ISTRAZIVACI O OPOZICIJI U SRBIJI

KLINICKA SMRT

Brojke kazu da je opozicija trenutno na nizem stupnju nego u vreme stvaranja pluralizma, a da je broj apstinenata presao polovinu birackog tela. Pitanje je da li iko ima nameru da animira biracko telo koje podjednakim intenzitetom okrece ledja i rezimu i njegovoj alternativi

Poslovicno zaljubljeno u svaku vrstu udruzivanja opozicije, biracko telo u Srbiji kao da nije cak ni identifikovalo da je nedavno stvoren novi blok u kome su se nasla imena koja su svojevremeno, prema rezultatima istrazivanja, mesecima slovila za "prvog" na listi politicara od poverenja. Apatija i apstinencija, koje svi istrazivaci javnog mnjenja nedvosmisleno isticu kao dominantna stanja nase svesti, i koje podjednakom silinom nagrizaju i vlast i opoziciju, ipak ne predstavljaju alibi za trenutno neveselu poziciju politicke alternative. Brojke su neumoljive i jasno kazu da je Milan Panic od skoro dvomilionskog birackog tela (cifre koju je aktuelni predsednik Srbije mogao samo da sanja na poslednjim izborima) dosao do procenta od 0,1. Time je stao rame uz rame sa nekadasnjim guvernerom Dragoslavom Avramovicem, koji je svojevremeno na listama popularnosti najduze i najubedljivije vodio trku protiv vecito prvoplasiranog Slobodana Milosevica.

Prema istrazivanjima agencije Mark-plan trku su izgubili i opozicioni lideri koji, nazalost, i dalje predstavljaju jedine reprezente stranaka na cijem su celu. A da nije u pitanju samo trenutna djudljivost birackog tela, vec stanje zabelezeno na grafikonima, tvrdi predsednik agencije Zozef Loncar.

- Sam trend, koji je poslednjih godinu dana surov kada su u pitanju Zoran Djindjic i Vuk Draskovic, ukazuje da oni nisu uspeli da uspostave komunikaciju sa biracima i da im se sve manje veruje. Statisticki je njihov pad veoma znacajan jer je u kontinuitetu i izrazen u nekoliko procenata. Od februara prosle godine kada je Djindjic bio ubedljivo prvi njegova krivulja je permanentno na silaznoj putanji. Kod Draskovica takodje. Samim tim sto nijedan od njih nema oscilacije jasno je da se radi o trendu i nasa agencija, koja svaka tri meseca vodi istrazivanja, ima pravo na takve zakljucke. Zanimljiv je i pocetak vrlo velikog pada Vojislava Seselja, ali je njegova srecna okolnost to sto je imao rezervu sa znacajnim brojem poena tako da je i pored najveceg gubitka glasaca u odnosu na druge vodje sacuvao drugu poziciju - kaze Loncar.

Blaga uzlazna krivulja zabelezena je jedino u slucaju Vojislava Kostunice i predstavlja usamljen slucaj koji pogoduje poziciji Demokratske stranke Srbije, ali nema snagu da da negativan odgovor na pitanje - da li je opozicija u Srbiji mrtva.

- Po mom misljenju to je prava konstatacija. Mozda opozicija nije potpuno mrtva, ali to je neka vrsta klinicke smrti - kaze za NIN Srbobran Brankovic, predsednik agencije "Medijum". On smatra da su dva razloga dovela do toga. - Prvi je bio raspad koalicije "Zajedno" koji je predstavljao eksploziju neutronske bombe (sprava koja ubija ziva bica a ostaju netaknute ulice i gradovi), tako da su posle njega nestale stranacke pristalice a ostale samo prazne i puste fasade stranaka. Drugi je rezultat jos jednog prebega na drugu stranu - odlasku SPO-a posle koga je situacija postala jos beznadeznija, ili da budemo realni - ocajna. To govorim na osnovu rezultata istrazivanja koji pokazuju da opozicione stranke u ovom trenutku stoje katastrofalno.

I ostali istrazivaci javnog mnjenja sunovrat opozicije vezuju za raspad koalicije "Zajedno". Prema podacima Ognjena Pribicevica, viseg naucnog savetnika na Institutu drustvenih nauka, opozicija u Srbiji nikada nije pala tako nisko od uvodjenja visepartijskog sistema i to zahvaljujuci cinjenici da nije iskoristila trenutak za promene koji joj je izborna kradja, stvar na koju je osetljiva vecina gradjana, pruzila kao sansu.

- Taj trenutak se ne desava tako cesto, to se desi i zavisi od citavog spleta okolnosti kada ce se ponovo desiti. Raspadom koalicije on je prosao i opozicija je sada na donjoj tacki svog postojanja. Tacno je da se biracko telo SPS-a prepolovilo od 1990. godine, ali njihovi biraci nisu presli u opoziciju vec su otisli ili kod radikala ili u apstinente. Opozicija bi morala da shvati da ovde demokratija nece doci kao princ na belom konju i kao sto su dosli Valensa ili Havel. Ovde toga nema, prosla je 1989. godina i vreme princeva koji donose demokratiju. Mi imamo uzas rata, primitivizma i kriterijume koji su mnogo tezi od svih poznatih. i koji teraju opoziciju da se vraca na ono sto srpski narod jeste - kaze Pribicevic.

