USTUPAK PRED UDARCIMA
Pod senkom radara i tomahavka, Srbija je domacoj javnosti porucila da se nece saginjati, a medjunarodnoj zajednici da zeli besuslovan dijalog
Proslo je svega 609 godina i tri meseca, a Bog je vec uslisio zelje vaskolikog srpskog naroda. Oni su se slozili. Narodna skupstina usvojila je dokument koji se zove "izvestaj Vlade Republike Srbije o preduzetim merama za normalizaciju stanja u pokrajini, sa predlogom zakljucaka i osnovala Privremeno izvrsno vece Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Za predloge se izjasnilo 227, dok se protiv istih usprotivio jedan. Jedan poslanik je bio uzdrzan. Srbija je, dakle, jednoglasno odgovorila na pretnje medjunarodne zajednice o bombardovanjima vojnih ciljeva, ali i pokazala spremnost za politicki kompromis u resavanju kosovskog cvora. Analiticari koji su mudro ukazivali da ce Miloseviceva karijera poceti i zavrsiti na Kosovu, mogli su samo da redefinisu svoju teoriju za poneti i zakljuce da je gospodar ovdasnjih politickih prilika ponovo na pocetku. Kosovska drama se, medjutim, zavrsava.
Samo dan nakon istorijske sednice republicke skupstine, najuticajniji svetski mediji preneli su vest agencije Rojters o pokolju izmedju 15 i 22 albanskih civila u selu Gornje Obrinje kod Glogovca. Agencija je, takodje, utvrdila da su u zlocinu, koji se dogodio u subotu 26.septembra, ucestvovale osobe u uniformama policijskih i vojnih jedinica. Portparol Ministarstva unutrasnjih poslova Bozidar Filic izjavio je da pripadnici MUP-a nisu ucestvovali u zlocinu i dodao da policija "preduzima mere da istrazi slucaj". Ostaje, medjutim, nejasno zasto bi neko nakon poraza Oslobodilacke vojske Kosove i odluke da se obustavi policijska akcija dozvolio zlocin nad civilima, medju kojima je bilo petoro dece od 18 meseci do sedam godina. Novinari sa dobrim pamcenjem su se prisetili da je bombardovanje srpskih ciljeva u Bosni izazvano zlocinom na sarajevskoj pijaci Markale, koji se dogodio dok je kompletno rukovodstvo Republike Srpske u Beogradu pripremalo platformu za mirovne pregovore. Niko nije u stanju da odgovori hoce li se bombardovanje, kao sastavni deo istorije balkanskih naroda, ponovo dogoditi. Potpredsednik vlade i lider radikala Vojislav Seselj izjavio je da je intervencija NATO snaga u Srbiji moguca i ocenio da ce u "slucaju intervencije kopnenih snaga nadlezni organi reagovati na vreme i proglasiti potpunu mobilizaciju. Pola sam pesimista, a pola optimista u pogledu moguce inostrane intervencije", izjavio je Seselj uzickoj televiziji.
"Probudim se nocas, vidim, zidovi se tresu. Prvo sam pomislio da nas ovi bombarduju i izletim napolje, ali sam video da je samo zemljotres", objasnjava beogradski taksista kako je doziveo zemljotres i kako dozivljava pretnje "svetskih mocnika". Upozorenja i pretnje bombardovanjem vojnih ciljeva, stanovnistvo Srbije je primilo sa budistickim mirom koji je povremeno remecen protokolarnim raspitivanjima o najblizim sklonistima i vojnim objektima. Samo su osobe, koje godinama pokusavaju da se otarase kuca svojih predaka u nekoj pitoresknoj vukojebini, shvatile da imaju idealnu priliku da naprave biznis. "Sad cu da dam oglas u novine, prodajem kucu udaljenu 30 kilometara od prvog strateskog cilja", zavrsava vratolomiju cinicnog humora jedan od poslanika koji svoje najbolje diskusije godinama vode u kafani.
Jedan od hardlajnera skupstinskog bifea uzdisao je za srpskim jedinstvom, ponavljajuci da bi trebalo ukinuti stranke za sledecih nekoliko godina, dok Srbija ne stane na noge. Ako su mozda gradjani i politicari, koji u svojim bogatim karijerama nisu doneli nijednu odluku, ignorisali uznemirujuce poruke sa Zapada, kreatori ovdasnje politike su shvatili sasvim ozbiljno shvatili Rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se odobrava preventivna upotreba sile i pretnje pocivseg nemackog ministra odbrane Folkera Rijea.
