2491, SEPTEMBAR 24 1998

PRIVATIZACIJA U CRNOJ GORI

DJUKANOVIC NA CEDILU

Crna Gora uskoro mora da prodje prvi pravi ekonomski test kako bi na delu pokazala medjunarodnoj zajednici da je za reforme i demokratiju. U uzavreloj atmosferi moglo bi se dogoditi da stari privredni sistem bude srusen, ali da promene kojima se sada protive i mnogi od onih koji su za to glasali, oduvaju i samog Djukanovica

Odbrojavanje 36 nedelja u kojima Crna Gora treba medjunarodnoj zajednici i sopstvenom javnom mnjenju da"in vivo" pokaze da je za reforme i demokratizaciju, pocece najverovatnije u oktobru. Tada bi skupstina ove republike trebalo da nalozi pocetak masovne vaucerske privatizacije kojom bi gradjanima bio podeljen drustveni kapital u nominalnoj vrednosti od dve milijarde nemackih maraka, najavio je Dejan Mijovic, funkcioner Agencije za privatizaciju Crne Gore prosle nedelje.

Nezavisni analiticari vec su tu operaciju doveli u pitanje: oni ocekuju da ce vauceri nominalne vrednosti 5 000 nemackih maraka koji ce biti podeljeni svim gradjanima Crne Gore, uskoro biti pretvoreni u bezvredan papir.To se vec dogodilo u mnogim zemljama Istocne Evrope koje su izabrale ovaj tip privatizacije, ali crnogorski slucaj je vrlo specifican: privatizacija treba da se izvede u trenutku kada manja clanica federacije nema nikakvu kontrolu nad monetarnom situacijom (a samim tim i inflacijom), ekonomske prilike su gore nego ikada, a nijedan od uslova za sprovodjenje ovog komplikovanog posla (razvijena berza,trziste hartija od vrednosti itd.) ne postoji.

Nezadovoljstvo raste

"Ako nastavi ovako, Djukanovica ce uskoro razjarena masa nabiti na kolac", kaze jedan ekonomski analiticar iz Beograda za NIN. Situacija je mnogo gora nego sto je bila u vreme izbora, "Podgorica je najskuplji grad u Jugoslaviji, a ljudi su nestrpljivi kada ce poceti taj bolji zivot koji im je obecan, i nisu im dovoljna svercovana kola i italijanske cipele", kaze ovaj sagovornik NIN-a."Amerikancima koji pritiskaju Djukanovica najvaznije je da se srusi stari sistem, bez obzira na zrtve."

U diplomatskim izvorima ovakva upozorenja uzimaju se s rezervama:"Jasno je da u prodaji crnogorskih firmi stranim partnerima moze biti izvesnih problema zbog rata na Kosovu, ali uvereni smo da za vaucersku privatizaciju nema smetnji i da ce ona doneti stabilnost", kaze za NIN jedan clan medjunarodnog ekspertskog tima koji je angazovan da pomogne Crnoj Gori.

Ali kada je zabrinuti clan crnogorske vlade zatrazio da mu jedan od stranih eksperata pruzi ozbiljnije dokaze da se ovaj posao nece pretvoriti u fijasko, naisao je samo na ljutnju i muk.

U kakvom je tesnacu predsednik Crne Gore videlo se i po odbrambenom tonu na proslonedeljnoj konferenciji za stampu, odrzanoj posle najnovije posete americke delegacije koja je temeljno preispitivala sumnje u vezi sa sprovodjenjem takozvane tenderske privatizacije (prodaje velikih sistema strateskim partnerima), obecala tehnicku pomoc u sprovodjenju vaucerske privatizacije i kontrolisala da li crnogorske banke krse finansijske sankcije uvedene prema Srbiji.

Djukanovic je priznao da obecani bolji zivot kasni pre svega zbog medjunarodne izolacije SRJ, nefunkcionisanja savezne drzave i uhodavanja (neki bi rekli trvenja) u koalicionoj vladi Crne Gore.On se takodje obavezao da ce u narednom periodu biti ostvareni reformski principi u privatizaciji (pre svega javnost procedure, zatim vaucerska privatizacija i prodaja velikih privrednih sistema ino investitorima).On je takodje rekao da nisu jos potroseni svi kapaciteti za zajednicki zivot u SRJ,sto je kako je NIN-u receno u diplomatskim izvorima, od njega i trazeno.

"Mi Djukanovicu nikada nismo obecali podrsku za otcepljenje iako smo duboko svesni da u ovom trenutku ima dobrih razloga za to jer saradnje sa srpskim rukovodstvom i federalnom vladom nema",rekao je ovaj izvor.

