KOSMETSKA KRIZA

POCETAK KRAJA

Nastojeci da tzv. Oslobodilacku vojsku Kosova ukljuce u pregovore Amerikanci slabe poziciju Siptara, a sta ce sve morati da urade kako bi oslabili Slobodana Milosevica vec ce se pokazati

Do posete Ricarda Holbruka, specijalnog americkog izaslanika za Balkan, cinilo se Amerikanci navijaju za Siptare i njihove teroriste koji se od februara bore s policijom na Kosovu. Ali, otkako se Holbruk vratio iz Junika gde se, u carapama, slikao sa teroristom poznatim kao Ljum Hadziju (navodno, jedan od komandanata OVK) Amerikanci su, izgleda, postali uzdrzaniji. Mozda zato sto je Holbruk imao prilike da vidi pripadnike OVK kako se zakljinju na slikama Envera Hodze i ljube albansku zastavu.

Ma koliko Amerikanci ne voleli Srbe i Slobodana Milosevica, predsednika SR Jugoslavije, jos manje vole komunisticki nastrojene Siptare od kojih je cak i Ricard Holbruk "pobegao". Osim sto su kod Siptara prepoznali staljinisticko-lenjinisticke elemente, protiv kojih se oni kao imperijalisti neprestano bore, Amerikancima nije pravo sto Siptare potpomazu muslimani. Oni sa Bliskog istoka, koji su nedavno digli u vazduh americke ambasade u Keniji i Tanzaniji, ali i oni u regionu.

Najveca muslimanska zemlja u Evropi, Albanija, "prema poverljivim obavestajnim podacima NATO-a", sama tvrdi da njena vlast nije u stanju da kontrolise trecinu, a mozda i polovinu svoje zemlje, i to onu severniju koja se granici sa SR Jugoslavijom i Makedonijom.

Zato su se Amerikanci i tu nasli kao kljucni faktor. Do sada su samo nadgledali teritorije Albanije, Crne Gore, Srbije, Makedonije, obucavanje terorista u vojnim kampovima, a od bombaskih napada na ambasade u Keniji i Tanzaniji poceli su i da ih privode. Doduse, uz pomoc Albanaca.

Uhvaceni su clanovi islamske fundamentalisticke organizacije "Dzihad" koja je preuzela odgovornost za napade na ambasade. Njih cetvorica koji su u Albaniji radili kao humanitarni radnici deportovani su u Egipat gde ih ceka izvrsenje smrtne kazne na koju su osudjeni zbog terorizma.

Naravno, kada su interesi Sjedinjenih Americkih Drzava u pitanju, Amerikanci se drugacije odnose prema teroristima. Oni sa njima ne pregovaraju, vec svakome ko im dostavi informaciju koja bi dovela do hapsenja ili osude onih koji su izveli napade na ambasade u Najrobiju i Dar es Salamu, nude nagradu od dva miliona dolara.

Da se Nemcima ne bi dogodilo isto sto i Amerikancima, oni su se sa Siptarima lepo dogovorili da se "uzdrze od teroristickih akcija", a ovi ce im zauzvrat pomoci na sve moguce nacine. Novinar Kristofer Sikle kaze da Nemacka nece ometati Siptare da prikupljaju finansijska sredstava za OVK, kao i da ce im tolerisati ostale "prljave poslove" (pre svega, prodaju droga). Navodno, slicni "sporazumi" postoje sa obavestajcima u Svajcarskoj, Danskoj i Belgiji.

Analizirajuci kosmetsku krizu, Amerikanci i ostatak medjunarodne zajednice smislili su da je najbolje kontrolisati Siptare i postepeno slabiti njihovu pregovaracku poziciju u odnosu na Slobodana Milosevica.

Bas zato ce i teroristi, tzv. Oslobodilacka vojska Kosova, biti ukljuceni u pregovore.

Tim nastojanjem Amerikanci u stvari slabe i jedinog Siptara s kojim zele da pregovaraju - dr Ibrahima Rugovu, koji nikada nije imao podrsku Oslobodilacke vojske Kosova. Od odlaska Holbruka iz Junika, Rugova je gotovo potpuno izgubio uticaj i medju siptarskim politicarima.

Posle poslednje "ofanzive" policije i vojske na Kosmetu, cini se da je tacna opcija koja se sve vise cuje: da je predsednik SRJ bas od Amerikanaca dobio dozvolu da "sredi situaciju" na Kosmetu.

Milosevic nije ucinio sve sto je trebalo da bi policajci i vojnici unistili siptarske teroriste.

Ipak, on je ucinio nesto, ali je to, zo Amerikance bilo previse.

