(nastavak sa prve strane)

NASA TEMA: HASKI TRIBUNAL

SMRT PRED SUDOM

Jos su stari rimski pravnici govorili kako je bolje i dvesta krivaca na slobodi nego jedan nevin u zatvoru. Doktor Milan Kovacevic, bivsi upravnik prijedorske bolnice, nije pred Haskim tribunalom priznao krivicu niti je tuzilac ista dokazao. Doktor Kovacevic je u zatvoru umro i to je, nema sumnje, jos jedna ljaga koja opasno ugrozava ugled Haskog tribunala

Ljudi koji su izmislili Haski tirbunal da u ime medjunarodne pravde sudi ljudima za ratne zlocine koje su pocinili u nasem jugoslovenskom klanju, imali su, mozda, dobru nameru. Ali, zar nije i put do pakla poplocan dobrim namerama? I zar se, posle samoubistva Slavka Dokmanovica, smrti Milana Kovacevica i hapsenja nevine brace Vuckovic, sve u ime pravdoljubivog Haga, ne moze iskazati crna slutnja da put preko Haga vodi do hada? Ne samo da moze, nego i mora. Na Zapadu ce se danima javno mnjenje uzbudjivati zbog toga sto je izvesni macak izvesne gospodje Smit progutao kanarinca izvesnog gospodina Dzonsa (sto nas raduje), ali ce, kad jedan covek sa Balkana (necemo naglasavati i srpsku nacionalnost) umre u zatvoru, necivilizovano od svega okrenuti glavu i samo u ponekim novinama ceo dogadjaj zabeleziti kao kratku vest.

Hod po mukama Milana Kovacevica poceo je tacno pre godinu dana, kada su u prijedorsku bolnicu, u njegovu direktorsku sobu, upali britanski specijalci i uhapsili ga. Posluzili su se lukavstvom, kao da su latinske stare varalice, na rukave svojih engleskih kosulja stavili su oznake Crvenog krsta (crveni krst, dakle) i kao zahuktali humanitarci upali u bolnicu, zloupotrebljavajuci ovu najstariju medjunarodnu organizaciju.

Danas je potpuno jasno da su uhapsili bolesnog coveka, kome je, prvo, mesto bilo u bolnici. Imao je povisen krvni pritisak, bolesno srce, a od soka, dozivljenog prilikom hapsenja, preziveo je i mozdani udar.

Naravno da britanski vojnici nisu o tome vodili racuna, njima je bio vazan samo plen i njegovo izrucenje Haskom tribunalu.

Gospoda iz Ujedinjenih nacija (dobro, iz Saveta bezbednosti), vrlo su zurili kad su resili da medjunarodnu pravdu uzmu u svoje ruke i iznajmili su jedno krilo zgrade holandskog zatvora u Seveningenu, gde je trebalo da dopremaju optuzene za ratne zlocine ucinjene u bivsoj Jugoslaviji. Iznajmili su (bukvalno, pod kiriju) samo zatvor, ali ne i deo zatvorske bolnice, tako da, danas, zatvorenici koje optuzuje Haski tribunal nemaju pravo lecenja ili lezanja u zatvorskoj bolnici ovog holandskog zatvora. Nego, kad nekom zatvoreniku nije dobro ili mu ozbiljno pozli, u njegovu celiju dolazi lekar sa torbicom, pa ko ima dana - prezivece, ko nema - spasa mu nema.

Bilo bi zanimljivo napraviti anketu sa zapadnjackim veterinarima i saznati od njih sta misle o ovakvom lekarskom tretmanu ljudi koje tereti Haski tribunal.

Sve govori da su zvanicnici Haskog tribunala znali za ozbiljnu bolest Milana Kovacevica. Kaze dr Kosta Cavoski kako je postojala namera da se optuznica protiv Kovacevica prosiri (jer sve sto je za godinu dana na sudu isplivalo kao istina nije davalo tuziocu mnogo sansi na uspeh), ali da se od toga odustalo jer bi to, svakako, veoma oduzilo sudski proces. Oni su, naravno, strahovali da se optuzenome i tesko bolesnom Milanu Kovacevicu u zatvoru ne dogodi ono najgore, ali njegova sudbina, opaka bolest i velika nebriga o njegovom zdravstvenom stanju doveli su do neminovnog kraja.

