RAT LEKOVA U SRBIJI

TAKO PLACA SIROTINJA

Ako se rat izmedju ICN Jugoslavija i vlade Srbije okonca, kao sto se najavljuje, postavlja se pitanje zasto su pacijenti uopste patili proteklih meseci i skupo placali neciji inat

Posle tri meseca teskih reci, privremenih nagodbi i rovovskih pregovora, najveci jugoslovenski proizvodjac lekova ICN Jugoslavija i vlada Srbije na putu su da zakopaju ratne sekire. Pregovori se vode, a njihov rezultat trebalo bi da bude poznat za nekoliko dana, tvrdi u izjavi za NIN Tomislav Jankovic, direktor Republickog zavoda za zdravlje, koji je u julu doneo odluku da ICN izbaci sa pozitivne liste lekova. Na toj listi nabrojani su neophodni lekovi koje pacijenti, uz recept, mogu da dobiju besplatno.

Jankoviceva odluka je bez presedana u istoriji jugoslovenskog zdravstva: pacijenti su preko noci morali da se preorijentisu sa "baktrima", "longacefa" i "bensedina" na paralele tih lekova nepoznatog imena, ili da iz svog dzepa kupuju ICN-ove lekove u privatnim apotekama. Bolnicama je zabranjeno da uzimaju takozvane ampulirane lekove namenjene lecenju teskih infekcija i komplikovanih srcanih oboljenja. Nabavka te vrste lekova, koje ne proizvodi nijedna druga domaca firma, sad bi trebalo da kosta 12 miliona dolara.

ICN je izgubio glavnog kupca svojih lekova - Republicki zavod, koji je do tada placao 95 odsto lekova iz proizvodnog programa ove kuce.

Ako se ljubav izmedju ICN i vlade obnovi, Jankovic ce verovatno ostati bez direktorske fotelje, iako sam u to ne veruje. U kombinatorici JUL-a, to ne bi bilo nikakvo cudo: sektor zdravstva drze svi JUL-ovi ljudi (od Bojica, preko ministra za zdravlje Leposave Milicevic, do samog Jankovica), ali im partijska pripadnost ne smeta da se medjusobno obracunavaju. Svakih nekoliko meseci promeni se direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje, a neki kao dr Nenad Djordjevic zavrse u zatvoru.

Izvori ICN-a tvrde da je njihov pregovarac Dusan Mitevic, "tata" za tim JUL-a i "najtalentovaniji plejmejker posle Tita i Slobe". Bilo bi bolje da jeste, jer otkad je najavio da ce sporazum o vracanju duga od preko milijardu dinara - koliko Zavod duguje ICN za vec isporucene lekove - biti postignut, proslo je gotovo pune tri nedelje. Milovan Bojic nije bio dostupan novinaru NIN-a, a iz izjava direktora Zavoda Jankovica mogao bi se posredno izvuci zakljucak da je sadasnji "rat lekova" sa UICN-om ipak "trenutno stanje".

Ljudi koji su imali prilike da ovu vlast osmotre iznutra kazu da motive ovog konflikta, koje pacijenti placaju zdravljem, a kalifornijska centrala ICN-a, padom vrednosti akcija na Njujorskoj berzi, treba traziti u iracionalnom, u gluposti i inatu.

Pre dve i po godine ICN je potpisao ugovor sa Zavodom (a uz garancije vlade) da ce redovno isporucivati lekove cija ce se cena obracunavati u dolarima, a placati u dinarima. Prvi ugovor potpisao je Slobodan Radulovic, tadasnji potpredsednik srpske vlade, drugi se u internom zargonu vlade naziva "Lepinim", jer je potpisan na osnovu protokola sacinjenog sa ministrom za zdravlje Leposavom Milicevic, a sada je najsporniji treci, koji je overio vec pomenuti Nenad Djordjevic. Iako se po klauzulama ne razlikuje od prethodnih, Djordjevic je na njega stavio potpis ne obavestavajuci vladu, a ICN-u dao akceptne naloge, kojima su oni, posto im ni posle novog odlaganja lekovi nisu placeni, blokirali racun Zavoda. Suma je bila mala, ali je na obe strane prelila casu. ICN je dosadilo da izdrzava drzavu, a drzavu je naljutilo sto kad nesto uzme, treba to i da plati. Obe strane bile su u pregovorima ocito vrlo krute, jer se sve na kraju zavrsilo podgrevanjem politickih grehova Milana Panica prema sefu Jugoslavije.

Za pacijente s visokim krvnim pritiskom, koji, na primer, "prilazid plus" ne mogu da dobiju na recept, dogovor Mitevic-Bojic prakticno znaci da nece vise morati da gutaju "hemokvin", slican, ali nikako isti lek, da daju 85.50 dinara za jedno pakovanje originalnog leka ICN, ili da se kockaju svojim zdravljem birajuci izmedju "prilazida" sa Kalenica pijace (50 dinara i rok trajanja do 2000.godine) ili onog sa Bajlonija (10 dinara, ali mu rok upotrebe istice krajem ovog meseca).