Sada posle pada Orahovca, Maliseva, mozda i Junika, moze se reci da je vecina pripadnika tzv. Oslobodilacke vojske Kosova ili pobijena ili "izbegla" u Albaniju i Makedoniju. Stanovnici kosovskih sela, Siptari, dobrovoljno (ako se to uopste moze nazvati dobrom voljom) predaju oruzje "kojim su ih snabdeli teroristi" iz Oslobodilacke vojske Kosova.

Tridesetak automatskih pusaka, 13 mitraljeza, rucni raketni bacac, rucne bombe, municiju i maskirne uniforme predao je dervis iz sela Skvijane uz objasnjenje da su teroristi hteli nekoliko puta da pale selo i da su onima koji su hteli da predaju oruzje rekli da mogu da idu iz sela.

Ono malo preostalih siptarskih terorista uglavnom ginu po sumama duz granice, pokusavajuci po nekoliko puta na dan da se prebace u Albaniju.

Gine i vojska cija komanda cuti cak i kad joj pogine oficir elitne jedinice kao sto je 63. padobranska brigada.

Gine i policija koja se vec dva dana bori na putu Djakovica - Decani. Kod sela Prilep policija sporo napreduje, jer teroristi ispred sebe vode zene i decu pucajuci preko njihovih glava. U okolini Glodjana policajci su otkrili bunkere od armiranog betona, lavirint podzemnih hodnika ojacanih gredama od betona u kojima je bilo hrane i odece za nekoliko nedelja. Na dva mesta ispod puta Djakovica - Decani otkriveni su tuneli koje su teroristi prokopali kako bi opkolili i pobili policajce.

Ni u Malisevu policija nije zatekla bitno drugaciju sitaciju, ali je tamo pronasla dokumentaciju tzv. OVK u kojoj se nalaze podaci o clanovima pod oruzjem i onima pod zakletvom tako da se uskoro mogu ocekivati i hapsenja onih koji su se borili za tzv. republiku Kosovo.

Tzv. republiku Kosovo i njenu "oslobodilacku" vojsku Milosevic ne priznaje. Sudeci po onome sto izjavljuje Ivica Dacic, portparol Socijalisticke partije Srbije, Slobodan Milosevic jos nece sesti sa teroristima za pregovaracki sto.

Ali, Amerikanci ce ga vec nekako naterati da pristane na "koalicioni" siptarski pregovaracki tim, a kako ce to izvesti nije vise nikom bitno.

Zapravo, medjunarodna zajednica to vec i cini.

Iako stalno odlaze intervenciju, cini se da su pretnje bombardovanjem NATO-a sve izvesnije.

Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Nikolaj Afanasijevski jedini je diplomata koji jos ne pominje bombardovanje, mada bi se (ako to nalazu ruski interesi) i to moglo ocekivati (kada se ima u vidu kako su Rusi na pocetku krize na Kosmetu izricito govorili da se OVK kao teroristicka organizacija ne sme tolerisati). On je zagovarao stav da vojnog resenja na Kosovu nema i ne moze biti, ali pri tome je mislio na OVK i srpske snage, a ne na sve izvesniju intervenciju NATO-a.

Prioriteti, po Afanasijevskom, jesu povratak izbeglica i uspostavljanje normalnih odnosa na Kosovu. Kako normalizovati odnose Siptara i Srba na Kosmetu ne znaju ni Amerikanci ni Rusi, ali znaju da se za pregovarackim stolom obe strane mogu prisiliti na velike ustupke, samo ako budu dovoljno slabe za otpor. Delotvornost te strategije, koju je realizovao Ricard Holbruk, medjunarodna zajednica je vec isprobala na Srbima - u Dejtonu.

Siptarski politicari koji i bi i ne bi pregovarali nisu spremni da se odreknu nepostojece republike Kosovo, sto se moze reci i za tzv. Oslobodilacku vojsku Kosova koja se ne dogovara ni sa Rugovom, a kamoli sa Srbima tj. "okupatorima" kojima bi najvise odgovaralo da se dosadasnja autonomija Kosova i Metohije ne menja.

Normalnih odnosa, ako ih je ikada i bilo, na Kosmetu kao da ne moze biti; cak se i pomoc onima koji se vracaju svojim kucama deli po etnickoj pripadnosti. Vecina medjunarodnih humanitarnih organizacija deli hranu i odecu samo Siptarima, sto svakako nece pomoci uspostavljanju normalnih odnosa izmedju Siptara i Srba koje zagovaraju i Amerika i Rusija i Zapadna Evropa.

LIDIJA KUJUNDzIC