INTERVJU: DUSAN MIJIC, VLASNIK "NASE BORBE"

PRIVATNIK I SAMOUPRAVLJACI

Pobuna redakcije "Nase Borbe" protiv vlasnika Dusana Mijica dovela je do toga da list vise ne izlazi. Svi danas zale slucaj, svi veruju da su u pravu, mada se cini da su i novinari nesto pobrkali: nije isto kad se zatvori fabrika cipela, uvek se nadje neka druga marka, ali kad se ugase jedne novine, njihovim nestankom odlazi i njihova dusa

Mesecima traju trvenja u "Nasoj Borbi", listu koji je, prvi medju dnevnicima, pokrenuo i novu formu i novu sustinu nezavisnog novinarstva. Sukob je nastao izmedju vlasnika lista i redakcije. Vlasnik kaze da list pravi gubitke, redakcija u to ne veruje i hoce da smeni vlasnika. Smenjivanje vlasnika nije uobicajeno u zemljama privatnika, a to ni nasi zakoni, izgleda, ne predvidjaju. Nije moguce ni samoupravljanje u privatnoj firmi, bez obzira sto je u drustvenim dalo izvrsne rezultate (dokaz - nasa privreda), a ni domaci privatnici nisu nista bolji, ili gori, od svajcarskih: tesko drese kesu. Zato i imaju.

Ipak, sta se to desilo sa "Nasom Borbom"? Zasto?

Pre sedam godina usli ste u ovaj posao a imali ste firmu koja se bavila trgovinom. Sta vas je nateralo da se iz Novog Sada javite da spasavate "Borbu"?

- Ja sam 1991. godine, godinu dana pre transformacije "Borbe" u deonicko drustvo imao najozbiljniji razgovor sa sobom u zivotu. Tada sam bio materijalno situiran covek koji je svojoj deci obezbedio materijalnu sigurnost za buducnost. Imao sam trideset i nesto godina i rekao sam sebi: sta ako nista vise u zivotu ne budem radio? To je nepodnosljiva pomisao da ste sa sobom zavrsili time sto ste obezbedili novac. Osetio sam i kreativnu potrebu i moralnu obavezu da se i ja na neki nacin drustveno angazujem. U to vreme sam imao dosta para i smatrao sam da iza svakog ko puno zaradi treba da ostane nesto krupnije. Novac sam stekao radom u jednom kratkom vremenskom periodu, kada je postojao vrlo dobar milje za pravljenje para. To je ta cuvena 1990. godina i vreme Ante Markovica.

Ali, "sedma sila" bila je u pitanju?

- Jeste, privukla me je "sedma sila" i to bas "Borba" jer je taj list imao razuman koncept i ugled, a bio je siromasan. To me je privuklo da tu pokusam da stvorim neko jace uporiste onim pogledima koji su mi bili bliski. Izdrzao sam sedam godina, a nadam se da cu izdrzati i dalje.

Sta ste za sedam godina dobili ekonomski, a sta od ugleda i da li ste sebi dokazali da umete da napravite pare i da umete da napravite ugled preko necega sto se zove "sedma sila"?

- Verujte, u ovih sedam godina sam ponosan sto nisam bio u politici, a bavio sam se necim sto mislim da je doprinosilo drustvenoj demokratizaciji, ako je ona uopste bila uznapredovala u Srbiji. "Nasa Borba" je odrzavala gradjansku svest, dokazivala da ovde postoji nesto sto je drugacije od talasa na povrsini.

"Nasa Borba" je stalno bila na vetrometini, setite se poslednjih sedam godina. Tokom svih tih ratova drzala je vrlo casno poziciju protiv rata, protiv huskanja na rat. Borila se za civilno otvoreno drustvo u kome postoji vladavina prava i postovanje ljudskih prava, za privredne i drustvene reforme. Time sam ja zadovoljan i ko moze reci da je to malo sto smo bili i sto smo postigli.

Bez obzira sto nije bilo profita, sta se desilo za sedam meseci, od prve krize, kada list nije izlazio? Plate i honorari su kasnili i ocigledno je tu doslo do sukoba vlasnika i ljudi. Sta se desilo u glavama novinara?

- To cete njih morati da pitate. Upravo za tih sedam meseci u redakciji je eskalirao ozbiljan razdor. Ja sam smatrao da po svaku cenu treba sacuvati projekat iako sam video da stvari ne idu dobro i nisam hteo da potezem pitanje ko je medju novinarima bolji, ko slabiji, ko se zalaze, ko se slepa. Ja sam uredjivackom timu ostavio izbor.

Na Zapadu to novinarima sigurno vlasnik ne bi dao...

- Naravno. Jedna redakcija prosto nosena entuzijazmom, mogla je da nosi afirmaciju i pravi sve vece troskove, a ja sa njom na tom zaru da dodajem uvek.

U jednom vasem tekstu, gospodine Ignja, navodi se da "Nasa Borba" nije dovoljno podrzala demokratske procese. Otprilike. Ja mislim da nije dovoljno isterala na cistac demokratsku opoziciju. Tu se mozemo vi i ja razlikovati. Ja se ni tada ni sada u pisanje "Nase Borbe" nisam mesao. Ja sam to ostavljao novinarskom pulsu, da oseti do koje mere treba tu stvar zaostriti.

