RAKETE

UBITACNO KRSTARENJE

"Tomahavkom" protiv terorista - doktrina je koje se uporno drze poslednja tri americka predsednika iako su rezultati skromni

Krstarece rakete "tomahavk" (Tomahanjk) postale su omiljeno oruzje americkog politickog i vojnog vrha. Koriste se za odmazdu, kao kontraudar posle teroristicki napada na drzavljane SAD, ili za prisiljavanje "neposlusnih" zemalja da povuku neki potez koji od njih traze Ujedinjene nacije ili Amerika sama (npr. pocetak mirovnih pregovora).

Lideri su naklonjeni ovoj vrsti naoruzanja jer poseduje za njih najvaznije karakteristike: precizno pogadjaju dobro cuvane i utvrdjene mete, s odstupanjima od najvise nekoliko desetina metara, na udaljenostima od 1 000-1 700 kilometara. Lete nisko (30-50 metara), prate konfiguraciju terena pa ih radari tesko otkrivaju.

Neki vojni analiticari smatraju da je upotreba krstarecih raketa za neutralisanje najekstremnijih antiamerickih terorista, kao sto je proslonedeljni slucaj u Avganistanu i Sudanu, umesto da to obave specijalne jedinice, samo dokaz nespremnosti SAD da zaista stvarno preuzmu ulogu predvodnika sveta. Ni politicari, ni javnost, nisu sazreli da prihvate odgovornost i rizik koje nosi takva pozicija. Zato americka administracija najradije zasipa protivnike talasima "tomahavka" jer se njihovim dejstvom ne stavlja na kocku ni jedan jedini zivot u sopstvenim redovima.

Medjutim, svi dosadasnji udari, usmereni na pojedince koje su SAD u raznim periodima proglasavale svojim neprijateljima broj 1, davali su sasvim ogranicene rezultate. Ni jedna od meta nije neutralisana. Naprotiv, napadi su jacali pozicije onih protiv kojih su bili izvedeni - Gadafija, Sadama i prosle nedelje, Bin Ladena.

U poslednjih dvanaest godina tri puta su americki predsednici potpisivali naredjenja za protivteroristicko lansiranje "tomahavka". Ronald Regan je u februaru 1986. srucio tovar na libijskog vodju pukovnika Moamera el Gadafija, pod optuzbom da su njegovi ljudi izveli teroristicki napad na bar u Berlinu, u kojem su poginuli americki vojnici. Operacija je nazvana "Kanjon Kolorado", a krstarece rakete su ispaljene sa americkih aviona. Libijska protivvazdusna odbrana nije mogla nista da ucini, pogodjeno je dvoriste predsednicke rezidencije, ali Gadafi je ostao ziv.

Zanimljivo je da je ta akcija bitno uticala na modernizaciju jugoslovenskih oruzanih snaga. Libija je tada, kao i Jugoslavija, bila naoruzana avionima i raketama sovjetskog porekla, a pokazala se inferiornom u odbrani predsednicke palate. Jugoslovenski politicki i vojni vrh je zato odlucio: hitno nabaviti savremene avione koji se mogu suprotstaviti zapadnim. Receno - ucinjeno. U SSSR je odmah kupljeno sesnaest aviona MiG-29. Danas su najvaznija vazduhoplovna udarna komponenta Vojske Jugoslavije.

Drugi udar na pojedinca organizovao je sadasnji predsednik Klinton juna 1993. godine, ovoga puta sa ciljem da unisti irackog predsednika Sadama Huseina. Njemu je pripisana organizacija atentata na prethodnog americkog predsednika Dzordza Busa, dva meseca ranije, dok je boravio u poseti Kuvajtu. Bus se vratio ziv i zdrav iz Kuvajta, ali Sadama je valjalo kazniti. Od 24 rakete lansirane sa dva broda, 16 je pogodilo zgrade u Bagdadu, ne i Sadama. Mrznja u narodu, izazvana eksplozijama, ojacala je diktatorsku poziciju irackog predsednika.

Treci udar, prosle nedelje, na kampove za obuku islamskih terorista, trebalo je da znaci obracun sa trenutno najvecim americkim neprijateljem, Osamom bin Ladenom, koji se krivi za seriju teskih napada na americke drzavljane, narocito za nedavne tragicne eksplozije u ambasadama u Najrobiju i Dar es Salamu. Iako je dejstvo pedeset "tomahavka" razrusilo teroristicke kampove u avganistanskim planinama, Bin Laden je preziveo. U mnogim muslimanskim zemljama gradjani su na antiamericke demonstracije izlazili sa Bin Ladenovom slikom u rukama. "Tomahavk" je ucinio da terorista preko noci postane heroj.

Krstarece rakete "tomahavk" upotrebljavane su i u drugim prilikama. Najcesce protiv ciljeva u Iraku. U toku Zalivskog rata ispaljeno je oko 300. U januaru 1993, uoci same ceremonije primopredaje Ovalnog kabineta, ni predsednik Bus nije odoleo da se u poslednjim trenucima vlasti i on oproba u ispaljivanju "tomahavka". Dezurna meta, Irak, bila je u dometu. Izabran je cilj - fabrika opreme za obogacivanje urana - Zafaranijah, 13 kilometara jugoistocno od centra Bagdada. Na nju je iz Crvenog mora i Persijskog zaliva lansirano 45 raketa. U to vreme fabrika uopste nije radila, ali je napad opravdan tvrdnjom da bi proradila cim se ekonomski embargo protiv Iraka ukine. Embargo do danas nije ukinut.

Republika Srpska je septembra 1995. u napadima NATO-a iskusila udar "tomahavka". Trinaest raketa je usmereno na komunikacijska postrojenja. Kasnije je fabrika "Hjuz" (Hughes), proizvodjac krstarece rakete, objavila fotografiju srusenog predajnika na Kozari.

Proizvodnja "tomahavka" zapocela je 1985. godine na dve proizvodne linije, a od 1995. modernizovana verzija proizvodi se samo u Tuskonu, Arizona. Kada se lansira sa broda ili podmornice, raketa leti brzinom od oko 900 kilometara na cas, a do mete let obicno traje vise od 60 minuta. U toku leta raketa prati konfiguraciju terena. Na starijim verzijama to se postize isprogramiranom marsrutom na mapi koja je uneta u memoriju kompjutera ugradjenog u raketu. Nova verzija, takozvani blok 3, navodi se satelitima za globalno pozicioniranje, koji su uvezani u jedinstven sistem i u svakom trenutku odredjuju njen polozaj. To omogucava brze usmeravanje na metu.

Standardna bojeva glava na "tomahavku" proizvodi se u dve verzije - kao obicna bomba od 500 kilograma i kao klaster koji sadrzi 166 bombica. Na moru se ispaljuje sa krstarica, razaraca i podmornica klase "Los Andjeles"

Cena jedne rakete iznosi 1,1 milion dolara, a prema tvrdnji proizvodjaca, cena nove verzije, sa doletom povecanim na 1 700 kilometara i titanijumski oklopljenom bojevom glavom koja eksplodira s usporenim dejstvom zbog dubljeg prodora u metu, smanjena je na 750 000 dolara.

Artur Demek