DIJASPORA

I PARE, I PAMET

Srbi iz rasejanja hoce da daju novac, ali hoce i da vide pamet i da se njihov glas cuje

Sta je sa srpskom dijasporom? Na ovo, poslednjih godina cesto postavljano pitanje stizu razliciti odgovori. Iz same dijaspore stizu cak i oni najneprijatniji, da je zavladala nezainteresovanost i ravnodusnost. (Vidi "Odjeke" u proslom broju NIN-a.) Medjutim, u najvecoj srpskoj organizaciji u rasejanju, Kongresu srpskog ujedinjenja, sa sedistem u Americi, koji ima vise od pedeset ogranaka sirom sveta, navode mnoge primere pomoci ove medjunarodne srpske organizacije, ali i izrazavaju nezadovoljstvo sto se njihov glas ne cuje vise.

Pre sest godina, u Beogradu je otvorena kancelarija Kongresa srpskog ujedinjenja, s ciljem da se uspostavi sto cvrsca veza izmedju matice i Srba u rasejanju. I ona je u tome odigrala veliku ulogu.

- Preko ove kancelarije idu mnoge informacije Srbima u svetu koje oni koriste za razna lobiranja. Posto se svih ovih godina o Srbima mislilo i govorilo samo lose, trebalo je svetu reci istinu - kaze Slavka Draskovic-Jovanovic, direktor Kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja u Beogradu.

Informacija su isle u jednom, a humanitarna pomoc u drugom smeru.

- Stigla je ogromna humanitarna pomoc - nastavlja gospodja Draskovic. - Ja nemam uvid u ukupnu pomoc srpske dijaspore, ali imam u ono sto je proslo kroz ovu nasu kancelariju. Samo jedan od nasih clanova, iz doktorskog odeljenja Kongresa srpskog ujedinjenja, dr Nenad Janicijevic, skupljao je godisnje milion do dva miliona dolara pomoci, prvenstveno u lekovima. Svaki ogranak, u svojoj organizaciji, skupljao je pomoc. Mnogo je odece i obuce, pa i hrane otislo za krajeve pogodjene ratom.

Ako je za vreme rata i neposredno posle njega prvenstvo imala humanitarna pomoc, sada se prednost daje necem drugom, sto ima trajniju vrednost: ocuvanju bastine i podsticanju kulturnog razvoja. S tim ciljem osnovan je fond "Studenica". Iz ovog fonda svake godine daje se 35 do 40 stipendija odabranim studentima, a i na drugi nacin pomaze se rad studenata i studentskih organizacija. Tako, recimo, Pravnom fakultetu u Beogradu nedavno su poklonjena tri kompjutera da bi se pomogao pocetak rada "Udruzenja studenata za tradiciju evropskog univerziteta".

Pomognuto je i stampanje "Bukvara pravoslavlja", kako bi osnovci u Republici Srpskoj mogli besplatno da dobiju ovu knjigu; obezbedjene su i vredne nagrade za ucesnike konkursa u Republici Srpskoj povodom 800 godina Hilandara.

U okviru ovog fonda pokrenut je LAS projekat, koji treba da pomogne kulturnom povezivanju matice i dijaspore. Ovaj projekat uradila je SANU, a finansira ga Kongres srpskog ujedinjenja, koji je sa deset hiljada maraka pomogao i izgradnju konaka u manastiru Studenica, gde ce dolaziti srpska deca iz rasejanja da uce srpski jezik, istoriju, istoriju umetnosti...

Nedavno je osnovan i fond "Blago" koji treba "da sacuva i promovise srpsku bastinu na nacin koji povezuje proslost, sadasnjost i buducnost". Ovaj fond uzeo je na sebe, prvo, da zabelezi, arhivira i konzervira najosetljivija dela nase kulture, a potom da to kulturno blago priblizi svetu. U okviru ovog fonda formiran je i specijalni program za pomaganje mladim talentima u zemlji. Nedavno su podeljene specijalne novcane nagrade najboljim studentima Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna (prva nagrada hiljadu, druga petsto i treca tristo dolara). Ove nagrade ubuduce dodeljivace se svake godine. U saradnji sa Likovnom akademijom i Akademijom muzickih umetnosti, ustanovljene su slicne nagrade i za mlade talente iz ovih umetnosti.

