2493, OKTOBAR 8 1998

CEKAJUCI NATO

NOC DUGIH JEZIKA

Da li sezona lova na domace izdajnike predstavlja samo pokrice za tajne pregovore o Kosovu ili, jednostavno, vracanje u proslost?

Predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic nije imao vremena da prisustvuje istorijskom zasedanju jugoslovenske skupstine na kojem je trebalo saopstiti definitivno "ne" velikim silama i doneti odluku o odbrani Kosova. Drzavni mediji su istog dana poceli centralne informativne emisije petominutnim izvestajem o aktivnostima jugoslovenskog predsednika. Primio je delegaciju "Radost Evrope" i zatim se slikao sa razdraganom decom. "Zelim vam da odrastete u miru, da zivite u miru i zelim vam da ostarite u miru. Zelim vam da se lepo osecate u svojim susretima 'Radost Evrope' i da sva deca budu radosna kao sto ste vi danas", rekao je Milosevic. Posle evropske dece, primljen je i Ricard Holbruk, najpoznatiji americki "arhitekta", koji je Milosevicu pozeleo da i on ostari i miru.

Izmedju dva stresa, izazvanih pretnjama medjunarodne zajednice nasoj drzavi i upozorenjima drzavnih funkcionera nasim kolegama novinarima, otvorila se i rasprava o novoj politickoj sceni Srbije, na kojoj bi glavni glumci prema svetu pokazivali sve vecu fleksibilnost, dok bi strogocu trenirali na domacem terenu.

Drzavni funkcioneri tvrde da je vlast ispunila sve uslove navedene u rezoluciji UN od 23.septembra, ali mediji pod njihovom kontrolom ne posvecuju previse paznje tim istorijskim potezima. Poslanici oba doma jugoslovenskog parlamenta nisu se previse junacili pred sve ozbiljnijim pretnjama Atlantskog saveza, zadovoljavajuci se lamentom nad neprincipijelnom medjunarodnom zajednicom. Posto su shvatili da prvi put u bogatoj politickoj karijeri igraju poker sa vlastitim ulozima, mudriji poslanici su odlucili da sacekaju ishod razgovora Milosevica i Holbruka. Razgovori su vodjeni u ponedeljak, utorak i sredu.

Kosovske koncesije

Eventualna akcija NATO-a pomogla bi svim ektremistima da opravdaju velike koncesije oko Kosova, ali i uguse one koji bi postavljali pitanje o njihovoj odgovornosti. Ono sto se i dalje naziva demokratskim delom Srbije, u godinama koje dolaze moglo bi da zaboravi na politicki angazman. "Polozaj demokratske javnosti u situaciji kada se demokratski svet ponasa krajnje neprincipijelno prema Srbiji, strahovito je tezak. Njoj samo preostaje da sacuva demokratsko jezgro i istovremeno zadrzi nacionalno dostojanstvo. Demokratska opozicija je sada u poziciji disidenata u nekadasnjem komunistickom sistemu, koji su se zalagali za demokratiju, ali je isti demokratski svet pokazivao vise blagonaklonosti prema nasem komunizmu nego prema njegovim disidentima", kaze za NIN lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica.

Iako su se poslanici crveno-crne koalicije na zasedanju saveznog parlamenta ponasali kao beli misevi pred veliki zemljotres, ne krijuci strah i uznemirenost zbog najavljenih napada NATO-a, sa skupstinske govornice su najavljivali obracun sa nezavisnim medijima, humanitarnim radnicima, marginalnim politickim partijama i svim Georginama u Jugoslaviji. Otvorena je sezona lova na izdajnike, koja treba da prikrije antinacionalnu i antidrzavnu delatnost i stetnost drzavnickih poteza kojim se ovih dana cuva Kosovo upravo onako kako se svojevremeno cuvala Krajina. Mediji i ostali optuzenici se nisu usudili da za veleizdaju zemlje optuze vlast koja je dopustila da se na Kosovo unese stotinak hiljada dugih cevi i formiraju svi organi para-drzave.

Radikalska fatva

Ministarka za brigu o porodici u vladi Srbije i funkcioner SRS-a Rada Trajkovic ostace upamcena kao jedini poslanik koji je pronasao pozitivni ugao gladanja na udare NATO-a. "Mi cemo vojnu intervenciju iskoristiti da se obracunamo s albanskim teroristima, raznim helsinskim komitetima, kongresmenima, nezavisnim medijima, beogradskim krugovima i znanim i neznanim spijunima i bicemo im na tome zahvalni." Posmatraci su, posle blagog soka, potrazili stenogram i utvrdili da je ministarka zaista to izjavila.

