MEDIJI: VERAN MATIC

MREZA, PROTIVTEZA

Veran Matic, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, o atmosferi linca, radiju B 92, o propagandi i slici Srbije u svetu

Veran Matic razgovor pocinje konstatacijom da je ovde sve moguce. Zemlja zeli da sakrije jako puno od svojih gradjana, i onda sta god covek rekao, lako moze biti optuzen za sirenje defetizma, straha.

Da li ste licno suoceni sa pretnjama, plasite li se vise bombardovanja ili nekog linca ako do napada dodje?

- Mislim da potreba za lincom postoji samo u propagandnim glavama prvenstveno predstavnika Radikalne stranke, ali ni to nije njihovo temeljno uverenje po kome ce se ponasati u ekstremnim situacijama. To je pokusaj zastrasivanja, da se oni koji su se malo pokolebali, nateraju da se odluce. Nema anonimnih pretnji, mislim da je celokupna ta struktura, taj nacin razmisljanja, ovde procitan dosta davno. Vidite da nema ni prorezimskih manifestacija, ljudi su potpuno apaticni.

S druge strane, ta vrsta radikalizma je vec toliko dugo u upotrebi da je izgubila na svojoj vrednosti, istrosena je i pojavljuje se kao floskula.

Nema konkretnih zamerki na racun vaseg profesionalizma, prituzbi da ne pratite aktivnost vladajucih stranaka, vec da se nekriticki odnosite prema Zapadu prenoseci ono sto se tamo govori.

- Radio B 92, za deset godina koliko postoji, nikada nije optuzen, sudjen za klevetu, dezinformisanje. Ako neko misli da ono sto mi radimo podriva sistem, postoje zakoni, postoji sud, procedura koja se moze pokrenuti. Sto se tice optuzbi da primamo pomoc, da smo strani placenici, takodje postoje nekakvi zakoni kroz koje je moguce jasno definisati ako je to sto se radi - nelegalno.

Sto se tice nekritickog odnosa prema Zapadu, to je zabluda. Sam Zapad nema nista protiv da ga kritikujete i mi to stalno cinimo. Objavili smo saopstenje da je prica oko vojne intervencije potpuno pogresna. Uvek isticem da Zapad promovise neke univerzalne principe, a da ih sam ne postuje, kao sto je slucaj sa stalnim Medjunarodnim sudom u cijem su stvaranju SAD odbile da ucestvuju. Dobio sam danas apel iz Kalifornije - neke andergraund stanice traze solidarnost jer su izlozene zabranama...

Ostaje cinjenica da dobijate veliku pomoc iz inostranstva. Da li ste spremni da iznesete strukturu prihoda?

- U principu da. Radio B 92 sam izdrzava svoj program. Mi smo dosta dugo pravili tu strategiju da ono sto je osnovno, program na ovom radiju, bude nezavisan i sa ekonomske i sa politicke strane. Zbog toga smo napravili citav niz pratecih projekata kao sto je pravljenje kompakt-diskova, stampanje knjiga, iz cega obezbedjujemo sredstva tako da bi radio mogao da funkcionise i kada ne bi bilo nikave finansijske pomoci. Iz toga proistice nasa sigurnost u sebe i u ono sto radimo.

Razvojni projekti se pomazu donacijama. Poceli smo da okupljamo donatore u nekakve, moze se reci, konzorcijume, organizacije gde i oni kontrolisu ko koliko i za sta daje, da ne bi doslo do preklapanja, cega je ranije inace jako puno bilo, i kako bi se zaista napravio sistem za razvoj medijske infrastrukture. Tako je nemoguce da jedna strana, jedna fondacija ili drzava, utice vise.

Novitet je sto smo uveli doniranje i ovde u zemlji, trazili smo od nasih slusalaca pomoc za izgradnju predajnika. Zelimo pokretanje tog mehanizma kako bi odredjene projekte koji su nekomercijalni, finansirali svojevrsnim samodoprinosom.

Cinici bi rekli da vam nije dosta para iz inostranstva, nego jos i ovde trazite od naroda.

- To imamo u reklamnom spotu kojim pozivamo na ovu akciju: gde ce vam dusa, nije vam dosta i tako dalje. Svi u inostranstvu, iz fondacija i medjunarodnih organizacija, bili su odusevljeni jer vide da postoji i ovde vrlo ozbiljni napori da se dodje do necega sto je prava lokalna promocija civilnog drustva, a ne da se ceka da sve dodje spolja. Time se demantuju i price da su nezavisni mediji navikli da zive samo od strane pomoci.

