicna fotokopija.

"Situacija je katastrofalna u selima gde su Srbi u manjini. Tu je velika nepravda ovog rezima koji je morao da zna da su ti ljudi prve zrtve", kaze Momcilo Trajkovic, predsednik Srpskog pokreta otpora, i dodaje:"Trebalo je obezbediti da ti ljudi, zajedno sa policijom i vojskom, brane svoja sela ili je trebalo te ljude izvuci. Dati im oruzje i ostaviti ih da brane svoja sela u jednoj neravnopravnoj borbi, znaci zrtvovati te ljude unapred."

Odbranu, prema Trajkovicevom misljenju, mora da bude organizuje drzava. Oteti Srbi su uglavnom iz sela gde su Siptari vecina, ili oni koji su se nasli na teritoriji koja je pod kontrolom OVK. Medjutim, razloga za paniku jos nema jer se OVK nije usudila da napada teritorije gde su Srbi u vecini. Tek kada tu otmu ili ubiju nekoga, Srbi ce shvatiti u kolikoj su opasnosti. Ono sto muci mnoge Srbe na Kosovu jeste kako je moguce da se pod "srpskom" vlascu, u poslednjih sedam, osam godina Siptari toliko naoruzaju da, iako postoji vojska, policija i drzavne institucije, Srbija nije u stanju da porazi siptarski teroristicki pokret poznat kao Oslobodilacka vojska Kosova.

Trajkovic misli da su glavni krivci rezim i "medjunarodni krugovi" u koje ubraja i albanski lobi.

"Bitno je da se OVK nije mogla vojnicki izgraditi bez finansijske pomoci iz inostranstva i pomoci obavestajnih sluzbi Austrije, Nemacke i verovatno Sjedinjenih Americkih Drzava", kaze Veljko Odalovic, nacelnik Kosovskog okruga.

Glavni finansijeri OVK nalaze se u Zapadnoj Evropi. U Nemackoj je registrovan, kao humanitarni, fond "Domovina zove" koji ima sajt na Internetu, a koji, pored ostalog, sadrzi imena i racune banaka u Nemackoj na koji se mogu uplatiti donacije.

"Zamajac OVK je list 'Koha Ditore', glasilo koje finansira Soros, a koje je pre vise od dve godine imalo veliki feljton o nacinima borbe Irske republikanske armije", kaze Milivoj Mihajlovic, glavni urednik Medija centra u Pristini i dodaje: "Njihov najgori ucinak je to sto 'loze' Albance i vode ih u smrt. OVK je prisutnija u medijima nego u borbama."

"Na Kosovu ima dovoljno policije i vojske da se OVK unisti, ali treba imati u vidu da su Albanci, makar svi bili naopaki, nasi gradjani koji su se podigli protiv drzave", kaze Trajkovic.

Osvojice se i Malisevo, Junik i druga mesta koja je OVK pretvorila u svoje baze, ali problem je u tome sto ce se, cim se policija bude povukla, vratiti siptarski teroristi. Sada je tesko napraviti granicu izmedju stanovnistva koje je otvoreni simpatizer OVK i onih koji su se latili oruzja.

"Ovo je veoma teska situacija u kojoj ce, bojim se, i sirovo goreti pored suvog. Tesko je oslobadjati teritoriju na kojoj je OVK pridobila Albance", kaze Trajkovic koji je siguran da medju Siptarima ima onih kojima nije do ratovanja, pre svega zato sto su na Kosovu stekli veliko bogatstvo koje ne zele da izgube. Ali, Siptara ima toliko da uvek mogu da drze ratnu tenziju.

Mobilizaciju novih pripadika OVK cesto sprovodi nasilno, tako sto onome koga poziva nudi ili da im se prikljuci ili da ga ubiju. Svi Siptari, i oni koji ne rade, duzni su da tzv. republici Kosovo placaju porez. Oni koji nemaju posla, moraju mesecno da "stvore" od 100 do 200 nemackih maraka, privatnici placaju od 1000 do 5000 maraka, dok su oni koji rade u srpskim preduzecima i oni koji zive u inostranstvu najvise oporezovani. Najveci deo odlazi na naoruzavanje i obucavanje OVK.

