EKONOMIJA: STA NAS CEKA

ODOSE KOLA NIZA STRANU

Inflacija u Jugoslaviji je kao konj kome su kajase do kraja zategnute, a on i dalje juri. Neko bi pomislio da ovde hitno treba promeniti vozaca, ali su svi akteri zainteresovani da ocuvaju svoje pozicije i ne ispadnu na krivini

"Dok ja njima objasnim da l' je Isak, da l' je Avram, ode glava, prema tome na mene ne racunaj", objasnio je jedan levo orijentisani direktor suorganizatorima seminara "Promenama do uspeha", svetski priznatog strucnjaka za menadzment dr Isaka Adizesa iz Los Andjelesa odrzanog ovog ponedeljka u "Sava centru".

Adizes nema problema sa svojim imidzom jer je, izmedju ostalog, konsultant "Sela", ali svaki put kad dodje u Jugoslaviju, nailazi na cudnovate politicke probleme. Jedan drugi Adizes, Avram, imao je neki zgodan posao sa dr Nenadom Djordjevicem, nekadasnjim dobrotvorom JUL-a koji se zavrsio tako sto je ovaj drugi dopao zatvora, a onaj prvi se skriva negde u Lihtenstajnu. Dva Adizesa nisu "ni rod ni pomoz' bog", ali svi direktori koji javno ili tajno naginju levici, cuvaju se za svaki slucaj, jer su vremena - smutna.

Opozicioni direktori, pak, sumnjicavi su prema Isaku Adizesu jer su seminari istoimenog instituta drzani u iznajmljenoj sali Privredne komore Jugoslavije, a dr Mihailo Milojevic, odani zastupnik drzavnih interesa, imao je prosle godine uvodno slovo na predavanju ovog strucnjaka za menadzment.

Sto je najcudnije i dr Milojevic se verovatno nerado seca ovog dogadjaja: licno je hteo da otpusti sluzbenika komore koji je na zid okacio kljucni kredo Isaka Adizesa. "Promene, promene, promene", jer mu je u vreme serpi i zvizdaljki u zimu 97. to gadno politicki zamirisalo.

Eto male palanacke hronike srpske ekonomske scene, na kojoj se kao najbolja moguca vest dozivljava da vesti - nema.

U diplomatskim krugovima tvrdi se da su srpsko-albanski pregovori na Kosovu ponovo u corsokaku, a raspisivanje lokalnih izbora je neizvesno: radikali ih prizivaju, a SPO osporava.

To su koordinate na osnovu kojih srpska preduzeca odredjuju da li ce im biti lose kao sada, ili gore. Uveravanja koje je vlada Srbije dala ove nedelje, da ce gasa i struje biti dovoljno, i da ce cene morati da idu u rikverc, vise se ne dozivljava ni kao ubedljivo laganje. Sramota vlade presla je i granice zemlje: grcki ministar inostranih poslova Teodoros Pangalos je - kako pise provladin dnevnik "Ta Nea", posle zvanicne, prijateljske i bratske posete (kako se tvrdi u drzavnim srpskim medijima) jugoslovenskog kolege Zivadina Jovanovica, rekao na sednici svoje vlade da je "apsolutizam Slobodana Milosevica doveo do toga da jugoslovenska vlada nema sposobne kadrove".

Dragan Tomic, potpredsednik srpske vlade, rekao je ove nedelje da ce biti uspeh ako godisnja inflacija ne predje 45 odsto, sto ga za jedva nekoliko procenata razlikuje od prognoza ekonomista (koji tipuju na 50 do 60 procenata), koje je Tomic ranije nazivao katastroficarima. Koja god cifra da bude tacna, ovogodisnji rast cena bice osam do devet puta veci od proslogodisnjeg.

Prema podacima koje je objavio "NT Plus", NIS duguje kineskom "Sinohemu" oko 500 miliona dolara za naftu, a "Gaspromu" je zakljucno sa julom dugovao 240 miliona dolara. Otuda su s paznjom u javnosti propracene posete drzavnih jugoslovenskih delegacija Bagdadu i Tripoliju, posle kojih nije objavljeno nikakvo suvisno saopstenje. Veruje se da je potpredsednik savezne vlade Zoran Lilic u Libiji uspeo da isposluje ozivljavanje jednog starog barter aranzmana po kome ce Jugoslavija naftu placati po 24 dolara u trenutku kad ona na svetskom trzistu belezi najnizu cenu (oko 15 dolara) u poslednjih nekoliko godina.