Pitanje vlasnickog statusa vase stanice nije jasno. Kakva je tu uloga konzorcijuma koji ste pomenuli?

- Konzorcijum nije nikakav organ, on se okuplja kada mi imamo neki projekat za koji nam je potreban novac. Mi onda sazovemo donatore i sa njima razgovaramo o tome. Dakle, to su donatorske konferencije, koje postoje, na primer, za Bosnu, za razlicite stvari.

Sta ste dakle vi - drustveno ili privatno preduzece, akcionarsko drustvo?

- Mi smo drustveno preduzece. To nikada nije moglo da se razresi zbog statusa naseg osnivaca, Omladinskog saveta. Nameravali smo da udjemo u proces privatizacije kad je ona otpocela zakonima u vreme Ante Markovica, ali vrlo brzo je donet taj drugi zakon po kojem je kasnije preuzet Studio B, pa smo zastali u tom procesu. Najveci deo onoga sto je ovde napravljeno i stvoreno, delo je iskljucivo ljudi koji su tu radili, i necemo dozvoliti da to bude vlasnistvo nekog drugog.

Kome odgovara glavni urednik Veran Matic? Direktoru Radija B 92 Sasi Mirkovicu?

- Da.

I kada mu istekne mandat, ko imenuje direktora?

- Formalno Omladinski savet, ali ne moze da ga postavi bez saglasnosti redakcije - preduzeca Radio B 92.

Da li se Omladinski savet mesa u uredjivacku politiku?

- Ne. Apsolutno nije bilo nikada mesanja, sto je zaista dobar odnos prema Radiju B 92.

Ovakav status moze biti podloga teorijama da vi niste protivnici rezima, vec samo njegov alibi.

- Da, bila je cesto upotrebljavana ta teorija, ali pored ovih napada koji su fokusirani na nas, mislim da je potpuno besmisleno odrzavati je.

Koji je, po vasem misljenju interes rezima da, suocen sa strasnim pritiskom medjunarodne zajednice, potvrdjuje svoju nedemokratsku prirodu zaostravanjem odnosa prema nezavisnim medijima upravo sada?

- Mislim da je u prirodi totalitarnih rezima da uvek to rade. Nema te logike: zasto bas sada, kada je najteze, otvarati jos jedan front, nema te vrste razmisljanja. Jednostavno, autoritarni rezimi ne funkcionisu na nacin na koji vi i ja sada razmisljamo. S druge strane, totalitarni rezimi zive od unutrasnjih neprijatelja, njihove prozvodnje. Sto ih je vise, time se bolje opravdavaju promasaji, pogresni potezi.

S trece strane, to je proizvod politickog trenutka. Normalno bi bilo da ostrica napada bude uperena na opoziciju, da ona predstavlja najveci problem rezimu. Medjutim, ovde, nazalost, opozicije gotovo da nema. Tako smo mi, ne zeleci, postavljeni od strane rezima u tu poziciju najopasnijeg neprijatelja. Zato i dolazi do takvih napada, vrlo ostrih i nepromisljenih gestova kao sto je onaj ministra Vucica, ili saveznog ministra Matica kada je zabranio medjunarodnu konferenciju koju smo pripremili pre desetak dana i koja je prakticno znacila dovodjenje Saveta Evrope u Jugoslaviju.

Zaista je impresivan spisak ucesnika te neodrzane konferencije. Vi ste nedavno bili u SAD primani na najvisem nivou, govorili na konferencijama raznih komiteta u Ujedinjenim nacijama, Kongresu, samoj Beloj kuci kod Hilari Klinton. Kako je Veran Matic, za koga zlobnici kazu da se nije potrudio ni da diplomira i dobro nauci strane jezike, postao Srbin koga najradije vidjaju u svetu?

- Deset godina sam glavni i odgovorni urednik ovog radija. To je dug period da bi se izgradila prvenstveno odredjena vrsta autoriteta. Mislim da je ono sto je napravio, ne toliko sam Veran Matic, koliko Radio B 92, institucija koja se nije cepala i koja je kontinuirano imala uspeha i na domacem i na medjunarodnom planu i u kvantitetu i u kvalitetu. Naravno da je trebalo jako puno proucavati mehanizme medjunarodnih odnosa, upoznavati sa aktuelnim zbivanjima, sta je u nekom odredjenom trenutku "in" i na taj nacin privlaciti paznju javnosti i politickih struktura medjunarodnih organizacija. Mi smo napravili citave timove ljudi, klubove i timove volontera i u svetu koji su na neki nacin vezani za misiju B 92, ne samo za nasu zelju da na ovim prostorima imamo reforme i drustvne promene, vec i u drugim inicijativama vezanim za marginalne grupe, antiratni angazman i tako dalje. Napravili smo veliki prodor i na tehnoloskom nivou u svetskim okvirima, pozivaju nas da se pojavljujemo kao eksperti u koriscenju Interneta, usli smo i u neke svetske udzbenike...