Tu se vec dolazi do glavnog uzrocnika: mentaliteta srpskog naroda i uskladjenosti opozicije s njim. Na tom terenu se u analizama pokazuju mnogo veca mimoilazenja nego, recimo, u procentima necije popularnosti ili oceni prelomnog trenutka.

Po misljenju Zozefa Loncara problem nije u narodu vec u opoziciji koja nema aktivan odnos prema birackom telu i koja svojim nipodastavanjem kvaliteta birackog tela sama sebe vodi u sunovrat. "Na osnovu nasih istrazivanja duboko verujemo da je stepen pismenosti jugoslovenskih ili srpskih biraca veci od formalne skolske spreme, koji je poznat statisticki i da je velika greska sto opozicione vodje komuniciraju izmedju sebe a ne sa birackim telom", istice Loncar.

Na drugoj strani, Pribicevic u ovom okruzenju ne vidi uporiste za opoziciju. Istice da su kod nas programi nevazni, da jedinu ulogu igraju lideri i to po pravilu autoritarni lideri poput Milosevica i Seselja, jer se ponasaju u skladu sa dominantnim drustvenim raspolozenjem. "Za opoziciju je tesko da nadje lidera zato sto bi ona trebalo da bude demokratska. Problem je sto ozbiljna istrazivanja pokazuju da su teme poput demokratije ili slobode medija pitanja koja ljude ovde jednostavno ne zanimaju. U procentima za njih se izjasnjava uvek ispod deset posto ljudi, a nekada i ispod pet. Svidelo se to nekome ili ne dominantna ideologija srpskog drustva danas je primitivizam i ne prolaze politicari koje brine raspad univerziteta, vec oni koji potezu oruzje na svoje sugradjane i koji svoje protivnike nazivaju 'drustvenim sljamom'. U takvom okruzenju tesko je formirati stavove i normalno je da opozicija prolazi kroz ovo, ali to ne moze biti opravdanje jer traje vec devet godina. Kljucna promena je kadrovska i moraju doci ljudi koji bi vise pripadali ovoj sredini", kaze Pribicevic.

Po dosadasnjim rezultatima (Mark-plan je javnosti ponudio tacne cifre svojih istrazivanja, a predstavnici Medijasa i Instituta drustvenih nauka nisu zeleli da govore u brojkama, vec samo u tendencijama, zbog obaveze tajnosti prema naruciocima anketa) opozicija je u goroj poziciji nego 1990. godine. Procene da li bi neki novi udruzeni blok mogao nesto da uradi razlicite su jer se ta formacija , ni u jednoj anketi do sada, nije pojavila. Prostim sabiranjem glasova lidera koji cine taj savez ne bi se stiglo ni do deset odsto (Djindjic je trenutno na 3,1 posto, dok ostali lideri ne prelaze magicnu brojku od jedan. Najbolje stoji Vuk Obradovic sa 0,8 posto), a tesko da bi pridruzivanje Vojislava Kostunice sa 3,8 posto glasova promenilo situaciju. Ono sto bi po oceni Srbobrana Brankovica moglo da doprinese uzletu opozicije jeste cinjenica da izbori nisu ni na vidiku i da bi intenzivnom kampanjom broj apstinenata presao na tu stranu. I jos nesto - rasciscavanje terena na kome dela opozicija, po njegovom misljenju, "unosi malo svetla u podrum Evrope koji predstavljamo".

- Opozicija sada ima cistu situaciju. Zna se gde je i ko sta radi, a sa druge strane ima povoljnu okolnost da je broj onih koji danas okrecu ledja rezimu veci nego ikada, sto je takodje jedan od nalaza nasih istrazivanja. Opozicija vise u svojim redovima nema lidere kakvi su bili Seselj i Draskovic, nesklone medjustranackim dogovorima; ostali su ljudi koji manje-vise mogu da naprave dogovor koga ce se drzati. Ma koliko malo bilo to sto je ostalo, ako se ozbiljno bude radilo moze nesto i da se uradi. Ali, u ovakvim okolnostima, ako se bude cutalo kao sto se cuti, situacija je potpuno beznadezna - kaze Brankovic.

Drugo resenje koje pominje Ognjen Pribicevic - participacija u vlasti - takodje nije naslo pogodno tle. On istice da je tranzicija poznata demokratskom svetu i da ona ima za cilj da se ide na saradnju sa vladajucim rezimom da bi se kroz institucije sistema cinili ustupci i doslo do nekakve mirne demokratske promene. Pitanje je koliko je to ostvarivo posle izleta Srpske radikalne stranke sa znatno vecim brojem biraca od Srpskog pokreta obnove, koji ce ih mozda zameniti na tom mestu.

"Teorija kaze da ta opoziciona snaga mora biti reprezent opozicionog stava, a kod nas je opozicija toliko iscepkana da se sigurno moze reci da SPO ne predstavlja citavu opoziciju. On predstavlja njen deo i samim tim nema snagu da nametne svoj stav. Ako ova stranka ide u saradnju sa SPS-om, postoji opasnost da na kraju program te saradnje bude SPS-ov", kaze Pribicevic.

Time se krug zatvara, opozicije za sada nema, participacija u vlasti se nije pokazala kao unosan posao, a izbori kao jedini moguci doping nisu ni na vidiku.

Sandra Petrusic