Da li ce jedna kutija "bensedina" na recept i dzabe biti dovoljna da se zaboravi da su bolesnici tri meseca patili i placali, da su bolnice ostale gotovo bez materijala i da se sve to dogodilo zbog necijeg kaprica?

Da bi pokrila svoje brljotine, vlada je pre izvesnog vremena odlucila da raspise tender (javnu ponudu) za uvoz lekova od kojih je trecinu proizvodio ICN. Za to je bila spremna da da 12 miliona od kukavnih 200 miliona dolara deviznih rezervi. Ekonomista Bosko Mijatovic ocenio je taj potez kao "stetocinski". Ako dogovora sa ICN-om bude, tender ce verovatno "puci", ako ga ne bude, obogatice se one sitne firme koje su se u poslednja tri meseca hitro doregistrovale za uvoz lekova. Jedan direktor domace farmaceutske kompanije kaze da se tome nimalo ne cudi - roba je atraktivna, lako se proda, i lako naplati.

Figurativno receno, uvoz je u procentima mozda minoran, ali se za tih 10 odsto lekova potrosi vise od 50 odsto ukupno utrosenih deviza za farmaciju.

Evo i primera: Slavica Radovic, direktor prodaje u, ICN-u, kaze da je od 33 insulina koji se sada nalaze na pozitivnoj listi (najnovijoj, na kojoj nema ICN), 27 uvoznih. "Terapija uvoznim insulinima bice deset puta skuplja, nego da su korisceni ICN-ovi preparati. Da je ugovor Zavoda sa ICN na snazi, on bi za lecenje dijabeticara, racunato od avgusta, do kraja godine trebalo da izda 27 miliona dinara, a za uvozne insuline platice 120 miliona dinara", kaze Radovic.

"Svako gura vodu na svoju vodenicu", kaze Jankovic.

Ovde je moral takav da je za svakoga vaznije da li ce da zaradi 12 hiljada maraka, pa makar drzava pukla i za 20 miliona dolara, konstatuje jedan pozanti domaci strucnjak za finansije.

Vec bi ovi, do sada navedeni podaci, bili dovoljni da se preispita politika drzave u oblasti lekova. Bil Klinton, koji je u svojoj prvoj predizbornoj kampanji najavio centralizaciju zdravstvenih fondova i cvrsce drzavno rukovodjenje tim parama, morao je u prvom mandatu da se suzdrzi od tog plana, a pred sledeci, da se i javno odrekne te ideje. Otpor uticajnih krugova i javnosti bio je jak: preterano mesanje drzave u posao s lekovima dalo bi vlasti suvise veliku moc i ugrozilo demokratiju.

U Srbiji zdravstvom ne rukovodi drzava, vec samo jedna stranka - Jugoslovenska levica. Kolac izgleda zamasan, bez obzira na to sto je za zdravstvo u bivsoj SFRJ troseno po stanovniku 200 dolara, a danas ne vise od 75. Trziste lekova u Jugoslaviji vredno je 500 miliona dolara, godisnja proizvodnja ICN Jugoslavije koja je sada izbacena iz igre vredi 200 miliona dolara, a svih ostalih domacih fabrika jos toliko. Zvanicno, na uvoz lekova je prosle godine potroseno oko 25 miliona dolara, a ima ljudi koji veruju da je ta suma i cetvorostruko veca.

Nije nikakvo cudo da se JUL zainteresovao bas za farmaceutsku industriju. Iako je ona za prvih sest meseci zabelezila gubitke od 2,6 milijardi dinara, finansijski strucnjaci veruju da i ovde vazi zlatno farmaceutsko pravilo "tri trecine": jedna trecina novca ide na osnovne troskove, druga trecina na ulaganja i marketing, a treca trecina je profit. Svaka farmaceutska kompanija ima profit od najmanje 20 procenata, ili sa njom nesto nije u redu.

Sledeca hipoteza koja ce ovde biti izneta mozda je "preinteligentna" za nas tip vlasti, ali JUL je, kao sto je dobro poznato, proracunata i vrlo alava partija.

Izbacivanje ICN sa pozitivne liste povecalo je ucesce neophodnih uvoznih lekova sa 30 na 44 procenta. Neki ljudi iz drzavnog lobija sugerisali su stranim partnerima ICN da on ni u narednih godinu dana nece moci da se vrati na stare pozicije.