Zakazana je skupstina na kojoj je demonstriran jedinstven otpor "svih relevantnih partija pomanitaloj medjunarodnoj zajednici", ali se istovremeno dalo videti da je Beograd spreman na ozbiljne razgovore o Kosovu. Iako su na dan svecanog proglasenja pobede nad albanskim teroristima poginula desetorica policajaca, vlast je obecala da ce povuci policiju. Predlog Kristofera Hila o teritoriji Kosovo nije naisao na otvoreno protivljenje Beograda, a analiticari su uvereni da se u radu na predlogu moze primetiti po koja recenica najblizih Milosevicevih saradnika. Formirano je Privremeno izvrsno vece koje bi funkcionisalo do izbora i konstituisanja pokrajinske skupstine, a potpredsednik vlade Vojislav Seselj izjavio da ce izbori biti odrzani nakon sto se postigne dogovor srpskih i albanskih politickih predstavnika. Za predsednika je izabran Zoran Andjelkovic Baki, koji je kao ministar za sport i omladinu bio najuspesniji funkcioner u Srbiji.
Prema izvorima NIN-a, predsednik Privremenog veca trebalo je da bude osoba od najvaznijeg poverenja u Tolstojevoj ulici, Nikola Sainovic, ali je na kraju odluceno da kao Milosevicev specijalni izaslanik za Kosovo i kordinator rada republicke i savezne vlade ima vaznija posla. Nepopravljivi cinici su, neposredno po imenovanju sefa privremene pokrajinske vlade, podsetili na njegove, navodno, slabasne intelektualne sposobnosti i u tom kadrovskom potezu videli nekakav dokaz da vlast nema ozbiljne namere prema Kosovu. "Problemi na Kosovu nisu vazni, ali je vazno kako se oni resavaju", izjavio je Baki nakon imenovanja.
Cinjenica da su pod senkom radara i tomahavka sve znacajnije stranke zakopale ratne sekire postala je politicki dogadjaj godine. Na pitanje kako se Srbija ujedinila, pripadnici vanparlamentarne opozicije kazu da se ovih dana ostvarilo prorocanstvo Slobodana Milosevica o "jednopartijskom pluralizmu" u Srbiji izgovoreno u intervjuu francuskom "Mondu". Srbija je, kako tvrde politicari koji se usudjuju da pokazu rezervu prema novom rasporedu snaga, postala jedna velika partija sa frakcijama koje povremeno simuliraju samostalnost. Proces politicke sinteze poceo je gotovo istovremeno sa raspadom nikada prezaljene koalicije Zajedno, a doziveo kulminaciju u trenutku kada su Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Gradjanski savez odlucili da bojkotuju izbore. Vlast je tada odlucila da stvori novu politicku scenu. "Najvaznije pitanje u Srbiji glasi prilicno banalno - kako podeliti novac. Oko njega su ujedinjene sve velike stranke, a pretnje intervencijom ili secesija Kosova za njih predstavljaju samo dobar izgovor za jedinstvo", kaze jedan od rezigniranih opozicionara, koji je verovatno rezigniran zato sto nije imao priliku da odgovori na pitanje o raspodeli novca. Teorija prema kojoj se Srbija jos uvek nalazi u fazi Socijalistickog saveza radnog naroda sa fiktivnim izborima, kvaziparlamentom i istinskim gospodarom pati od preterane racionalnosti. Zasto bi radikali, koji imaju solidne uslove da na sledecim izborima osvoje vlast, pristali da istinski gospodar ne bude Seselj ? Ili jednostavnije, ako Milosevic ima apsolutnu moc nad svojim saveznicima iz opozicije zasto im toliko daje.
Drugo objasnjenje osmog svetskog cuda zasniva se na Milosevicevom uvidjanju da se prema kosovskoj krizi ne moze ponasati kao prema ratu u Hrvatskoj i Bosna, u kojima nije dozvoljavao opoziciji da se paca u pitanja od nacionalnog znacaja. Sudbina je htela da sada nema idilicne odnose sa Podgoricom, ne gospodari prilikama u prekodrinskim krajevima, a svet je vec usao u tajne njegove politicke igre simbolicnog naziva "gde je kuglica". Opozicija je, na drugoj strani, znala da bi osporavanjem odnosa Beograda prema Kosovu i medjunarodnoj zajednici izvrsili kolektivno samoubistvo. Stvoren je prvi srpski konsenzus.
Prema recima potpredsednika Srpskog pokreta obnove Milana Bozica, parlamentarne stranke su lako sastavile skupstinsku deklaraciju. "Usaglasili smo stavove bez ozbiljnijih problema, jer je rec o problemu od vrhunskog nacionalnog i drzavnog interesa. Ni odbornici SPS i JUL nisu imali nikakvih primedbi kada smo u gradskoj skupstini pripremili rezoluciju o Kosovu, jedino su demokrate pokusavale da sa bave stranackim prebacivanjima", kaze Bozic.