Mislim da je "Nasa Borba" dobro uradila sto je bila ostra i prema "prirodnim saveznicima". Posle gradjanskih protesta, sa jednim padom i razocarenjem, apatijom, i list je poceo da malaksava. Nedovoljno pripremljena za tako nesto, redakcija se nije najbolje snasla. Onda je poceo pad tiraza, a izgubio se i unutrasnji red. A kako praviti red? To je mnogo odgovornije i teze. Jer, rezovi su uzasno bolni. I ovaj nas boli. Danas cemo privremeno da zaustavimo novine, pa cemo da se dogovaramo sta ce i ko ce dalje. I da li cemo praviti novi tim, kako i na koji nacin i na kojim principima, itd.

Da li je vecina zaposlenih, odraslih u samoupravljanju, mogla da shvati da se sa vlasnikom firme ne moze pregovarati kao sa radnickim savetom, recimo, ili direktorom drustvene firme?

- Moram da kazem da sam i sam odgovoran dobrim delom za takvo "samoupravno stanje" u redakciji. Nisam dovoljno blagovremeno to sprecavao iz jednog drugog razloga. Takvi rezovi otvaraju pukotine u vreme kada se ta pukotina nije smela dogoditi. Jer bilo bi pitanje da li je to zato sto je ovaj napisao ovaj tekst, a neko drugi onaj. U proteklom periodu pod stalnim pritiscima, to se nije moglo otvarati, odnosno, moralo je, sad se vidi.

To je tipicno kadrovska tema...

- Ja sam znao da cu se kajati kasno. Verujte mi, da je to bila fabrika cipela ja bih to ranije potegao. Mene ohrabruje da smo u ovom rezu na novom pocetku, i da opet imam podrsku iz demokratske javnosti. Nisu zvali samo obicni citaoci, nego upravo ljudi intelektualci, novinari, nudeci bezrezervnu podrsku konceptu i meni da u tome istrajem. Naci ce se ozbiljni ljudi koji ce vrlo pristojno da rade i koji ce pristati na nesavrsene uslove u kojima su radile njihove kolege. Moje je pravo kada neko ode da uzmem nekog drugog. Gospodin Ignja je danas u NIN-u, a mozda ce za godinu dana biti u "Nasoj Borbi". To je ono famozno trziste rada. Zasto bih silom nekoga zadrzavao? Ja sam sedam godina ovde i do pre dve-tri godine se nije moglo ni smelo govoriti o trzistu novinara i privatnom vlasnistvu u novinama. Danas imate situaciju da jedan novinarski centarfor igra ne jedno poluvreme u jednom timu, a drugo u drugom, nego cak i od utakmice do utakmice menja ekipu i zabija golove. Sada na trzistu vidite ko je odneo prvenstvo.

Da li je bila preglomazna redakcija?

- Jeste.

Kakva je konkurencija privatnih novina?

- U svakim dnevnim novinama koje nama konkurisu ima otprilike dvostruko manje osoblja. A imaju duplo veci tiraz. Honorarci, naravno, moraju postojati u novinama. Jasno nam je da se ne moze bez honorarnih saradnika i da oni moraju biti dobro placeni. Ne moze, medjutim, novine praviti i odrzavati honorarni tim. To je jedan nonsens da su u privatnoj firmi uglavnom radili honorarci, a zaposleni diskutovali.

Dvadeset petog ste bili u Beogradu i imali sastanak sa redakcijom i rekli da list jedno vreme nece izlaziti. Sta nameravate dalje?

- Ja sam rekao da ni ta redakcija ni nasi citaoci ni drugi nece uzimati novine za pet dinara za koliko smo je prodavali. To nije ono sto smo ranije prodavali pod zaglavljem "Nasa Borba" i davali nasim citaocima. To skuceno izdanje treba zaustaviti da se kadrovski, ekonomski, organizaciono malo rascisti situacija i da pocnemo ponovo za desetak dana. Ja necu da se vezem za jedan dan nego kada se steknu svi uslovi i oformi novo jezgro u redakciji ili staro, ali rastereceno balasta koji ga gusi i koji "kolektivno" misli. Ja sednem s nekim da razgovaram, a on kaze - idem da pitam ostale. Zamislite kad bismo svaki put isli na referendum za svaku stvar! Danasnja redakcija nije izrodila svog lidera, ili je on negde iza vrata.

Zar nije bolje da imaju jak sindikat, a ne lidera?

- Ali se odmah pobrkaju stvari sta su zadaci sindikata, a sta organa upravljanja. To se pomesalo i mora se rascistiti. Treba rascistiti ostatke samoupravljanja. Rekao sam da razmisle pa ko zeli da ode neka ide, ko zeli da radi moze da radi ali da zaboravi na raznorazne upravljacke i samoupravljacke navike. Jer ove novine imaju vlasnika. Vlasnik ce odrediti rukovodstvo, zadatke, i reci uslove pod kojima ce se raditi. I sve to u okviru zakona. Nisam za kaubojski stil ni na jednoj strani.