Etablirani uvoznici tvrde da im posao nije u poslednje vreme procvetao i da Srbija nema para za uvozne akrobacije. Ipak, posle nedavne posete Mire Markovic, predsednice direkcije JUL-a, i njenih partijskih saradnika zaduzenih za zdravstvo, Indiji, u javnosti je otvoreno pocelo da se govori da ce Jugoslavija postati jedan od glavnih kupaca lekova iz te azijske zemlje koje Evropa ne prima, a namenjeni su "trecem" svetu.

Kako je to novinarima objasnio Dragutin Rajevac, potpredsednik Upravnog odbora Saveza privatnih apoteka, sada su registrovani preparati vrhunskih svetskih kuca. "Pojavice se neki uvoznik i reci: 'Nudim isti lek ali sedam puta jeftinije' i dobice posao. U stvari, taj lek je 13 puta jeftiniji i onda je jasno koliko je tu ko 'dobar' u ovom poslu."

Ako ICN ne postigne dogovor sa Bladom, bice to skup nacin da sami sebi pokazemo kako pravilo da je najsvetiji interes drzave podizanje standarda njenih podanika (i privrede), ovde nimalo ne vazi.

Svodjenje UICN na privatne apoteke, makar se prodaja njihovih lekova, pogotovo onih do 30 dinara (koji cine 56 odsto asortimana), posle vratolomnog pada, sada znatno popravila, deluje vise od kaprica. Ili, kao privremeno ili trajnije rasciscavanje terena za nekog drugog. Bar za neciju proviziju.

Direktor Zavoda Tomislav Jankovic ne negira da su svetske kompanije koje su radile sa ICN-om kontaktirane i da im je ponudjeno da se pojave na tenderu. "'Ros' je dao ponudu preko jedne firme, ali je njihova cena bila visa od ICN-ove, tako da nisu bili konkurentni, ali su ponudili da nas snabdeju repromaterijalom koji je do sada od njih kupovao ICN", kaze Jankovic.

Isti izvor tvrdi da je i firma "Bristol Majers" poslala pismo Ministarstvu zdravlja u kojem kaze da uz sve postovanje ICN-a, ne zeli da izgubi posao u Jugoslaviji.

Izvori ICN-a, pak, kazu da su njihovi partneri takve ponude odbili, i da ICN sa "Rosom", na primer, radi na tri kontinenta poslove u vrednosti 140 miliona dolara. Isti taj "Ros", tvrdi ovaj izvor, ima tri milijarde dolara u kesu i ne interesuje se za nasu sicu.

Izgleda da su svi, od vlade do drugih domacih farmaceutskih kuca (koje su se osetile direktno pogodjene zbog donedavnog navodno ili stvarno privilegovanog statusa ICN-a u isporuci lekova), zaboravili jednu vaznu stvar. ICN suvereno drzi preko 50 odsto jugoslovenskog trzista, deo je multinacionalne kompanije snaznih finansija i po (vecinski) privatnom statusu vlasnistva, superioran u odnosu na svoje drustvene konkurente.

Neki kratkotrajni dobici "rata lekova" su naplaceni: najveci lokalni dobitnik je vrsacki "Hemofarm" i njegova firma "Panfarma". Oni treba da nadomeste proizvodnju insulina i antibiotika koje je proizvodio ICN."Vec smo izbacili 100 000 pakovanja insulina, i sad hvatamo korak. U potpunosti cemo ispuniti obavezu koju smo na zahtev Zavoda preuzeli", kaze Stevan Paunovic, izvrsni direktor "Hemofarma".

U ovom trenutku sa svoje dve firme "Hemofarm" drzi 25 procenata trzista, a prema analizi koja je vec napravljena, taj udeo bi se znatno popravio ukoliko bi ICN ostao van igre. Na pitanje, da li to zaista i ocekuje, Paunovic kaze: "Mi smo uvek bili lojalna konkurencija i borimo se za trziste."

U "Zdravlju" koje treba da nadomesti daleko manji deo programa ICN-a, program proizvodnje ce na pojedinim pozicijama biti povecan za 30 do 50 procenata, kaze Milutin Stojkovic, potpredsednik kompanije. Ukoliko se ICN vrati na trziste, "Zdravlje" ocekuje da ce svoje ucesce na trzistu od 9,2 procenata povecati u narednom periodu na 15, a bez ICN-a na 20 procenata.

U poslednjih nekoliko nedelja Zavod je fabrikama koje ce biti "ICN umesto ICN-a" isplatio oko 300 miliona dinara, sto zaostalih potrazivanja, sto avansnih uplata. Samo "Hemofarm" je za proizvodnju insulina dobio 20 miliona dinara, a sada na zahtev savezne i srpske vlade u NBJ vec tri nedelje tece prioritetan otkup deviza. Da se jednom nije smrklo, cini se, drugima nikad ovako ne bi svanulo.

TANjA JAKOBI