Potrebno je samo da izgradite te mehanizme saveznika na razlicitim bitnim mestima. Naravno, najvaznije je da dobro radite svoj posao - ako je tacno da smo mi jedan od najcitiranijih i najuticajnijih medija za dopisnike odavde, onda je potpuno jasno da ce se to reflektovati dalje na taj nacin.

Mislite da je to sto vas najvise citiraju strani dopisnici preporuka kada se ocenjuje da se protiv SRJ vodi propagandno-psiholoski rat?

- Mislim da ova zemlja vodi protiv sebe propagandno-psiholoski rat. Sve ono sto ovde rade, uporno je nabacivanje lopte onima koji, upotrebicu mekanu rec, nemaju simpatije za ovaj rezim, a takvih je puno. Novinari dolaze ovde nepripremljeni, apsolutno nemaju pojma sta se ovde dogadja, imaju u glavi izgradjene stereotipe, vrlo cesto i neke uredjivacke politike sa stereotipima i dolaze da popune odredjene obrasce koji su vec godinama vezani za Srbe, narocito za politiku Slobodana Milosevica. A mora se priznati da nije bilo tesko izgraditi te stereotipe s obzirom na to sta je ovdasnji rezim radio sta su radili ljudi u ime tog rezima u Hrvatskoj, Bosni. Da ne govorimo sta su drugi radili, ali ovaj rezim nije uradio nista na izmeni imidza prema nekakvim svetskim pravilima, niti je angazovao neku kompaniju koja bi to radila, niti je imao bilo kakav osmisljen plan.

Ono sto je najkatastrofalnije u ovom trenutku, to je da je situacija na Kosovu, koja je u velikoj meri bila u prilog ovdasnjem rezimu, potpuno pretvorena u neku suprotnost i to iskljucivo zbog gluposti rezima, nedostatka plana kako upotrebiti tu prednost. Postojao je i citav niz poluga koje su mogle to da obezbede, od uloge Slobodana Milosevica kao mirotvorca, garanta mira u Bosni.

Zasto niste vi mogli da uticete na dopisnike?

- Radi se o prakticnim akcijama. Ako vi dodjete i sravnite sa zemljom jedno selo, pa onda iza vas idu kamioni sa ciglama i tvrdite da pomazete, tu ne mozes nista da uradis, to je apsolutno nemoguce na bilo koji nacin pretvoriti u prednost. Govorim o tome da je postojala politicki jasna situacija, evo i u ovom trenutku, namera sveta da Kosovo ostane u granicama Jugoslavije, Srbije. Policijska akcija preteranog intenziteta daje onima koji dodju sa stereotipima u glavi jako puno prostora i sanse.

Ideja i slogan vase mreze je protivteza, ravnoteza. Mislite li da imate sanse da budete protivteza koja ce obezbediti ravnotezu ako se suocavate ne samo sa tako mocnim sistemom kao sto je RTS, vec i sa radio i TV stanica po modelu Pinka, BK, Kosave, itd.

- To je isto kao kad govorite o nezavisnosti, objektivnosti - nikada nije moguce ostvariti u nekakvom apsolutnom iznosu. Radi se o teznji da budemo sto je moguce nezavisniji, profesionalniji, objektivniji. Mnogo vise zelimo da se uspostavi ravnoteza, nego sto mi zelimo da budemo protivteza. Zelimo da kazemo da je potrebno napraviti balans u informacijama kako bi se sa scene eliminisale one propagandne. Ne mislimo da mi to mozemo uciniti, ne mislimo da je to nas zadatak, zelimo da budemo deo tog procesa. ANEM je pokazao da je jedino objedinjavanjem snaga na vrlo sirokoj platformi moguce raditi efikasno, a ne parcijalizacijom kao sto je od jednih dnevnih novina postajalo 7-8.

Mi ne zelimo da budemo ti koji ce izvrsiti nekakav prevrat. To nije nas posao; nas posao je da stvorimo osnove da jedno drustvo zivi normalno.

SVETLANA DjURDjEVIC-LUKIC