IZBORI U BIH

POBEDA RADIKALSKOG UMA

Seljak pita Momcila Krajisnika sta da radi; socijalisti mu nude brasno pred izbore. Brasno uzmi, a glasaj za SDS, odgovorio je najbolji poznavalac duse bosanskog Srbina. Nesto u ovoj dosetki sigurno nije valjalo. Sta?

Tesko je razumeti logiku narodne volje. Posto je 1945. trijumfovala njegova vestina i pravilno razumevanje dogadjaja koji ce ostati zabelezen kao Drugi svetski rat (najveci sukob naroda u istoriji), ser Vinston Cercil je izgubio izbore. Kada je Biljana Plavsic "presla Rubikon" i prva razbila jedan nacionalni monolit u Dejtonskoj Bosni, logika je ukazivala na njenu sigurnu pobedu na septembarskim izborima. Pobedio je Nikola Poplasen.

Narod je, dakle, takav. Nezahvalan, je l'? Svako daljne povlacenje paralele izmedju britanske 1945. i bosanske 1998. izlisno je.

Septembarski hir srpskih biraca uklonio je sa liderske pozicije i coveka cije su ime bosanski Srbi najistrajnije zaokruzivali na glasackim papiricima. Momcilo Krajisnik je to zasluzivao sto je, valjda, najbolje javno odslikavao ono sto bi se neprecizno moglo zvati "bosanski mentalitet": usporen, nasmesen a tvrdoglav i prepreden. I bas je znao da uziva u svojim ulogama. U staroj Bosni je bio predsednik skupstine "multietnicke koalicije" (SDA-HDZ-SDS). Onda je predsedavao ratnoj skupstini RS. Pregovarao je sa Kutiljerom, Ovenom, Stoltenbergom i koliko jos zaboravljenih likova, pa sve do Karlosa Vestendorpa koji je sa najmanje uctivosti prihvatao Momin smisao za igru "kratkih pasova". Koliko je puta prosao kroz iglene usi!? Znao je bosanskog Srbina u dusu. U predizbornoj kampanji seljak ga kao nevest pita: sta da radi; socijalisti mu nude brasno pred glasanje. Brasno uzmi a glasaj za SDS, govorio je Momo. E, tu nesto nije valjalo. Vodja socijalista Zivko Radisic je dobio vise glasova.

Narod je, dakle, takav. Ni najbolje dosetke nece da razume. A medju politicarima sad se pojavljuje problem: sta sa takvim "dinosaurusom" (kvalifikacija je Vestendorpova). U Vasingtonu su se, pored svih svojih muka, izgleda stigli da uplase i od pomisli da bi Krajisnik mogao da pozeli da bude premijer RS. Zato se Robert Gelbard naputovao ovih dana. Kao da ga je Medlin Olbrajt jos s aerodroma vracala. Cak je i takvom profesionalnom putniku bilo neprijatno pa je novinarima objasnjavao kako je "u Banjaluku otisao slucajno". Posao ambasador Klauzrevic, pa mu se on pridruzio. Eto!

Americko "poplasivanje" je najverovatnije bez osnova. Krajisnika bi pre moglo da zadesi ono sto najbolje ume da radi - mesto predsednika skupstine. Uostalom, americki strah je bezrazlozan i zbog toga sto je u RS premijersko mesto "slabo" u odnosu na predsednika", a sve je drugacije izgledalo samo dok je Dodik bio na tom mestu.

Ko je, ipak, novi premijer? SDS je nezvanicno nutkao Dragana Cavica. Ali, manje-vise, jasno je da covek nije "jak adut". Proces nije stigao do dogovaranja ali, NIN-ov izvor u Banjaluci saznaje da bi se na zadovoljstvo mnogih, mozda i svih ("Sloge", Beograda, Vasingtona a i prihvatljiv za SDS i SRS) mogao pojaviti sada malo povuceni Mladen Ivanic. A kako neki "nezvanicno saznaju", Milorad Dodik "figurira kao jedan od kandidata za ambasadora BiH u Moskvi. Figurira? Nije li to ipak "penzionersko mesto" nedostojno coveka takvih biznismenskih i politickih ambicija?

Ali, evo nas opet kod izbornih rezultata. Kljucno pitanje; kako je Zivko Radisic dobio? Spekulise se i sa tim da su za njega glasali Bosnjaci, te je Krajisnik tako bacen na pleca. Moze biti da je neki deo Bosnjaka zaista poslusao svog Aliju (Izetbegovica), ali je to ipak tanusno objasnjenje. Sporo i tesko se menjaju stavovi ljudi, te je nerealno misliti kako su Bosnjaci na jedan poludirektan poziv krenuli da "vole" Srbina koji je od svih kandidata najblizi omrznutom Slobodanu Milosevicu. Razlog je, cini se, realniji. Radisic je dobio deo radikalskih glasova!

