2488, SEPTEMBAR 3 1998

(nastavak sa prve strane)

MODELI

KAKVA AUTONOMIJA

U potrazi za pravim resenjem za Kosovo izvucene su najpre sve moguce analogije, ali pravog resenja jos nema

Plan Z4, je svojevremeno bio veoma interesantan Albancima na Kosovu, toliko interesantan da su te 1992. predlozili projekat "K plus K", koji bi u prevodu mogao da znaci: sve sto dobije Krajina mora da dobije i Kosovo. Onoga trenutka kada se, u okviru poslednjih sukoba, stvorila mogucnost da Kosovo stvarno dobije isto sto i Krajina, ideja je odbacena i resenje je potrazeno u onim modelima koji su do sada oprobani u praksi.

Amerika je predlozila "prelazno resenje", "protektorat" ili nesto slicno sto se zasniva na tezi "bezanja za sada nema, kasnije cemo videti". Mnogo zainteresovanija Rusija, iz svog novostecenog iskustva, izvukla je Tartastan, model koji "bezanje" ni kasnije ne ostavlja kao mogucnost, ali vise sa idejom da verbalno da doprinos nego da ponudi nesto ostvarivo. Naime, da je takva autonomija moguca u okviru poluratnog stanja i snazne netrpeljivosti oni bi je primenili na primeru Cecenije s kojom Rusija ima gotovo identicne probleme kao Jugoslavija sa Kosovom, a koji gotovo da nemaju dodirne tacke sa Tartastanom, malom republikom sa svih strana okruznom Federacijom. Na pregovarackom stolu nasao se i slucaj Alandskih ostrva, finsko-svedski spor, vise kao egzotika (rec je o finskom ostrvu na kome zivi 24 000 Svedjana i nesto preko 1000 Finaca), mikroprimer neprimenjiv koliko i ideja da se obnovi Ustav iz 1974. za koji i sami predlagaci smatraju da je doneo zacetak krize u Jugoslaviji.

Uz sve ove globalno neprimenjive predloge, ali moguce da se iz njih izvuce po neki koristan deo, nasao se i jedan (zvanicni predlagac je nemacko Ministrstvo inostranih poslova) iznikao na ideji dr Predraga Simica, savetnika Instituta za medjunarodnu politiku, koji se snazno oslanja na model primenjen u Juznom Tirolu koji bi, bar kako je izgledalo do masakra u Klecki, predstavljao idealno resenje za Kosovo.

Gluvi pregovarac

Na predlog Kontakt grupe (pet navedenih primera) , srpske vlasti su, po recima britanskog ambasadora Brajana Donelija, gle cuda, odgovorile : "Predlog sadrzi neke korisne ideje koje bi se mogle koristiti u pregovorima." Dakle, nista ili u prevodu - mi cemo i dalje ici na pregovore, cekati stranu koja nece doci i sem nacelnih izjava da ce se sva pitanja razmotriti, javnost necemo upoznati sa idejom ni sta nudimo, ni sta je minimum, a sta maksimum.

Na drugoj strani, kosovski Albanci odbacuju svaku ponudu da se o bilo kakvom modelu razgovara. Vest da je Fehmi Agani, jedan od ovlascenih pregovaraca, americkom ambasadoru u Makedoniji Kristoferu Hilu ponudio papir sa idejama za razresenje kosovske krize, sam Agani demantovao je istoga dana uz napomenu da je razgovarao o "prelaznom resenju", ali da mu nikakav papir nije potreban kada se zna da kosovski Albanci hoce samo jedno - nikada vise u Srbiji i nikada vise sa Srbijom.

Prelazno resenje, bar sto se tice albanske strane, nije bilo na repertoaru sve do vojnickih gubitaka OVK i izjave jednog od vodja, izvesnog Besnjikua, da je "prelaz" moguc ali samo ukoliko bi Albanci imali za to vreme kontrolu nad Kosovom. Ibrahim Rugova je takodje oprezno zagazio u ovu temu - mi jesmo za nezavisno Kosovo ali ako medjunarodna zajednica insistira mozemo da pristanemo nekoliko godina na protektorat. Posle, zna se sta sledi. A da bi se ipak znalo ko je gazda, politicki predstavnik OVK Adem Demaci upozorio je svet da ce se vojnici NATO-a (garant prelaznog resenja) tretirati isto kao i svi drugi neprijatelji na teritoriji njihovog "nezavisnog Kosova".