"Drzava, vec deset godina, tolerise ustav tzv. republike Kosovo na osnovu koga su dva puta sprovedeni izbori na kojima je izabran tzv. predsednik republike, skupstina, vlada i ministri. Albanci imaju po svetu svoja diplomatska predstavnistva, pedesetak novina, finansijsku i tajnu policiju. Dakle, imaju paralelnu drzavu kojoj je samo nedostajala vojska. Taj element je OVK koja je stvorena ranije, a koja je tek ove godine stupila na politicku i ratnu scenu. OVK je plod zaokruzivanja institucionalizacije tzv. republike Kosovo", kaze Trajkovic koji ocekuje da siptarski politicari prevazidju svoje sukobe kako bi se siptarski narod ujedinio.

"Takozvana Oslobodilacka vojska Kosova nastala je, uglavnom, u jugoslovenskim zatvorima i njen tvorac je bivsi politicki zatvorenik Jakup Krasnici koji je 1981. osudjen zbog udruzivanja radi neprijateljske delatnosti i rusilackih demonstracija. On je sada portparol OVK, a zanimljivo je da je 1. i 2. aprila 1981. godine na demonstracijama uzvikivao, izmedju ostalog, 'Ziveo Adem Demaci!' sto samo po sebi govori o OVK", kaze Milivoje Mihajlovic.

Jakupu Krasniciju stavljeno je na dusu to sto je citao knjige: "Zapisi o Kini", "Jugoslovensko samoupravljanje - kapitalisticka praksa i teorija", "Bitoljski kongres", "Radnicki pokret u Albaniji", "Nova Albanija"..., a posto je ovaj staljinistiko-lenjinisticki siptarski nacionalista tvorac OVK, onda nije cudno sto se pripadnici ove "vojske" zaklinju na albansku zastavu, slike Envera Hodze i sto se pozdravljaju dizanjem pesnice na desnu slepoocnicu. Ovu organizaciju, navodno, cine tri grupe: drenicka, zatim ona pod vodjstvom Bujara Bukosija koju predvode bivsi oficiri JNA, i grupa Fatosa Nanoa. Medjutim, kada se sagleda nacin ratovanja OVK, jasno je da je ova organizacija fragmentarnija.

Recimo, OVK nema vrhovnog komandanta, vec komandante koji su zaduzeni za pojedine regione, a da li ima kompletnu vertikalnu subordinaciju, tesko je reci jer su do oslobodjenja Orahovca zivi uhvaceni samo jedan kapetan i jedan porucnik. Petnaest komandanata OVK koji deluju u Decanskom i Drenickom kraju, pripadnici su dve ilegalne organizacije: Nacionalnog pokreta za republiku Kosovo i Nacionalnog pokreta za oslobodjenje Kosova koji su od osamdesetih godina u bekstvu, jer ih je SFRJ osudila zbog udruzivanja radi organizovanog delovanja.

Oruzje kojim raspolazu siptarski teroristi kineske je proizvodnje, uvezeno iz Albanije u kojoj je u prolece 1997. godine nestalo 1 600 000 cevi, neke od njih se mogu kupiti na pijacnim tezgama u Trnopoji gde "kalasnjikov" kosta oko stotinu, a rucna granata jednu marku. Cene istih proizvoda su nesto vise na Kosovu, gde se "kalasnjikovi" i bombe jos ne prodaju na pijaci, ali je oruzje svima dostupno. Protivtenkovsko naoruzanje, koje su nedavno zarobili granicari Vojske Jugoslavije, kada je sa teritorije Albanije oko 1000 kpripadnika OVK pokusalo ilegalno da udje na Kosovo, napravljeno je u zemljama Zapadne Evrope. I to je otprilike sve od naoruzanja cime raspolaze OVK, koja je u poslednje dve nedelje dobila znatniju finansijsku pomoc iz inostranstva, sto se najbolje vidi po vecem broju uniformisanih terorista koji na ramenu nose crveno-crni amblem. Sve cesce ih vidjaju duz puteva na kojima nema policijskih patrola.