Sagovornici NIN-a imaju utisak da lider radikala ne zna previse o diskretnim susretima Milosevica i americkih diplomata, kojim se utanacuju ustupci oko svete srpske zemlje. Seselj je u nekoliko navrata upozoravao da nece postovati izlete van referendumskog zabrana. Iako je u proteklih godinu dana pokazivao zapanjujucu umerenost i povlacio niz iznenadjujucih poteza, od odlaska na inauguraciju Mila Djukanovica, do prihvatanja vlade Milorada Dodika, Seselj je odlucio da birace podseti na svoje najbolje dane. "Porucujem stranim drzavljanima, cije bi zemlje mogle da ucestvuju u agresiji, da na vreme beze, a ako su u pitanju jugoslovenski drzavljani, a sluze stranim zemljama, tesko njima", izjavio je Seselj i dodao da "takve ne stiti ni Zenevska konvencija".

Politicar koji je uspeo da sakupi milion i po glasova na cvrstoj nacionalnoj retorici i labavoj socijalnoj demagogiji, nije uspeo da dokaze ekonomsku teoriju prema kojoj se penzije, devizna stednja, dugovanja inostranstvu, mogu vratiti prodajom placeva na Dedinju. Levicari su, takodje, izdejstvovali da Seselj potpise citav niz krajnje nepopularnih uredbi vlade (Seseljevi haraci), kojim bi se popunjavale provalije u republickom budzetu. Do njega su, na kraju, pocele da stizu najave novog mirotvorackog zaokreta. Prilikom proslog razlaza, Seselj je za godinu dana dva puta boravio u zatvoru, a tesko je ocekivati da ce se novi sukob voditi i zavrsiti u institucijama sistema.

Prema izvorima NIN-a, radikalski funkcioneri u Marjanovicevom kabinetu uspeli su da skupe zavidnu kolekciju "remek-dela kompromitacije socijalista", a da pri tome ne postanu akteri krupnijih finansijskih malverzacija. Za razliku od prethodnog sukoba, Seselj sada ima uporiste u drzavnom aparatu i Republici Srpskoj, ali ne bi mogao da ocekuje prevelike simpatije medija i drugih opozicionih partija.

Ispipavanje pulsa

Kao jedan od retkih, mozda i jedini opozicionar, koji voli vlast koliko i Milosevic, Seselj sigurno namerava da udje u sukob sa sadasnjim politickim patronom, ali procenjuje da je za sukob prerano. "Ovo je samo ispipavanje pulsa. Napadima na izdajnike svih boja, diplomate, on zeli da prekine kopcu izmedju Milosevica i sveta i stavi do znanja da se on mora pitati o kljucnim pitanjima. Ukoliko dodje do rata, njegove akcije rastu. Vidite i sami koliko su bledi i neuverljivi levicari kada pricaju o gradjanskoj drzavi", ocenjuje bivsi visoki funkcioner SPS-a.

U izjavi za NIN potpredsednik Socijalisticke narodne partije Crne Gore Zoran Zizic podseca da je njegova partija prva predlozila rezoluciju o Kosovu, posle cega su se na isti korak odlucile skupstina Srbije i SR Jugoslavije. "Dobro je sto su na Kosovo pozvane medjunarodne organizacije i moram da izrazim zaljenje sto do takve inicijative nije doslo ranije. Sto se tice izjava Vojislava Seselja, kojima se najavljuje nekakav revansizam prema medijima i diplomatama, smatram da je on to rekao u ime svoje stranke, a ne u ime vlade."

U nagradnoj igri pod nazivom "Kako odobrovoljiti Holbruka", neki funkcioneri SPS-a i JUL-a potrudili su se da ublaze izjave koalicionih partnera, naglasavajuci da oni pricaju u ime svoje stranke. Savezni ministar za informacije Goran Matic izjavio je da su najave o cenzuri "glupost", dok se pomocnica republickog ministra za informacije Dusanka Djogo-Antunovic potrudila da relativizuje izjave radikalskih prvaka.