Mada su "pouzdani izvori" potvrdili kako se ideja Predraga Simica veoma dopala Slobodanu Milosevicu, njegovi glasnogovornici se nijednom recju nisu osvrnuli na nju, a sam Simic kaze da ne zna da li je Milosevic uopste procitao ponudjeni model. Kada je albanska strana u pitanju ima vise podataka: " Tvrde da ih Ustav iz 1974. vise ne interesuje a svaki put kada ja pomenem Juzni Tirol oni mi odgovore - ne, mi imamo stecena prava. Takodje, smatraju da proces raspada Jugoslavije nije zavrsen sve dok se ne resi kosovsko pitanje na, za njih, jedini prihvatljiv nacin - nista vise sa Srbijom."

Nasilje i tirolsko resenje

Ponudjeni model nije nov; njegova razrada pocela je jos 1992. godine i propratila je sve promene na Kosovu. Zasto se bas na njemu zadrzao, Predrag Simic objasnjava za NIN: "U Tirolu je situacija bliza nasoj nego, recimo, na Alandskim ostrvima ili u Tatarstanu. Svaki od ponudjenih modela je relativno primenjiv na Kosovu jer problem nije samo kako zastititi prava Albanaca vec i kako zastititi prava Srba. Moraju se obezbediti dve stvari koje je Juzni Tirol obezbedio: da nema majorizacije i da, ako se bilo kakav sporazum postigne, mora da postoji pravo veta za jedan entitet, ma koliki on brojcano bio. U Tirolu postoji sistem arbitraze: ako oni problem mogu da rese onda ga rese, ako ne, resava ga Ustavni sud u Rimu. To je puna autonomija bez obelezja drzavnosti.

Takodje, zalazem se za model Juznog Torola jer je to tipicno resenje Evropske unije i nacin da posaljemo poruku da problem mozemo da resavamo na moderan evropski nacin, ali i mogucnost da obavezemo EU da finansira model koji je veoma skup (godisnje on Rim kosta 3 000 dolara po stanovniku). Oprezan sam kod trazenja novih resenja jer nas je eksperimentisanje do sada kostalo mnogo. I Ustav iz 1974. je bio eksperiment koji niko nije proverio i koji je predstavljao pocetak katastrofe. Srbija u ovom trenutku mora da ima legalisticki pristup i da se hvata za ono sto postoji, sto je dokazano i sto nam daje za pravo da kazemo - pristajemo na sve sto od nas traze, a sto su oni u svojoj kuci primenili. Ne smemo dozvoliti da postanemo politicki teren na kome bi od Srbije svako trazio i ono sto je opravdano i ono sto nije."

Posle opsezne analize koju je Institut za medjunarodnu politiku sproveo u poslednjih sest godina, prema Simicevim recima, mnogo toga je postalo neupotrebljivo u kontekstu novih cinjenica - u svim do sada proucenim slucajevima postojali su ekstremni zahtevi ali ni u jednom ovoliko krvi i ovoliko nasilja. Takodje, garant svih relevantnih modela bile su drzave zainteresovane za svoj status u okviru EU (Juzni Tirol je delo sporazuma Austrije i Italije, iza sporazuma za Severnu Irsku stale su Republika Irska i Velika Britanija, prava madjarske manjine u Rumuniji obezbedile su zajednicki Rumunija i Madjarska...), a u nasem slucaju zemlje- garanti ne postoje; na jednoj strani je Albanija i sama na korak od gradjanskog rata i sa predsednikom koji ne kontrolise ni citavu Tiranu a kamoli Albaniju, na drugoj SRJ u kojoj se odnos izmedju dve clanice federacije ozbiljno menja posle primene bilo kog modela za Kosovo.

- Posle dogadjaja u Kleckoj uveren sam da su srpsko-albanski odnosi osteceni za nekoliko generacija. Ta kolicina nasilja koja se tamo dogodila mislim da zabada duboke klinove i da ce biti jako tesko naci bilo kakav model. Znate li Srbina koji bi verovao Albancu? Pregovori mozda mogu da pocnu, ali samo sa tri "ako": ako se likvidira OVK i albanski terorizam, ako se nadje legitimni sagovornik na albanskoj strani i ako ti pregovori krenu nekim tokom - kaze Simic.

