KOSTA CAVOSKI

NEMA TAJNIH OPTUZNICA

- Nigde u svetu nema tajnih optuznica. To je izum Haskog tribunala. Onoga casa kada se pred sudom pokrene postupak, on se mora uciniti javnim i kontradiktornim. To znaci da do reci moraju ravnopravno da dodju obe strane, i tuzilastvo i odbrana. Pokretanjem optuznice pokrecu se i sudski postupak i zato optuznica nikada ne sme biti tajna. Moze se sudski postupak zatvoriti za javnost, u za to zakonom predvidjenim slucajevima, ali optuznica mora biti poznata okrivljenome.

Nedeljnik

Srbi i svet

Milo Gligorijevic

Opet se pise o prekrajanju srpske istorije, o izvrtanju cinjenica, o falsifikatima u zapadnim medijima.

Opet su (kako je govorio poznati aforisticar) neki mangupi silovali uciteljicu zivota.

Najnovija propagandisticka fabula, sracunata na to da uzdigne jedne (Siptare), a unizi druge (Srbe) stigla nam je u prepricanom prepricavanju: car Dusan je na Kosovu bio okupator, a da bi se iskupio pred okupiranim Siptarima, dao im je da sazidaju Gracanicu i Pecku patrijarsiju! Tako glasi "otkrice" koje su neki majstori, proizvodjaci simpatija i antipatija, u vreme visenedeljne pucnjave i ubijanja na Kosovu ponudili trzistu informacija.

Episkop branicevski Ignjatije (Midic) pomenuo je ovu fabulu u razgovoru sa saveznim ministrom inostranih poslova Zivadinom Jovanovicem. Vladika je pricao visokom drzavnom cinovniku da je o njoj slusao od coveka, protestanta, kome je stalo do naucne istine. Taj stranac, kako pise "Politika", rekao je srpskom arhijereju da svuda gde pise i govori - za pricu o siptarskom zidanju Gracanice i Pecke patrijarsije, o caru Dusanu kao okupatoru na Kosovu - nalazi odgovarajuce reci: notorna laz!

Mnogi Srbi ce, naravno, biti zahvalni nepoznatom strancu, ali opet nece razumeti zasto se toliko laze o njihovoj istoriji. I zasto se svojataju njihove sakralne starine. Oni jos nisu razumeli da se ratovi ne vode samo vojnim oruzjem, puskama, kalasnjikovima, topovima, minobacacima i tenkovima. Nisu razumeli da je i rec oruzje, a da je laz u propagandistickim ratovima nebrojeno puta trijumfovala.

Ne jednom receno je da su mnogi ljudi prvo lagali da bi ziveli, a zatim ziveli da bi lagali.

Uvereni odnekud da su veliki narod velike istorije, mnogi Srbi se ljute na one koji - snabdeveni egoizmom ili neznanjem - izmisljotine uzimaju kao neoborive istine. Ljute se na Bugare sto svojataju Marka Kraljevica. Ljute se na Bosnjake (muslimane) koji im uzimaju Kotromanice i ljiljane sa grba Tvrtkovog, Dabisinog i Ostojinog. Ljute se na izvesne Crnogorce koji ne dozvoljavaju Njegosu da bude ono sto je rekao da jeste, dakle Srbin.

Grci ne mogu ljutnjom pobediti ambiciju Makedonaca da Filipa Makedonskog uporno proglasavaju svojim pretkom.

Nemci ne mogu ljutnjom otkloniti glupost koja Franca Bekenbauera upisuje u Srbe.

Srbi ne mogu ljutnjom zaustaviti one Hrvate koji vicu da je Nikola Tesla bio Hrvat.

Treba napisati opet i opet: Srbi ne treba da se ljute ni na koga osim na sebe. Nemarni prema sopstvenoj povesti, oni su radi progona monarhizma odlucili da neke vekove strpaju u tamu.

Programirani zaborav bio je takav i toliki da su cetrdesetih i pedesetih godina, u nekim srpskim skolama, lose prolazili djaci s "monarhistickim" prezimenima: Nemanjic, Obrenovic... Danas taj podatak zvuci kao da je uzet iz neke komedije apsurda.

U dobu ideoloskih progona, u vreme ponizavanja Crkve i svestenstva, izgnan je i sveti Sava iz skola. Neizbrisive minuse u tajnim i javnim knjigovodstvima zaradili su, posle tog izgona, gotovo svi ucenici koji su se osmelili da ucestvuju u crkvenim proslavama Savindana: oni su, prakticno, ostali pod visegodisnjom i visedecenijskom sumnjom ideoloskih gonica, ambicioznih neznalica. I ne jednom bila je kaznjena djacka zapitanost o skrajnutim ili zatamnjenim stranicama istorije.

Ispalo je da istorija, za jednu vrstu Srba, datira od 1941. godine. Drugim Srbima pocela je 1991.

Ako je srpska istorija pocela 1941. ili 1991, ako krstenica srpske drzave nije starija, cemu onda cudjenje sto negde, na Zapadu, Gracanicu proglasavaju siptarskom znamenitoscu?

Ako srpska istorija odista pocinje onda kad su komunisticki usrecitelji osvojili vlast u drzavi Srbiji, Gracanica moze biti i siptarska i bilo cija. I mongolska.

Najvecu uslugu sebi Srbi ce uciniti kad zaustave kuknjavu nad velikim nerazumevanjem sveta i njegovim ogresenjem o srpsku proslost i srpske zasluge. Prica o zaslugama moze da bude, i cesto je bila, nasrtljiva i dosadna. Ako su ono sto tvrde da jesu, istorijski narod, Srbi ce popravljati sebe umesto da opamecuju i spasavaju druge. Sebi ce konacno reci ko su, odakle su i kuda idu. Prestace da se iznenadjuju nad "otkricima" poput ovoga koje je nedavno stiglo iz jedne, sasvim izvesno, uspesne fabrike upotrebljivih neistina. Za borbu protiv lazova i narucilaca lazi uzece najinventivnije i najskolovanije mlade ljude, a ne isluzene i poslusne politicare koji su strucnjaci za sve, to jest nizasta.

Kada ce se to desiti? Onda kad politicarima svih vecih stranaka nacionalni interes postane vazniji od licnog probitka, para, kuca, luksuza i uzivanja.