- Nasi ljudi u dijaspori imaju i znanje, i novac, i sacuvane one kulturne vrednosti koje su Srbi u otadzbini za vreme komunizma izgubili - kaze Slavka Draskovic-Jovanovic.

I sta jos?

- Imaju energiju i volju da pomognu da se promeni ono sto treba menjati - nastavlja gospodja Draskovic-Jovanovic. - Ovde nije problem samo u vrednostima i korenima, mada je to srz i odatle treba poceti promene. Ovde sve treba menjati. Oni znaju kako to da urade. Dijaspora je ponudila projekt vlade strucnjaka, posto je ovde sve isuvise ispolitizovano. Reforme u svakoj oblasti mogu da urade samo strucnjaci iz te oblasti, koji nemaju veze sa partijama. Prema tom projektu, vaznu ulogu medju tim strucnjacima treba da imaju i eksperti iz nase dijaspore. Do sada se malo trazilo od Srba iz rasejanja da nam pomognu tim svojim znanjima. Trazio se samo novac.

Cesta su poredjenja srpske i hrvatske dijaspore. A Miroslav Majkl Djordjevic, predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja, na to kaze:

- Uporedjivati Tudjmanovu Hrvatsku i hrvatsku dijasporu sa nama veliki je promasaj. Tudjman je dolazio i dolazio ovamo; sastajao se sa svim Hrvatima iz dijaspore; strastveno je govorio i govorio o viziji nezavisne i nove Hrvatske; vidjao se sa intelektualcima u Njujorku, radnicima u Torontu i ribarima iz San Pedra. A onda, kad je rat izbio, polovina njegove vlade i generalstaba bili su Hrvati iz dijaspore. Sada se pitamo: a gde bi Slobodan Milosevic? Ko je nas zvao da se udenemo u zivot matice, da budemo deo neke srpske vizije - koje nije ni bilo niti je danas ima? Za nase dobre savete i nase iskrene brige niko nije hajao. Nama je bilo receno, i tako smo bili tretirani: "Dajte vi nama pare, a mi cemo vama pamet." Mi dadosmo pare, a ne videsmo pamet!

Djordjevic kaze i ovo:

- Neosporna cinjenica je da je srpska dijaspora uprkos svemu dala milione i milione dolara pomoci otadzbini. I pomogla je onaj prvi zajam za obnovu Srbije, ulazuci u Srbiju nesebicno. Naravno, taj novac propade kao da je otisao u neku vasionsku "crnu rupu".

Za proslogodisnje predsednicke izbore u Srbiji grupa intelektualaca iz rasejanja predlozila je gospodina Miroslava Majkla Djordjevica za predsednickog kandidata, ali on je odbio da se kandiduje, posto dijaspora nema pravo glasa.

Ali, ipak, dijaspora nastavlja da se bori kako zna i ume za interes Srbije. Kongres srpskog ujedinjenja i Vece za demokratski preobrazaj Srbije pre neki dan, preko cele strane "Vasington tajmsa", objavili su otvoreno pismo Bilu Klintonu u kome apeluju na predsednika SAD da promeni politiku prema Srbiji i da sansu i podrsku demokratskim i reformskim snagama u Srbiji. U pismu se, izmedju ostalog, kaze: "Gospodine predsednicke, Vasa politika u odnosu na Srbiju je pogresna. Ona stavlja trupe SAD u rizicnu poziciju, ona povecava regionalnu nestabilnost, ona unistava nadu za demokratiju i ona od srpskog naroda pravi zrtvu."

JOVAN JANjIC