Terorizam i pregovori

Prvo ponudjeno "ako" trazenje modela usmerava ka jednoj malo drugacijoj situaciji - pronalazenje politickog resenja ali na teritoriji na kojoj vlada terorizam, pa i nesto gore od toga.

- Postojala je duga evolucija dok se nije doslo do sporazuma o Severnoj Irskoj. Na njega su sada pristale sve znacajne partije, a katolicke i protestantske zajednice prihvatile su resenje koje se nudilo od strane britanske vlade i vlade Republike Irske. Referendum je pokazao da je vecina stanovnistva za resenje koje predstavlja trojno povezivanje izmedju Velike Britanije kao drzave, Republike Irske kao drzave i jednog entiteta, jedne pokrajine - Severne Irske, koja ce, ako vecina jednom bude zelela da se otcepi, to i moci. Ipak, postoje grupacije koje taj sporazum ne prihvataju i na katolickoj strani to je tzv. Prava IRA. Oni su za ekstreme i za izlazak iz Britanije sto pre. I kada je napravljen Sporazum i kada je vecina glasala za to ostalo je otvoreno pitanje da li ce to biti trajno resenje. Jer, ima grupacija koje to ne prihvataju i te grupacije sada na bombaski nacin pokusavaju da Sporazum obore u praksi", kaze za NIN dr Brana Markovic, savetnik u Institutu za medjunarodnu politiku.

Tu se otvara problem paralele sa situacijom na Kosovu i nezaobilaznom dilemom sta je OVK, ko je kontrolise i da li ce bilo kakav sporazum koji ta organizacija eventualno bude potpisala znaciti kraj sukoba.

- Ciljevi su razliciti a metodi su isti. Ne vidim neke bitne razlike izmedju toga sto sada radi tzv. OVK i IRA u proslosti, ili te Nove IRE, odnosno Prave IRE danas. Tamo se britanska vlast bori kao svaka vlast koja se bori protiv terorizma (vojskom i policijom, hapsenjem i sudjenjem aktera) i ovde vlast treba da se bori na isti nacin kao sto se svuda bori protiv terorizma. Da li ce resenje koje je na papiru usvojeno za Severnu Irsku i koje predstavlja nesto sasvim novo (Velika Britanija nije vise unitarna drzava vec mesavina unitarne, konfederalne i federalnog sistema jer se povezuju i sa trecom drzavom Republikom Irskom) biti konacno, niko ne zna. Jos manje se zna da li bi neki sporazum ovde skopljen bio trajno ili privremeno resenje, do nekog konacnog resenja. Pocetne pozicije nisu razlicite ni u jednom slucaju, ali ni iste - kaze Markovic.

Zbog svega toga smatra da je u ovom trenutku tesko uopste govoriti o pregovorima, a jos manje da li bi i jedan od ponudjenih modela (takodje napominje da je terorizam posle Sporazuma zaustavljen u Juznom Tirolu) mogao da bude primenjen kod nas bez opasnosti da se sutra izrodi neka "Prava OVK. "Pravo pitanje je koliko je ta OVK jaka i brojna ili je ona instrument nekih politickih partija ili grupacija ili je iznikla iz neceg posebnog. Ako je ovo prvo onda postoji veca mogucnost da to na izvestan nacin nestane, ako je ovo drugo, zna se koliko je posle 1945. trajala ta tzv balisticka pobuna. Ne iskljucujem mogucnost da i pored nekog eventualnog sporazuma ne izniknu ponovo teroristicke grupacije koje nece biti pod kontrolom ni sadasnje OVK, niti politicke strukture. Mislim da ce to biti dugi rok i ne verujem da se resenje moze nazreti ni za deset godina", zakljucuje Markovic.

Treba li napomenuti da ukoliko kosovski Albanci, OVK, "Prava OVK" ili neki drugi teroristi pristanu na raspravu o modelu, Srbija pre toga mora da obavi razgovor sa Crnom Gorom, sto joj, po svemu sudeci, pada teze nego ratovanje.

SANDRA PETRUSIC



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.