Suprotno tezama nekih strucnjaka da Narodna banka Jugoslavije vodi labavu monetarnu politiku - u prilog cemu se navodi i rast novcane mase na oko deset milijardi dinara, ovde ce biti izneta sasvim suprotna teza jednog uglednog jugoslovenskog monetariste koji se kloni ekonomskog turbo folka.

Po njegovom misljenju, novcana masa je u poslednjih sest meseci realno opala za 20 procenata - u trenutku kada je dinar devalviran ona je jedva bila oko 8,4, a u julu je oko 6,7 milijardi dinara.

"Bilo bi dobro da je glavni uzrok ubrzanja inflacije rast novcane mase, jer bi se onda i problem mogao relativno lako resiti tako sto bi centralna banka povecala obaveznu rezervu banaka i pokupila visak novca", kaze ovaj strucnjak.

Nasem su konju medjutim kajase zategnute do pucanja, ali on i dalje juri. "Nema sumnje da nas ocekuje dalje ubrzanje inflacije, ali to nije jedina losa vest". Ono sto je gore od toga je da smo se, kako kaze sagovornik NIN-a, "otkacili sa jedine kuke na kojoj smo se drzali, i sad padamo".

"Ne treba niko da mi objasnjava sta se desava. Gde god da se okrenes, nigde para. Imao sam klijenta koji mi je u januaru, tacno u dan placao usluge. U martu je poceo da kasni dva dana, tri dana. U maju 15, a sad se ne zna ko koga moli, ko kome preti, placa mi malo po malo, i jedva", kaze direktor jedne konsultantske kuce, opisujuci sopstvene muke i muke svog klijenta - druge po snazi farmaceutske kompanije u Srbiji.

Uzroci inflacije na dugi rok su znatno dublji i opasniji: oni pre svega leze u fiskalnom deficitu cija je struktura kao malo bure baruta. Za decje dodatke, socijalna davanja, penzije zemljoradnika i zaposlenih srpska vlada duguje preko milijardu maraka sirokom krugu stanovnistva. Tako skrojen minus u budzetu ima svoje politicke troskove jer nosi mogucnost gubljenja izbora i socijalnih nemira bilo da ih iniciraju nezadovoljni penzioneri ili ogorceni ucitelji i lekari.

Kosovo mozda deluje kao masovni sedativ, ali gura u dalju depresiju: troskovi za policiju i vojsku se povecavaju, a spasa nema ni na spoljnotrgovinskom planu gde se deficit zatvara sivim parama - onim koje su sakrila preduzeca, banke i drzava.

Manevarski prostor je gotovo nikakav, ono sto je ranije bilo prikrivena inflacija sad se pokazuje otvoreno: telefonske usluge, voda i komunalije drasticno poskupljuju, a ima ozbiljnih razloga da se veruje da ce i struja i benzin navise. Slobodan Babic direktor EPS-a je, i to preko Tanjuga, porucio da Elektroprivredi Srbije nedostaje najmanje pet miliona dolara za remonte. Sve nabrojano spada u glavne nosace indeksa cena.

Vlada je, sad se to vidi sasvim ocito, izgubila kontrolu nad cenama, i ako se tempo njihovog rasta nastavi, monetarna politika postace, od regulatora, sluskinja takve ekonomske politike, kao sto se to vec u avgustu i dogodilo. To znaci da ce Narodna banka Jugoslavije morati da stampa novac za isplatu plata, a rast cena u infrastrukturi ce povecavati politicke pritiske. Eto nas na klackalici na kojoj ce naizmenicno pretezati rast cena i stampanje novca.

Otuda sagovornik NIN-a tvrdi da ce inflacija biti i veca od prognozirane, a kao krunski dokaz navodi upravo avgustovski porast cena od 3,9 odsto. U blizoj, pa i najgoroj jugoslovenskoj ekonomskoj istoriji to je bio mesec stabilnosti: bes stanovnistva "peglala" je zelena pijaca, a zbog godisnjih odmora traznja preduzeca za dinarima i devizama je bila slabija. Ovaj avgust bio je nestabilan, i kad se to ljuljanje primeni na mesece koji dolaze, u kojima paprika i paradajz nestaju, a preduzeca pritiskaju banke za pare, inflacija ce, tvrdi ovaj ekspert, dobiti vetar u jedra.