Da li posle iskustva od sedam godina ocekujete jednu reorganizaciju redakcije, manje ljudi, druge ljude, i da li cete za deset dana ili najvise dve nedelje pokrenuti list ponovo?

- Ja se borim da to postignem i nadam se da ce "Nasa Borba" ziveti jos 77 godina, ali sve ipak ne zavisi od mene. Mora trziste da kaze da li je prihvata. Da bi je trziste prihvatilo, mora da postoji milje. Ne mogu ja penzioneru sa sest penzija godisnje da prodam novine i samim tim podignem tiraz. Opstanak je moguc samo sa smanjenjem troskova, sa racionalnijim trosenjem, efikasnijim radom, boljom tehnickom opremljenoscu, zaista boljim uslovima rada.

Sta znaci kada u redakciji kazu da "Nasu Borbu" niste hteli da prodate nekom drugom, a da su oni nudili neke projekte?

- Neko ko zna nesto o ekonomiji i trazi nacin da odrzi neprofitabilan projekat da li bi to propustio? Zasto? Ne postoji logican odgovor. Onaj ko hoce da udje, u sustini hoce samo udeo. On nema nameru da pokriva troskove izlazenja lista. On hoce za tepsiju ribe da kupi nesto i da ide dalje. On misli da cu ja trgovati s tim, a to je meni nepotrebno. Ili, ima neke skrivene politicke zelje da se tu nesto menja. Ni jednima ni drugima nije mesto u tome. Ozbiljan partner koji ima dobre namere uvek je dobrodosao. Neozbiljni obicno o tim stvarima razgovaraju sa onima koji nisu vlasnici. Meni se nijedan potencijalni kupac nije javio i rekao da mu smeta kredibilitet vlasnika. Novine su dobre i ne mozete ih kupiti od nekog iz Kenije, vec samo od vlasnika. Mnogi ljudi i u "Nasoj Borbi" ne razumeju vlasnistvo, pa je lako napraviti zamesateljstvo sa strane.

Ako neko ko je trenutno tamo vazan moze nesto da uradi i da nesto proda, moze da uzme i proviziju, svasta je moguce? Mozda neko pravi namerno krivu?

- Ja o tome znam malo vise. Osecam razlicite lobije na koje se deo redakcije oslanjao i dobijao podrsku. S tim covek mora da racuna kada udje u ovaj posao. Ti lobiji pritiskuju koncepciju lista, hoce i nju da privatizuju. Programski koncept "Nase Borbe" nije privatna stvar nego javno dobro pa sa njim nemam prava da trgujem bilo s kim. No, list pripada meni. Onaj ko smatra da je nezadovoljan konceptom, da ima tapiju na koncept - siroko mu polje, neka osniva svoj list i trguje konceptom.

Nasa zemlja nije neki pravni raj, ali ima zakona koji su potpuno cisti, pogotovo Zakon o preduzecu i Zakon o radnim odnosima. Mozete li da kazete nesto o zamerki da su nekada clanovi redakcije bili u Upravnom odboru, a sada vise nisu jer je statut promenjen itd.?

- Od pocetka sam bio jedini vlasnik "Nase Borbe". To je prvo. Drugo, Upravni odbor radi prema novim pravilima koje je napravila nezavisna ekspertska grupa, a odluka je doneta po starom statutu kada je bilo tri clana Upravnog odbora iz redakcije, jednoglasno. Ekspertska grupa je dala paket mera gde je izmedju ostalog i to da firmom vise ne rukovodi Upravni odbor nego Skupstina. Vlasnik drzi Skupstinu. Koliko imas para, toliko imas ucesca u Skupstini. Upravni odbor rukovodi firmom od Skupstine odabranih ljudi. Nekada u "Borbi" d.d. bio je identican odnos Vlasnik-Skupstina-Upravni odbor, ali ljudi poistovete jednom datu formu, samoupravnu, deonicarsku, ne vodeci racuna da li je to privatno kad mora biti deonicarsko. Skupstina odrazava stanje vlasnika, a upravljanje poverava kome hoce. Mi smo dali jedan glas u Upravnom odboru na upravljanje redakcijom, a Upravni odbor smanjili sa 9 glasova na 5 clanova jer je nepotrebno vise. To je pitanje kapitala vlasnika to jest Skupstine. Logicno bi bilo da ispred redakcije bude glavni urednik koji je strucnjak. Po mom misljenju, on je covek redakcije u Upravnom odboru. Medjutim, ja se time ne bavim, redakcija daje koga hoce. Ne mozemo stalno stvarati frontove oko svakog pitanja.

PETAR IGNjA

NIN JE VASA TRADICIJA!

ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!

GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO

dostava obicnom postom 270,00 DEM

dostava avionskom postom 420,00 DEM

ili protivvrednost ostalih valuta

Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)

na racun EKSIM BANKE,

Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,

11000 Beograd, Jugoslavija

NIN SE CITA I CUVA!