Samo na prvi pogled ovo deluje iznenadjujuce. Ko poznaje kratku politicku istoriju RS, moze se setiti da su Srbi jos u toku rata nezadovoljni osionoscu SDS-a, krenuli na dve strane: mnogi pristojni patrioti, razocarani ratnici, prevareni radnici, sumnjicavi domacini, posli su u radikale. Vrsta ljudskog materijala koja u Srbiji cini radikale, u Republici Srpskoj cini SDS. Drugi deo nezadovoljnika, predvodjen direktorima, tehnickom inteligencijom, umerenjacima koji su, posle raskida SDS Karadzica, Krajisnika i Plavsiceve sa Slobodanom Milosevicem, nasli na "umerenom putu", osnovali su, uz podrsku Beograda, Socijalisticku partiju.

Koalicija SRS i SDS upravo zbog tog "greha pri zacecu" cesto na lokalnom nivou skripi. Ali, ako Olbrajt, Kinkel i Vestendorp pritisnu, tako "podmazu" nacionalnu svest mnogih Srba i skripa utihne. U trenutku istine, a kad Momo Krajisnik vise ne daje brasno - a i sve redje demantuje da je toliko za sebe i svoje odvojio zajednickog brasna - dovoljan broj "radikalnih Srba" je stavio prst na celo i dao glas coveku od koga ocekuje da ce moci pribaviti vise materijala za pogacu.

Tako su Srbi svoje "heroje" (Biljanu i Momu) poslali na zasluzeni odmor ili stavili na klupu za rezerve do neke zgodne prilike. A najave kako ce Nikola Poplasen predloziti za mandatara nove vlade nekog pred kojim ce se i "Sloga", i medjunarodna zajednica, i Bosnjaci, i Hrvati "krstiti i levom i desnom", uopste ne moraju biti tacne. Koliko god vlast coveku daje moc, toliko moze i da ga sputava. Jedna je stvar grmeti na predizbornim skupovima i "orati carske drumove", a sasvim druga voditi jedan entitet (ma sta da to tacno znaci) i cekati izbore opet za dve godine. Poslusajte Vojislava Seselja, najradikalnijeg radikala, otkako je potpredsednik srpske vlade, kako objasnjava da ce isplatiti penzije i plate prosvetnim radnicima i uporedite tu pitomost sa "bljuvanjem vatre" na Folkera Rijea i NATO-trupe koje nisu dosle i druge daleke neprijatelje.

Kad je oslusnuo i razmislio, i strogi Robert Gelbard, koji (iako vise nema sansu da bude pozvan na veceru u Beli dvor na beogradskom Dedinju), jos nosi titulu "specijalni izaslanik americkog predsednika za Balkan" - potvrdio je da ce SAD na kraju "priznati volju naroda" i prihvatiti Nikolu Poplasena, te da samo "ocekuju konkretne rezultate u sprovodjenju Dejtonskog sporazuma". Nepoverljivo i banalno interpretiranje rezultata, poput onog "Mondovog" o "katastrofalnom radikalskom scenariju", usahnuce i pre inauguracije pobednika, jer sprovodjenje Dejtonskog sporazuma danas nije nikakva opasnost za nacionalne snage bilo kojeg naroda u Bosni.

Trecu godinu se vec pokazuje da u Bosni nema iskrene respektibilne politicke snage (ni na jednoj strani!) koja zeli "multietnicku, multikulturalnu, itd. Bosnu". Uostalom, pogled na povratak izbeglica kao kljuc za restauraciju "one Bosne", odaje sve. Evo valjda najkrace price o Sarajevu i SDA, dakle o onima koji se najvise zalazu za povratak izbeglica: "Zvuci tragikomicno, ali tako je - od ministra za raseljena lica i izbeglice Rasima Kadica, pa do guvernera sarajevskog kantona - svi su u stanovima u koje treba da se vrate izbeglice. (...) SDA naprosto nece iseljavati sama sebe (Sejfudin Tokic, predsednik glavnog odbora Socijaldemokrata BiH).

A i kad ne bi bilo te anomalije, kad bi povratnici bili od takvog "materijala" da mogu da izdrze mrznju okoline, odbacivanje, pretnje, podmetanja, permanentan pritisak, na kraju bi se moralo priznati da sam Dejtonski sporazum nije razradio nacin "pravog povratka". Da bi se neko ko zivi u tudjoj kuci iselio, a u svoju kucu ne moze otici, njemu neko mora da napravi kucu, a sporazum na to nikoga nije (a nije ni mogao) obavezao. Zato oni koji "sprovode Dejton" znaju da su price o "pretnji Poplasen" obicno bacanje petardi.

Na kraju, ovi i ovakvi izbori su nagnali "mezimce" medjunarodne zajednice Milorada Dodika da OEBS-u uputi najozbiljniju kritiku. Tvrdju i odredjeniju od "nacionalista". Dakle, kaze Dodik: "OEBS moze ubuduce samo da nadgleda izbore. Ja cu se zalagati da se sledeci izbori sprovode po zakonima RS."

Potpuno logicno. Ako Vestendorp i drugovi daju narodima da tajno glasaju, ne smeju ih potcenjivati: kako oni ne mogu sami organizovati takvu jednu radnju, bar tako dobro i na nacin kako je to dosad uspevalo OEBS-u. Na kraju, sta god i koga god da ovi narodi izaberu, oni ce ziveti s tim rezultatima, odnosno sta god da im Vestendorp skroji, njega to nece zuljati.

SLOBODAN RELjIC