Ricard Majls, otpravnik poslova Misije SAD u Beogradu, za koga se smatra da nije sklon Djukanovicu, izjavio je u intervjuu podgorickom "Monitoru" da je posle izrazenih rezervi, u poslednjim razgovorima "ucinjen pomak kako bi se ova zabrinutost otklonila...Zadovoljan sam zbog razumevanja na koje su naisle moje primedbe".

Veliki ulog

Razlog zbog koga je crnogorsko rukovodstvo pristalo na dugo odlaganu vaucersku privatizaciju u trenutku kada ona moze da izazove bes i razocarenje radnika, brzometno osnovalo Savet za privatizaciju na cijem je celu premijer Filip Vujanovic (posle americkih i britanskih primedbi da u novoformiranoj vladi nije bilo odredjeno mesto u kome bi se koncentrisali poslovi oko privatizacije), i iznelo svu raspolozivu dokumentaciju u vezi sa (najvise osporavanom) privatizacijom Aluminijumskog kombinata u Podgorici, jeste to sto je ulog na koji se igra mnogo veci.

Crna Gora mora da ubedi medjunarodnu zajednicu da je i u politickom i u ekonomskom smislu odabrala (suprotno Srbiji) put reformi i demokratizacije, i da zavredjuje njenu dalju podrsku i izuzece iz sankcija.

Posle ostrih tonova u pismu koje je britanski ambasador u Beogradu Brajan Doneli uputio Djukanovicu u maju, a za koje oni koji su ga citali tvrde da je sadrzalo formulacije koje su daleko od diplomatskog recnika, usledilo je nedavno i drugo pismo u daleko pomirljivijem i izvinjavajucem tonu.

"Uveren sam da crnogorska vlada nastavlja rad na planovima za masovnu vaucersku privatizaciju i privatizaciju velikih preduzeca, ali uvazavam i da je ekonomska situacija veoma teska i da je vlada pritisnuta dugovima Aluminijumskog kombinata", kaze u izjavi za NIN Gregori Barton, drugi sekretar americke ambasade u Beogradu, zaduzen za ekonomski i komercijalni sektor, posle proslonedeljne posete Podgorici.

"Iako je situacija teska vjerujem da bi uz izvjesnu pomoc medjunarodne zajednice Crna Gora mogla da prevazidje sadasnje probleme, uverava Srdjan Darmanovic, politikolog iz Podgorice u izjavi za NIN, suprotstavljajuci se pesimistima koji tvrde da ce opste nezadovoljstvo javnog mnjenja kulminirati najkasnije u martu.

Problem je u tome sto medjunarodna zajednica - i pored mnogih obecanja - Crnoj Gori nije dala ni paru u kesu, da bi podigla nivo proizvodnje u privredi i sredila socijalnu situaciju. Do sada su vrlo znacajne rupe u budzetu "peglali" uvozom polovnih automobila, ali sada je i taj izvor presahnuo."Svet ih samo tapse po ledjima", kaze jedan iskusni jugoslovenski diplomata.

Po mnogim misljenjima Djukanovic je sada u situaciji u kojoj je nekada bio Ante Markovic, kome je svet takodje obecao finansijsku pomoc, ali ga je na kraju ostavio na cedilu, pustajuci da se sam (bez izgleda na uspeh) suoci sa javnim mnjenjem koje je zelelo da zadrzi privilegije stecene u socijalistickom sistemu ekonomije i u kojem su se, usled ekonomskog propadanja, budile nacionalisticke strasti.Jedan sveziji primer je onaj iz Republike Srpske, gde je premijeru Miloradu Dodiku takodje obecana milionska materijalna pomoc, od koje je u kesu stigao novac koji se na prste moze prebrojati.Dodikova situacija bliska je Djukanovicevoj utoliko pre sto je tokom rata stvoren i sloj ratnih profitera i bogatasa koji bi kroz proces privatizacije svoje novostecene pozicije mogli i da formalizuju.

Pravo je cudo da se o gomili problema s kojima se Djukanovic upravo suocava, vec nije pojavio neki obimniji serijal u prodrzavnoj srpskoj stampi. U politickim krugovima koji su bliski Milosevicu, a prema Djukanovicu imaju ambivalentan stav (na momente ga uvazavaju, a zatim preziru), sad se tvrdi da je "Djukanovic najveca opasnost za Jugoslaviju jer je najsavrseniji Milosevicev klon, a sva njegova obecanja o promenama su sarena laza.Koncept kontrolisanja medija, licnog bogacenja i korupcije je u Crnoj Gori doveden do savrsenstva".

Takva misljenja, medjutim, jos nisu uhvatila korene u javnosti, mozda i zbog toga sto ce,kako su to nedavno upozorili eksperti grupe nezavisnih ekonomista G-17, krajem ove godine Srbija slaviti devet godina od kako privatizacija nije odmakla od nule.Za razliku od Crnogoraca, srpski radnici dobice, mozda prve besplatne akcije tek u narednom milenijumu.