Policija je opkolila siptarske teroriste koji se zilavo brane u selima duz puta Pristina-Pec. U Juniku, jednom od najvecih centara za prihvat i obuku pripadnika OVK-a koji samo sto nije pao, Lipovici i Kosarama u blizini Stimlja, policija svakodnevno granatira siptarske teroriste, a Siptari nocu Srbima pale zito. Ne pale samo srpsko zito vec i zito Albanaca kojima nije do ratovanja, vec do sazivota sa Srbima.

"Neki dan su nasim komsijama zapalili zito, morali su da dodju i vatrogasci", kaze igumanija Jefrosimija, iz manastira Gracanica, dodajuci kako su zito zapalili Siptarcici koji su cuvali stoku. "Videla ih je Olgica kako kroz polje beze sa stokom." Inace, to je komsija, koji, prema igumanijinim recima, navrati ponekad u manastir.

Na putu od Stimlja do Lipljana, koji 27. jula uvece nije bio ni blokiran ni bezbedan, videla su se cetiri velika pozara. Niko nije pokusavao da udje u njive i ugasi pozar jer se, narocito u okolini sela Bujance, moze izgubiti i glava.

"Selo Bujance je najozloglasenije u ovom kraju", kaze Sava, koji je sedeo na mestu suvozaca sa proturenim "kalasnjikovom" kroz prozor, kada je ovaj novinar isao da vidi Stimlje iza koga su na samo kilometar padale granate po boroviku u blizini sela Kosare, u kojem je bila potisnuta OVK. Kako je Sava ispricao, iz Bujana su Ram Buja, sef civilnog sektora OVK za opstinu Lipljan, i Haki Sinani, bivsi oficir JNA, komandant OVK za Lipljan. U svojoj kuci, iz koje je sklonio porodicu u blizinu Drenice, Buja je napravio stab OVK, a pouzdano se zna da u obliznjoj fazaneriji i preko dana boravi najmanje 20 terorista.

Kada bi se izdala naredba, situacija u ovom selu bila bi, medjutim, resena za nekoliko sati, sto se ne moze reci za Lipovicu koja je odlicno utvrdjena i u kojoj stalno ima oko 600 uniformisanih pripadnika OVK, koji u petnaest vozila (od toga tri kombija i dva oteta vojna kamiona) patroliraju okolinom. Nedavno je policija gadjala topovima i gotovo srusila hotel u Lipovici za koji se pretpostavlja da je bio baza terorista. Ono sto ce policiji predstavljati ozbiljan problem prilikom zauzimanja Lipovice, zbog koje nije ranije oslobodjen pravac Stimlje-Komoran, jesu betonirani rovovi i bunkeri koji je opasuju.

Srbe na Kosovu i Metohiji ohrabruje cinjenica da je neko iz Beograda, kako vole da kazu, konacno shvatio sta i kako treba da se radi.

"Pobunili su se Arnauti i 1920, a srpski kralj nije dao da Srbi stradaju", kaze Serafim Ivic kome je 85 godina i koji tvrdi da kada bi on bio vlast, za "24 sata napravio bi jednu mobilizaciju" i da bi stao na celo vojske koja bi "sa pesmom krenula na Pec i Prizren".

Starac Serafim kaze da je Slobodan Milosevic, predsednik SR Jugoslavije, poceo dobro da igra kolo, ali da ga je "pogresno uvrteo". Serafim ce ostati na Kosovu jer je "bolje da ovde ginemo, no da begamo u neku bestragiju".

Ako Milosevic nece da dodje na Kosovo, Serafim kaze da bi bar trebalo da ga cuva, a da je Milosevic Kosovo "uhvatio kao kost u zube, pa niti ga pusta niti ga lize". No starcu nisu nista bolji ni drugi nasi politicari, za Vuka Draskovica, predsednika Srpskog pokreta obnove, koji je nedavno bio na Kosovu, kaze da je pogresio sto je sedeo u kafani, umesto da dodje i razgovara sa dobrim domacinima koji bi mu rekli kako stvari stoje. Za Vojislava Seselja, potpredsednika Vlade Republike Srbije, Serafim kaze: "On se prevrce ko tica" i pita gde je Seseljeva vojska pa da sa njom podje na Drenicu.

"Doslo nam je poslednje vreme kada saka ljudi moze da uzdrma Kosovo, da svi o njima samo pricaju."

Lidija Kujundzic