(nastavak sa prve strane)

KULTURA: FILMSKI FESTIVAL U VENECIJI

EKSKLUZIVNO EMIR KUSTURICA: SVE SAM IH RAZMAZIO

Svi misle da postoje samo zlatne nagrade; karijere mojih filmova vise ne zavise od preporuka velikih takmicenja

Tako je, dakle, kako je moralo biti. Festival u Veneciji bio je u znaku simbolicno-jubilarnom, pedeset i peti po redu, predsednik zirija bio je Italijan (Etore Skola), pa je i dobitnik Zlatnog lava morao biti Italijan (Djani Amelio). Euforicna publika i objektivna kritika do poslednjeg casa, medjutim, izvikivala je ime Emira Kusturice. Njegov "Macor..." masovno ih je razgalio; drukciji je od svega sto je tamo vidjeno. Pobednicki film "Tako su se smejali" nije, pak, ni po cemu drukiciji; kritika kaze, osrednje ostvarenje. No da ne bi trijumfovala samo osrednjost, i da bi sve bilo koliko toliko legitimno, i zarad pokrica, ziri je nagradio Kusturicu Srebrnim lavom za najbolju reziju. Sto nije malo.

- Da sam, mozda, radio film o nekom drugom narodu, a ne o Ciganima, onda bi to sigurno bila glavna nagrada - veli Kusturica (telefonom) u specijalnoj izjavi za NIN, neposredno po saopstenju odluke zirija, i dodaje da je svet jos pod izvesnim predrasudama. Rasizam je zilav. Konacno, jednog njegovog glumca, i to glavnog, nisu hteli da puste u Italiju; ostao je na granici zato sto je Ciganin!

Zasto je to jos tako? Reziser ima ovu ideju:

- Pa zato sto je stvar u ljudskom misljenju; posebno u ovim novim drzavama rasizam je integracioni faktor koji uvijek vraca na nivo onoga sto se kod nas zove ciganluk! Moj film, naravno, nije to. A sto se samih priznanja tice, da sam neki mladi reditelj koji pocinje karijeru, verovatno bih bio ljut. Ovako sam vrlo sretan zato sto je u tu moju kolekciju, u taj zooloski vrt, dosla jos jedna zivotinja, koja me je potvrdila... Ovoga puta, sto kazu, zenka. I vise onaj Medved iz Berlina nije sam, sad je dobio drustvo...

Hoce li to Kusturica reci da njegov kulturni obrazac u svetu ne razumeju do kraja; postoje li jos otpori prema njemu licno? Nije li i ziri tu negde, u tom kljucu?

- Pa, vidi, prema reakcijama publike i samog zirija, po svemu je trbalo da bude Zlatni lav. Ali sve je ostalo u sferi prve tri nagrade, i tu nema nista da se oduzme. Nagrada je otisla jednom od tri filma. Istini za volju, jedino sto moze da dodje pod upitnik zapravo je to sto sam opet dosao na takmicenje, jer moja pojava na takmicenju vec izaziva, kako da kazem, strah kod drugih. Recju, kad sam ja u pitanju kalkulisu: njemu to vise ne treba! Jako sam, medjutim, zadovoljan i nagradom za reziju. I vrlo je zanimljivo, u oba slucaja kod ciganskih filmova, i u Kanu i u Veneciji, dobio sam nagrade za reziju. Tamo Palmu za reziju, ovde Lava za reziju!

To Kusturica tumaci vec recenom tezom: da je pricao price o nekom drugom narodu, bilo bi drukcije...

Pobednicki film Emir nije gledao:

- Ne. Nisam, tako da ne mogu nista da kazem, ali znam da je kod kritike prosao relativno slabo; medjutim, Djani je jedan fini covek koga ja volim i cenim, tako da mi je drago.

Premetanje, razmetanje

To bi, ipak, moglo da znaci da je ziri, hteo ne hteo, nacinio omasku. Ili ziri, da tako kazemo, ima otpor prema Kusturicinom duhovnom knceptu?