Ko uzima pare?

Da bi se objasnila sirina i suptilnost sadasnje crnogorske krize, mozda je najbolje detaljno izloziti primer Kombinata aluminijuma iz Podgorice (KAP) povodom cije privatizacije je (uz prodaju trecinskog vlasnistva u Institutu "Simo Milosevic" u Igalu Milanu Panicu, bez raspisanog tendera) bilo najvise primedbi britanskih i americkih eksperata.

KAP je po mnogo cemu kljucno crnogorsko preduzece: proizvodi vazan berzanski artikal, aluminijum, koji se moze izvoziti u svim prilikama,tesno je povezan sa elektroprivredom i rudnicima boksita (koji svojim cenama na nadirektniji nacin odredjuju rentabilnost poslovanja KAP), sa zeleznicom i Lukom Bar i ima 4 500 radnika.

Aluminujumski kombinat medju prvima se nasao na listi Vlade Crne Gore za prodaju. Na javnom tenderu odabran je i medjunarodni konsultant, investiciona banka "Kredi komersijal de Frans (CCF).U izvestaju sacinjenom u junu CCF navodi da je KAP bio tesko pogodjen sankcijama i da u ovom trenutku njegovi ukupni dugovi prelaze 200 miliona dolara, da delove preduzeca treba ugasiti i da bez znacajnih investicija ono ne moze da nastavi da radi. U ovom trenutku proizvodjacka cena aluminijuma koji se proizvodi u Podgorici je za oko 300 dolara veca od one koja se moze postici na Londonskoj berzi metala. To znaci da ce samo do kraja ove godine KAP izgubiti 30 miliona dolara. Premnogo, pogotovo s obzirom na cinjenicu da je prema istoj analizi kapital KAP-a sa negativnim predznakom za 101 milion dolara.

"Kad bi sad neko hteo da ga kupi za jedan dolar, jos bismo ga morali i izljubiti", kaze jedan izvor blizak pregovaracima.

Crnogorska vlada koja je medjunarodnim ekspertima rekla da je od pocetka godine ulozila 15 miliona dolara kako bi odrzavala proizvodnju u KAP-u, tvrdi da nema vremena i materijalnih mogucnosti da do kraja realizuje javnu proceduru trazenja stranog vlasnika (koja dugo traje) i da bi bilo steta u ovom trenutku prodavati kombinat, jer se za njega sada ne moze postici dobra cena. Otuda se vlada opredelila za jedan od predloga CCF - da sklopi ugovor o upravljanju sa svajcarskom firmom "Glenkor", inace dugogodisnjim partnerom KAP-a, koji bi podrazumevao dodatna ulaganja, ali i prednost pri kupovini kombinata kad on jednom stane na noge.

Lokalne boje

Tu u crnogorskoj privatizaciji pocinje onaj lokalni kolorit, koji je sredinom godine izazvao lupanje srca kod stranih eksperata. Vodja pregovarackog tima za KAP je Mihailo Banjevic, direktor Fonda za razvoj, koji se nedavno nasao na udaru javnosti jer je mimo dogovora sa stranim partnerom koji je kupio niksicku pivaru "Trebjesa" obecao radnicima, i to pismeno, da ce dobijati platu koja nece biti ispod 600 nemackih maraka. U medjuvremenu se dogodila devalvacija, radnicke plate su, izrazeno u markama, smanjene, zbog cega je na relaciji sindikat - strani partner nastao ozbiljan sukob, i u crnogorskoj javnosti (pre svega zaposlenima u podrzavljenim preduzecima) izazvao odijum prema privatizaciji.

Banjevic se takodje, prema navodima nekih crnogorskih ekonomista, navodno, znatno obogatio.Oni smatraju da je veoma upadljivo to sto je Banjevic izostavljen iz clanstva u Savetu za privatizaciju.

Najvece nepoverenje u crnogorskoj i stranoj javnosti izazvalo je, medjutim, ucesce privatne firme "Vektra" u pregovorima o privatizaciji KAP-a. Ta firma je kljucni izvoznik aluminijuma iz Crne Gore i partner je vec pomenutog svajcarskog "Glenkora". Vlasnik "Vektre" Dragan Brkovic je veoma blizak vrhu DPS-a, pa nije ni cudo da su se u javnosti vrlo brzo pojavile sumnje da licno Djukanovic kupuje KAP, a ko ima KAP ima celu Podgoricu.