Izlaz iz ovakvog ekonomskog vira je i tezak i lak: treba naci novu kuku da se o nju okacimo, a ona se na kratak rok zove zdrav novac. Kuka kojoj je prosle godine bilo ime Telekom Srbije bila je jaka, al' je olako potrosena. Sad je manja, ime joj je verovatno Beocinska fabrika cementa, ali svi nekako slute da ce i ona brzo da se odsrafi.

Propadanje vec tako dugo traje da se svi pitaju kad cemo vec jednom da bubnemo o neko dno, pa ili da se raspadnemo, ili da se odbacimo, prema povrsini ako je ikako moguce.

Ali ekonomski organizam je vocka cudnovrata, kaze ovaj ekonomista. Postoje primitivni organizmi koji zive u grotlu vulkana, pa sto ne bismo i mi u ovom nasem.

"Nedostatak volje za promenu ovakvog stanja je stvar racionalnog izbora: ljudi su svesni da jedino mogu da biraju izmedju inflacije od 100, 1 000 ili 100 000 procenata," tvrdi ovaj ekspert.

To misljenje ove nedelje potrudio se da potvrdi i vec pominjani dr Adizes konstatujuci da je lupanje serpama pokazivalo da u Srbiji postoji energija, a da su sad svi u depresiji i cekaju da se dogodi cudo, sto obicno ne biva ako se stvari ne uzmu u sopstvene ruke.

Ozbiljne ekonomsko-politicke alternative nema i ljudi ce se onome sto dolazi odupirati kao i 92. i 93. godine, tvrdi NIN-ov sagovornik.

Ne treba zaboraviti, kaze on, da nasa hiperinflacija nije bila najveca u svetu, ali cemo u ekonomsku istoriju covecanstva uci kao nacija koja je izdrzala najduzu hiperinflaciju, i jos nekako mrda.

Pre svega zahvaljujuci tome sto se sve seli u - sivu ekonomiju i marke: i jedno i drugo otporno je i na neuku ekonomsku politiku vlade Srbije i na inflaciju. "Nece nam uopste biti prvi put da kupujemo krompir i kupus za marke i to ce trajati sve dok maraka ima." Njih, prema razlicitim prognozama eksperata ima izmedju cetiri i sest milijardi. "Tek kad vise ne bude pfeniga ni za hleb i mleko, to ce mozda biti dno naseg dna, ali to je ipak stvar nesagledive buducnosti", kaze ovaj ekonomista.

Zanimljivo je, medjutim, da i neki vrlo vidjeni, dobro politicki situirani uvoznici i izvoznici kurentne robe tvrde za NIN da imaju nameru da svoje poslove u zemlji svedu na minimum u narednim mesecima i pritaje se dok ne prodje ova najnovija bura.

Evo, uostalom, o cemu su nedavno razgovarala dvojica ekonomista koji inace rade za vladu i dobro znaju kakva je situacija u privredi: "Zamisli, ti i ja sedimo tako, slusamo radio, a tamo uobicajena pesma: inflacija 0,6 odsto, proizvodnja raste, izvoz se oporavlja. Ujutro se probudimo a ono zemlja pukla - bankrot skroz. Da li uopste mozes da zamislis kako ce to da izgleda?"

"Ne mogu", kaze drugi, "ali onaj Milosevic mi je pravo cudo. Kad mislis da ce sve da se raspadne i da ce ovaj narod konacno da uzme motku u sake, on iz sesira izvadi nekog Avrama. Uzme, iskoristi pa odbaci kao drzavni restl. Onda ga prigrli opozicija, i zamajavanju nikad kraja".

TANjA JAKOBI

ANTRFILE

Nebranjen dinar

Nelikvidnost banaka i privrede i ogromna potrazivanja preduzeca govore u prilog tezu o izrazito restriktivnoj monetarnoj politici, kazu eksperti. Istovremeno raste sticovani kurs marke (preko 7 dinara) koji se koristi u trgovanju devizama izmedju preduzeca, jer je centralna banka svojom presijom na banke da smanje kamate, dala jasan signal svim akterima u privredi da kurs dinara nece biti branjen i da sve raspolozive rezerve treba da pretvore u devize.

U tom kontekstu, sugerisu NIN-ovi sagovornici, treba sagledavati i seriju napisa u stampi protiv, navodno, zelenaskih kamata AIK banke NIS. "Centralna banka je dala nedvosmislen signal da se kamatna zastita dinara uklanja."

S druge strane, ona je na teret banaka, odlucila da da izvesnog oduska preduzecima, smanjujuci njihova kreditna zaduzenja.