"Sta mene briga sta Matic kaze ? Sta me briga sto je on drzavni funkcioner? To saopstenje je stvar vlade o ona ce ga pretociti u uredbu, koja ce sadrzati i kazne za prekrsioce", izjavio je nervozni Seselj u intervjuu beogradskom Radiju B 92, koji bi, inace, prema Seseljevim kriterijumima, morao biti na udaru neposredne ratne opasnosti.

U sredu je izgledalo kao da kompromis sa medjunarodnom zajednicom nije postignut. Predsedavjuci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Bronislav Geremek izrazio je "duboko razocarenje" sadrzinom pisma koje mu je uputio sef jugoslovenske diplomatije Zivadin Jovanovic. Geremek je dodao da "licno nema nameru da putuje u SRJ niti da preduzima druge korake, koji bi bili samo privid, a sluzili bi jedino jugoslovenskoj propagandi kao dokaz spremnosti za saradnju".

Potpredsednik vlade Milovan Bojic i ministar za informisanje Aleksandar Vucic pozvali su istog dana glavne urednike beogradskih medija i nalozili im da prestanu sa reemitovanjem programa stranih stanica (Bi-Bi-Si, Glas Amerike, Dojce vele i Slobodna Evropa). "Ovo nije apel, nego nalog, jer je zemlja izlozena pretnjama NATO napada i protiv nas se vodi specijalni psiholoski rat. Vlada je donela citav niz mera koje se odnose na pripremu zemlje za odbranu", izjavio je Bojic. Kao i prilikom disciplinovanja Univerziteta, i u akciji uredjivanja medija glavnu rec vodili su funkcioneri JUL-a i SRS-a. U razgovoru je naznaceno da ce nalozi o posebnom ponasanju vaziti dok traje pretnja neposredne ratne opasnosti, ali nije definisano ko procenjuje kada opasnost prestaje.

Sudbina reformista

Ako Savet ministara NATO-a ne uvazi ustupke Beograda i odluci da isposluje kosovski Dejton preko vazdusnih udara, svi ovdasnji radikali ce "imati zadovoljstvo" da se obracunaju sa sumnjivim licima koja veruju da se sunce radja na zapadu. Udari NATO-a najvise bi pogodili crnogorske reformiste, koji se istinski trude da izgrade cvrste veze sa zapadnim institucijama, ali bi, zahvaljujuci komedijantu slucaju, te veze mogle da ostanu na bombama NATO-a. Stav Vrhovnog saveta odbrane, prema kojem je "Jugoslavija cvrsto opredeljena za mir i spremna da mirnim putem resava sva otvorena pitanja, ali ukoliko bude napadnuta, bice prinudjena da zemlju brani svim sredstvima", podrzao je i predsednik Crne Gore Milo Djukanovic, ali je, prema izvorima NIN-a, bio iznerviran interpretacijom zakljucka u beogradskim rezimskim medijima, koji su procenili da je "odbrana svim sredstvima" vaznija od "cvrstog opredeljenja za mir". Skupstina Crne Gore je, na kraju, usvojila pomirljive zakljucke kojim nisu prekinuti odnosi sa saveznom drzavom. Problem Crne Gore lezi u jednostavnoj konstataciji - koalicija "Da zivimo bolje" dobila je izbore zalazuci se za Jugoslaviju i reforme, ali se reforme i Jugoslavija do sada nisu srele. Napadi NATO-a na ciljeve u okolini Podgorice doveli bi Djukanovica na ivicu referenduma o Crnoj Gori van Jugoslavije ili bi se odlucio da neodredjeno vreme ostane van medjunarodne zajednice.

Nacionalisti koji veruju da samo covek koji je jedini uspeo da helikopterom sleti na Hilandar moze spasiti Visoke Decane i Pecku patrijarsiju, ponovo zauzimaju ratne polozaje u trecerazrednim kafanama i, negde, izmedju osmog vinjaka i prvog litra vina, ponovo pocinju borbu za spas srpskog naroda. Tvorci teorija o planetarnim zaverama ce, verovatno, doziveti drugu mladost. Mesavina nacionalnih i socijalnih frustracija, sumanuto ponasanje medjunarodne zajednice, posluzili bi kao gradjevinski materijal za cementiranje pozicije sadasnje, bipolarne vlasti. Vremenom bi radikali postali spremni za dvoboj sa levicarskim establismentom. Da li je lider radikala kandidat NATO-a za buduceg predsednika Srbije?

BATIC BACEVIC



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.