- Ne. Znas sta, i ja sam bio u tim zirijima. Mislim da se radi o kalkulacijama zirija koji premece, razmece, prevrce, zna se vec to. Ali moram da priznam da ovakav prijem mog filma nijedan od filmova koje sam radio nikad nije imao, ni kod kritike, ni kod publike. "Crna macka, beli macor" vec je prodat u Americi, ima tamo distribuciju, to je film koji ima internacionalnu karijeru, i ona, u mom slucaju, vec vise ne zavisi od preporuke kakvog velikog festivala, nego je upravo rijec o tome sta to ja radim. Hocu da kazem, dosta sam ih razmazio, i ove u Veneciji, i svuda, pa misle da postoje samo zlatne nagrade. Uostalom, ova koju sam dobio vrlo je prstizna i potvrdjuje da je moja rezija u redu.

Emir Kusturica nije gledao ostale filmove u konkurenciji, ali je cuo, kaze da mu kazu, da je godina bila vrlo slaba, da dobrih filmova nije bilo. Kazu, opet, da je festival ukupno bio dobar i da je izvan konkurencije, u nekim sekcijama, bilo pristojnih ostvarenja.

Zapazeno je, prvi put ove godine, da na Kusturicinim konferencijama za stampu nije bilo politickih insinuacija, niti invektiva, ranije uobicajenih, gotovo neminovnih. Menja li se opsta klima, ili se, prosto, menja odnos prema samom Kusturici?

Kusturicino tumacenje:

- Moguce je da se menja odnos prema meni. Ali mislim da je ovaj film prosto odredio sve njih i doveo ih na onu tacku na kojoj su zaboravili politiku, a to je bilo ono veliko uzbudjenje u sali koje se odmah potom prenelo i na konferenciju za stampu gdje se mnogo ne aplaudira. Ovdje se aplauidralo kroz cijelu konferenciju. Bila je to, posle, vrlo efikasna konferencija i ljudi su se okrenuli svemu onome sto sam dotad uradio. Sve se desilo neposredno nakon iskrenog uzbudjenja koje je u toj sali vladalo dok su gledali film. Tako da je verovatno to uzbudjenje, cisto estetsko uzbudjenje, potisnulo pitanje politike. Cak ni novinari, a dao sam nekih dvjesta intervjua, cak ni oni nisu pitali politicki. Jesu ponekad: zasto ne mogu u Sarajevo, sto je ovaj, sto je onaj, ali vrlo rijetko.

A kritika, sta je zapazila, sta posebno istice, kako i koliko hvali?

- Kritika? Imaju vrlo precizan uvid u tu energiju, u taj neki zivotni potisak i u nesto sto oni ovdje nemaju: radost i brzinu promjene raspolozenja. Kolor, dakle slika, koja zajedno sa dogadjanjima izaziva izuzetnu radost, i volju da se zivi kako valja. Isticu cak kako zavide tim ljudima i tim karakterima koji zive na obali Dunava i, naravno, provode zivot u kontinuitetu necega sto oni, kriticari, obelezavaju kao magicni realizam. Istini za volju, to vec postaje klise, ta formulacija, ali i o tome se pricalo u kritikama. Dakle, film su potpuno shvatili kao sto ga i mi shvatamo. Usli su sasvim u temu filma i u njegovu formu. Zavrsavali su projekciju u taktu muzike...

Kuda posle Venecije? Kada pocinje snimanje filma "Beli hotel" prema cuvenom romanu T. M. Tomasa?

- Ja odavde idem u Pariz, a film u Njujork i bice na Njujorskom festivalu pocetkom oktobra. "Crna macka, beli macor" prodat je gotovo svim zemljama sveta i sada bih morao malo da poradim oko distribucije. Tako da film "Bijeli hotel", ako do njega dodje, a doci ce negdje sredinom iduce godine, ima da priceka. Uglavnom, naredna tri-cetiri mjeseca moram "Macora" da pratim po svijetu.

Na kraju kratkog telefonskog dijaloga za NIN, primecujemo: Goran Paskaljevic je u Veneciji dobio nagradu kritike za "Bure baruta".

Kusturica:

- Jeste. To je vrlo lijepo. Meni je uvijek drago kad mladi tako uspiju!

MILIVOJE GLISIC