Nema tog lekara na svetu koji bi se usudio da kaze koliko bi oboleli Milan Kovacevic, da nije hapsen ili da je u zatvoru lecen kako se lece bolesni ljudi, ziveo, ali da mu prava pomoc nije pruzena i da na pravi nacin nije bio lecen - to je sad jasno i haskim tribunalistima. Njegova smrt daje za pravo svim ljudima koji sve vise sumnjaju u dobre namere ovoga suda, pa se i od suda i od onih koji su ga osnovali, ocekuju zvanicna reagovanja. Bice i ovoga puta da je pojeo vuk magarca, ali to ce, onda, vise govoriti o pravednosti medjunarodne zajednice predvodjene Amerikom, nego o ovim mucenicima sa Balkana, od kojih mnogi nisu ni znali sta cine, protiv koga cine i za koga cine.

Vrlo je ostro dr Vojislav Kostunica napao Haski tribunal. On je sramotan - rekao je dr Kostunica.

- Smrt Milana Kovacevica, Slavka Dokmanovica a, delimicno, i generala Djordja Djukica, mozda se mogla spreciti i tesko da se moze objasniti samo nemarnoscu sudskog i zatvorskog osoblja. Kao sto se moglo izbeci i mucko ubistvo Sime Drljace, u Prijedoru. Moze se cak posumnjati da su takozvane sudije, tuzioci i tamnicari Haskog tribunala sprecili da na videlo izadje istina... U ovom casu moze se sa sigurnoscu reci ne samo da je Haski tribunal vise politicka nego pravna institucija, vec i da predstavlja sramotu za izvornu ideju suda i sudske pravde - kaze on.

Strucnjak za medjunarodno pravo dr Konstantin Obradovic kaze da se u celom ovom slucaju mora traziti objektivna odgovornost. U bilo kojoj drzavi, kad se nesto desi, odgovara uprava. To bi trebalo da vazi i za upravu ovoga zatvora.

- Ne verujem da se ovde radi o nekoj nameri. Verujem da je rec o propustu, krajnjem nehatu i naravno da to predstavlja ljagu na sud kao instituciju. A naknada stete? Postoji jedino pravo porodice da to trazi. Nazalost, ni u Statutu ni u poslovniku rada Haskog tribunala, ovo nije predvidjeno. Jednostavno, tako nesto prenebregnuto je, jer je sve to uradjeno i napisano na brzinu. Mislim da, s obzirom na zivot, praksu, sve ove papire treba preraditi i dopuniti. Cini se da trenutno nekih velikih mogucnosti nema. Trebalo bi, ipak, da zainteresovane drzave - rec je o Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj - u Ujedinjenim nacijama pokrenu jednu akciju da Generalna skupstina ili Savet bezbednosti (jer nijedna drzava nije za to ovlascena) zatraze savetodavno misljenje od Medjunarodnog suda pravde. Zato sto se jedan slican slucaj davno desio. Naime, neki su vojnici, sluzeci Ujedinjenim nacijama, poginuli pre pedeset godina i na molbu Generalne skupstine Medjunarodni sud pravde dao je misljenje (aprila 1949. godine) pod naslovom "Nadoknada stete za stetu pretrpljenu u sluzbi Ujedinjenih nacija" - kaze dr Obradovic.

Neko ce, mozda, reci da Milan Kovacevic nije bio u sluzbi Ujedinjenih nacija. To je misljenje laika. On jeste sluzio Ujedinjenim nacijama tako sto je svojom odbranom doprinosio da se dodje do istine (za razliku od tuzioca koji je zastupao drugu stranu, stranu optuzbe). A kako niko nije kriv dok se to ne dokaze pravosnaznom sudskom presudom, Milan Kovacevic je umro kao nevin covek i njegova bi se smrt mogla tumaciti kao zrtva coveka koji je umro u sluzbi Ujedinjenih nacija, u procesu pronalazenja istine o ratnim zlocinima.

U njegovu krivicu ne veruje ni dr Kosta Cavoski. Ima za to kratko objasnjenje:

- Pravi zlocinci ne umiru u zatvoru od infarkta. Stradaju oni koji se osecaju nevinima. A Milan Kovacevic je imao nesrecu da na ovaj svet dodje 1941. godine i da ga odmah upozna kao suzanj, jer je prve godine zivota proveo u Jasenovcu, u decjem logoru. Umro je kao suzanj i ja tu vidim jednu simboliku Srba sa leve strane Drine - kaze dr Cavoski.