U stvaranju najvece moguce koalicije, Milosevic je uspeo da zauzme centar sa koga moze da medjunarodnoj zajednici poruci da je on najumereniji politicar u Srbiji. I dok su radikali porucivali da ce gradjani ako ne mogu da dohvate svaki avion "scepati one koji mu budu bili pri ruci", Milosevic je imao razgovor sa ambasadorima zemalja Kontakt grupe u kome je ponovio spremnost za bezuslovan dijalog. Prema izvorima NIN, koji tvrde da su bliski vladajucoj porodici, Milosevic je zaista spreman za ozbiljne postupke na Kosovu, ali bi zeleo da realizacija sporazuma o Kosovu traje bar pet godina kako bi on, kao garant tog sporazuma, imao korektne odnose sa medjunarodnim zvanicnicima. Saljuci poruke Srbiji medju sljivama o potrebi da se svetu kaze "odlucno ne" i ubedjujuci isti svet da Srbija kaze "odlucno ne" retrogradnom i anahronom nacionalizmu. Milosevic se suocava sa prilicno jednostavnim pitanjem: da li je moguc sporazum koji bi oba potpisnika sporazuma ostavio u politickom zivotu. Kako stvari stoje, Beograd ce lakse dati autonomiju kosovskim Albancima, nego sto ce je oni prihvatiti, ali se problem nalazi u neugodnoj cinjenici da bi kosovski Srbi tesko prihvatili da vide Albance u policijskoj uniformi i okruznim sudovima, sto opet Albanci mogu da podnesu. Sporazum bi mogao da potpise Zoran Andjelkovic.
"Nacionalisti znaju da se na Kosovu mora nesto dati, ali niposto ne zele da budu oni ti koji daju. Zato svojim ponasanjem prizivaju intervenciju, cekaju da dodju momci iz Ohaja, operu obraz srpskim nacionalistima i umesto njih nametnu Srbiji resenje za Kosovo", kaze za NIN Dragan Veselinov, jedan od retkih poslanika koji je imao primedbe na odnos vlasti prema Kosovu, ali je ipak glasao za izvestaj vlade.
Posmatrajuci okupljanje srpskih partija oko odbrane vitalnih nacionalnih interesa, u kome se na cudan nacin sva pitanja proglasavaju za stvar od vitalnog interesa, mediji ocekuju ozvanicenje vanbracne veze levice i monarhista. "Vlast i dalje nije spremna za siroke rezove u dosadasnjoj politici i tesko je ocekivati politicke i ekonomske reforme dok se ne razresi kosovski problem. Kosovo prakticno citavu politicku scenu dovodi u stanje hibernacije.
"Politicki cilj Slobodana Milosevica je da ostane na vlasti, sacuva porodicni kapital i ne ode u Hag. Od svih politicara u Srbiji, on je spreman da napravi najveci razdor sa svetom, da bi, kada vidi da je otisao predaleko, potpisivao nametnuta resenja. Referendume pravi, kapitulacije potpisuje", kaze Dragan Veselinov.
Pitanje otvaranja vlasti prema reformama i svetu, ne zavisi samo od njih. Predstavnici vlasti nas pitaju sto ne privatizujete preduzeca ciji je osnivac gradska skupstina, a mi moramo da odgovorimo da stranci nisu zainteresovani za ulaganja dok se ne resi kosovski problem", kaze v.d gradonacelnika Beograda Milan Bozic. U mnogim ispitivanjima javnog mnjenja, pitanje demokratizacije drustva nikada nije dobijalo znacajnu podrsku. Sada je demokratija u Srbiji postala popularna poput ruskih balada u Harlemu i centrima kolumbijske narko-mafije.
Ako se u nekoj politickoj analizi sadasnjem predsedniku Jugoslavije mora odati neko priznanje, onda se ono odnosi na vestinu da protivnike ubedi da za drustvene promene nije jos zrelo. Srbija se tako na kraju nalazi u jos jednoj politickoj aporiji : tesko je pricati o demokratiji, privatizaciji i ulasku u medjunarodne institucije, dok se na Kosovu vodi neobjavljeni rat, u kome se medjunarodna zajednica trudi da odobrovolji ekstremiste svih boja. Na drugoj strani, tesko je ocekivati da ce nedemokratska i ekonomski slaba Srbija imati dovoljno snage i saveznika da razresi kosovsku krizu.
BATIC BACEVIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.