Izvori bliski pregovorima tvrde da je rec o besmislici i da su, suprotno "sumnjama neupucene svetine", kako kazu, procesi u kakvim ucestvuju velike svetske investicione banke vrlo striktno kontrolisani i uredjeni, i sve mahinacije su iskljucene."Tacno je da bi bilo najbolje da je taj covek (Brkovic) skroz ostavljen na stranu, jer njegova pojava kompromituje ceo proces, ali je isto tako istina da su potrazivanja 'Vektre' prema KAP-u minorna, i da je 'Glenkor' glavni poverilac KAP-a sa 95 miliona dolara.Rec je o partneru s kojim kombinat radi 17 godina i logicno je da njemu bude povereno upravljanje KAP-om", tvrdi ovaj izvor.

Diplomate kazu da im je razumljivo sto ce "Glenkor" verovatno biti izabran bez javnog tendera (on bi odneo jos najmanje sest meseci), i da je opcija o sklapanju ugovora o menadzmentu u duhu predloga stranog konsultanta CCF. "Mislim da je to u redu, mada bi neki cinik mogao da kaze da je vlada prethodno sugerisala CCF-u da u svoju studiju uvrsti taj predlog", kaze jedan diplomatski izvor.

Sumnje ostaju

Mnogi veruju da bi se cela stvar mogla okoncati time sto bi "Glenkor" bez dinara dobio KAP, a u jos goroj varijanti, posle temeljnog ispumpavanja para, mogao bi ga ponovo vratiti u ruke crnogorske vlade u jos losijem stanju nego sto je sada.

Ucesnici u pregovorima tvrde da privatizaciju nije lako izvesti, da se direktori firmi koje treba da se prodaju stranim partnerima opiru da ovlascenim konsultantima daju podatke, a da su pre svega u velikim firmama sindikati i dalje probulatovicevski orijentisani, nasuprot vrhu republickog sindikata koji je "skroz prodjukanovicevski".

Dodatne tenzije i sumnje unose i prema privatizaciji razlicito orijentisani clanovi vladajuce koalicije. "Narodna stranka se u potpunosti utopila u vladajucu semu oko privatizacije i od njihovih predstavnika se ne mogu cuti nikakva kriticka zapazanja i disonantni stavovi u odnosu na DPS. Cak su se i u slucaju kritike zapadnih diplomata zbog nacina na koji je zapocet proces privatizacije u Crnoj Gori postavili kao advokati vlasti", kaze Nebojsa Medojevic, savetnik u Agenciji za privatizaciju i clan drugog koalicionog partnera- SDP.

"SDP je u mom liku i liku predsjednika stranke vise puta izrazila ostro neslaganje sa nacinom na koji se do sada vodio proces privatizacije i to zbog promasene strategije, zbog slabe kontrole procesa i opasnih posledica, kao i prevelikih ovlascenja drzavnih fondova koji su dobili odrijesene ruke da prodaju akcije preduzeca", kaze Medojevic.

Neke podgoricke kolege mu stavljaju ozbiljne primedbe, smatrajuci da je u najmanju ruku cudno da se neko ko ucestvuje u vlasti ponasa kao najzesca opozicija.

Na pitanje da li bi se koalicija koja je pre samo tri meseca dobila izbore zbog ovakvih sukoba mogla i raspasti , Darmanovic odgovara odrecno.

"SDP je za osamostaljenje Crne Gore pa sa tih pozicija kritikuje vladu iako je njena clanica. Ipak,clanovi ovih objektivno malih stranaka trenutno su suvise zabavljeni raspodjelom vlasti ispod ministarskog nivoa, Ne vjerujem da ce rizikovati da sruse koaliciju", kaze ovaj analiticar.

Ipak, sasvim je logicno sto crnogorski politicari u prvi plan guraju samo privatizaciju, ali ne i makroekonomske reforme. U svakom privatizacionom poslu oni koji su u vlasti mogu da naplate svoje posrednicke usluge. O tome, kazu, najbolje svedoci primer Djukanovicevog prijatelja Ratka Knezevica za koga se veruje da je u Crnu Goru doveo jednu londonsku investicionu banku koja je ranije bila konsultant u privatizaciji niksicke pivare i po svim izvorima visoko zacenila svoj angazman. "Kada ste videli da je neko mogao da naplati svoje usluge u sprovodjenju poreske reforme? Zato to niko ni ne gura", kaze jedan beogradski ekonomista koji je do sada svesrdno podrzavao Djukanovica.

Diplomatski izvori su, cini se, ipak nesto blazi:"Srbija i Crna Gora su ipak suvise blizu da bismo mogli ocekivati da nimalo ne lice.Za sada izgleda da su mane u privatizaciji, siva ekonomija i korupcija koja je neminovno prati, pre iznudjeni time sto je Crna Gora sa svih strana zatvorena, nego posledice necije namere da Crnu Goru pretvori u krijumcarsko gnezdo. Nase je ipak da otvorimo cetvore oci", kaze jedan zapadni diplomata akreditovan u Beogradu.

TANjA JAKOBI



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.