Ako bi se, naucno, moglo govoriti o prokletstvu kao istorijskoj kategoriji, ima naroda, ima etnickih grupa koje bije glas parija i na koje svaka sila istresa svoju netrpeljivost i ciji bi primeri mogli da posluze kao primer kako bozja pravda nije uvek merena ispravnim kantarom. Kad u autobusu ili kakvoj gradskoj guzvi nestane novcanik, svi Srbi odmah gledaju da li je u blizini kakav ciganin. Unapred zapisanu nepravdu Srbi dozivljavaju od zapadnjaka, danas. Ko je kriv za sve nesrece balkanske? Srbi. Da. Ako Haski tribunal juri dvojicu blizanaca, Predraga i Nenada, svi blizanci srpske nacionalnosti postaju sumnjivi i na njih se motri, salju se specijalci. Tako su se, pre nekoliko dana, bacili, u Prijedoru, na Milana i Miodraga Vuckovica, bracu blizance, ubedjeni da hapse Predraga i Nenada Banovica! Aman, grupo britanskih i ceskih sforovaca, stanite malo, jesu jake vrucine, kljuca krv u zilama, oci i usi sabotiraju na julskom suncu, i mozak sporije radi, ali nemojte hapsiti sve srpske blizance s leve strane Drine, da biste medju hiljadama konacno pronasli one koje trazite. To lici...

- To lici, to podseca na boljsevicku stranacku policiju Ceku. I Haski je tribunal, kao i Lenjinova Ceka, ujedinio, pod svojim krovom, policijske, istrazne i pravosudne poslove. I Haski tribunal, kao i Ceka, radi sve poslove (Solzenjicin ce Ceku nazvati najsavrsenijim sudom u ruskoj istoriji): u isti mah otkriva krivce, hapsi ih, sudi i sam izvrsava presude! Kada su sve ove tri delatnosti slivene u jednu, onda nema prave kontrole i moguce su i verovatne su velike zloupotrebe. Ukoliko se sve ove radnje razdvoje, onda zakonitost rada policije kontrolise sud, istragu vode istrazne sudije koje kontrolise sudsko vece, a zakonitost prvostepene presude kontrolise visi sud. Ovde toga nema - kaze dr Cavoski.

I dodaje da je postupak prema nevinim momcima Milanu i Miodragu Vuckovicu, od nacina hapsenja pa sve do njihovog transporta, bio neljudski, kao da su odvodili stoku na klanje.

Ako se britansko nasilje, koje su njihovi vojnici, kroz vekove, vezbali prema starosedeocima njihovih mnogobrojnih kolonija, moze shvatiti i kao vojnicka navika osionih, cudi postupak plisanih Ceha. Cime ih to oficiri Sfora hrane, pa od mirnih Svejkova postaju agresivni legionari? Knedlama sa sljivama (ili pekmezom od dunja) sigurno ne.

Ni krive ni duzne, udarali su blizance kundacima po glavi, po ledjima, vezivali i ruke i noge i tako, nemocne, vukli po zemlji, kao konji Teofanu krcmaricu, kojoj je sudjeno i dokazano da je prokleta i da joj se, vezanoj konj'ma za repove, imaju rastociti creva po gradu. Ovde su muceni i ponizavani nevini ljudi.

Poznato je, pricaju Vuckovici danas, da su ih, posle otkrivene zablude, iz Haga lepo vratili (u Hagu su im, sto jest-jest, pravnici ipak dali cisto rublje i novo odelo i obecali da niko vise ne sme da ih bije), kulturno dovezli, ali ne u Banjaluku, nego u Tuzlu, gde se inace nalazi jaka Sforova baza. Pa su im prisli oficiri raznih cinova i raznih jezika i rekli im da su momci za primer i da ce ih rado primiti u svoju sluzbu, plata u dolarima, veca nego Alijina, garantuju najmanje dve godine sluzbe... Ali, nista od posla: dva tvrdoglava srpska blizanca odbili su ponudu. Da li su rekli - daleko vam lepa kuca ili daj boze da vas nase oci nikada vise ne ugledaju, pouzdano se ne zna.

PETAR IGNjA